Gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  poštovani građani Srbije, danas je pred nama set zakona iz pravosuđa. Donošenje seta zakona iz oblasti pravosuđa prava je stvar, kako za građane Republike Srbije, tako i za državu Srbiju, iz više razloga. Navešću samo nekoliko.
Prvo, primenom ovih zakona poboljšaće se rad pravosuđa.
Drugo, ovim zakonima pridoneće se vraćanju poverenja naših građana u pravosudne organe, koje je izgubljeno u prethodnom periodu bivšeg režima.
Treće, svim građanima Republike Srbije omogućiće se lakši pristup pravdi.
Četvrto, uspostaviće se jače osnove vladavine prava nad politikom.
Peto, primenom ovih zakona pridoneće se modernizaciji Srbije za koju se zdušno zalaže SNS na čelu sa svojim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem.
Gospodine ministre pravde i državne uprave Selakoviću, nasledili ste Ministarstvo pravde i državne uprave u momentu kada je pravosuđe u Srbiji, po oceni evropskih zvaničnika, bilo najgore u Evropi. Srbija se po osnovnim kriterijumima rada pravosuđa nalazila na poslednjem mestu. Tada ste, gospodine ministre, nasledili ogromne probleme od bivšeg režima, a ja ću navesti samo neke.
Prvo, od nezapamćenih skandala u kadrovanju i proterivanju sudija do neuravnoteženih krivičnih dela, sudstvo se tada ljuljalo kao zgrada sklona padu.
Drugo, bivša vlast bivšeg režima postavljala je za sudije ljude koji nikada nisu radili u pravosuđu, nisu imali nikakve rezultate u svom radu, a izabrali su, verovali ili ne, i mrtvog čoveka za sudiju. Sudije su bile šokirane kada su videle da se na spisku izabranih sudija nalazi mrtav sudija, odnosno njihov pokojni kolega. Šokirana je bila i evropska javnost.
Treće, neke sudije su umirale i od nepravde, 14 sudija, po izjavi predsednice Društva sudija Srbije, ili izvršili samoubistvo, kao što je bio slučaju sa Slobodanom Francikićem.
Četvrto, mrežu sudova bivši režim doneo je preko noći, rađena je političkim odlukama i nije bila zasnovana na racionalnim potrebama države Srbije.
Peto, bivši režim nije imao sudove u pograničnim mestima.
Šesto, bivšem režimu pravda nije bila dostupna, kod bivšeg režima građanima Srbije, jer su za najmanju potvrdu dugo putovali i gubili po čitav dan.
Sedmo, bivši režim drastično je smanjio broj osnovnih sudija.
Osmo, bivši režim nije imao sudove u mestima sa naseljenim manjinskim zajednicama.
Osmo nadalje, vlast drastično je bivšeg režima smanjila broj sudija i to najiskusnijih i najsposobnijih.
Deseto, Visoki savet sudstva je u bivšem režimu u potpunosti se slizao sa resornim ministarstvom i izvršnom vlašću, uglavnom vladajućom strankom.
Eto, bivši režim, gospodine ministre, doveo je sudstvo u takvo stanje da nema predanog pravnika koji tragediju sudstva nije doživeo kao tragediju profesije.
Gospodine ministre, vašim izborom za ministra pravde i državne uprave preokreće se takvo stanje u pravosuđu na bolje, u korist građana Republike Srbije i države Srbije, u korist pravde i prava, što je prepoznala i Evropska komisija i to je prava stvar. Zato ste vi, gospodine ministre, sa timom stručnjaka sačinili novu nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa za period 2013-2018. godine, koju je usvojila ova Narodna skupština Republike Srbije 1. jula 2013. godine, a i Akcioni plan za sprovođenja nacionalne strategije reforme pravosuđa. Akcionim planom razrađene su kompletne mere aktivnosti koje se ažuriraju svake godine na osnovu analize ostvarenog u prethodnom periodu.
Ovim zakonima o sedištima sudova i javnih tužilaštava povećava se broj osnovnih sudova sa 34 na 67 i time se ispravlja greška prethodnog režima. Na taj način će se smanjiti određeni problemi i troškovi, kako sudova, tako i učesnika u postupku. Time će se osnovni sud približiti građanima Srbije, što je velika vrednost. Nadalje, ispraviće se nepravda građanima, nanesena u bivšem režimu, time što će se omogućiti lakši pristup pravdi.
Ovo je i najvažniji razlog, kako ste naveli, donošenje ovog zakona, jer su se sudske jedinice pokazale kao necelishodne. Osnovni sudovi su bazični sudovi i najveći broj građana se obraća upravo osnovnim sudovima, u cilju zaštite svojih prava i interesa.
Čudno je, gospodine ministre, da su to kritikovali danas i juče neki profesori prava, a studenti ih posmatraju i verovatno se čude iznošenim tvrdnjama.
