Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati jer će stanovnici gradova i opština moći da osete mnogo veći napredak i razvoj tamo gde se rukovodstvo opština ponaša odgovorno i domaćinski, čak i sa smanjenjima, a ne kao što je do sada rađeno, sa rasipanjem.
U Trsteniku se, na primer, više ne radi samo predizborni asfalt, već se radi infrastruktura po prioritetima i po predlozima građana. Jedan od predlagača amandmana je bio na poziciji predsednika opštine Trstenik i za to vreme je iz budžeta opštine odvajano 30 miliona dinara za finansiranje rada televizije, a za poljoprivredu i privredu zajedno svega 20-ak miliona, za marketinšku agenciju „Stratkom“ reklamiranje opštine 280.000 dinara mesečno. Dok je bio na čelu direkcije u predizbornoj kampanji 2012. godine napravljen je dug od 60 miliona dinara, koji opština i danas vraća. U ovoj kampanji za ove izbore – sto miliona dinara duga.
Kad smo već kod doma zdravlja, po kadrovskom planu, u Domu zdravlja u Trsteniku ima 14 sestara viška i preko tog broja devet sestara je plaćeno iz budžeta opštine Trstenik. Ja sam sigurna da svih 1.500 građana koji podržavaju ovu listu i ovaj program podržava i ovaj način raspodele budžeta, ali većina građana je rekla da želi odgovorno i domaćinsko poslovanje i sigurna sam da će i sa ovim smanjenjem građani osetiti da se mnogo više postiže. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava je izazvao dosta polemike i u proteklim mesecima i u protekla dva dana, posebno zato što je prvobitni predlog bio dosta drastičniji od ovog koji je danas pred nama.
Naravno da mi nije drago što je zemlja uopšte u poziciji da mora da poseže za ovom merom, ali u situaciji kada se država suočava i sa teškoćama i sa izazovima, svi moramo da budemo svesni da moramo da podnesemo deo tereta.
Ono što je pohvalno i što sam pratila u proteklom periodu je upravo proces koji je prethodio formulisanju ovog predloga, a to je proces rasprave, proces podnošenja predloga, kritika, sugestija i koji je upravo i doveo do jednog balansiranog procesa i upravo je taj konstruktivni dijalog između Ministarstva lokalne samouprave i Ministarstva finansija, sa jedne strane, i samih predstavnika lokalnih samouprava, sa druge strane, doveo do teksta zakona koji predstavlja kompromis između onoga što je bio zahtev MMF i onoga što su predlagali predstavnici stalne konferencije gradova i opštine i NALED-a.
Uz razumevanje za izazove i teškoće sa kojima se suočavaju lokalne samouprave doneto je jedno kompromisno i prihvatljivo rešenje u kome se predlaže da se opštinama prihodi smanje sa 80 na 74%, odnosno za gradove 77%.
Ono što bih takođe istakla je razvojna mera koja je najavljena i koja predviđa mogućnost prenosa sredstava sa republičkog nivoa na lokalni nivo, i to znači da one lokalne samouprave koje imaju razvojne, odnosno kapitalne projekte mogu da računaju na sredstva. Dakle, ima mogućnosti da se povećaju namenski transferi.
U opštini Trstenik, iz koje dolazim, se nešto slično već i realizuje. U toku je izgradnja magistralnog puta kroz Topanju, čija je vrednost 120 miliona dinara, naravno to finansira Republika Srbija, i to je od izuzetnog značaja za stanovnike opštine Trstenik.
Takođe, za sledeću godinu je u planu izgradnja kružnog toka u vrednosti od 70 miliona dinara, takođe sredstvima Republike. Da ne pominjem ostale projekte koji su finansirani u proteklih par meseci, sanacija klizišta u vrednosti od 15 miliona, sanacija tri škole 30 miliona, a sve to sredstvima Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, dalje sanacija hala sportova, pružni prelazi, tako da je to sve izuzetno značajno za opštine, kao što je opština Trstenik.
Takođe, lokalne samouprave će i dalje biti motivisane da ulažu u privredu, da pomažu preduzetnike i da ulažu u svoj lokalni ekonomski razvoj, jer je to upravo ono gde će oni povećavati svoje budžete.
Ovo govorim zato što bih želela da navedem jedan primer iz opštine Trstenik, gde su se radnici fabrike „Prva petoletka“ organizovali, uložili jednake udele, delove svojih otpremnina, po 500 evra su uložili da bi se organizovali i zakupili objekte i opremu fabrike i nastavili proizvodnju bez ijednog dana prekida. Fabrika posle godina propadanja prvi put redovno izmiruje sve svoje obaveze i prema državi i prema radnicima. Dakle, redovno isplaćuju pune poreze i doprinose i u ovom trenutku zapošljava 900 radnika, što je za našu opštinu izuzetno značajno.
Dakle, samo prošlog meseca je 15 miliona dinara iznosilo ono što pripada državi, dakle porezi, i lako je izračunati koliko od toga ostaje opštini. Moram još jednom da naglasim da je u proteklim godinama „Prva petoletka“ primala subvencije, istovremeno poslovala negativno i sa 17.000 radnika došla na 1.700. Danas ona zapošljava 900 radnika i redovno izmiruje poreze i doprinose. Dakle, posluje samostalno, bez ikakve pomoći države, što znači da su promene i te kako moguće.
Pozitivan primer je takođe i namenska industrija u Trsteniku, koja posluje samostalno, redovno isplaćuje i izmiruje sve svoje obaveze i prema radnicima i prema državi i od sopstvenih sredstava kupuje nove mašine.
