Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam pitanje Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Po kom osnovu je zaposlen doktor Oliver Dulić na Kliniku za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu? Da li je zaposlen po osnovu konkursa? Gde i kada je bio objavljen taj konkurs? Da li je poštovana Uredba o zabrani zapošljavanja i da li je pribavljena saglasnost komisije Vlade Republike Srbije?
Ako znamo da se vodi sudski postupak protiv dr Dulića, da li je pribavio neophodne potvrde da se ne vodi sudski postupak, koji zakon nalaže prilikom zapošljavanja? Da li je možda zaposlen preko nekog konkursa Vlade AP Vojvodine?
Prema nezvaničnim informacijama, dr Dulić je konkurisao na projektu u svojoj matičnoj bolnici u Subotici, koja je odbila taj projekat, da bi projekat prihvatio KC Vojvodine, tj. Klinika za ortopediju, a taj projekat bi se radio u Urgentnom centru KC Vojvodine, gde je direktor dr Vesna Pajtić, supruga pokrajinskog predsednika Vlade Bojana Pajtića.
Upravnik Klinike za ortopediju prof. dr Savić je podneo ostavku na mesto upravnika Klinike za ortopediju, jer nije hteo da učestvuje u nezakonitim radnjama. Svi zaposleni na klinici su bili protiv prijema dr Dulića, s obzirom da je van struke 10 godina i ne ispunjava uslove da bi radio na univerzitetskoj klinici.
Pre ovoga, dr Dulić je bio zaposlen na mestu zamenika direktora Banje Termal iz Vrdnika, gde je DRI utvrdila da mu je vršena isplata zarada u visini četiri prosečne zarade, što je protivzakonito i prekršen je član 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
Juče je imenovan novi VD upravnik Klinike za ortopediju, dr Aleksandar Lažetić, koji ne ispunjava uslove po statutu KC Vojvodine za to radno mesto, s obzirom da nema zvanje nastavnika na Medicinskom fakultetu ili doktora nauka. Taj isti doktor Lažetić je smenjen sa mesta direktora filijale južnobačkog okruga Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje zbog raznih malverzacija za koje čekamo odgovor istražnih organa.
Slična situacija kršenja statuta i postavljanje na mesto upravnika Abdominalne hirurgije KC dr Gorana Ilića, iz Sremske Mitrovice, koji takođe nije ispunjavao uslove za to radno mesto. Da podsetim javnost, pre toga dr Ilić je bio zaposlen u bolnici u Sremskoj Mitrovici i kada su istražni organi počeli da ispituju nabavke opreme na istoj bolnici, desio se požar gde je izgoreo ceo četvrti sprat te bolnice. Kao kadar Bojana Pajtića nagrađen i prebačen u Novi Sad, na pomenuto radno mesto.
Specijalna bolnica za plućne bolesti dr Budisav Babić iz Bele Crkve, započeta izgradnja nove bolnice 2008. godine sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja u vrednosti od oko milion i po evra, trebala je biti završena do 31. decembra 2009. godine, ali nažalost, do dan danas nije završena. Direktor bolnice dr Lidija Laketić, ugledan član DS Bela Crkva, je zbog zloupotrebe službenog položaja i malverzacija bila u pritvoru i nakon toga se zapošljava na Institut za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.
Možemo navesti još mnogo ovakvih primera bahatog ponašanja Pajtić dr Bojana, koji ne poštuje ni struku, ni statute ni zakone, već je važno samo udomljavanje kadrova DS, a koji prouzrokuju ozbiljne posledice kako u materijalnom, tako i u pogledu pružanja zdravstvenih usluga građana Vojvodine. Nekorektno i krajnje loše je ovo sve prema svim zaposlenima u Kliničkom centru Vojvodine, gde rade izuzetno vredni i stručni kadrovi, a da samovolja jednog čoveka i njegove supruge, koja je direktor Urgentnog centra u Novom Sadu, čine to što čine sa kadrovima, kadriranjem i zapošljavanjem kadrova DS.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani predstavnici Skupštine Vojvodine sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman odbije jer sam po sebi ne kaže ništa, kaže: „briše se“, a u tom delu „briše se“ to mi već imamo veliko iskustvo za ovih godinu i po dana ovde u Narodnoj skupštini da iza toga ne stoji ništa.
Iza izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu stoji jedan dobar, stručan, konstruktivan rad. Zakon je urađen temeljno. Zakon mnoge ispravke i nedostatke prethodnog zakona je načinio u svakom pogledu i ne mogu da shvatim predlagača da ako smatra, uz puno uvažavanje svih poljoprivrednih proizvođača zbog kojih ovo i radimo i zbog kojih smo ove izmene i uradili jer nama u stvari i jeste ciljna grupa naši poljoprivredi proizvođači u Republici Srbiji, a takođe su dobrodošli i strani investitori, kao i u svim oblastima, tako i u poljoprivredi. Ne možemo da uzmemo mišljenje uzurpatora koji su bili takođe prisutni u petak sa kolegama iz opozicionih stranaka, koji su na listi uzurpatora zemljišta na području AP Vojvodine legitimisani, prepoznati kao takvi, mi njihovo mišljenje ne možemo uzeti u obzir da oni daju na ovaj zakon. Znači, njima odgovara što gore - to bolje i da ostavimo kako je bilo. Nažalost, ne može. Mora da se uvede red i ovim zakonom se uvodi u red izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta. Kako se uvodi red, tako je zakon investicioni i razvojni.
Predlažem još jednom da se ovaj amandman odbije. Hvala.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, uvaženi gosti, narodni poslanici, koleginice i kolege, ovde je izneta sada jedna netačna tvrdnja, svakako da ovaj amandman treba odbaciti.
Netačna tvrdnja je izneta u sledećem, 10 do 15.000 gazdinstava, nije tačno, 360.000 gazdinstava je registrovano, svega oko 5.300 gazdinstava su zakupci poljoprivrednog zemljišta, tako da je to tačan podatak. Sa druge strane, 100.000 hektara u Vojvodini je prešlo u privatne ruke od perioda 2000. do 2012. godine, niko se tada nije setio da vidi na koji način i kako. Kako su rađene, neki deo su prešli zakonito, a najveći nezakonito. Zemlja se tada prodavala od 1.000 do 2.000 eura, koliko je danas cena zemlje, koliko je država izgubila?
Sa druge strane, isto zamena kategorija zemljišta, svedoci smo i u ovoj akciji sada, što se ovih dana dešava, hapšenje, kakve su malverzacije rađene, kategorije, niže kategorije su davane za više kategorije, sve na štetu države se opet dešavalo.
Dalje, da, komisija je formirana, komisija koja će i na lokalnom nivou i na republičkom u sastavu Ministarstva da vodi računa koji su to investicioni planovi, a neće biti kumovsko-burazerski ili varijante u četiri oka, koje je DS propagirala i uvela kao pravilo 12 godina, da smo mi svi samo to nemo posmatrali. Zašto? Zato što su sve poluge vlasti bile u rukama DS i njihovih vođa.
Sve u svemu, mislim da ovaj amandman koji je podnesen u startu, uopšte pokazuje da predlagač nije dovoljno pratio ceo tekst izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, gde se tačno uređuje način na koji se izdaje i kome se izdaje zemljište i kome se zemljište prodaje. Prodaje se samo, ponavljam još jednom zarad javnosti, prodaje se domaćim poljoprivrednim gazdinstvima, koja imaju do 30 hektara u vlasništvu, najviše još 20 hektara upravo da bi se ukrupnila gazdinstva. Ne prodaje se stranim investitorima ni hektar zemljišta države Srbije, samo domaćim.
A zakup da se daje – da, da se daje zakup stranim investitorima, koji će registrovati firme koje će poslovati po zakonima Republike Srbije. Po zakonima Republike Srbije i jednostavno te investicije su itekako neophodne da bi se uvele i nove tehnologije i da bi se pospešila poljoprivredna proizvodnja, ne samo u naturalnom delu da najniži imamo oblik proizvodnje, a to je da proizvodimo samo pšenicu, kukuruz, soju, nego je suština ovih investicija da se prerađivački nivo poljoprivrednih proizvoda digne na viši nivo kako bi imali što veći prihod po hektaru. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, uvaženi gosti, narodni poslanici, dame i gospodo, u ovom amandmanu  član 6. se menja i glasi da početna cena zakupa zemljišta iz stava 1. ovog člana u prvom krugu ne može biti niža od 80. prosečno postignute cene zakupa po hektaru, odnosno u drugom krugu ne može biti niža od 60% prosečno postignute cene zakupa po hektaru.
Takođe, posle stava 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi – ako se poljoprivredno zemljište ne izda u zakup nakon sprovedenog postupka iz stava 2. ovog člana, ministarstvo može da sprovede postupak javnog nadmetanja. Stav 6. briše se.
U svakom slučaju, zahvaljujem se na prihvatanju ovog amandmana i ovim amandmanom smo izbegli mogućnost da dođemo u zamku kao što je to po važećem zakonu bilo da se poljoprivredno zemljište ne izda u zakup.
Zahvaljujem na prihvatanju amandmana.

