Hvala, uvažena predsednice.
Poštovana ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, moram nekoliko stvari da kažem, rakija, i ako je reč arapskog porekla, odomaćila se kod nas u Srbiji, tako da se više tretira kao tuđica.
Šljiva je bila jedan od najvećih brendova bivše Jugoslavije, a mi nismo uspeli, zakasnili smo, da je registrujemo kao Šljivovicu i to je jedan od velikih propusta koji smo uradili. Pitanje je da li se mi bavimo ovde formom ili suštinom i šta ćemo mi da imamo od toga ako prihvatimo ovaj amandman? Da li će naši proizvođači da imaju bolje uslove? Pa, to je bitno. Oni već 10-15 minuta govore o tome.
Razumem da sada mnogo ljudi govori o rakiji, pošto je ona postala deo našeg nacionalnog pića i, ono što je veoma važno, da je i dalje naša Šljiva veoma traženi brend, nešto kao malina, a nismo uspeli da je dovoljno zaštitimo. Ovaj zakon će tu situaciju poboljšati.
Zato predlažem da ne raspravljamo više o amandmanu. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospod, ja sam morao da se javim opet jer imam utisak da mi nismo u istoj prostoriji dok govorimo. Jasno sam rekao da je rakija reč arapskog porekla, ali koja se odomaćila u srpskom jeziku. To sam rekao jer sam pretpostavio da većina naših građana i poslanika nije to znala. Naišao sam na tumačenje od narodnog poslanika koje je potpuno nevezano sa onim što sam ja rekao.
Da bi se malo uozbiljili, napraviću paralelu između viskija i rakije, da znamo zbog čega je bitno da danas usvojimo, tj. ovih dana usvojimo ovaj zakon. Svi znamo šta je viski, „Glenfidih“, „Granc“, „Džoni Voker“, „Balantajns“, ogromno, nepojmljivo tržište na svetu, a viski je destilat žitarice, ne voće. Da bi popili viski, kad se on proizvede, 17 stvari moraju da se stave da bi mogli da ga pijete, a naša rakija je destilat voća i ne stavljamo ništa, osim u nekim slučajevima šećer. Tu je razlika u odnosu između države prema jednom brendu i prema našem brendu. Imamo veliku mogućnost zato što imamo odličan proizvod. To samo dokazuje da nije bitno u modernom svetu kakav proizvod imate, nego kakav odnos prema njemu imate i kako ga marketinški promovišete. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici. Razlog što sam se javio je jedno prejudiciranje, privatizacija sa otpuštanjem radnika i pod rizikom da se ponavljam u odnosu na načelnu raspravu, mediji, kada kupujete neki medij, vi ne kupujete hektare zemljišta, kupujete samo medijski prostor. Ako ga ne unapredite, vi ne možete posle da prodate i da tu napravite magacin. To su obično male prostorije, loša oprema i mnogo ljudi koji rade. Znači, veoma ste se zainteresovali da ti mediji postanu efikasni, postanu savremeni, tako da ja tu ne vidim veliku opasnost, zašto povezujemo sa 3.000 radnih mesta koje će oni da izgube. Apsolutno sam siguran da je ovo šansa za medije.

Sa druge strane, samo što se tiče štampanih medija. Gledajte, svuda u svetu, štampani mediji su u deklanaciji. Iako tradicionalan način komuniciranja, oni su zastareli. Jednom dnevno dobijete informaciju preko štampanih medija i to danas ne zadovoljava potrebe prosečnog konzumenta, ali i oni imaju šansu preko internet portala koji je razvijen…

Upravo završavam, hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo, ja ću ponoviti jednu englesku poslovicu da oni koji ne znaju svoju istoriju su osuđeni da je ponavljaju.      
To se obraćam opoziciji, iako ne volim da se bavim opozicijom. Mi treba da se bavimo problemima građana i upravo to što su oni radili mi nećemo. Zato se bavimo njima da nam se to ne bi opet dešavalo.
Koliko sam shvatio, glavna primedba opozicije je da mi kršimo nešto što smo sami doneli. Naravno kada radimo i naravno kada smo uporni.
Sa druge strane, Vlada potpuno konzistentno radi sa svojim planom i programom, a to je tržište i borba i ovaj zakon nam to na neki način omogućava. Država nije dobar vlasnik. Pokazali smo da i javna preduzeća koja imaju potpuni monopol i svuda u svetu bi bila profitabilna, a kod nas nisu.
