Hvala vam.
Pred nama su predlozi zakona, ali i sporazumi u oblasti zaštite životne sredine kao deo procesa koji sprovodimo i prolazimo na putu dostizanja standarda u oblasti kvaliteta životne sredine, održivog razvoja, ali i zaštite biljnog i životinjskog sveta.
Kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, član 90b propisuje uslove pod kojima se dodeljuju sredstva Zelenog fonda korisnicima sredstava u pripremi projekata u oblasti zaštite i uređenja životne sredine i u ovoj odredbi je sadržano da se za ove namene raspisuje javni konkurs ministarstva. Postoji samo jedan izuzetak u kojim slučajevima se ova procedura izbegava i to je procedura za vanredne okolnosti, za neke interventne mere, odnosno za procedure kada je potrebno nešto hitno preduzeti, uraditi rekultivaciju ili sanaciju zemljišta.
Predloženim izmenama zakona koji su danas pred nama, propisuje se još jedan izuzetak od ove odredbe i on se odnosi na pripremu dokumentacije kojom će se pristupiti pretpristupnim fondovima EU za iste ove projekte u oblasti kvaliteta i unapređenja kvaliteta životne sredine.
Kako je Vlada Republike Srbije donela akt kojim se utvrđuju kriterijumi za dodelu ovih sredstava i zapravo jedna metodologija za selekciju i prioritizaciju projekata i utvrdila jednu listu prioritetnih projekata ove namene, a u isto vreme kriterijumi za dodeljivanje sredstva Zelenog fonda se ne razlikuju u mnogome od ove metodologije, ispostavilo se da se za iste projekte raspisuju dve iste procedure, duplira posao i gubi vreme. Ovim predloženim izmenama zakona se prevazilazi ova neusaglašenost regulative zakonske i omogućava lakše pristupanje ovim fondovima.
Proces pristupanja Srbije EU sa sobom, svakako, nosi brojne izazove i naročito se odnose na ispunjavanje standarda u oblasti zaštite životne sredine, a za realizaciju ovakvih infrastrukturnih projekata neophodno je obezbediti jedan stabilan izvor finansiranja, jer je neophodno da Srbija sa određenim sredstvima učestvuje u pripremi, u nekim nepredviđenim troškovima koji se odnose na pripremu dokumentacije.
Upravo je o tome reč, o jednom stabilnom i održivom sistemu finansiranja, ali isto tako u jednoj predvidivosti i kontinuitetu u korišćenju ovih sredstava koja će nam biti na raspolaganju. Naravno, radi se o efikasnijem planiranju korišćenja Zelenog fonda za namenu zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine.
Činjenica je da nas u narednom periodu očekuje veliki obim posla i taj posao se odnosi, uglavnom, na osposobljavanje administrativnih kapaciteta, na pripremu projektne dokumentacije, obezbeđivanje finansijske konstrukcije, ali isto tako osnaživanje inspekcija kako bi na delotvoran način mogle da nadziru ovu oblast.
Ova tema je nedvosmisleno prioritet Vlade Republike Srbije i to je evidentno, jer je formirano jedno zasebno ministarstvo koje se bavi upravo ovom temom, zaštitom životne sredine, ali se ova tema takođe nameće i kao prioritet u radu lokalnih samouprava i neophodno je obezbediti tu dobru koordinaciju, uočavanje, lokalizaciju problema, ali isto tako izradu projekata kako bismo mogli da efikasno rešimo ove probleme.
Zaštita životne sredine je jedna od osnovnih tekovina EU i jasno je zašto su oni u ovoj meri rigorozni i zahtevni kada je ova tema u pitanju.
Nacrt pregovaračke pozicije, koju je Srbija pripremila, sadrži specifične planove implementacija, koji zapravo predviđaju kako ćemo rešiti probleme, u kojim rokovima i kako ćemo obezbediti finansijsku konstrukciju i veoma je važno da budemo realni u ovom procenama koje pripremamo.
Naši ciljevi su popravljanje i unapređenje kvaliteta životne sredine, ali isto tako osposobljavanje da i tekuće probleme, na koje nailazimo, rešavamo. Procene da će za ovaj posao, pri tome mislim na one teme koje su najznačajnije, odnosno upravljanje otpadom i prerada otpadnih voda, biti potrebno oko šest i po milijardi evra. Ono što je ključno i što je mnogo važnije je da mi ovo ne radimo ni zbog pretpristupnih pregovora, ni zbog EU, ni zbog Brisela. Mi ovo činimo zbog nas, mi ovo radimo zbog građana Republike Srbije, zbog toga što je to nama potrebno i zbog toga što želimo da na jedan odgovoran način razmišljamo o tome kakvu životnu sredinu, u kakvom stanju ostavljamo generacijama koje dolaze, i kako i na koji način da unapredimo zdravlje naših građana.
Usklađivanje našeg zakonodavstva sa tekovinama EU se odnosi na uvođenje najboljih dostupnih tehnologija i na dostizanje dozvoljenih graničnih vrednosti i emisija, a put pregovora je upravo taj put dogovaranja rokova u kojima ove standarde možemo dostići i sa kojim to sredstvima.