Uvažena predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, ovaj zakon u ovom članu jasno definiše tačno kako, pod kojim uslovima se izdaje na 30 godina, tj. 30% državnog poljoprivrednog zemljišta.
Stalno smo u velikim brojevima, stalno smo u velikim ciframa i ja bih najsrećniji bio kada bi 2016. godine mi izdali sve to poljoprivredno zemljište, svih 30% koje je namenjeno.
Znate kakav bi BDP mi ostvarili kada bi to sve tako bilo? Ovo je samo jedan mali korak ka jednom razvojnom ciklusu novom u poljoprivrednoj proizvodnji i stalno se držimo velikih cifara. Ja ću opet da se obratim malim poljoprivrednim proizvođačima, pa ću opet dati dva primera.
Jedan hektar jabuka investicija je oko 30 do 35 hiljada evra. Od dva hektara, gospodo, porodica i te kako može lepo da živi, ako uzmemo u obzir da je prihod između 15 i 17 hiljada evra, a godišnji trošak je negde oko pet hiljada evra. Znači, između 20 i 30 hiljada evra ostane jednoj porodici za godinu dana ako podigne voćnjak jabuka.
Da bi podigli voćnjak jabuka moraju da planiraju na duži rok na 30 godina. Kada znaju da imaju stabilne uslove finansiranja, svaka banka će podržati, a postoji i Fond za razvoj, postoje IPARD programi o kojima vrlo malo pričamo, zato što u prethodnim periodu oko toga je vrlo malo rađeno, ali konačno se sada priprema i taj segment.
Drugi primer je, da uzmemo da li stakleničku ili plasteničku proizvodnju, jedan hektar donosi prihod kao 150 hektara pšenice. Jedna porodica i te kako može lepo da živi, a intencija da se udruži više porodica, da se osnivaju zadruge, da se prave pravna lica koja će imati lakše pristupe finansijskim sredstvima sa vrlo povoljnim izvorima finansiranja. Kada uzmemo te primere, znači mi se stalno osvrćemo na 50, 100, oko stotina hiljada hektara pričamo, jednostavno, moramo da se okrenemo i ka ovome delu koji je nama u stvari najinteresantniji. Veliki investitori, ja bih bio najsrećniji kada bi svi pohrlili da dođu i da prave prerađivačke kapacitete, pa kome treba da vozi sirovinu odavde da bi je negde prerađivao, kada mu je jeftinije na licu mesta da preradi u ovoj našoj državi Srbiji.
Treće, stalno se osvrćemo na AP Vojvodinu, jesu oranice najplodnije, jeste najuređenije, ali potpuno zaboravljamo jedan veliki potencijal centralne, istočne Srbije, gde imamo velike potencijale za razvoj povrtarske proizvodnje, za razvoj voćarske proizvodnje. To je jedno veliko bogatstvo i uvek zaboravimo koliko jedna šljiva, koja je brend Republike Srbije, samo da povećavamo voćnjake pod šljivama, pa znate koliko možemo prihoda da ostvarimo, kao proizvode kao što su suva šljiva, ili prerađevine od šljive, koji je brend države Srbije.
Sve u svemu, ovaj član 7. kako je predložen i te kako je dobar, jasno definiše sve uslove i daje jednu šansu i razvojnu i investicionu kako malim poljoprivrednim proizvođačima, tako i velikim investitorima. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, svakako mislim da ovaj amandman treba da se odbije. Apsolutno poštujem angažovanost i posvećenost poslu kolege narodnog poslanika koji je podneo ovaj amandman, ali ovo je abeceda neka kojom počinje bilo koji zakon i naslov je – Uvodne odredbe.
U ovim uvodnim odredbama, u članu 2. mi nismo čuli ništa novo što bi moglo da popravi i eventualno suštinski da doprinese. Mi samo ovde imamo gumicu kao sredstvo za pisanje amandmana, a nemamo olovku i nemamo misao, promišljenost u ovom amandmanu „briše se“, da se ne vidi šta on sam po sebi u članu 2. zakona donosi. Pa, predlažem kolegi, s obzirom da, kažem opet, cenim njegov rad i načitanost takođe, da pogleda malo Zakon Austrijske privredne komore, po čijem ugledu je i ovaj zakon urađen.
Predlažem još jednom da se ovaj amandman odbije.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću da se vratim na Zakon o poljoprivrednom zemljištu, da se vratim ovom odgovornom poslu koji mi ovde, kao narodni poslanici, treba da radimo u parlamentu Skupštine Republike Srbije i da što bolje pojasnimo našim građanima tj. poljoprivrednim proizvođačima šta ovaj zakon dobro njima donosi.
Pre nego što počnem da pričam o dobrim stvarima, ja sam pokušao u ovom zakonu da nađem jednu formulu iz 2007. godine, a vi me, ministarko, opomenite ako nisam dobro pročitao. Pokušao sam da nađem sledeću formulu da se 52 hektara zakupe po 60 evra na 40 godina, da se ne posadi vinograd, a da se podignu subvencije od 525 hiljada evra, što je uradio neki bivši, bivši premijer. Nisam mogao tu formulu da nađem u ovom zakonu, i to mi govori da ili nisam dobro pročitao ili je neko napisao neki interni akt i sproveo lično samo za sebe. To ostavljam svima ovde i građanima koji nas gledaju da protumače kako misle da treba da protumače.
Da se vratimo na zakon. Zakon je vrlo jasan. Zakon definiše ciljeve koji su postavljeni pred njega, a to je izdavanje i gazdovanje državnim poljoprivrednim zemljištem, a počev od samog pojma šta je to poljoprivredno zemljište, zatim od uvođenja pojma knjige polja i da više ne može da se dešava da nemamo informaciju o tome šta se seje na određenim parcelama koje je država dala u zakup poljoprivrednim proizvođačima.
Takođe, jedan jako bitan momenat u ovome jeste da je dosadašnji zakon bio apsolutno, da kažem, ne transparentan u smislu da je imao svoje velike propuste i tu su se javljale velike zloupotrebe, tako da uzurpacije zemljišta koje su bile evidentne od 2007. godine na ovamo su nanele veliku štetu Republici Srbiji. Vi ste to dobro uočili, dali ste dobre predloge. Predlozi koji se odnose na sankcije za uzurpatore, koji uđu neovlašćeno u posed da obrađuju poljoprivredno zemljište, da je predviđeno da bude tri puta veća naknada u odnosu na početnu cenu. Zatim, ukoliko se ne nađe ko je uzurpator zemljišta, da lokalna samouprava ima pravo da skine useve i plodove i da iz tog izvora sredstava ili namiri deo za skidanje, a deo da ide u budžet, ili ukoliko otkrije ko je uzurpator da sudskim putem naplati od njega.