Kada su u pitanju uštede u lokalnom budžetu, što bih želela da istaknem, svako rukovodstvo koje iole želi da se ponaša domaćinski, odgovorno i promišljeno mora realno, iskreno, da sagleda svoje rashode i da odluči koji su to nepotrebni i nedopustivi. Nedopustivo je da se u opštini Trstenik nasipaju putevi bez faktura, nedopustivo je da se finansiraju marketinške agencije, da popravke opštinskih vozila iznose trostruko više nego što je vrednost tih vozila. Imam konkretan primer gde je popravka popularnog „Stojadina“ plaćena 120 hiljada dinara. Ja se ne razumem naročito u automobile, ali čini mi se da to itekako prevazilazi vrednost samog vozila koje je vlasništvo opštinske uprave.
Imajući sve ovo u vidu, u danu za glasanje ja ću podržati ovaj predlog. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajućem.
Dame i gospodo narodni poslanici, čast mi je da govorim na ovu temu u danu kada raspravljamo o Predlogu programa rada Vlade u budućem mandatu i o predlogu kandidata za ministre u budućoj Vladi.
Imali smo prilike da čujemo zaista iscrpan, detaljan i opširan ekspoze i program rada Vlade u kome je segment po segment razmotrena svaka tema koja je od suštinske važnosti za Srbiju. Uporedo sa ovim programom, prikazan je i niz rezultata koji su postignuti i koji govore o tome da smo na dobrom putu. O toj činjenici govori i podatak da smo na ovim izborima dobili izuzetno veliku podršku građana upravo za reforme i za tempo kojim se kreće Srbija. Za svaki od ovih segmenata, privreda, poljoprivreda, Kosovo i Metohija, evropske integracije, infrastruktura, predloženi su ljudi koji su ljudi zavidnih biografija, velike stručnosti, iskustva. Sigurna sam da će ovakav tim biti dosledan u sprovođenju ovakvog programa Vlade. Međutim, bez obzira na impresivne biografije, svi ministri u Vladi će biti odgovorni pred građanima Srbije, upravo pred onim građanima koji su podržali ovakvu politiku.
Srbija nema vremena za gubljenje. Srbija nema vremena za isprobavanje politike i za oklevanje. Mi smo dužni da postižemo maksimalne rezultate, da pokažemo upornost, doslednost, da pokažemo efikasnost. Dužni smo da pokažemo da smo u stanju da se suočimo sa svim izazovima i problemima i da postignemo ciljeve. Cilj je svima nama jedinstven. Cilj je jedna uspešna, organizovana, pravna država, ekonomski razvijena. Cilj nam je da Srbija uživa ugled u svetu, da bude stabilna i bolje mesto za život. Zadataka i izazova je mnogo, od donošenja zakona do njihovog sprovođenja. Dužni smo da nastavimo da šaljemo poruku da je Srbija sigurna i stabilna zemlja za ulaganje i da su naša vrata otvorena investitorima i da smo spremni da pokrenemo našu privredu.
S druge strane, sve vreme stižu napadi, kritike, saveti, neretko i direktive od onih koji su deset, dvanaest ili petnaest godina unazad proveli na vlasti, koji su imali sve vreme ovog sveta da sprovedu sve ono što su zamislili. Saveti dolaze od onih koji nemaju ideje, ali zato imaju preporuke kako sve treba da se radi. Nastavlja se politika sukoba i napada, kakvu je vodio i moj prethodni govornik, tada je bio na mestu predsednika opštine Trstenik. Za to vreme dok se on nudio za ministra kroz različite medije i ambasade, u Trsteniku se infrastruktura raspadala praktično, putevi su rađeni samo u predizbornim kampanjama, dakle, samo predizborni asfalt, putevi su nasipani besomučno, unedogled, bez ikakvih trajnih rezultata. Čak postoji jedan proračun da je u jednom selu u opštini Trstenik jedan put nasipan toliko puta da bi trebalo da je visok sedam metara.
Kritike dolaze od onih kojima su projekti čamili po fijokama samo zato što su bili predloženi od nepodobnih ljudi, ako je projekata uopšte i bilo jer su neretko bili i stari po 30 godina ili neažurirani i nisu služili stanovnicima opštine Trstenik. Kritike dolaze od onih koji su 120 miliona dinara prosuli praktično u kapitalni projekat akva parka u Trsteniku koji nema ni ono osnovno, a to je upotrebna dozvola.
Ovde imam izveštaj Direkcije za planiranje i izgradnju u kome se kaže: „S obzirom da voda ulazi u prostoriju kroz zidove na kojima se nalaze komponente elektroenergetske instalacije koje su pod naponom, dakle, prekidači i priključnice, kao i činjenicu da je voda stalno prisutna na podu prostorije, postoji potencijalna opasnost da električnim naponom budu ugrožena lica koja se nalaze u prostoriji ili bazenu.“. Dakle, akva park koji je otvoren pompezno u prošloj godini, da bi se prikupili politički poeni, nema, dakle, ni upotrebnu dozvolu i nije ga dosadašnja vlast koju čini SNS zatvorila iz hira ili iz inata, već zato što je ugrožena bezbednost dece, koja nam je svima na prvom mestu. Takvi koji pošto-poto vode politiku sukoba ne razmišljaju o rezultatima, koji su ipak dužni stanovnicima opštine Trstenik koji su ih i postavili na tu poziciju.
Moram da odgovorim i na pitanje „Petoletke“. Dakle, nije ova vlast zatvorila dve hiljade radnih mesta, nego je vlast od 2000. do 2010. godine zatvorila deset hiljada radnih mesta, stvorila dugove od 120 miliona evra, koji oko tri puta prevazilaze vrednost čitave fabrike i to je ono što je poražavajuće. Dakle, svi koji kritikuju Vladu aktivno su učestvovali u politici do sada i zaista je licemerno da sada dele nekakve savete.
Da se vratim na temu. Sigurna sam da će ovakav tim Vlade, koji je sačinjen od eksperata, stručnih ljudi, ljudi od iskustva i struke, biti u stanju da sprovede ovakav program Vlade dosledno i da korak po korak dostignemo naše ciljeve. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas govorim na ovu temu, na temu izbora predsednika Narodne skupštine.