Cilj je naravno uspostaviti realne rokove, izbeći ono što su neke zemlje u svojim pregovorima doživele, a to su kazne, penali ili možda čak i zatvaranje nekih firmi koje ne ispunjavaju ove standarde, jer je ovde zapravo jedan akcenat stavljan na usklađivanje privrede sa jednim novim uslovima koje nameće EU, koje nameće kvalitet životne sredine.
Ono čemu Srbija teži je naravno cirkularna ekonomija i to je ono što nam je zadatak u budućem periodu, dakle ponovo korišćenje materijala, prečišćavanje otpadnih voda, korišćenje otpada sa deponija, dakle da stvorimo sirovinu od nečega što je nepotrebno i da na taj način sačuvamo, nisam pomenula pepeo iz termoelektrana, da na taj način sačuvamo naše resurse koji su ograničeni, ali i da stvorimo prostor za nove investicije i stvaranje dodatne vrednosti.
Na ovaj način ćemo zaštiti životnu sredinu, ali je neophodno na ovim problemima angažovati struku, reč nauke i da se uspostavi jedna dobra saradnja između nauke i privrede kako bi se optimalna rešenje pronašla i rešio ovaj problem.
Mi, naravno, ovde govorimo o industrijskom otpadu koji je zaostavština iz različitih perioda tranzicije restrukturiranja firmi u stečaju, koje su generisale ovaj otpad u prethodnom periodu. Ne moramo sve da rešavamo tako što izvozimo. Naši stručnjaci i te kako imaju dovoljno znanja da osmisle rešenja. O nekim predlozima smo već i razgovarali, kada je u pitanju galvanski otpad, gde su naučnici naši, eminentni naučnici iz Instituta Vinča, osmisli metodu gde se preradom galvanskog otpada dobija voda i komercijalni proizvod, što je idealno rešenje i ne iziskuje prevelika sredstva, tako da i te kako možemo pristupiti rešavanju ovih problema na najbolji mogući način, rešiti i generisan otpad i onaj koji nastaje u procesima proizvodnje i prosto krenuti napred u ovim procesima.
Zaštita životne sredine nikada nije izdatak, nikada nije trošak. To je ulaganje u našu budućnost i stvaranje novih investicija. Poglavlje 27 jeste zahtevno, iziskuje puno rada, vremena i sredstava, ali mi zaista moramo da se pozabavimo i sistemom prerade otpadnih voda i separacijom, izradom postrojenja za separaciju i reciklažu otpada i ulagati u ova postrojenja.
Za sada prerađujemo svega 5-10% otpadnih voda, ali je važno ugovoriti najkvalitetnija dugoročna rešenja i stvoriti nove resurse i novi izvor prihoda. U ovom procesu se moramo ugledati na zemlje koje prednjače, koje su lideri u ovoj oblasti, poslušati njihova iskustva, s jedne strane kako bismo izbegli greške koje potencijalno možemo napraviti, a s druge strane kako bismo na najbolji mogući način i u najvećoj mogućoj meri iskoristili sredstva koja su nam na raspolaganju, a odnose se na pretpristupne fondove.
Procena je da će za usklađenost po pitanju zakonodavstva u oblasti životne sredine biti potrebno preko 11 milijardi evra i sredstva je moguće obezbediti u jednom delu preko pretpristupnih fondova, u jednom delu preko Zelenog fonda i preko drugih linija budžetskog sistema Republike Srbije. Nedostaje nam projektna dokumentacija, to je izvesno, na tome treba raditi, ali i određenu dokumentaciju je potrebno ažurirati i to će biti, pretpostavljamo, veliki izazov u narednom periodu.
Kada je reč o Zelenom fondu, kroz ovaj zakon mi stvaramo uslove za učestvovanje u projektima da osiguramo stabilan način finansiranja aktivnosti. Dakle, nama je prioritet očuvanje životne sredine za generacije koje dolaze, da garantujemo na ovaj način bolje zdravlje ljudi, konkurentnost privrede, očuvanje resursa i na globalu borbu protiv klimatskih promena, što je evidentno i dešava se.
U Ministarstvu životne sredine angažovani su veoma važni sektori. Jedan se odnosi na strateško planiranje, drugi na upravljanje otpadnim vodama i na tome će biti akcenat kada je u pitanju rad Ministarstva u budućem periodu, uz adekvatnu primenu zakonske regulative i načela da zagađivač plaća, sigurno da možemo izaći na kraj sa ovim problemima. Ono što je akcenat Evropske unije je preventivno delovanje, pravovremeno razmišljanje i predupređivanje posledica i mi zaista moramo da počnemo da menjamo svest da ne delujemo više kada se problem već dogodi, već da razmišljamo pravovremeno i da iznađemo najbolja rešenja i predupredimo potencijalnu opasnost.