Zašto govorim o ovoj uzurpaciji? Zato što je jako velika šteta državi i Republici Srbiji naneta. Čuli smo ovde podatke, da ne ponavljam, od ministarke i uvaženih kolega poslanika. Ja ću reći samo jedan podatak za Novi Sad, odakle ja dolazim, a to je da je od 2007. godine, od kada je počelo da se izdaje državno poljoprivredno zemljište, uzurpirano ukupno 5.280 hektara. Po tom osnovu ukupna sredstva koja su se vansudskim poravnanjima, što je nažalost bilo zakonski tako da je, u odnosu na početnu cenu licitacije, samo za 0,5% uvećavana. To su vešto zloupotrebljavali određeni, kažem određeni, poljoprivrednici. Taj iznos je negde 214 miliona dinara. Od toga svega, 24 miliona naplaćeno i još je ostalo 190 miliona na području grada Novog Sada, nenaplaćenog po osnovu uzurpacija.
Idemo dalje, kada govorimo o izdavanju poljoprivrednog zemljišta za investcije do 30%, tu da pojasnimo građanima, uvek govorimo do 30%. To ne znači da na području jedne lokalne samouprave, lokalna samouprava ima obavezu da izda sve. Lokalna samouprava ima obavezu da u duhu dobrog domaćina, koji gazduje, tj. pod mentorstvom Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede vodi računa kakve programe će prihvatiti, investicione programe i do 30% zemljišta izdavati na 30 godina.
Samo jednu stvar da kažemo. Ne znači da je velika investicija 10, 100 ili 200 hektara. Velika investicija za mala gazdinstva je i dva hektara. Ako je po jednom hektaru za, npr. za podizanje jednog hektara voćnjaka jabuka, investicija je negde oko 35.000 eura. Prihod godišnji od te investicije je na očekivanih negde između 15.000 i 17.000 eura. Morate priznati da od dva hektara jedna porodica može i te kako lepo da živi.
Drugo je pitanje kako će doći do sredstava poljoprivredni proizvođač za to? Upravo imamo zakon koji smo usvojili, to je Zakon o ulaganjima gde smo izjednačili domaće i strane investitore. Zatim, imamo Zakon o zadrugama, koji se takođe nalazi ovih dana na raspravi. Završili smo juče načelnu raspravu. Sutra očekujemo raspravu po amandmanima, gde će biti preporuka našim poljoprivrednim proizvođačima da se udružuju. Jer zadružni sistem je ta perspektiva koja može spremno da dočeka i konkurenciju s obzirom da, još jednom da podsetim da država Srbija je na putu ka EU, da država Srbija će se otvoriti kao tržište, da država Srbija mora da preko zakonskih odredaba i te kako utiče, i te kako pomogne svojim građanima da spremno dočekaju tu konkurenciju.
To neće značiti samo u zakonskom smislu, nego će to značiti i u finansijskom. Kako u finansijskom? Sigurno je da budžet za poljoprivredu, složili smo se, nije dovoljan. Budžet ćemo morati menjati. Budžet će morati biti investicioni. U narednom periodu tu ćemo, da kažemo, i te kako moći da koristimo sredstva iz IPA programa. Za 2016. godinu nam je predviđeno 35 miliona eura. Šta mislite koliko voćnjaka može da se, ili staklenika koliko može da se podigne širom Republike Srbije?
Ne pričamo, znači, o investicijama 10, 20, 30, 50 hektara. Pričamo o manjim površinama, manjim investicijama, a koje i te kako mogu da donesu dobro našim poljoprivrednim proizvođačima. I jeste cilj i ovog zakona i Zakona o zadrugama, nama su cilj mali i srednji proizvođači. Mi kao narodni poslanici se za to borimo. Za velike proizvođače naše i velike investitore nemamo bojazni. Oni posluju po tržišnim principima. Spremni su i tehnički i tehnološki i stručno da se dočekaju svim izazovima.
Mi upravo ovim zakonima radimo ka tome da ovaj zakon bude investicioni i da ovaj zakon može da donese dobro malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima. Ko to neće da vidi, nažalost, uvek je tako, znači pozicija i opozicija nikada se neće složiti, ali za godinu dana ćemo mi opet biti ovde, pa ćemo opet pričati, pa ćemo videti šta ćemo uraditi.
U svakom slučaju ne bih da uzimam više vremena, ali mislim da i te kako je važno da i kupovina poljoprivrednog zemljišta na kojoj su insistirali upravo mali poljoprivredni proizvođači, opet ponavljam do 20 hektara, to ne znači kad pričamo do 20 da mora neko da kupi 20 hektara. Sigurno je da na osnovu svega ovde izloženog što sam u ovom kratkom periodu mogao da kažem da se može izvesti zaključak da ovaj zakon je upravo okrenut ka malim i srednjim investitorima. Ne zapostavlja ni velike investitore. Nama veliki investitori i te kako trebaju. Vidimo šta se dešava, samo ću porediti, npr. automobilsku industriju koliko je prateća industrija, koliko su mali zanatski proizvođači u okolini Kragujevca i u Srbiji živnuli. Sve je to što je prateća industrija. Ništa protiv nemam da dođu velike kompanije, apsolutno to podržavam i snažno ću podržavati proizvođače svinja da dođu i proizvođači goveda i proizvođači lešnika. Svi su dobrodošli.
Imamo dovoljno zemlje, ta zemlja naša nažalost nije u funkciji. Da stavimo svu tu zemlju u funkciju država Srbija bi bila bogata. A država Srbija će biti bogata ako jedna Švajcarska kada idemo kroz nju, kada vidimo da na proplancima ima onoliko stada krava. Završiću sa ovim u simboličnom smislu, da želim da se vrati vreme kada će biti puni pašnjaci stoke na ispaši, a u narodu za stoku se kaže da je blago. Srbija kada bude imala puno blaga, Srbija će biti bogata zemlja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ova Vlada nema šta da krije, ona dolazi sa kvalitetnim predlozima zakona i radi punim kapacitetom od dana kada je formirana, na čelu sa Aleksandrom Vučićem i sve ono što predstavnici bivšeg režima nisu uspeli, sada im je valjda krivo kad vide da ova Vlada to vrlo uspešno i energično sprovodi.