Na kraju, ubeđen sam da će se donošenjem ovih zakona pridoneti većoj nezavisnosti sudova, nepristrasnosti i kvalitetu pravde, stručnosti, odgovornosti, efikasnosti našeg pravosuđa. Gospodine ministre, vašim angažovanjem pravosuđe u Srbiji sve više poprima konture evropskih pravosudnih vrednosti i rešenja, a i domaće srpske pravosudne tradicije. Srpska napredna stranka je ponosna što ima takvog ministra, čestitog, poštenog, duboko stručnog i vrednog i velikog patriotu.
Pozivam vas, dame i gospodo narodni poslanici, da u danu za glasanje date svoj glas za ovaj set zakona, bez obzira na stranačku opredeljenost. Time ćete zasigurno biti učesnici modernizacije Srbije, koju provodi SNS na čelu sa svojim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dozvolite na početku nekoliko konstatacija povodom ovog zakona.
Prva – nije dobro što porodica nije, iako bi trebala biti najstabilnije mesto za ženu. Porodica, koja svojim članovima treba da obezbedi najveću uzajamnu ljubav, brigu i poštovanje, postaje klopka za ženu, u kojoj doživljava razne vidove nasilja.
Druga konstatacija – dobro je što je Vlada Republike Srbije donela Nacionalnu strategiju za sprečavanje nasilja u porodici i partnerskim odnosima.
Treća – nasilje u porodici je posledica nevaspitanja, nekulture, nesigurnosti i pomanjkanja ljubavi i kulture nas, muških osoba, prema ženama.
Četvrto – SNS se zalaže za stabilne i harmonične porodične odnose, svesna da je stabilna porodična atmosfera jedna od osnovnih poluga u procesu modernizacije Srbije, za koju se zdušno zalaže predsednik naše stranke gospodin Aleksandar Vučić i predsednik države Tomislav Nikolić.
Dame i gospodo, nasilje u porodici, nažalost, prisutno je u svim zemljama sveta i svim kulturama. Ako pogledamo počinitelje tog naselja, videćemo da su to ljudi svih rasa, svih etničkih zajednica, verskih, političkih i seksualnih opredeljenja, društvenih i kulturnih nivoa i polova. Ako pogledamo naše okruženje, onda dolazimo do podatka da svaka četvrta žena na Balkanu trpi nasilje u porodici. U Egiptu svaka treća žena obavezno je pretučena od strane supruga. U Africi u celini svaki šesti dan bar jedna žena biva ubijena od strane muža ili dečka. U Rusiji 80% svih zločina dešavaju se u porodici. U Litvaniji 35% svih ubistava su žene ubijene od svojih supruga. U SAD na svakih 15 sekundi biva pretučena jedna žena.
Dame i gospodo, ako pogledamo stanje u našoj državi Srbiji, situacija, nažalost, nije bolja. Samo od januara do juna 2013. godine, za prvih šest meseci ove godine u porodičnom nasilju ubijeno je 29 osoba, od toga 20 žena, na hiljade ih je maltretirano u porodičnom krugu. Tokom čitave 2012. godine nasilje u porodici, u odnosu na 2011. godinu je povećano, verovali ili ne, za 50%. To su šokantni podaci na kojima se mora zabrinuti svaki muškarac, svaka vaspitno-obrazovna ustanova, stanice milicije, lokalne zajednice, centri za socijalni rad i država Srbija u celini. U toj 2012. godini tužilaštvu je podneto 331.336 prijava za nasilje u porodici, a po raznim osnovama osuđeno svega 11.000 nasilnika, desetak procenata manje u odnosu na 2011. godinu, iako je nasilja u porodici bilo znatno više.
Inače, broj nasilja u porodici je znatno veći jer ima mnogo nasilja u porodici koja se ne prijavljuju. Nasilje u porodici slabo se prijavljuje i u drugim razvijenim zemljama. Na primer, u SAD i u Engleskoj samo jedna polovina slučajeva nasilja u porodici se prijavljuje.
Neću govoriti o tipovima nasilja, a dozvolite da kažem da je jako evidentno fizičko nasilje, udaranje, šamaranje, guranje, davljenje, bodenje, šutiranje, gađanje raznim predmetima, zaključavanje, prelom nosa, ruke, noge, povreda glave i drugo, seksualno nasilje, ekonomsko nasilje, kontrolišu se finansije, svaki dinar od strane muža itd, psihičko nasilje raznim izrekama, govori se da su debele žene, ružne, da ih niko neće, da su glupe, loše majke, uskraćivanje ljubavi itd. To je sramota nas muškaraca i mi to moramo priznati.
Ako se analizira to ko je izvršio nasilje u porodici u Srbiji, onda dolazimo do podatka da u 91,5% slučajeva je izvršilac muškarac. Ovu su tačni podaci. Ovaj podatak treba da zabrine sve nas muške osobe. Ovo je naš najveći poraz kao ličnosti, odraz naše nemoći i nevaspitanja, ljudske bede i nedostatka ljubavi i poštovanja. Ne samo to, nego, dame i gospodo, još gore.