Kada govorimo o drugoj izmeni ovog zakona, ovde se stvara pravni osnov za izradu podzakonskog akta koji će definisati uslove zaptite životne sredine za korisnike IPARD fondova. Kada su u pitanju IPARD fondovi, na raspolaganju nam je oko 160 miliona pretpristupnih fondova koji su namenjeni za dostizanje kvaliteta u životnoj sredini i ono što će korisnici imati kao obavezu je da podnesu dokaz da su ispunili standarde u ovoj oblasti i odnosi se na pravna, fizička lica koja se bave proizvodnjom, ali i preradom u prehrambenoj industriji i ovi fondovi će biti otvoreni za nabavljanje nove opreme. Naravno, ovde govorim o nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnicima, zadrugama ili privrednim društvima koja se bave ovim oblastima.
Kada je reč o ostalim predlozima koji su danas na dnevnom redu, pred nama je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, što je sigurno pokazatelj da su zemlje postale svesne značaja ove teme i da su spremne da sarađuju u najboljem interesu svojih građana, da postoji dobra volja i spremnost da se zaštiti naša životna sredina. Ovde će se pokrenuti značajne teme, kao što je zaštita kvaliteta vode i vazduha, upravljanje otpadom, komunikacija između privrednih subjekata, razmena znanja i razmena iskustava, tako da u svakom slučaju podrška za ovaj sporazum.
Takođe, Zakon o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa je važan sporazum za Srbiju, s obzirom da kroz našu zemlju od 125 migratornih ptica čak 100 vrsti je zaštićeno i mi smo zaista srećni, jer čak ni u Evropi ne postoji previše ovakvih zaštićenih staništa, a u Srbiji ih trenutno ima 10. Postoji još procedura za zaštitu određenih područja i važno je da uradimo i kampanju i da edukujemo ljude o vrednosti ovih vrsta, kao i da sprečimo njihovo uništenje.
Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivosti transporta uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Za Srbiju je takođe važno da učestvuje, u svim regionima imamo kapacitet da budemo i lider i ozbiljno shvaćen partner u ovom poslu.
Kada je reč o zaštiti populacije slepih miševa, moram napomenuti da ovaj predlog ima podršku i odobravanje i nevladinog sektora, kada je u pitanju ova oblast. Važno je zaštiti ovu vrstu jer su oni indikator stanja životne sredine. S obzirom da imaju veoma važnu ulogu u regulisanju štetnih insekata, važno je da sačuvamo ovaj deo biodiverziteta i vodimo kampanju o ovoj temi.
Predlog zakona o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu, tema koja je izazvala dosta polemike. Ja bih samo pročitala da je, na inicijativu Upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, 11. septembra Ministarstvo zdravlja pokrenulo proceduru za postupak izmene Finansijskog plana RFZO-a za 2018. godinu. Po preporuci DRI, Državne revizorske institucije, po usvajanju završnog računa za 2017. godinu, u Predlogu rebalansa Finansijskog plana planirana su i preneta neutrošena sredstva na dan 31. decembar i taj iznos uvećavaju i sredstva fonda u iznosu od tri milijarde i 600 miliona dinara. Deo tog fonda je opredeljen za lečenje lica koja su obolela od retkih bolesti i ovo je veoma značajna tema jer je ove godine za ovu namenu opredeljeno dve milijarde dinara.
Samo bih pročitala jednu statistiku koja se odnosi na period od 2012. godine do danas, da je 2012. godine osnovan ovaj Fond za lečenje lica koja su obolela od retkih bolesti i tada je bilo opredeljeno 130 miliona dinara i osam pacijenata je upućeno na lečenje u inostranstvo, 2013. godine – 130 miliona, 2014. godine – 260 miliona, 2015. godine – 335 miliona, 2016. godine – 600 miliona, 2017. godine – milijardu i 100 miliona i 2018. godine – dve milijarde i oko 200 pacijenata je do sada upućeno na lečenje. Dakle, svake godine je opredeljivan sve veći iznos za ovu namenu.
Osim toga, formiran je jedan kol-centar u okviru Ministarstva zdravlja, koji je na raspolaganju roditeljima koji se susreću sa ovako teškim vestima i raspolaganju su osobe koje će pomoći u pripremi dokumentacije, u konsultacijama sa lekarima, kako bi se za ove pacijente pronašao najbolji model lečenja, da li je to dolazak lekara iz inostranstva ili upućivanje pacijenata na lečenje u inostranstvo, uglavnom, optimalan način lečenja će biti određen uz konsultaciju struke jednog konzilijarnog mišljenja.
Ovo je sistemsko rešenje koje je država formirala i naši pacijenti su dobili priliku da se leče o trošku države i ovo je sigurno tema na kojoj će Ministarstvo zdravlja i Vlada Republike Srbije u narednom periodu još aktivnije raditi. Ministarstvo zdravlja takođe unapređuje kapacitete i u našoj zemlji izgradnjom novih kliničkih centara, rekonstrukcijom postojećih, nabavkom i modernizacijom opreme, ali isto tako i upućivanjem naših stručnjaka na specijalizaciju i usavršavanje, kako bi što bolje odgovorili potrebama građana Republike Srbije.
Imajući u vidu sve navedeno, u danu za glasanje poslanička grupa Srpske napredne stranke podržaće predloge koji su danas na dnevnom redu. Hvala.