Danas ću se zadržati najviše od svih ovih predloženih zakona u zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu na Zakonu o zadrugama, s obzirom da smatram da je to jedan od zbilja veoma važnih zakona, pogotovo u delu poljoprivrede, s obzirom da će ovaj Zakon o zadrugama i te kako uticati i na samu organizaciju, na povećanje zapošljavanja i na povećanje bruto-domaćeg proizvoda.

Ovaj zakon po sebi uređuje mnoge stvari i donosi novine, po ugledu na zakone u EU, gde je zadrugarstvo i te kako razvijeno i gde zadrugarstvo ima značajnu ulogu u privredi većine zemalja EU, kojoj mi težimo, i gde smo na dobrom putu, s obzirom da smo svedoci da smo otvorili prva poglavlja upravo 14. decembra 2015. godine, a otvorena su radom Aleksandra Vučića, Vlade koju on predvodi i ne puno obećanja. Za kratko vreme, koliko je Aleksandar Vučić na čelu te Vlade, puno je uradio, a valjda nekome to smeta, što je upravo on taj koji snažno ovu zemlju vodi ka EU.

Isto tako, ovaj Zakon o zadrugama je doneo mnogo novina u pozitivnom smislu, tako da samo počevši od toga da će sada moći da osnuju zadruge pet članova, ali oni koji nisu članovi iz istog domaćinstva. Tu se posebno vodilo računa na naše centralne delove južne i istočne Srbije, takođe i pogranična sela u Vojvodini, a oni zapravo i jesu ciljna grupa gde treba da se osnivaju zadruge kako bi se poboljšao privredni ambijent i kako bi naši ljudi dolazili do posla i kako bi bolje živeli.

Postojeće zadruge sa višedecenijskim pravnim kontinuitetom su takođe imale problem sa rešavanjem društvene svojine i ovaj zakon upravo rešava i taj veoma bitan segment, gde će negde oko 50 hiljada hektara zemljišta koje se vodilo kao društvena svojina biti vraćeno zadrugama, tj. vratiće se u zadružnu svojinu, a samim tim će doći do određenih površina gde će zadrugari moći da se bave onim što je njima osnovna namena.

Da spomenem i ostale zadruge, gde se ovim zakonom, koji je krovni zakon za zadruge, vodilo računa i o omladinskim zadrugama, stambenim, zanatskim, a takođe, novina su i socijalne zadruge, što će i te kako doneti jednu dobru, humanu i, rekao bih, jednu vrlo značajnu organizacionu strukturu u rešavanju socijalnih problema.

Da se razmišljalo strateški i ne samo da je ovaj zakon izolovan za sebe, ovaj zakon strateški je osnov i za uređenje i razvoj zadruge i zadrugarstva u Republici Srbiji, sadržan je u Strategiji za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine, sa Akcionim planom za sprovođenje navedene Strategije 2015-2016. godine.

Takođe, bitna stvar, da prvi put zadrugari znaju, a to je da posebna zaštita u članu 12. Zakona kaže: „Zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, AP, jedinica lokalne samouprave u obavljanju njene pretežne delatnosti“. Posebna zaštita iz stava 1. ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uključujući i davanje odgovarajućih olakšica i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima, kao i mogućnost osnivanja posebnih fondova za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili AP Vojvodine ili obezbeđivanje sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, AP i Republike.

Znači, ovim se jasno daje do znanja da ovaj zakon nije izolovan sam za sebe. Ovaj zakon je samo deo sistema zakona koji su neki doneti, neki će biti doneti ovih dana, upravo zbog toga da bi poslao snažnu podršku za sve one koji su već članovi zadruga i za novoosnovane zadruge.

Takođe, veza ovog zakona je i sa Zakonom o ulaganjima. Zašto? Zato što kod Zakona o ulaganjima smo izjednačili domaće i strane investitore i u tom zakonu isto vidimo ovaj Zakon o zadrugama, gde će buduće zadruge, kao pravno lice, imati isti tretman kao što su i strane kompanije koje su osnivale ovde firme u državi Srbiji.

Ne mogu da se otmem utisku a da se ne vratim unazad, koliko je zadrugarstvo u državi Srbiji na selu značilo ne samo kao privredni subjekat, nego je zadruga bila i kulturni i socijalni i sportski centar dešavanja svega onoga što se dešavalo u selima, gde u stvari i jeste uloga i najveća dominacija zadruga, što želimo na jedan savremen i moderan način kroz ovaj zakon da vratimo.

Isto tako, uloga zadružnih saveza je i te kako bitna u organizaciji, spajanju i rukovođenju, uvođenju novih tehnologija i svega onoga što bi unapredilo poslovanje zadruga. Posebno bih tu istakao ulogu zadružnih saveza, najvećih zadružnih saveza, Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Vojvodine, koji su zbilja dominantni, pored 24 aktivna zadružna saveza u Republici Srbiji.

Sve u svemu, očekujem od ovog zakona, kao što sam i rekao da je ovo samo jedan segment u svemu onome što ova Vlada radi, što Ministarstvo privrede, kao resorno ministarstvo radi, i te kako značajne pomake i efekte ovog zakona kroz povećanje zaposlenih lica, kroz povećanje broja zadruga i da nam godišnji bruto promet zadruga ne bude oko 59 milijardi dinara, nego da bude u neko vreme i 10 puta veći, što su sigurno potencijali i mnogi veći države Republike Srbije.

Mislim da je Ministarstvo privrede uradilo jedan značajan korak sa ovim zakonom i svim onim predstojećim zakonima u spletu i nizu onih zakona koji će i te kako poboljšati privredni ambijent.

Osvrnuo bih se još na ovaj Zakon o privrednim komorama, s obzirom da ministar Sertić ima veliko iskustvo u komorskom sistemu i zbilja je za pohvalu da se doneo jedan izuzetno kvalitetan zakon, da privredni subjekti više ne plaćaju tri članarine, da nemaju više tri adrese, itd, nego da se ovim zakonom na jedan kvalitetan način uređuje i komorski sistem. Komorski sistem, koji je izuzetno efikasan, može da bude… Nažalost, kod nas se decenijama nije niko u tom delu bavio time, ali opet kažem, Aleksandar Vučić na čelu sa Vladom, vama ministrima i te kako je pokazao da samo kad se hoće da se može sve menjati na bolje, kao što i jeste.