Cilj svakog nasilja u porodici jeste demonstracija moći u uspostavljanje kontrole nad ženama. To mora da prestane od strane nas muškaraca. I nasilje dece prema roditeljima je dosta visoko, 14,3% dece vrši nasilje u porodici nad roditeljima.
Gospodo i kolege muškog pola, naše nasilje nad ženama u porodici uništava porodični mir, uništava sigurnost i demokratiju i prepreka je, rekao bih, ukupnom razvoju Srbije, modernizacije Srbije, za koju se SNS zdušno zalaže.
Dame i gospodo, ukazujem na jedan novi vid nasilja u porodici u 21 veku, a to je nasilje nad starijim osobama, koje se u psihologiji smatra sindromom bebe robinje. Radi se o starijim ženama koje dobrovoljno podnose veliki teret u okviru svoje porodice, koji godinama postoje pretežak za njih. Ako žena sama ne iskaže da je iscrpljena, a njena deca to ne primete, dolazi do fizičkog i psihičkog nasilja. Ovaj fenomen je novijeg datuma i međunarodna organizacija ga karakteriše kao nasilje nad ženama.
Dozvolite na kraju da predložim predlog mera. Prvo, prevencija. Gde, kako i što? Prvo, vaspitno-obrazovne ustanove kroz nastavne planove i programe. Treba vratiti u nastavne planove i programe svakog nastavnog predmeta teme koje govore o vaspitanju za humane odnose među polovima, odnos muškarca prema ženi, harmonija porodičnog života i ostale teme iz domena porodične pedagogije.
Drugo, rad sa roditeljima. Na svakom roditeljskom sastanku prva tačka dnevnog reda treba biti tema iz ove problematike, a realizatori stručnjaci od liječnika, pedagoga i drugih, kroz slobodne i vannastavne aktivnosti učenika, preko medija, posebnog javnog servisa, a ona govori samo o nasilju, a ne o vaspitanju, preko Centra za socijalni rad, lokalne stanice, zdravstvene ustanove, opštine, sekretarijati za prosvetu. Na kraju, koordinator svih aktivnosti treba da bude Ministarstvo prosvete. Ukoliko ono bude ispunjavalo svoj zadatak, nasilja u porodici biće sve manje.
Srpska napredna stranka, kao državotvorna, moderna, demokratska, kao stranka koja je pokrenula modernizaciju Srbije, zajedno sa svojim predsednikom Aleksandrom Vučićem, pridaje izuzetan značaj porodičnim odnosima, svesna da nema napretka Srbije bez stabilnih porodičnih odnosa. Zato, dame i gospodo, smatram da ćemo u danu za glasanje, bez obzira na stranke i pol, svi biti jedinstveni. Hvala lepo.

Gospođo predsedavajuća, iako jedno sedam minuta to tražim, hvala vam što ste mi dozvolili. Pozivam se na član 109. stav 3. koji kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku koji …

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, u celini sam protiv ovog amandmana, reći ću iz kog razloga, ujedno i da kažem da je i Odbor za prosvetu i nauku odbio ovaj amandman jutros na svojoj sednici, iz razloga zato što osnivanjem ove visokoškolske ustanove za potrebe, kako kolege rekoše, policijskog, odnosno vojnog obrazovanja ili nacionalne bezbednosti, osiguravamo neke stvari koje su vrlo bitne po meni najmanje tri, a ima ih mnogo više.
Prvo, jedinstvo sistema visokoškolskog obrazovanja u celini, dovodimo u sistem ovu akademiju. Drugo, što su u ovoj zemlji potrebni kadrovi visokoobrazovani takvog tipa o kojem je Momir Stojanović vrlo lepo govorio iz obrazovnog razloga i drugo iz bezbednosnog razloga.
Treće, što u drugim najrazvijenijim zemljama sveta postoje ovakve akademije. Neko reče 850 časova, a vi koji radite na fakultetima, izvinite, znate li šta je 850 časova, ako jedan kolegij, odnosno predmet ima sedamdeset godišnje. Vidite, to je prava akademija. Ne možete podvaljivati nama koji radimo na univerzitetu. Mi to vrlo dobro znamo. Za to sam da vrlo stručno razgovaramo. Ovde ima kompetentnih kolega.
Da ne bih išao u širinu, podržavam sve ono što je u stručnom smislu rekla gospođa Joksimović koja vodi Odbor za bezbednost, i to izuzetno dobro po mišljenju opozicionih poslanika. Moram da naglasim da je to jedan od retkih odbora koji je godišnji izveštaj nama poslanicima dostavio i o kojem smo čak i raspravljali.
Dakle, prigovori, danas smo čuli, odnosno pre podne, o diktaturi. Kao profesor univerziteta kome je ta struka bliska, neću o tome govoriti. Zadržaću to za katedru, ali bih, uvažavajući profesora Mićunovića, pošto je iz DS, zamolio kolege da on kaže šta je to diktatura. Kolegama preporučujem knjigu našeg uvaženog sociologa profesora Molnara, najnoviju, pa da vidite koga je u svojoj knjizi prozvao diktatorom, čiji predsednik stranke, ko je uredbama vladao itd.