Posebno mi je drago što je kandidat iz Srpske napredne stranke žena i što je to gospođa Maja Gojković.

Gospođa Gojković je jedna obrazovana, elokventna i staložena osoba koja je u dosadašnjem radu pokazala da izuzetno dobro može da vodi sednice Narodne skupštine.

U brojnim situacijama koje smo videli u prethodnom sazivu pokazala je strpljenje, toleranciju, trpeljivost, pokazala je da može da donosi mudre odluke i da tok sednice uvrsti u okvire koji dolikuju ovom visokom domu.

Diskusiju i odnose u parlamentu podigla je na jedan viši nivo i kada govorimo o prvoj među jednakima, moram da kažem da je gospođa Maja osoba koja ima bogato političko parlamentarno iskustvo, ali i visoko stručno znanje.

Kao jedna karakteristika koja vrlo pogoduje ovoj kandidaturi za funkciju je to što je gospođa Maja bila prva žena u istoriji Novog Sada, koja je bila na čelu ovog grada, prva žena gradonačelnica Novog Sada, što je veli izazov, velika čast i velika odgovornost i smatram da je to izuzetno važno.

Predsednik Narodne skupštine je taj koji doprinosi ugledu Narodne skupštine, ali i ugledu svih narodnih poslanika i to je još jedna odgovornost. On je dužan da se stara da se u parlamentu čuju različita mišljenja, da se čuje diskusija, ali da se to odvija uz međusobno uvažavanje i poštovanje, da je on dužan da to omogući.

Gospođa Gojković u svom dosadašnjem radu je pokazala izuzetnu odgovornost i posvećenost, ali uvek dostojanstveno ponašanje. Ja smatram da je to izuzetan predlog i pozivam poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj predlog Srpske napredne stranke.

Međutim, mnogo više kritika smo čuli u petak i danas na rad Srpske napredne stranke, a ja moram da podsetim da je upravo Srpska napredna stranka na izborima koji su ne tako davno održani, pre samo mesec dana, dobila ogromnu podršku građana za politiku koju sprovodi.

Kritike su dolazile i na odluke koje je parlament donosio i opet moram da kažem, građani su u prkos teškim merama koje su donošene ovde u parlamentu prepoznali da je ovo bilo neophodno, da je u interesu građana i da je jedino realno i moguće.

Oni koji nemaju rezultate u svojim lokalnim sredinama pa moraju da pomoću napada i pomoću neistina obezbeđuju sebi alibi, to čine da bi izbegli odgovornost.

Međutim, građani Srbije su tu da o svima nama sude i na izborima su jasno rekli da je jedino politika Aleksandra Vučića odgovorna, realna i prava.

U redu bi bilo da kritike dolaze od onih koji nikada nisu bili u vlasti. Međutim, kada kritike dolaze od onih koji su 10 ili 15 godina unazad imali sve poluge vlasti, imali mnogo manje dugove i mnogo manje problema, a ništa nisu uradili, onda je to prosto licemerno.

 

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti i zbog obrazloženja koje ga prati. Ja ću citirati samo jednu rečenicu iz obrazloženja, koja kaže – nejasno je da li se radi o pravliku i uredbe koja je doneta u skladu Zakona o vodama ili će se usvaji ista uredba i po ovom zakonu. Smatram da ovo obrazloženje nije u skladu sa pravopisom i gramatikom srpskog jezika i nama ovakav propust sigurno ne bi bio oprošten. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i do ovih izmena se došlo na osnovu brojnih zahteva osoba sa invaliditetom i na osnovu potrebe da se ovi propisi usklade sa Zakonom o zabrani diskriminacije, sa propisima i Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom i sa Ustavom Republike Srbije.
Naša je dužnost kao pojedinca da učinimo sve, da iskorenimo diskriminaciju, da učinimo sve da ovo društvo dostigne tačku u kojoj će moći da kaže da su svi građani sa istim pravima i sa jednakim mogućnostima. To je veliki posao koji nam predstoji, dakle, razbijanje barijera i predrasuda. Mi moramo puno da radimo na sebi. Moramo da prihvatimo osobe sa invaliditetom kao ravnopravne i punovažne članove našeg društva kao produktivne i korisne članove i da učinimo sve da im pomognemo da se osnaže, motivišu i uključe u sve aspekte našeg društva.
Ono što će doneti izmene zakona o kome danas raspravljamo je obezbeđivanje ravnopravnog položaja osoba sa invaliditetom pred institucijama. Ovo je jedan veliki korak u razvoju demokratije u Srbiji, jer je temelj svakog demokratskog društva upravo zabrana diskriminacije. To potvrđuju brojni međunarodni dokumenti. Ovim se ističe i trajno opredeljenje Vlade Republike Srbije da omogući jednaka prava svim svojim građanima i Srbija se obavezala da menja sve propise i sve zakone, običaje ili da ih stavi van snage ukoliko će to doprineti iskorenjivanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Sa ovim izmenama postiže se ostvarivanje jednakih prava osoba sa invaliditetom koje zbog prirode svoje invalidnosti bilo da je to senzorno ili telesno oštećenje nisu u mogućnosti da se potpišu. Ovde se ne radi o tome da osoba ne razume sadržaj koji treba da potpiše ili da je nepismena već da njihove mogućnosti da se potpišu fizički. Uočeno je da se kod osoba sa invaliditetom često zahteva da stave otisak prsta ili da ovlaste neko drugo lice, da mu daju punomoćje kada je u pitanju potpisivanje i ostvarivanje prava kroz taj potpis, međutim, time se zaista narušavaju ljudska prava. Korišćenje potpisa u alternativnom obliku nije precizirano u zakonu, ali onemogućavanje korišćenja faksimila zaista narušava ljudska prava i načelo jednakosti.
Korišćenjem pečata kao potpisa bilo da on sadrži ugraviran potpis ili ugravirane podatke omogućiće osobama sa invaliditetom poštovanje dostojanstva, osamostaljivanje i nezavisnost kao i učešće u društvu i njihovo prihvatanje. Postavlja se pitanje zloupotrebe, međutim, pošto se uz pečat zahteva i korišćenje nekog ličnog dokumenta kao i identifikacije, zloupotreba je svedena na minimum. Neophodno je još da izvršimo informisanje društva i institucija o obavezi omogućavanja potpisivanja osobama sa invaliditetom pomoću ovog pečata. Na taj način će se potpuno izvršiti implementacija. U danu za glasanje rado ću podržati ovaj predlog. Hvala vam.

Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene i dopune Zakona o privatizaciji, kojima se predlaže izuzimanje strateški važnih firmi iz ranije predviđenih rokova.
Ovde se ubrajaju firme koje su od strateškog značaja, ali i one čije je sedište, odnosno delatnost koju obavljaju na teritoriji Kosova i Metohije.
Cilj koji se želi postići je jasan. To je pronalaženje najboljih mogućih rešenja za preduzeća, za one subjekte privatizacije za koje postoje realne mogućnosti za prodaju. U suprotnom, bez ovakvih izmena privatizacija bi bila onemogućena jer bi se skinula zaštita od prinudne naplate.
U ovih 17 firmi se ubraja i „Prva Petoletka“ iz Trstenika koja je zadovoljila kriterijum Vlade i pod oročenom je zaštitom. O ovome govorim i kao poslanik i kao stanovnik opštine Trstenik, ali i kao radnik fabrike „Prva Petoletka“. Mislim da u Trsteniku i ne postoji porodica koju sudbina „Petoletke“ ne dotiče.
Ovo je nekada bio gigant, danas je to fabrika sa 3.000 radnika, ali i dalje od strateškog značaja i za Rasinski okrug i za čitavu Srbiju, budući da je u oblasti mašinske industrije preduzeće vodeće na Balkanu.
Nažalost, u prethodnim godinama usled ratova, sankcija, ali i lošeg poslovanja, dovedena je u situaciju u kojoj je. Subvencije koje su dodeljivane su trošene bez ikakve kontrole, nije bilo nikakve strategije niti plana za investiranje za razvoj, nije bilo političke volje da se promeni upravljačka struktura, da se završi privatizacija, ali je zato bilo dosta stranačkog zapošljavanja.
Sada je sve to ostavljeno da se reši u ovom trenutku, a moglo je mnogo, mnogo ranije da se reši. Međutim, bez obzira na sve ove poteškoće „Petoletka“ je uspela da u prethodnom periodu sa 500 radnika manje, sa 500 radnika koji su otišli kroz socijalni program, realizuje 500.000 evra više i to bez subvencija.
Ovo samo govori o tome da je i te kako moguće dobro raditi uz samo mali podstrek države. Ovo govori o tome da smo priliku iskoristili, da ovo nije uzalud pružena šansa, da smo voljni da radimo i da postignemo to održivo poslovanje.
Nekada fabrike „Petoletke“ su i postigle ovaj cilj, one redovno isplaćuju plate i samodoprinose. Ja bih navela samo jedan primer, to je privredno društvo „Namenska industrija“ koje je oslonac odbrambene industrije.
Namenska industrija u okviru „Prve Petoletke“ ima kooperante, to su cilindri, kočna tehnika i TMO. Ovo je preduzeće koje zaista ima perspektivu i u prethodnom periodu imalo odličnu saradnju sa Ministarstvom odbrane, ali i sa čitavom Vladom.
Ja zaista imam poverenje da će se ova saradnja nastaviti. Imam poverenje u Vladu, u Ministarstvo privrede, da će se za ove subjekte privatizacije pronaći najbolje moguće rešenje i u danu za glasanje ja ću podržati ove izmene i dopune zakona. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sa velikim zadovoljstvom učestvujem u današnjoj raspravi o Predlogu zakona o upotrebi znakovnog jezika. Sa velikim zadovoljstvom, jer smatram da će ovaj zakon iskoreniti diskriminaciju osoba sa oštećenim sluhom, da će dovesti do pune ravnopravnosti i jednake mogućnosti za svoje građane.
Ovo govorim jer je moj otac osoba oštećenog sluha, jer sam nažalost prisustvovala nebrojeno puta neprijatnim situacijama u pošti, u prodavnici, na ulici i statistika pokazuje da su osobe sa oštećenim sluhom, gluve osobe, pred diskriminacijom u brojnim aspektima ljudske komunikacije, a posebno u administrativnim poslovima, na šalterima, u bankama i u poštama.
Ono što nam je neophodno je postizanje nivoa svesti, jer je to jedini put ka ostvarivanju svih ljudskih prava. Mi moramo da prihvatimo osobe sa invaliditetom, moramo da prihvatimo da su to korisni, ravnopravni i produktivni članovi našeg društva.
Moj otac jeste osoba oštećenog suha, ali je isto tako diplomirani inženjer mašinstva. Osoba cenjena u svojoj struci, nagrađivana na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju. I takvi ljudi su svuda oko nas. Ono što je problem je to što postoji barijera u komunikaciji sa ovakvim osobama i mi moramo da poradimo na tome da tu barijeru prevaziđemo, da ove osobe uključimo u sve aspekte našeg društva, da ih osnažimo, motivišemo i podstaknemo da preuzmu inicijativu i odgovornost.
Barijeru u komunikaciji vrlo lako možemo prevazići samo ako pokažemo malo dobre volje, ako pokažemo da imamo strpljenja i učinimo jedan mali korak. Mnogo puta sam čula, kao izgovor za nesporazum u komunikaciji, pa on me ne razume. Međutim, kada je reč o osobi koja je u stanju da čita sa usana, mi treba da govorimo samo malo sporije ili malo razgovetnije i prevazićićemo ovu barijeru. Ipak su ovo institucije koje treba da su nama na usluzi, koje ove usluge i naplaćuju, a osobama sa oštećenim sluhom i gluvim osobama je mučno da u ovakve institucije uđu. Naravno ne bih da generalizujem, ima i svetlih primera.