Svakako da u Danu za glasanje ću podržati sve ove zakone koji su na današnjem jedinstvenom pretresu. Ništa mi tajno ne radimo. Sve se ovo snima, sve javno radimo. Sve će ovo građani Srbije da vide, da čuju. Sve će ovo građani Srbije na narednim izborima, lokalnim i pokrajinskim, da ocene, da procene, pa da mi možemo da imamo ovu komociju da svako od nas priča po jednom ili dva zakona. Šta da radimo kad su nam građani dali toliko poverenje da možemo da se podelimo i da adekvatno obrazlažemo iz domena svoje struke. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, danas ću postaviti tri pitanja.
Svedoci smo procesa privatizacije koji je sproveden od bivših Vlada Republike Srbije u periodu od 2000. do 2012. godine, od kojih su mnogi raskinuti, a mnogi povezani sa organizovanim kriminalom, gde imamo i sudske procese u toku, a neki, nažalost nisu ni započeti.
U mnogim privatizacijama, što na zakonit, što na ne zakonit način, svedoci smo da su i pojedine kompanije, što domaće, što one kojima su osnivači strane kompanije, a posluju kao domaće, došle u posed određenih površina poljoprivrednog zemljišta na području AP Vojvodine.
Moje pitanje je upućeno Ministarstvu privrede, koje su to privatne kompanije koje su u procesu privatizacije postale vlasnici poljoprivrednog zemljišta i koliko je hektara sada u njihovom vlasništvu na području AP Vojvodine u periodu do 2012. godine?
Drugo pitanje. Izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup od 2006. godine u AP Vojvodini praćeno je raznim nepravilnostima u pojedinim lokalnim samoupravama, negde iz neznanja, negde sa namerom da se pojedincima omogući privilegovan položaj, a na štetu države, AP Vojvodine i lokalne samouprave.
Tako se dešavalo da pojedine lokalne samouprave nisu ni donosile programe za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup na području AP Vojvodine.
Moje pitanje je upućeno Vladi AP Vojvodine i Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine - zašto nadležni organ za poljoprivredu AP Vojvodine nije u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, član 64. stav 6, sproveo postupak davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u opštinama koje to nisu odradile?
Treće pitanje. Svesni smo velikih nedostataka trenutno važećeg zakona o poljoprivrednom zemljištu, njegovih zloupotreba u delu izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta u pojedinim lokalnim samoupravama.
Mnogi poljoprivredni proizvođači žalili su se i nama, narodnim poslanicima u skupštinskom Odboru za poljoprivredu, o raznim nepravilnostima oko izdavanja zemljišta u zakup.
Posebno su isticali da su neki pojedinci, na ne transparentan način, godinama dolazili do određenih površina, obično na štetu manjih poljoprivrednih proizvođača. Najčešći oblici su bili uzurpacija zemljišta, kako od strane pojedinaca, tako od nekih pravnih subjekata.
Moje pitanje je upućeno Ministarstvu poljoprivrede, zaštite životne sredine – Molimo da dostavite nama, narodnim poslanicima, ko su uzurpatori državnog poljoprivrednog zemljišta na području AP Vojvodine, pravna i fizička lica, koja veličina površine je uzurpirana i koliki finansijski iznos se potražuje od istih.
Nažalost, nekih od tih pojedinaca koji zloupotrebljavaju važeći zakon, što imamo informaciju od lokalnih samouprava, su na čelu protesta ovih dana i protiv predloga novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji predviđa strože kazne i onemogućava takvima da ubuduće na taj način zloupotrebljavaju državno poljoprivredno zemljište. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, predlažem svakako da se ovaj amandman odbije.
Zarad istine, hteo bih samo da građane podsetim na jednu istinu u Novom Sadu, gde gradska vlast od 2008. do 2012. godine ona nije vodila računa o legalnosti i o sledu papira, uopšte neophodnih za izgradnji infrastrukturnih projekata. Mnogo projekata ovde bih mogao da navedem u Gradu Novom Sadu, za koje apsolutno gradska vlast nije imala potrebnu dokumentaciju, ali je bilo važno da se unapred prebace avansi, raznim „borovicama“, „neborovicama“, što ministarka jako dobro zna kakvi probleme smo imali kada smo došli na vlast u Novom Sadu 2012. godine i dan danas trpimo te posledice.
Stoga, hoću da kažem da ukoliko vlast u Novom Sadu, tada pokazivala građanima, da može bez papira da se gradi, da se radi, a pogotovu što je bitno suštinski infrastrukturni projekti za koje je potrebno, mislim, pre svega, planska dokumentacija da bi se znalo šta se radi, koliko košta na osnovu projekata, pa tek onda da se po fazama plaća, važno je bilo da se prebacuju avansno novci „borovici“ 400 i nešto miliona i da ne nabrajam itd.
U svakom slučaju, ovaj zakon je dobar i on želi našim građanima, koji većina je stvarala krov nad glavom, decenijama i ova vlast je prepoznala da želi da reši životne probleme mnogih građana. Jednom se moralo preseći i upravo hrabrost pokazuje ova vlada da takve životne stvari reši i da konačno ljudi i narod koji je svoj krov nad glavom sticao mukom, dolazeći i iz krajeva zahvaćenim ratom i sve ono što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije, našli utočite u našoj Srbiji i zbilja jednom za sva vremena da rešimo ovaj problem.
S druge strane, legalizacijom objekata konačno ćemo i prihod u budžet moći i te kako da uvećamo, ne legalizacijom, ali svakako uplatom poreza, jel svi čestiti građani Srbije znaju da treba da plaćaju i plaćaju poreze, što se pokazuje iz prethodnog perioda, u zadnje tri godine, da je i te kako povećan broj uplata poreza, akciza itd. što se govori o jednom odnosu prema državi i o jednom odnosu vlasti prema državi.
Svi mi, ukoliko ne budemo čuvali našu državu, i upravo ovaj zakon je taj koji pokazuje, sa jedne strane interes prema građanima, a sa druge strane interes prema državi. Hvala vam.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, zadovoljstvo nam je danas da slušamo vrlo kvalitetne diskusije o Predlogu zakona o jakim alkoholnim pićima iz prostog razloga što mi kao narodni predstavnici pričamo o jednom jako dobro izbalansiranom zakonu koji je uzavreo u centar svega proizvođača alkoholnih pića u Republici Srbiji. Ta izbalansiranost se upravo ogleda u tome što svi strahovi koje su naši poljoprivrednici, čestiti i vredni proizvođači imali ulaskom Srbije u EU da neće moći da peku rakiju na tradicionalan način, kao što to rade vekovima, ovim zakonom je definitivno odagnana i sve pohvale i radnoj grupi i ministarstvu i Vladi na ovako dobro izbalansiranom zakonu.
Zašto je dobro izbalansiran? Upravo što ćemo sačuvati tradiciju i ekonomske aspekte naših malih proizvođača koji su nama izuzetno važno i oni će moći onaj deo koji je za njihove lične potrebe nesmetano i ubuduće na način kao što su to radili do sada da proizvode, da konzumiraju i za svoju ličnu potrošnju da koriste.
Daljim korak, ako postoje tržišni viškovi, zakon u sledećem koraku prepoznaje i proizvođača jakih alkoholnih pića koji mora biti registrovan i poštovati sve pozitivne zakonske propise u delu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti, što prate i ostali zakoni, ovaj deo Zakona o jakim alkoholnim pićima.