Nauka će svoje reći, ostavimo to nauci, nego vratimo se mi ovome delu. Vrlo je tužno slušati trojicu narodnih poslanika koji su rekli da smo mi za godinu dana uništili državu. Gospodo, samo na nivou grada Beograda, za četiri godine, javna preduzeća, četiri milijarde, izveštaj DRI.
Dakle, da završim, podržavam ovaj predlog Vlade i za to sam da se ovaj amandman odbije. Kolegama iz DS, još jednom poručujem, malo im je što su uništili našu sadašnjost sa tolikim dugom, budućnost naše dece, gospodo, da ste ostali još godinu dana i naše korene bi uništili. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, naravno da ću glasati protiv ovog amandmana i obrazložiću zbog čega.
Vama je poznato, ja sam i u ovoj narodnoj skupštini bio zagovornik, i danas sam, velikog broja rokova našim studentima, ali nisam za to da to određuju naučno nastavna veća ili naučna veća fakulteta sa svojim statutima, jer bi dobili haos u visokom obrazovanju, svako bi prilagođavao svojim uslovima, pogotovo kada se radi o privatnim fakultetima. Tu već sad imamo po deset, mi znamo koji je proces, neki imaju i po deset rokova. Ja se zalažem, u celini, da im damo, ali da to zakonodavac odredi – što više rokova. Zašto? Zato što Bolonja podrazumeva stručno, pedagoško i naučno usavršavanje nastavnika. Ukoliko je nastavni, profesor stručno pedagoški osposobljen, onda će i kvalitet obrazovanja biti jači.
Moram vam napomenuti ovde da ne postoji visokoškolska pedagogija u praksi. Ona kao teorija postoji. U praksi mi imamo preko 80% univerzitetskih profesora koji nikada nisu slušali ni jedan predmet iz pedagogije. Zamislite ocenjivanje tih kolega. Zato imamo bauk profesore. Samo jedan primer da navedem. Na jednom beogradskom fakultetu, 400 stalnih studenata zbog jednog profesora. To je ono o čemu moramo voditi računa. Na drugom imamo 1.000, „čuvenom“, zbog jednog čoveka. To su strašne stvari, gde su pojedini profesori gospodari „života i smrti“, da tako kažemo, studenata, a da ne govorim o rukovodiocima, dekanima fakulteta.
Postoji jedan dekan jednog fakulteta koji je dekan u ovoj Republici i stalno radno mesto ima u drugoj državi, druga penzija. Takvih, gospodine ministre, imamo jako mnogo i na fakultetima i na institutima i upravo ćemo tu dobiti uštede. Prekinimo to. Znam da je zakonodavac rekao da možemo samo jedno radno mesto imao u trećinski odnos na drugo, ali imamo profesora na tri, četiri, pet, šest, sedam i deset radnih mesta. Otvorimo proces mlađim generacijama, asistentima. Zato se otvaraju novi kolegiji, izmišljaju pa kažu – kolega, dođite kod mene, izvršite predavanje itd. „Namiče se“, jedni drugima nastavne predmete, a ima kolega koji na deset, petnaest fakulteta izvode nastavu. Naravno da inspekcija nije delovala tu. Kao što imamo stotinu područnih odeljenja fakulteta mimo zakona i to nas gospodin načelnik Ministarstva informiše preko štampe, a on treba to da zabrani.
Dakle, problem je uvek u nama, ne u studentima, u državnim institucijama, u politici, u profesorima, njihovoj osposobljenosti. Mi imamo krasne studente, verujte, ja čitav život radim sa tom decom, ne sve, ali u većini slučajeva.
Uslovi su vrlo bitni. Kada je Bolonja u pitanju, govorimo o bodovima, nemamo mi evropske uslove, ali imamo evropske bodove i tu smo u raskoraku. Ja sam za to da mi to uskladimo itd.
Zalažem se da ovu problematiku, o kojoj sad ja govorim, da to radi Ministarstvo sa svojim savetnicima i stručne osobe, a mi ovde samo zakonodavnu stvar da vodimo. Moram ovde da ispravim, gospoda iz DS su danas dve neistine izneli. Nije tačno, gospodo, da su jučerašnjim merama zakinuti profesori osnovnih i srednjih škola. Onda izvinite, ne poznajete kolika im je plata, ona je mizerna, ispod 60.000. Da li su obuhvaćeni profesori univerziteta, instituta? Dabome da jesu, ali nisu ni tu svi. Zavisi od zvanja.
Molim vas, nemojmo plašiti populaciju u kojoj ja radim. Logički je da profesori univerziteta „biće zakinuti“, ali profesori osnovnih i srednjih škola ne, njihova je plata 45.000 do 50.000. Nemojmo neistine pričati, nemojmo plašiti te profesore. Oni to vrlo dobro znaju, pa se smeju na naše izjave itd. Moramo tačne podatke iznositi, ovo je zakonodavno telo. Ja se uvek zalažem da argumentima ovde „ratujemo“, a ne pričama – rekla, kazala sa ulice. Zaista, moramo argumentima.