Danas nije jedina tema usvajanje ovog zakona o upotrebi znakovnog jezika. Nije cilj ni jednostavno korišćenje svih onih dokumenata koji su međunarodno prihvaćeni, implementacija svih onih zakona na koje se Srbija obavezala, već je cilj i da podignemo svoju svest i o tome da moramo da budemo svesni da treba da radimo na sebi. Neophodno je da razbijemo predrasude o osobama sa invaliditetom, da prihvatimo njihovo postojanje i potrebe.
Ono što će zakon doneti, a to stoji i u obrazloženju ovog zakona, je uticaj na način obavljanja poslova od strane javnih službi i poslodavaca i ovde mislim na službe zdravstvene zaštite, pravosudne, obrazovne ustanove, jer ovako ćemo obezbediti ravnopravan položaj osoba sa oštećenim sluhom pred ovim institucijama.
Ono što bih istakla u zakonu je ta dostupnost usluge tumača znakovnog jezika i o tome najbolje svedoče komentari korisnika, jer oni kažu da se osećaju mnogo samostalnije, da su im sve informacije dostupne, da su informisani i da se u mnogo manjoj meri moraju oslanjati na pomoć porodice i prijatelja.
Takođe, mogućnost formiranja kol centra, koji stoji u ovom zakonu, je veoma značajna i ovo nije novina u svetu. U Francuskoj postoji broj koji gluve osobe mogu okrenuti u hitnim situacijama gde se otvara video čet i uspostavlja kontakt sa tumačem znakovnog jezika.
Takođe, još jedna stvar koja je veoma značajna je, kada je reč o medijima, ta obaveza pružaoca medijskih usluga, u skladu sa svojim finansijskim i tehničkim mogućnostima, da korisnicima medijskih usluga pruže i sadržaj koji im odgovara i na način na koji im odgovara, tako da bih ja posebno pohvalila titlovane emisije na našim programima.
Na kraju zaista verujem da će ovaj zakon svesti diskriminaciju osoba oštećenog sluha na najmanju moguću meru, da ćemo sprečiti marginalizaciju i socijalnu isključivost osobe sa invaliditetom i da ćemo učiniti sve informacije dostupnim i omogućiti im da se osamostale. U Danu za glasanje ja ću podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka je veoma značajan imajući u vidu ciljeve koji se žele postići. Sa jedne strane, to su uštede u budžetu, a sa druge strane to je jačanje poverenja građana u političke stranke i političke institucije.
Naglasila bih neke članove ovog zakona rizikujući da ponovim ono što su moji prethodnici rekli u svojim izlaganjima. Istakla bih članove 16. i 20. u kojima se reč „rashodi“ menja rečima „poreski prihodi“. Ovo je ključna izmena u zakonu, osim one i da je procenat koji se izdvaja za finansiranje stranaka smanjuje. Ključna stvar je zbog toga što se menja strana sa koje će se uzimati procenat, to će sada biti poreski prihodi.
Može se reći, da je u dosadašnjem Zakonu o političkim strankama odgovaralo da rashod u budžetu bude što veći, da bude veći od prihoda, da budžetski deficit bude veći, jer je to značilo da će se i procenat koji se odvaja za stranke biti veći. Ovim izmenama zakona se tome staje na put.
U obrazloženju razloga za unošenje promena u ovaj zakon stoji da je u dosadašnjoj primeni postojećeg zakona uočen niz nedostataka i manjkavosti, ali i neusklađenost određenih članova. Nejasnoća i nedorečenost u finansiranju političkih stranaka nikada nisu povoljne i dovode do nepoverenja građana.
Ovim izmenama i dopunama Predloga zakona o finansiranju političkih stranaka politički predstavnici jasno stavljaju do znanja da u finansiranje stranaka žele da uvedu jedan uredan sistem koji će se odlikovati transparentnošću i odgovornošću. Upravo je takav ovaj zakon koji je anti-korupcijski, odlikuje se tim konceptom odgovornosti i javnosti.
Ovo je jedan krupan korak u regulisanju tokova novca u policiji i naravno kontrola izbornih troškova i finansiranja stranaka je potrebna. Ovaj zakon to propisuje i obavezuje političke stranke da podnose godišnji izveštaje Agenciji, na to ih obavezuje član 28. ovog zakona. Ti izveštaji moraju, naravno biti, jasni, uredni i blagovremeni, i biće dostupni na sajtu Agencije. Pristup informacijama o prometu sredstava u stranačkim kasama je slobodan, i svi politički subjekti će morati da podnose izveštaje o svom poslovanju.
Zakonom o finansiranju političkih stranaka su predviđene sankcije za nepoštovanje članova zakona. To su naravno novčane sankcije. Sve ove izmene zakona će dovesti do ušteda u budžetu, ali i do jačanja poverenja građana u političke stranke, u institucije koje kontrolišu finansiranje ovih stranaka. Imajući sve ovo u vidu u danu za glasanje ja ću podržati ovaj predlog zakona. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske je jasan izraz opredeljenosti u intenziviranju i poboljšanju saradnje u oblasti zaštite i spasavanja života i materijalnih dobara od prirodnih i drugih nepogoda. Ova saradnja postajala je i bez ovih potpisanih sporazuma, ali je formalizacija saradnje u svakom slučaju dobro došla i poželjna.