Svakako da će u delu proizvodnje voća i te kako podsticati i podstaći nove zasade. Kao što smo čuli i do sada najviše u državi Srbiji je prisutna šljiva, a proteklih godina smo svedoci da i te kako po Vojvodini, naročito, niču novi zasadi raznog drugog voća i vinograda na području cele Republike Srbije, a sve su to sirovine za delom proizvodnju jakih alkoholnih pića.
Svakako da u zakonu stoji jedna bitna napomena, a to je da su sve ove odredbe, da ih ne nabrajam redom, usklađene sa zakonima EU, što znači da na kraju svaki proizvođač registrovan u RS će moći sasvim regularno da izveze proizvode na tržište EU, što nam govore podaci o geografskom poreklu, usklađivanje sistema kvaliteta i sve ono što prati ostale proizvode koji treba da se nađu na tržištu EU.
I te kako je važno i možemo očekivati da donošenjem ovog zakona možemo da očekujemo i značajnim delom smanjenje sive ekonomije i povećanje regularnog prometa jakih alkoholnih pića. Poznato je da se apsolutno borimo za potpunu legalnost i podsticanje svih vidova proizvodnje, kako u korist svih naših proizvođača i iz svega toga i država Srbija ima korist kroz ukupan BDP.
Jako je važno istaći da svi mali proizvođači neće moći biti, odnosno svi mali proizvođači neće moći da uđu u utakmicu sa velikim u smislu izvoza i zato će biti sledeći korak, koji će verovatno drugi zakon, očekujemo vrlo brzo i zakon o zadrugama, da udruživanjem malih proizvođača zadruge će moći vrlo lako da registruju proizvodnju jakih alkoholnih pića i samim tim smanjiti troškove za sve one koji prate i koji su do sada bili prethodnim zakonom znatno veći i svakako da je kvalitet ovog zakona što i te kako smanjuje troškove i same registracije.
Nama jeste poljoprivreda glavna izvozna šansa, nama je poljoprivreda sigurno na jednom od najvažnijih mesta uopšte u našoj budućnosti i mislim da je ovo dobar primer ovog zakona kako bi trebali i slediti primer ovog zakona sa sledećim zakonima upravo da sve one prednosti koje imamo kao država i sve ono što znamo kao narod, sve ono što naši vredni poljoprivredni proizvođači umeju da naprave, a na svetskom tržištu se i te kako cene svi ovi proizvodi koje mi imamo na području naše cele Republike i mislim da je to jedna velika šansa da u budućim zakonima, koji budu uređivali ostale oblasti proizvodnje, da se držimo ovoga principa, da zadržimo ono što je karakteristično, ono što znamo da radimo, ono što možemo da radimo.
Nema potrebe da mi izmišljamo nešto što ne znamo, a sa druge strane, uz primenu savremenih svetskih tehnologija, počev od primarne proizvodnje, a ovde govorimo i o primarnoj proizvodnji i o jednom visokom nivou prerade gde dobijamo i te kako skupe proizvode. Sada da ne nabrajamo, od 100 kg voća možemo da dobijemo koliko rakije, pa kada uporedimo vrlo jasno ćemo izračunati, pogotovo kada imamo geografsko poreklo, koliko to može da uveća ukupan BDP Republike Srbije.
U svakom slučaju, za svaku pohvalu i nadam se da ćemo svi imati, a najviše naši poljoprivredni proizvođači koji su nam najvažniji i za njih u ovom parlamentu ću se ja lično i moje kolege uvek boriti da kroz kvalitetne zakonske predloge budu naši poljoprivredni proizvođači zaštićeni, da budu stimulisani i da se borimo za što veće, što bolji budžet za poljoprivredu i da idemo napred.
O drugom, o Predlogu zakona o potvrđivanju protokola o upravljanju nanosa u okviru spor6azuma o slivu reke Save, mogu samo da kažem da je kvalitetno i stručno urađen, da je predlog jasno obuhvatio sve aspekte ovog specifičnog dela i u Danu za glasanje moje kolege i ja iz SNS ćemo podržati oba ova zakonska predloga. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću govoriti o Zakonu o odbrani od grada i upravo ću početi od ove reči koja je malopre pominjana, a to je – odgovornost.
Želeo bih da pohvalim ministra i njegove saradnike upravo na pripremi ovog Predloga zakona o odbrani od grada, na konstruktivnom pristupu i u samoj pripremi jučerašnjoj, koju smo imali, na sednici sa vama ministre i vašim saradnicima i posle na Odboru za poljoprivredu, gde smo mogli jasno da debatujemo o svim članovima ovog zakona. Neko očigledno nije pročitao ovaj zakon koji je napisan na svega devet strana i ima 23 člana. U zakonu su sve odredbe jasno definisane.
Neko je MUP u određenom momentu dodelio složen i vrlo nezahvalan posao, a kažem nezahvalan u smislu kompetentnosti i pokrivanja terena i ogranizacije ove vrste posla. U svakom slučaju, ovaj Predlog zakona sada definiše apsolutno organizaciju sistema odbrane od grada i utvrđuje nadležnosti svih činilaca u ovom sistemu.
Sigurno da je najkompetentnija ustanova Republički Hidrometeorološki zavod sa svojim stručnim i tehničkim kapacitetima sa kojima raspolaže.
U ovom delu moramo se svi složiti da bilo koga da pitamo na terenu, seljaka čija je najveća muka kada bespomoćno gleda u nebo i kada mu grad uništi za svega par minuta svu letinu, čija je nadležnost sistem odbrane od grada, svi će pogledati prvo u Ministarstvo poljoprivrede, a zatim u Republički hidrometeorološki zavod. Zašto? Svi mi možda stariji malo ćemo se setiti onog sistema osmatranja, javljanja i uzbunjivanja. Pa, upravo ovaj sistem na tome i počinje, a sva organizacija po vertikali koja se definiše članovima ovoga zakona dovodi do toga da može jasno da se pokrije cela teritorija Republike Srbije, jer ovde nemamo granice na nebu ni između opština, ni između sela, ni između gradova.
Apsolutno se slažem sa podnosiocem predloga ovoga zakona da u jednom segmentu možda ima dela problema koji neće biti rešeni u datom momentu zbog prelaska iz jedne strukture upravljanja u drugu, ali ovaj prelazni period svakako da svi moramo da uvažimo i da budemo svesni da je bolje da smo i sada reagovali nego da smo čekali još ne znam ni ja koliko vremena, pa da ono što nije urađeno u proteklih 12 godina dobro je da smo sada stigli i na ovaj čas da uradimo.
Deo koji se odnosi na finansiranje u odbrani od grada je svakako jasno definisan i tri izvora finansiranja su ovde jasno navedena To su: budžet, zatim deo premije iz osiguranja useva i plodova i drugih izvora u skladu sa zakonom. Ne mogu da se složim da neko od kolega kaže - samo dajte iz budžeta, dajte iz budžeta novac, a kada se Vlada bori da rastereti budžet i ovde je upravo taj korak urađen, da se u partnerskom odnosu sa osiguravajućim kućama našlo načina da 10% od iznosa plaćene premije za osiguranje useva i plodova bude vraćen za sistem protivgradne zaštite. U svakom slučaju, da je nivo površina koje se osiguravaju u Republici Srbiji veoma mali, podižući svest i sve one podsticaje koje im sada dajemo, nadam se da ćete površine biti u narednom periodu veće, a samim tim i iznos procenta koji će biti odvojen za protivgradnu zaštitu.
Takođe smo juče doneli zaključak na Odboru za poljoprivredu da se 5% izdvoji od izdavanja državnog zemljišta u zakup, što je i te kako značajan iznos imajući u vidu i napomenu da dobar deo sredstava od izdavanja zemljišta u zakup nije ni moga biti iskorišćen upravo zbog ograničenja iz prethodnog vremena, kako je to bilo namenjeno za čega se mogu sredstva koristiti od izdavanja zemljišta u zakup. Ali, o tome ćemo detaljnije pričati kada dođe na red Zakon o zemljištu.