Izvinjavam se i zaista podržavam ovaj zakon. Mislim da treba studentima izaći u susret. Studenti nisu problemi. Najveći problemi su profesori. Ponoviću, 400 na jednom fakultetu u Beogradu, 1.000 na drugom, na mom fakultetu ima i 80 studenata kod jednog profesora po starom programu. Veliki je problem „stari program“. Imamo jako veliki broj studenata, a godina izlazi, 2014. godina dolazi, moramo razmišljati unapred. Službe Ministarstva moraju da razmišljaju – šta sa armijom tih studenata dogodine. To su naša deca. Nisu ona kriva zato što mi donesemo zakone, počesto ne vodeći računa o njima. Hvala.

Mislim da mi koleginica stavlja u usta ono što nisam rekao. Ja sam za tačno određeni broj, a ne između, i za najveći broj. Ako se sećate izmena zakona prošle godine, zalagao sam se za najveći broj ispitnih rokova.
Čim vi ostavite - od do, tu strašan haos nastaje. To znaju kolege koji rade na fakultetu. Dakle, zalažemo se za taj deo. Ako mene lično pitate, kao i prošle godine što sam rekao, za maksimum, profesori su dužni biti na fakultetu, a učenik može polagati kako hoće. Ne znam zašto im to ograničavamo uopšte.
Gospodine ministre, predstavnik Nacionalnog saveta na zadnjem odboru kaže – nek se spremaju. Čekajte, Nacionalni savet je strategiju uradio. Student se sprema u toku školske godine prisustvom nastave, pisanjem seminarskih radova i aktivnim učešćem u izvođenju nastave. Mi imamo veliki problem sa Nacionalnim savetom. To moram da kažem ovde. Na prvoj sednici odbora sam tražio, ima godinu dana, plate pojedinačno članova Nacionalnog saveta, a do danas nisam dobio. To moram na ovoj skupštini da kažem. To i danas zahtevam da vidim.
O strategiji neću govoriti jer sam o njoj rekao jako mnogo i na pripremnom delu i u ovoj skupštini. Ona se ne zove strategija vaspitanja i obrazovanja, dobro je kolega primetio, nego obrazovanja. Prekjuče smo imali raspravu, na jednoj televiziji vrti se svaki dan nasilje iz škola, verovali ili ne, 40 učesnika je bilo, a ni jednom rečju nisu pomenuli vaspitanje. Posledicama se bavimo, a ne uzrocima. Zašto? To je duga priča, mogli bi seminar o tome organizovati.
Ja se zalažem da vratimo vaspitanje, kao kolega što kaže, i u školu i obdanište i u nastavne programe, pa nećemo imati nasilje u porodici, nego govorite o humanim odnosima među polovima, o humanim odnosima u porodici i nećemo imati posledice. Te nastavne jedinice smo isterali, ima 10 godina. Hoćete da vam govorim iz kojeg nastavnog predmeta, od bukvara do najnovije? Ne, dabome da ne. Hvala.

Zaista nemam nameru, jer ovo je po meni stručna stvar, ali kad koleginica govori da ne zna šta su humani odnosi među polovima, neka pita pedagoga u osnovnoj školi, pa će reći nastavnu jedinicu koja se obrađuje, pa nećemo imati onda nasilje nad ženama u porodici ako ovakve teme budemo obrađivali. Zaista je suvišno, ovo su stručne stvari, nego idemo na zakonske.
Ako o uštedama govorite, čudno niste, koleginice, spomenuli da nastavnici u osnovnoj školi imaju dva bukvara. Jedan drže kod kuće, a jedan u školi. Da li je to zakidanje od roditelja? To je sramota nas, što to postoji u ovom obrazovnom sistemu. Znate li zašto dva bukvara? Neko je postotak uzeo u džep. To sam govorio na ovoj skupštini.
Da ne idem u širinu, podržavam ovaj zakon. Protiv sam vašeg amandmana, a vi budite za, ništa nemam protiv. Mislim da je u celini ova izmena zakona genijalna stvar sada. Bolonja je fleksibilan proces. To je ono što je bitno. Valjda neću i to objašnjavati šta znači. Fleksibilan znači da možemo dogodine doći u situaciju da ćemo ponovo menjati neke stvari. To je proces koji treba da zaživi. Mi preslikavamo neke stvari od drugih itd. Kada vidimo da se ne pokaže dobro, onda odstupamo od toga. Kao normalni ljudi, valjda tako treba da radimo.
Izvinite na ovim malim upadicama. Hvala.

Izvinjavam se, zaista je ovo degutantno više da govorim, ali bauk profesori nisu problem ove skupštine. Brkamo pojmove. To je problem ministarstva i inspekcija. Ljudi, mi smo ovde zakonodavno telo. Zakonodavac je rekao da jedan profesor može vršiti nastavu na jednom fakultetu, ali ima na deset. Nije to stvar ove skupštine, već ministarstva i inspekcije. Brkate, koleginice, babe i žabe. Za godinu dana vas nisam čuo da ste vaspitanje ikad spomenuli, a čini mi se da ste po vokaciji prosvetni radnik.