U čemu je problem ako privatizujemo medije? Zašto mi pretpostavljamo da ćemo privatizacijom medija da ih ugasimo? Zar to nije možda nova moderna politika da će neko da unese pare koje trenutni vlasnik nema?
Skinućemo veliki problem sa budžeta, skinućemo tu manipulaciju koju smo imali medijski i ozdravićemo naš medijski prostor.
Šta nam se do sada dešavalo? Predsednik opštine ili gradonačelnik, prvo što je ranije radio, menjao je direktora lokalnog medija. Zašto? Pa, da bi uticao, da mediji ne bi bili potpuno neutralni. „Studio B“, na primer. Ljudi u „Studiju B“ očekuju da će novi investitor, oni nemaju dovoljno para, smanjili su dugove, ali nemaju dovoljno para da modernizuju svoju opremu i da tako još više povećaju rejting. U čemu je tu problem? Godine 2012, dobro se sećam, na „Studiju B“ niko nije mogao od opozicionih ljudi da bude tamo. Ne samo da nije mogao, nego uopšte nije radio ulogu koja mu je namenjena, a svi smo plaćali. Naravno da uvek kada donesete neko rešenje tu ima i dobrih i loših stvari. Nije ovo idealno, ali je mnogo bolje od onoga što smo imali.
Imam samo još jednu stvar. Imam malu rezervu prema Tanjugu ili prema Telegrafskoj agenciji nove Jugoslavije. Iako ima arhaičan naziv, ona ima brend. Kada vi sada osnujete novu, ne znam kako ćemo da napravimo, da odredimo cenu toga. Veoma je teško odrediti kada imate brend i kada toliko godina postojite na tržištu. I ne samo to, nego imate i imidž. Što kaže moj kolega Dragan Jovanović, kada Tanjug javlja, to je neka sigurnost. Imam tu jedino rezervu da li to treba na takav način da uradimo, upravo iz ovog iskazanog. Puno vam hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Uvaženi ministre sa saradnicima, govoriću o Zakonu o akcizama jer to je očigledno najzanimljivije danas. Mislim da se EPS nalazi sada na prekretnici. Zašto? Evropska unija je dala nalog da pet naših termoelektrana u sledećih 10 ili 15 godina bude zatvoreno ili renovirano. To nisu mali kapaciteti. Tu se nalazi „Nikola Tesla“, tu se nalazi „Kolubara“, otprilike oko 1.800 megavata, i „Morava“. Moramo sada da razmišljamo da li ćemo imati para da to uradimo, jel imamo nameru da ulazimo u EU ili ne.
Proces planiranja u našem elektroenergetskom sistemu nije lak. Sa jedne strane, Vlada se trudi i pokušava da smanji potrošnju preko štednje svih nas građana, što je opravdano i što sve zemlje na svetu rade. Sa druge strane, želimo da povećamo potrošnju električne energije jer ona je kičma razvoja, ali taj razvoj ne može da bude kontinuiran razvoju proizvodnje. Na primer, mi smo 2013. godine potpisali ugovor za „Kostolac“, a tek 2019. godine imaćemo struju iz „Kostolca“.
Moramo ozbiljno da razmišljamo kada i kako planiramo u elektroenergetskom sistemu. Upravo zbog toga mislim da treba da se okrenemo jedinom izvoru energije koji, kao i svi, nije dovoljno razvijen na našim prostorima, a on je stalan, ogroman i besplatan. Imamo ga 365 dana godišnje i zove se sunce. Pre 15 dana „Tesla“, američka kompanija, izvršila je prezentaciju najnovijih sistema koji omogućavaju da svako domaćinstvo može da sačuva struju koju dobija preko solarne energije. To je do sada bio ogroman problem, ali ne samo za domaćinstva, oni sugerišu to uopšte i za privredu i napravili su mapu Amerike gde su pokazali da je dovoljno nekoliko piksela od te velike mape da se tu naprave solarni sistemi koji će potpuno zadovoljiti potrebu ogromne američke industrije. Veoma je bitno da mi sada to radimo.