Bitno je istaći da lokalne samouprave igraju ovde značajnu ulogu, u celom sistemu i tačno je definisano u ovom zakonu koje su obaveze i nadležnosti. To upravo govori o onom delu kada vršimo decentralizaciju, tj. ne gubimo, ako mogu da tako kažem, nivo komandi, gde se na vrhu nalazi Republički hidrometeorološki zavod, ali na lokalnom nivou najbolje znaju lokalne vlasti ko su ti ljudi koji mogu biti strelci, kako i na koji način da se urede prilazni putevi i sve ono što je neophodno do protivgradnih stanica. Sigurno da se u onom delu finansiranja, kada kažemo – drugih izvora u skladu sa zakonom, ostavlja mogućnost lokalnoj samoupravi da na razne načine, koji su zakonom dozvoljeni, finansira i unapređuje sistem protivgradne zaštite, a sve u skladu sa zakonom i u skladu sa onim što propisuje Republički hidrometeorološki zavod.
Takođe, značajno će biti popravljen i finansijski segment strelaca, što do sada bilo neprihvatljivo, a sada je opet definisano ovim zakonom, gde se kaže tačno do kog iznosa prosečne neto zarade može da bude isplaćena zarada za strelce na protivgradnim stanicama.
Isto tako, AP Vojvodina u delu nadležnosti koje ima u segmentima koji joj pripadaju zakonom takođe se nalazi u ovom delu nadležnosti i sigurno da kada gledamo da 40% od zakupa zemljišta pripada lokalnoj samoupravi, 30% pripada AP Vojvodini i 30% Republici, sigurno da će se naći načina i te kako da se taj finansijski efekat popravi i da dođemo do tog iznosa koji je neophodan za adekvatnu protivgradnu zaštitu.
Sve u svemu, štiteći useve štitimo i imovinu i u svakom slučaju štitimo od grada, a štitimo i BDP, što i jeste suština ovog zakona, jer najvažnije i najvrednije stvari što u ovom parlamentu donosimo, to su zakoni koji štite ustavni poredak, koji štite ovu državu i koji štite njenu ekonomiju. Usvajanjem ovog zakona sigurno da ćemo unaprediti protivgradnu zaštitu, a sa druge strane ćemo i te kako smanjiti nivo štete koja se nanosi sa gradonosnim oblacima.
Isto tako, nadam se da ćemo u narednom periodu, a duboko verujem u stručne ljude iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, raditi na unapređenju kako organizacije sistema, tako i na tehničko-tehnološkim aspektima. Tu će biti moje zalaganje u narednom periodu, da ne iz budžeta, nego da iz osiguranja, da iz nekih drugih izvora imamo dodatna sredstva kako bi mogli da unapredimo tehničko-tehnološki sistem protivgradne zaštite, da idemo korak dalje i da sutra svi možemo da dostignemo zajedno zadovoljavajući efekat i rezultate koji su u Evropi negde i do 70% maksimalnog, da kažem, ukupnog procenta zaštite od grada, jer 100% je nemoguće zaštititi, s obzirom da se radi o prirodnim i elementarnim nepogodama.
U svakom slučaju, SNS u Danu za glasanje će podržati ovaj predlog zakona. Smatram da je zakon dobar, da je zakon primenjiv i da su sve odredbe ovog zakona i svi članovi jasno definisani, da svi imaju obaveze i odgovornosti iz ovog zakona i u Danu za glasanje ja ću podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine iz oblasti vodoprivredne delatnosti koju obavlja Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ kao delatnost od opšteg interesa koja stoji, to je gazdovanje vodnim resursima, iskorišćavanje i upotreba voda, zaštita voda od zagađenja, zaštita od štetnog dejstva voda. Između ostalog i organizacija i sprovođenje odbrane od poplava, leda, održavanje vodoprivrednih objekata, sprovođenje radova i mera unapređenja sistema, zaštite od štetnog dejstva voda, prihvatanje i sprovođenje stranih voda i zaštita od erozije i bujica.
Od svih navedenih delatnosti „Vode Vojvodine“ pod budnim okom Pajtić dr Bojana u vreme suša štiti nas od poplava i naplaćuje vodni doprinos, a u vreme poplava štiti nas od suša i naplaćuje odvodnjavanje. Kako god naši poljoprivredni proizvođači u Vojvodini svake godine zadesi cunami od „Voda Vojvodine“ koji osete po džepu za neizvršene usluge da li „Voda Vojvodine“ ili 17 vodoprivrednih društava na području pokrajine kojima indirektno upravlja Pajtić dr Bojan.
Kako su „Vode Vojvodine“ osnovane 2002. godine, za proteklih 13 godina uvek je malo novca iz više izvora finansiranja od kojih dobar deo izdvajaju poljoprivredni proizvođači, kojima se blokiraju računi i pleni imovina ako ne plate nečiji nerad. Da podsetim, u AP Vojvodini pod naplatom je preko dva miliona i 100 hiljada hektara. Sistem kanala obuhvata 20 hiljada i 700 kilometara i 155 crpnih stanica. Da su svake godine do sada radili po 1.600 kilometara podeljeno na 17 vodoprivrednih društava po svakom iznosi 94 kilometara godišnje. Da li se to moglo uraditi i da li samo u tom delu i da li nam je kanalska mreža mogla biti bolja, čistija, bezbednija i uređenija, to neka procene sami građani.
Ako je bivši sekretar za poljoprivredu AP Vojvodine sam izneo činjenice da je neodrživo da od 20 miliona evra prihoda, a nije 20 nego 35 miliona godišnje, na plate zaposlenih odlazi šest miliona, a ostalo na održavanje kanalske mreže, a oni i dalje nastavljaju po starom sve sa 465 zaposlenih što je mnogo više od osnivanja bez povećanja kanalske mreže i investicionih aktivnosti.
Unazad nekoliko meseci stižu pritužbe na rad vodoprivrednih društava i jedna na rad vodoprivrednog društva „Šajkaška“ iz Novog Sada gde 148 meštana Kovilja potpisalo peticiju zahtevajući odgovor kada će biti završeni radovi na čišćenju kanala u donjem Kovilju i Vinjercu, grad Novi Sad je uredno podneo program za unapređenje kanalske mreže i obezbedio za tu namenu na području celog grada preko 19 miliona dinara. Nije dozvoljen uvid i kontrola na terenu članovima odeljenja za poljoprivredu grada Novog Sada. Pitanje, koliko kilometara kanalske mreže svake godine očiste „Vode Vojvodine“, tj. privredna društva kojima je poveren posao i koliko sredstava ulaže u nove investicije? Zašto nema jasno predstavljen plan i program za svaku opštinu i mesnu zajednicu na godišnjem nivou da građani imaju uvid u radove i trošenje njihovog novca?
Drugo pitanje postavljam Ministarstvu rada za zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Već dva dana desetine poziva, poruka, mi poslanici iz Novog Sada dobijamo od uznemirenih i zabrinutih radnika iz RTV Vojvodine, Kliničkog centra Vojvodine, Vlade AP Vojvodine i Uprave za kapitalna ulaganja. Naime, njima se nameće obaveza da moraju da idu na miting koji organizuje DS u Beogradu. Ljudi su uplašeni za svoj posao ako ne odu s obzirom da im se usmeno preti od određenih šefova iz navedenih ustanova i preduzeća.
Gospodo poslanici, Ustavom Republike Srbije i zakonom je zagarantovano pravo svakog na versko i političko opredeljenje, svakog građanina koji slobodno može da izražava svoju volju. Zabrinutost ljudi koji su se obratili je svakako opravdana ako imamo u vidu da je samo pre nedelju dana vrh DS bukvalno zatvorio na 24 sata odbornike iz Inđije na Andrevlju u hotelu protiv njihove volje. Molim inspekciju rada da utvrde zabrinutost ucenjenih ljudi iz RTV Vojvodine, Kliničkog centra Vojvodine, Vlade AP Vojvodine i Uprave za kapitalna ulaganja da li je u pitanju klasičan politički mobing i da li ima krivičnog dela prinude? Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas tri vrlo važna zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Kao prvi zakon o kome imamo načelnu raspravu je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama. Zakon o hemikalijama uveo je nov način jedinstvenog upravljanja hemikalijama u Republici Srbiji. Ovakav način upravljanja usklađen je sa propisima EU, kojim se osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine i poboljšava slobodan promet sa drugim zemljama i zemljama EU.