Izvinite i hvala. Ne želim se više javljati.

Meni je zaista čudno što je gospodin Dereta uopšte ustao, jer nisam njega spomenuo, niti sam spomenuo koja je to rasprava bila, a u zadnja dva meseca bilo je dve, dve rasprave na TV-u različite i po istoj temi.
Kad već mene pitate šta sam preduzeo. Jesam, javno pred TV kamerama kažem da smo na mom fakultetu izmenili statut fakulteta i tamo gde student tri puta padne kod bilo kog profesora dali mogućnost studentima da traže izuzeće profesora i da komisijski odgovaraju bez da taj profesor bude član komisije.
Dakle, to je jedna od metoda, jer ovo su već stručne stvari, ali možemo mi o stručnim stvarima, duboko stručnim stvarima da govorimo.
Mene zaista čudi da ovde neki ulaze koji ne znaju suštinu Bolonje. Ljudi moji, malo pre je neko rekao kako studenti uče i u toku nastave sada, a ne spremaju ispit samo kod kuće, u toku seminarskih radova, u toku vežbi su aktivni, a mi smo dužni i imamo liste da to sve beležimo tamo.
Kada on izađe na ispit mi već imamo po 30 ili 40 bodova, a treba 55. Izvinite, ovo su duboko stručne stvari, teško je govoriti kada neki ovde uopšte ne poznaju, a to gospodin ministar vrlo dobro zna.
Dakle, nije klasičan način učenik, student studira, pa dva meseca priprema ispit. Ne, svaka aktivnost, prisustvo na času, njegova aktivnost u toku svake nastavne jedinice, seminarske radnje, sve se to beleži sa određenim brojem bodova, i ovo je tačno, mislim da je to rekao gospodin Čikiriz, neko prođe sa 5%, a neko sa 90%. Znate zbog čega? Zato što ove elemente, seminarske radove, aktivnosti na nastavi, jedan profesor u svom predmetu postavi 40 poena, a drugi 10. Tu je data sloboda po predmetu. Izvinjavam se, ovo su duboko stručne stvari.

Kratko radi zakonskog razrešenja, ovo što pred komisijom nakon trećeg ispitnog roka, to je tačno, ali tu je prisutan i nastavnik kod koga to jeste. Mi smo njima sada dali mogućnost da eshumiciramo tog profesora, potpuno nova tri čoveka, on može biti prisutan pred stotinu studenata itd.
Time otvaramo mogućnost da studenti koji zaista možda znaju, da dajemo tu prohodnost. U tom smislu, a neko je rekao da se literatura koristi 30 godina.
Evo, pred TV kamerama govorim, u istoriji ne postoji osim dva udžbenika na prvoj godini ni jedan udžbenik da ima 50 godina. To je naša zbilja. Moramo govoriti sa činjenicama. Imamo iz pomoćnih istorijskih nauka, imamo istorijske geografije, a sve je drugo literatura, neka stara i od sto godina, a imamo i najnovije.
Dakle, govorim o udžbenicima, kada govorim univerzitetski. Kolege profesori mene sada verovatno slušaju sa katedre na istoriji. To je tačno, to znaju naši studenti. Dakle, ja se zalažem da vi precizno, kad govorimo ovde, ne poluistine i istine, itd. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, gospodine pomoćniče ministra, dame i gospodo narodni poslanici, ova izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju ide u red reformskih procesa, iako sam prošle godine na ovom mestu upozoravao da ne treba smanjivati ispitne rokove, jer to ne ide u pravcu uspešnog studiranja naših studenata. Što više ispitnih rokova, to bolji rezultati studenata.
U poslednjih pola veka, mnoge reforme su dolazile i prolazile, svaka od njih ostavljala je pozitivnog traga, unosila promene, ali malo je metodološkiH i strateški valjano, projektovanih i realizovanih. Ni jedna od njih nije uspela da bude pedagoška reforma. Ako ova to bude, to će biti pravi pogodak na dobrobit naših učenika i studenata, roditelja, a i društva u celini.
Dame i gospodo narodni poslanici danas više nego ikada potrebno nam je suočavanje sa društvenom i pedagoškom zbiljom, kritičko preispitivanje naših iskustava u visokom obrazovanju, pre svega, potrebna nam je potpuna istina o stanju našeg vaspitno-obrazovnog sistema, jer mladu generaciju ne smemo više prepustiti stihiji i stranputici. Zato, moralna obnova, odnosno modernizacija Srbije, pa i obrazovanja, bitna je obaveza svih činilaca društva, pogotovo naših univerziteta, pa i Srpske Akademije nauka.
Poremećaj u sistemu vrednosti, bitno su otežali o ostvarivanje ciljeva i vaspitanja i obrazovanja, negovanje i zaštita pedagoške etike od izuzetnog je značaja za ukupan uspeh naših studenata.