Ono što bih želela da istaknem kao pozitivno i što se vidi iz teksta ovih sporazuma je ta želja zemalja potpisnica za zajedničkom saradnjom, želja za razmenom podataka, za razmenom iskustava i za korišćenjem zajedničkih kapaciteta. Na to ih, na kraju krajeva, i obavezuje tekst ovog sporazuma, gde su one obavezne da razmenjuju informacije, da zajednički rade na usavršavanju opreme, na osposobljavanju pojedinica, da rade na produbljivanju saradnje državnih organa i humanitarnih organizacija.
Sve ovo ima za cilj unapređenje saradnje u oblasti vanrednih situacija, gde bi kao jedan vid savršene organizacije na nepogode moglo da se odgovori efikasno, uz što manje angažovanja, uz što manje utrošenih sredstava i vremena. Sve ovo govorim imajući u vidu nepogode koje su nas u proteklom periodu zadesile i čije posledice još uvek osećamo, gde smo zaista mogli da se uverimo u to koliko je važna pravovremena reakcija i pomoć koja dolazi sa svih strana.
Kada je jedna zemlja pogođena nepogodama, kada je njeno stanovništvo ugroženo, njena materijalna dobra i kada ona nije u mogućnosti da se samostalno izbori sa ovim nedaćama, od ključnog je značaja imati pomoć na koju se može računati, tako da nas ove opasnosti direktno opominju na važnost saradnje i razumevanja u regionu.
Kratko bih se osvrnula na neke pozitivne stvari iz ovog sporazuma, kao što je forma zahteva za pomoć, koju šalje jedna od ugovorenih strana, gde on sadrži opis nepogode, posledice koje su zadesile zemlju, preduzete mere, a kao odgovor od druge ugovorene strane se dobija obim raspoloživih mera i pomoći koju ona može pružiti.
Član 12. i član 13. jasno preciziraju prioritete i daju jednu opravdanu, pojednostavljenu i ubrzanu proceduru za prelaz pojedinaca, spasilačkih timova, ali i humanitarne i druge pomoći.
Imajući u vidu sve ove značajne stavke i razmere koje nepogode mogu imati i njihovu nepredvidivost, u danu za glasanje ja ću podržati ovaj predlog sporazuma. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, Dame i gospodo narodni poslanici, takođe ću se fokusirati na zakon o privatizaciji, budući da dolazim iz opštine Trstenik, iz opštine u kojoj je fabrika „Prva petoljetka“ jedno od 164 preduzeća u restrukturiranju.
Imam obavezu da govorim o ovom gigantu kao radnik fabrike i da pomenem da je ovo preduzeće i dalje jedno od vodećih u oblasti mašinske industrije na Balkanu. Nekada je zapošljavalo 17 hiljada radnika, danas je taj broj znatno manji, 3200. Međutim, i dalje ogroman za naš kraj imajući u vidu koliki broj porodica zavisi od opstanka ovog preduzeća i od rada u ovoj fabrici.
Ovaj zakon upravo stavlja akcenat na preduzeća koja su od strateškog značaja za region, i propisuje izvesne pogodnosti koje se odnose na rasterećenje obaveza ovakvih subjekata privatizacije.
„Prva petoljetka“ je jedinstveno preduzeće u ovakvoj proizvodnji, i njeni su korisnici brojne i domaće firme poput NIS-a, EPS-a, poput Termoelektrana. Međutim, u proteklom periodu usled uvođenja sankcija ratova, ali i lošeg poslovanja „Prva petoljetka“se našla u situaciji u kojoj je danas. Zašto govorim o lošem poslovanju? U godinama koje su za nama subvencije koje su bile namenjene usavršavanju proizvode, širenju tržišta, usvajanju novih proizvoda koji su bili namenjeni osavremenjavanju mašina, bile su trošene za isplatu plata, bile su trošene za stranačko zapošljavanje.
Međutim, danas ćete čuti da je za to kriv menadžment firme i niko ne postavlja pitanje čiji je kadar bio taj menadžment, da li je neko kontrolisao njegov rad, da li je neko ikoga ukorio ili sankcionisao za loše poslovanje. Međutim, to su pitanja koja ostaju otvorena.
Ipak bi se fokusirala na neke pozitivne stvari koje donosi ovaj zakon. Ovim zakonom država pokazuje da brine za preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju. Da brine za zaposlene, da ima nameru da poveća produktivnost i da održi zaposlenje. Ovaj zakon pruža jednu široku mogućnost, ne propisuje nikakve stroge tokove, već omogućava šansu za opstanak ovakvim preduzećima, iako je u postupcima privatizacije dolazilo do zastoja, ovakva rešenja u ovom zakonu, omogućavaju transparentne i realne modele za privatizaciju preduzeća, onih koji imaju održivo poslovanje.
U ovakvom zakonu o privatizaciji, šalje se jasna poruka da se u Srbiji menja klima poslovanja, privlače se investitoru i potencijalni strateški partneri.
Oni takođe uviđaju da se u Srbiji klima menja i to jasno pokazuju u pismu o nameri, odnosno zainteresovanosti koja već stižu, a „Prva petoljetka“ je dobila takvo pismo od svetski poznatih firmi u oblasti hidraulike i pneumatike.
Sve ovo daje nadu da se fabrike mogu očuvati i spasti i mi duboko verujemo u mogućnosti koje pruža ovaj zakon.