Sistem finansiranja naplate za upravljanje hemikalijama od pravnih lica odavno je uspostavljen u zemljama EU i kao takav predstavlja održivi model finansiranja. Na ovaj način sprečava se da troškove upravljanja hemikalijama snose svi građani, a za račun onih koji hemikalijama ostvaruju profit. Imajući u vidu broj hemikalija koje se nalaze na tržištu, država ne bi bila u mogućnosti da odvoji u budžetu dovoljno sredstava za procenu bezbednosti hemikalija, tako da je logično da ovaj deo tereta pada na prometnike, uvoznike i proizvođače hemikalija.

Razlozi za donošenje ovog zakona su svakako u potrebi za usklađivanjem sa Zakonom o hemikalijama i sa drugim sistemskim zakonima kojima se uređuje budžetski sistem, tj. Zakonom o budžetskom sistemu, zatim, obezbeđivanju funkcionisanja budžetskog sistema i sistema ekonomskih instrumenata i obezbeđivanju finansiranja upravljanja hemikalijama.

Radi vršenja nadzora nad primenom odredaba, iste se primenjuju kako za uvezene, tako i za proizvedene hemikalije. Neophodno je postojanje zajedničkog tela inspekcije za zaštitu životne sredine, sanitarne i tržišne inspekcije, radi usklađivanja i preduzimanja mera i aktivnosti koje će se preduzimati za sprovođenje zakona. Takođe, sve tri inspekcije moraju proći adekvatnu obuku i cilju adekvatne i efikasne kontrole nad primenom propisanih zakonskih odredbi. Svakako da je ovde najvažnije da sve ono što je do sada Agencija za hemikalije radila prelazi na Ministarstvo poljoprivrede i zaštitu životne sredine, da tu Ministarstvo i Vlada preuzimaju odgovornost za promet hemikalija, da drže pod kontrolom kako promet, tako i naplatu finansijskih sredstava, koja će biti namenski trošena u budžetu Republike Srbije.

Takođe je sličan i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima. Ovim zakonom se takođe vrši usklađivanje sa poslednjim izmenama Zakona o hemikalijama. Ovde je najvažnija stvar da se pored same kontrole, uključujući tržišnu inspekciju, sanitarnu inspekciju i inspekciju za zaštitu životne sredine, uključuje i veterinarska inspekcija, s obzirom na vrstu biocidnih proizvoda u prometu koji su i te kako specifični. U tom delu je jako bitno naglasiti da je u samom donošenju zakona, čiji je predlog izuzetno dobar sa ovim izmenama koje su predložene, jako bitan način na koji se kontroliše od strane inspekcija upravljanje i korišćenje svih biocidnih proizvoda.

Mi smo svedoci prethodnih dana da smo nestručnim i nesavesnim korišćenjem biocidnih proizvoda za suzbijanje glodara imali velika uginuća srneće divljači u Banatu, što svakako ne sme da se dozvoli. Kako bi bilo koji zakon koji donesemo bio adekvatno primenjen, mislim da je pored ovog inspekcijskog nadzora jako bitno podizati svest kod građana o zaštiti životne sredine i o očuvanju okoline, kako sa najmlađim nivoima, tako i sa svim proizvođačima koji bi trebali jedan dobar deo sredstava takođe da koriste na edukaciju i primenu onih koji koriste biocidna sredstva.

Svakako da Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem apsolutno želi i u svakom svom segmentu pokazuje da želi da izgradi savremenu i modernu Srbiju, sa životnom sredinom kakva dolikuje našoj Republici. Mi smo mogli u prethodnom periodu da vidimo, od 2008. do 2012. godine, da su se neki bavili čišćenjem Srbije, pa su počistili dobar deo budžeta i počistili finansijski deo koji je bio namenjen adekvatno za edukaciju i za sprovođenje mera preventive.

To sigurno da ova Vlada i ovo Ministarstvo neće učiniti i sigurno da će imati punu podršku nas narodnih poslanika u ovim čestitim i iskrenim namerama za donošenje kvalitetnih zakona, za primenu tih istih zakona jer ovo je tek jedan početak. Više od 30%, kao što znamo, svih zakona koji budu dolazili u parlament Republike Srbije će biti iz oblasti zaštite životne sredine.

Mogu samo da vam poručim da ćemo i mi, kao narodni poslanici SNS, a nadam se i sve ostale kolege, svoj maksimalan doprinos dati i u donošenju zakona i u afirmaciji ovih zakona i u propagiranju svega onoga što će učiniti zdravijom našu sredinu i ukupno ceo naš sistem u Republici Srbiji.

U Danu za glasanje sigurno da ćemo podržati ove zakone i nadam se dobroj i plodnoj saradnji u podizanju kvaliteta života i zaštite životne sredine. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo Dragutinović, gosti iz Narodne banke, koleginice i kolege narodni poslanici, svakako da je ovaj amandman neprihvatljiv, kao i prethodni, koji svoju kreativnost svu u pisanju ovo gledaju u gumici za brisanje, a ne u olovci za pisanje.
Mi se apsolutno slažemo ovde za jednu demokratsku raspravu i zato se zalažu svi poslanici SNS, ali dajte kreativan povod, konkretan predlog.
Ako niste dobro pročitali ovaj zakon, trebalo je još jednom da pročitate pre pisanja amandmana, jer vama se izgleda sve ogleda u brisanju…