Dame i gospodo, Srbija će okrenuti leđa dostignućima nauke i obrazovanja, tehnološkom napretku budućnosti mladih generacija, stvaranjem velike armije nepismenih, polupismenih, prekinutog školovanja i studiranja, držanjem pedagoških pravnika u siromaštvu i depresiji, bez uslova za pravo pedagoško i stručno usavršavanje.
Dame i gospodo, školu ponavljača i studenata ponavljače proizvode ponavljači u politici za katedrom, pa tek onda roditelji.
Došlo je vreme da se postavi razmatranje realnih ideja, da se boljim radom profesora i reformom ukine ponavljanje godine studija na fakultetima. Verujem da će novi ministar prosvete, gospodin Tomislav Jovanović, sa svojim pedagoški osposobljenim saradnicima, i projektom koji predlažem, fakultet uspeha svih studenata učiniti krupne korake na izgradnji moderno sistema vaspitanja i obrazovanja po meri mladih generacija i ekonomskog prosperiteta Srbije, hoću reći modernizacije Srbije u celini.
Gospodine ministre, vi ste došli na čelo ovog ministarstva u vremenu kada naše obrazovanje kao najrentabilniji resurs progresivnog razvoja i humanizacije društva karakterišu etatizacija, politizacija, birokratizacija, antipedagodizacija, komercijalizacija, psihologizacija, sorošizacija, centralizacija, medaljomanija, testanomanija, standardomanija, kvazireformatorstvo, široko polje korupcije, imitacija borbe za kvalitet nastave i neefikasnost obrazovanja.
Kadrovski profil i nužni potencijal za Ministarstvo obrazovanja i nauke mora biti strateško pitanje i obaveza svih političkih činilaca u Republici Srbiji.
Međutim, jednostrana politika i praksa da se stranačka podobnost prihvati kao glavni kvalitet kandidata za određene funkcije u vaspitno obrazovnim ustanovama, direktno štete za državu i za same stranke koje vode kadrovsku politiku u celini. Razum i ozbiljnost pretnje ekonomske krize, zatim, sudbina mladih generacija nalaže da se kadrovskom pitanju ovog ministarstva posveti najveća pažnja, počev od širokog kruga saradnika i savetnika u ministarstvu.
Savremena treća industrijska revolucija, kako znate, počiva na znanju, a bez kvalitetnog ministarstva obrazovanja i nauke, ne može se postići željeni cilj, to jeste društvo znanja. Univerziteti predstavljaju duh i intelekt nacije i neophodni su za njihov opstanak. Hoće li Srbija nastaviti da kasni sa pedagoškom revolucijom, koja će zahvaljujući internetu ekonomsku vrednost obrazovanja višestruko povećati.
Izazovi reforme obrazovanja su ogromni, pa je najdublji interes države da Ministarstvo obrazovanja i nauke dobije ekonomsku podršku i svojim rezultatima olakša premošćavanje siromaštva u ovoj delatnosti i srpskog društva u celini.
Dubina krize, dubina ponora obrazovnog sistema traži kompetentne i mobilne timove u Ministarstvu obrazovanja i nauke, koje je zaduženo za viziju i temelj države.
Ako ovim putem ne krenemo, čekaju nas nova lutanja, nova posrtanja, novo gubljenje vremena i Srbija će na neki način stagnirati. Čekaće nas novi porazi na ispitu bez popravnog.
Zato čvrsto verujem da će nova rekonstruisana Vlada i Ministarstvo prosvete i nauke gde ste vi gospodine ministre, zbog nivoa i karaktera krize, čitava Vlada se nalazi pred šansom decenije za koju čvrsto verujem da ćete realizovati, i nećete propustiti šansu.
Poštovani narodni poslanici, obrazovanje kao primarni resurs društva u uslovima tranzicije može doprineti progresu ukoliko se stvore uslovi za njegovo optimalno i moderno funkcionisanje. Zato su reforme koje na neki način u celini, naša Vlada forsira, pa i reforma obrazovanja i zato su ključni preduslovi modernizacije Srbije za koju se zalaže SNS i njen predsednik.
Reforma obrazovanja mora biti demokratska, pedagoška i naučno utemeljena. Odlaganje početka reforme celokupnog sistema vaspitanja i obrazovanja, otežava skoro sve druge reforme društva.
Briga o studentima je najuži prioritet svake vlasti, pa je veoma opasno prepustiti mlade pogubnim tranzicionim procesima, razvoja i promena. Zato je neophodno povratiti materijalni položaj obrazovanja, zatim, podršku društva porodici i uspostaviti Ministarstvo za porodicu i funkcionisanje porodice kao vaspitnog činioca, podsticati mlade da zasnivaju porodice, rađaju decu i obezbediti da svi roditelji pomoću medija steknu neophodno osnovno obrazovanje iz porodične pedagogije i društva.