Ja bih navela posebno jedan član, član 77. koji govori o uslovnom otpisu duga i pretvaranje duga u trajni ulog, odnosno postizanju pozitivne vrednosti kapitala i privlačenje investitora. Imajući u vidu do koje mere su preduzeća u restrukturiranju prezadužena, ovakva rasterećenja obaveza subjekata privatizacije su veoma značajna.
Takođe, jedna stavka koja je ranije bila problematična u procesu privatizacije, a to je početna cena preduzeća je sada određena kao najmanje polovina od ukupne procenjene vrednosti, što je značajan pomak, jer do sada je početna cena koja je važila ocenjivana kao nerealna, jer uz obaveze koje su usledile kupcu za očuvanje broja zaposlenih ili uz očuvanje delatnosti, to je bila dodatna stavka koja opterećuje.
Uz transparentnost ovaj zakon takođe nudi i omogućava eliminisanje korupcije, jer će za svaki proces i svaku procenu biti konsultovana i traženo mišljenje organizacije za sprečavanje pranja novca i uz sve ove pozitivne efekte, u danu za glasanje, ja ću podržati ovakav nacrt zakona.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, takođe dolazim iz poplavljenih područja, iz opštine Trstenik. Navela bih u kratkim crtama situaciju koja nas je zadesila.
Naime, prvi poplavni talas je naišao od Ljubostinjske reke, koja je ugrozila jednu od dva izvorišta, drugo poplavila. Nakon toga je usledila poplava Zapadne Morave. Reka je dostigla svoj istorijski maksimum, bedem probila na dva mesta i ono što je Ljubostinjska reka započela, ona je dokrajčila. U potpunosti je poplavila izvorište. Na ovaj način je trstenička opština ostala bez vode u trajanju od pet dana.
Ogromnim zalaganjem JKSP „Komstan“ i ogromnim radom, nakon pet dana je uspostavljeno vodosnabdevanje, izvršeno ispiranje bunara, hlorisanje. Ovo napominjem zato što je za opštinu Trstenik vodosnabdevanje veoma važna stavka. Mi smo prošle godine sredstvima lokalne samouprave uradili čišćenje dva akumulaciona jezera i izgradnju trećeg. Na ovaj način je bilo rešeno vodosnabdevanje koje je višedecenijski problem u opštini Trstenik.
Ovim poplavama je čitav proces ugrožen. Dakle, ponovo smo se vratili na isto i imamo ogroman problem. Imaćemo ga verovatno i u narednom periodu.
Institut „Jaroslav Černi“ je procenio štetu i ono što je najvažnije za opštinu Trstenik je ta neka prva radnja u vrednosti od 27 miliona dinara. Ovom prilikom izražavam nadu da će Vlada imati razumevanja i da će država pomoći u rešavanju ovog problema.
Ove reke su napravile ogromnu štetu na infrastrukturi, na putevima. Urađena je ta neka osnovna sanacija i raskrčenje tih nekih ključnih puteva za komunikaciju. Stradala je poljoprivreda. Budući da smo poljoprivredni kraj, ovo je veoma važno, jer je stradala i povrtarska proizvodnja, ali i voćne i lozne sadnice.
Kada su upitanju voćne i lozne sadnice, to nije trenutno šteta, već se ona proteže i na neki naredni proizvodni ciklus. Postoji šteta i na stambenim objektima. Na 147 objekata je utvrđena procena štete, gde je nivo vode bio ne tako veliki, a dostizao je dva metra. Stradali su podovi, zidovi, nameštaj.
Kada se pristupilo sanaciji štete, svi su se angažovali. Tu moram ogromnu zahvalnost da iskažem i ljudima koji su bili volonteri i građanima opštine Trstenik. Zaista smo imali veliku pomoć i ministarstava. Imali smo veliku humanitarnu pomoć u vodosnabdevanju. Dolazile su cisterne, flaširana voda.
Kada se radi o Ministarstvu odbrane, gospodin Bratislav Gašić je obišao Grabovac i Vojska Srbije, tačnije vod ABHO Kruševac je uradio dekontaminaciju područja u cilju što ranijeg vraćanja stanovništva u ovo poplavljeno područje. Takođe su helikopterom dovozili humanitarnu pomoć.
Kada se radi o Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, moram da se zahvalim i ministru Rasimu Ljajiću, koji je obezbedio 30 isušivača zidova i Ministarstvo poljoprivrede, koje je obezbedilo seme, kukuruz, stočnu hranu i naročito poslanicima članovima Odbora za poljoprivredu, koji su obišli ova poplavljena područja.
Moram još par reči o ovom Zakonu o uklanjanju posledica poplava. Moram da istaknem značaj osnivanja ove Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, koja će centralizovati i objediniti čitav proces obnove, koja će odgovarati ministarstvu i podnositi izveštaje, koja će koordinisati prijem i distribuciju humanitarne pomoći i određivati prioritete ko će je dobijati, ali i značajno ubrzanje procesa javnih nabavki, koji će, kako je rekla gospođa Mihajlović, nijedna procedura neće biti zaobiđena, već će samo biti ubrzani ovi koraci da bi se u što ranijem roku pristupilo sanaciji područja.
Zahvalila bih se na pažnji. Naravno, u danu za glasanje, glasaću za ovaj predlog zakona.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, potpisivanje ovih sporazuma u oblasti odbrane ima za cilj unapređenje vojne saradnje, odnosno uspostavljanje oblika, procedura, principa koji će ih odrediti. Cilj je naravno i modernizacija Vojske Srbije, kao i poboljšanje njenih funkcionalnih i operativnih kapaciteta.
Saradnja će razvijati i predvidela je jednu razmenu iskustava koja se odnose na iskustva stečena učešćem u multinacionalnim operacijama ili iskustva vezana za bezbednosne i operativne aspekte priključenja EU.
Sporazumi takođe predviđaju i učešće na raznim seminarima, vojnim vežbama, kongresima. Takođe su predviđene i aktivnosti u oblasti vojno-ekonomske saradnje, u oblasti vojno-medicinske i vojno-obrazovne saradnje.
Kada je u pitanju obrazovanje, navela bih Italiju kao primer, gde je od 2005. godine 59 pripadnika Ministarstva odbrane ili Vojske Srbije učestvovalo u usavršavanju i obrazovanju na visokoškolskim ustanovama u Italiji. Sa ovom praksom se želi nastaviti kada su u pitanju Italija i Rusija, ali i ostale zemlje.
Takođe, saradnja koja se odnosi na vojno-medicinski segment predviđa razmenu lekara. Ne moram ni da napominjem koliko je to značajno za sticanje iskustava i usavršavanje doktora u ovim procesima.
Saradnja u oblasti odbrane je razvijena i u usponu je, ali se ovim sporazumima produbljuje i učvršćuje. Srbija potpisivanjem ovih sporazuma pokazuje da želi da preuzme svoje međunarodne prihvaćene obaveze, pokazuje da želi da da doprinos veoma važnom segmentu, a to je očuvanje mira i bezbednosti u svetu. Ovo želi da dokaže i učešćem u mirovnim misijama, gde šalje i angažuje svoje vojne kapacitete i predstavlja svoju vojsku, ali na kraju krajeva i svoju zemlju, u najboljem mogućem svetlu i produbljuje bilateralnu saradnju.
U danu za glasanje ja ću, naravno, podržati predloge ovih sporazuma i pozivam ostale poslanike da to učine. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ova Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena je veoma značajna, jer su žene diskriminisane ne samo po pitanju svog pola, već i po osnovu rodnih stereotipa, koji su uvreženi u našem društvu.
Naši zakoni pokazuju dobru volju za prevazilaženje ovog problema, ali činjenica je da žene ipak bivaju potisnute. U prilog ovome govori polna struktura zaposlenih, polna struktura zaposlenih na rukovodećim mestima, novozaposlenih, otpuštenih.
Ja bih se zadržala na pravima trudnica, porodilja i ovom prilikom pominjem zakon koji je predložio Nebojša Stefanović o zdravstvenoj zaštiti dece, porodilja, trudnica.
Takođe, Zakon o radu obavezuje poslodavca da ženi koja je zaposlena na određeno vreme produži ugovor o radu sve do isteka porodiljskog odsustva. Naravno, ima i slučajeva i ne tako retkih da žena biva primorana da potpiše sporazumni raskid ugovora o radu, blanko, da iznosi informacije o svom ličnom i porodičnom životu, da dobija otkaz nakon porodiljskog odsustva, ili da ocu onemogući korišćenje odsustva radi nege deteta, iako je to zakonom predviđeno.
Žena nakon porodiljskog odsustva često biva proglašena tehnološkim viškom i to tobože zakonski osnovano, a zapravo je to zbog majčinskog statusa.
Ustav Srbije, naravno, obezbeđuje i garantuje prava majki i porodilja. Međutim, u praksi se to zanemaruje jer poslodavci vrlo često radije zaposle muškarca nego ženu i to prećutno, jer smatraju da žena biva nepodobna, jer će kad-tad zasnovati porodicu ili češće odsustvovati radi nege deteta i biti na bolovanjima.
Smatram da u našem društvu imamo puno posla da prevaziđemo ove usađene stereotipe i da prihvatimo ženu kao ravnopravnu u društvu. Hvala.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se za reč ne samo kao narodni poslanik, već i kao stanovnik opštine Trstenik i kao radnik fabrike „Prva petoletka“.
„Prva petoletka“ je jedno od 164 preduzeća u restrukturiranju. Preduzeće koje je u oblasti mašinske industrije vodeće na Balkanu i preduzeće koje zapošljava 3.200 radnika. Tri hiljade i dvesta radnika znači 3.200 porodica i ukoliko računamo po četiri člana, oko 12.000 ljudi zavisi od rada ove fabrike. Ovim hoću da stavim akcenat na značaj ovog preduzeća, na njegov značaj za radnike, za trsteničku opštinu i za ceo Rasinski okrug.
Ovim Predlogom o izmenama Zakona o privatizaciji, se izbegava stečaj, u ovom trenutku se pruža nova šansa za novu privatizaciju i omogućava se da ova preduzeća imaju opstanak i produže svoj rad i život.
Takođe, izvršiće se evidentiranje potraživanja i čišćenje bilnsa za preduzeća koja pozitivno posluju i podvući će se crta.
Ovo nije samo puko produžavanje rokova, ovo je prilika da radnici ne završe na ulici i da se pokuša da pronađe najbolje rešenje za preduzeća u restrukturiranju.
Opet ću se vratiti na „Prvu petoletku“. To je preduzeće koje ima sedam proizvodnih fabrika, četiri koje pozitivno posluju i one tri preostale imaju tu mogućnost u izvesnu reorganizaciju i razumevanje države.
Ja u potpunosti podržavam ovaj predlog Vlade i, naravno, glasaću za ovaj predlog. Hvala vam.