Nadalje zaštititi studente naše i učenike od loše škole i fakulteta, patološko amoralnog većina medija iz sveta kriminala i zabave, problematičkih uzora, idola iz sveta kriminala i zabave, političkih i verskih manipulacija, nasilja, neodgovornih roditelja, raznih bolesti i navika, ovisnosti strahova i stresova, beznađa i samoće, lažnih humanitaraca, nerada, zanemarivanje dece sa posebnim potrebama.
Potrebno je formirati škole i fakultete bez ponavljača, reč je o imperativu profesionalne kompetentnosti i odgovornosti za katedrom. Pedagogija i njene discipline utvrdile su zakonitost koja glasi, u dobro organizovanom pedagoškom radu, svi studenti normalno napreduju u svom školovanju, a pedagoška reforma zahteva od profesora da usavrše svoje metodičke sposobnosti i sve studente osposobe za najmanji minimum uspeha.
Veliki broj naših univerzitetskih profesora ne poznaje tehnike objektivnog ocenjivanja znanja, kao i metode, oblike i kvalitete nastave, jer to nisu učili kada su se školovali.
Škole i fakulteti sa ponavljanjem godine ili napuštanjem školovanja, ne mogu izdržati argumentovanu kritiku ovog anahronizma i nestručnosti.
Gospodine ministre, veći je po meni nerad za katedrom nego u fakultetskim klupama i smatram da ovaj omer moramo dovesti u jedan određeni nivo. Udžbenici, priručnici u novoj školi i fakultetu je oblast sa više otvorenih problema pedagoško stručnih, ekonomskih, političkih i dr.
Ova problematika nije naučno dovoljno proučena, posebno u prethodnoj deceniji društvenih i političkih promena, pa su se umnožili razni problemi i deformacije. Značajnu ulogu prevazilaženju ovog problema ima Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd. Zavod bi trebao ostati glavni i jedini proizvođač ovakve literature jer forsirana konkurencija nije garantovala kvalitet, već otvorila prostor za problematično ponašanje i neracionalno trošenje sredstava.
Krupni problemi u ovom izdavaštvu jeste ekspanzija prateće literature i didaktičkog materijala gde je prisutan komercionalizam, nedopustivo bogaćenje, metodičko stvaralaštvo često sumnjivih vrednosti i ugrožavanje materijalnog položaja naših studenata.
I na kraju ja verujem gospodine ministre poznavajući vas lično, poznavajući vašu želju, vaše znanje i vašu volju da krenete u sveobuhvatnu reformu obrazovanja, da ćete ići u tom pravcu. Zato i ovo vraćanje studentima ispitnog roka pa i „snižavanje“ bodova ide u tom pravcu.
U ime velikog broja studenata, u ime mnogih časnih predavalaca za katedrom, pozivam sve opozicione stranke da u danu za glasanje, da damo svi glas kako bi pridoneli uspehu naših studenata, građana Republike Srbije i države u celini. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, pozivam se na član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.
Mislim da ste prekršili ovaj član kada je gospodin Milivojević govorio, jer je nekoliko puta povredio dostojanstvo Narodne skupštine. Istini za volju, vi ste ga na kraju drugog, trećeg dela upozorili.
Izrekao je da smo mi trutovi. Ovo nije jedini put da nas vređa kao narodne poslanike, što je nedostatak demokratske kulture narodnog poslanika. Dakle, tu je reč zaista izrekao.
Na kraju, malo mu je što su njegove kolege za ove četiri, pet godine uništile sadašnjost, budućnost dece naše, a da su ostali još samo godinu dana na vlasti, uništili bi naše korene. Hvala.

Gospodine predsedavajući, pozivam se na član 106. Pročitaću prvi pasus. „Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.“
Dakle, moram da kažem da ste morali upozoriti prethodnog govornika zato što se nije državo dnevnog reda. Obrazložiću zašto.
Na dnevnom redu je, gospodine predsedavajući, legalizacija, a prethodni govornik je govorio o pruzi Karlovac-Karlobag-Virovitica. Govorio je o Aleksandru Vučiću. Spominjao je Berlinskih kongres 1878. godine.
(Poslanici DS dobacuju s mesta.)
Hoćete li mi, molim vas, omogućiti da mogu da iznesem u čemu se sastoji povreda Poslovnika?

Štancovanje diploma je, ako ste čuli, spominjao.
Molim vas da u sledećem radu upozorite narodnog poslanika da se drži dnevnog reda.
Mi iz SNS sa ponosom izgovaramo ime našeg predsednika. Žao mi je što oni ne mogu ime svog predsednika.
Nemam nameru da branim Aleksandra Vučića, njega dela, gospodo, njegova brane.
(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuju s mesta.)
Ovo dobacivanje je znak nekulture civilizacijske i demokratske.

Gospodine predsedavajući, bili ste dužni da izreknete opomenu pošto dobacuje. To ne radi jednom, nego radi stalno.
Nisam protiv da se favorizuje opozicija, zaista sam za to, ali ne toliko da prelazi svaku meru. Hvala.