Gde će ove pare koje ćemo dobiti da završe i da se okrenemo ne alternativnom izvoru energije, on će uskoro postati glavni izvor energije. Nema fosilnih goriva dovoljno, a ovo sve imamo besplatno. Puno vam hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon koji samo u jednom segmentu omogućava razvoj školstva. To je preduslov, ali ne i dovoljan uslov.
Postoje sada dve tendencije u modernom pristupu obrazovanju. Jedno je da li je nama potrebno da imamo obrazovane stručnjake ili ljude koji imaju veću opštu kulturu? Ta dva pitanja su divergentna, nisu konvergentna po svojoj prirodi. Ako donesemo odluku da idemo na jednu stranu, uvek imamo i neke negativne stvari.
Međutim, pretpostavlja se sada da naši učenici, s obzirom na brz razvoj komunikologije i razvoj interneta, mogu, s obzirom na svoje zahteve i želje, brzo da razvijaju svoju ličnu kulturu, a da u školama treba da budu više pripremljeni za život koji ih očekuje posle toga.
S druge strane, možda nešto što je još važnije, zato mi je drago da ste ovde, strategijski pristup nastavi. Mi dok smo bili u školama, učili smo. Zato su se i zvale učionice. Ali, to je stari princip, gde smo mi dolazili i faktografski učili neko znanje. Kada je bila Kosovska bitka? To sada nije osnov našeg obrazovanja. Veoma je bitno da profesor nije centar, nego da su učenici centar oko koga se sve okreće. Ne samo to, zamislite da mi sada pitamo nekog - šta je to car Dušan? Šta bi se desilo da car Dušan nije osvajao Grčku, i deo koji mi ne razumemo niti smo antropološki slični, i da je on svoja osvajanja okrenuo na zapad, da imamo isti jezik, ali različitu veru? Koje su posledice, na primer, tog Stefana Dušana IV Uroša, koje je njegovo zvanično ime, koje su posledice svega toga, a ne – kada je on umro.
Druga stvar je veoma bitna u tom smislu da i naši učenici uvek treba da kontrolišu znanje svojih profesora da bi probudili svoju kreativnost. To je veoma važno. Na taj način znači da profesor na neki način samo usmerava učenike. Postoji jedna izreka da se toliko izgubilo u učionicama u kojima se samo učilo. Veoma je važno da naši učenici probude sve to i da budu čak u mogućnosti da stalno na neki način kritikuju i razmišljaju da li je to što njima profesor govori tačno, čak i u eksplicitnim naukama. Možemo za poznatu Pitagorinu teoremu, koja je a2 + b2 = c2, da kažemo – stanite, šta to znači? Da li to znači da je jednakost leve i desne strane jednaka ili su to površine, a površine nikada nisu potpuno jednake. Na taj način bi na neki način naučili da pecaju, a ne samo da im damo ribu.
U svakom slučaju, da zaključim, ovaj zakon koji je ispred nas predstavlja samo preduslov za razvoj. Gospodine ministre, vi ste veoma odgovorni kako će naše buduće generacije da razmišljaju i kakvu ćemo mi radnu snagu imati. Hvala vam.

Poštovani ministre, visoki oficiri Vojske Srbije, dame i gospodo poslanici, dve stvari sam hteo da kažem. Prvo, povezivati logički naziv ratnog vazduhoplovstva i njegovo stanje je stvarno neprimereno. Verujem da nećemo da promenimo stanje u našem ratnom vazduhoplovstvu ako dodamo jedan pridev ili ako ga oduzmemo.   
Međutim, hajde da onda skinemo, ako već plašimo nekog sa tim načinom, što kaže opozicija. Šta ćemo da radimo sa lovačkom avijacijom? Hoćemo li da je zovemo samo avijacija? Čak ona deluje i predatorski. Ratno vazduhoplovstvo je ono što nama treba. Zato što, što reče moj kolega, može da bude i civilno i humanitarno. Mislim da je to dobro za imidž naše vojske i upravo zbog onih koji su ginuli 6. aprila 1999. godine, upravo zbog njih. Puno vam hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre, državni sekretaru, generali, viši oficiri Vojske Srbije, hteo sam jedan segment da pomenem, a to je segment tržišne orijentisanosti naše namenske industrije. Pre 25 godina naša namenska industrija bila je jedna od vodećih na svetu i bolje je da kažem šta nismo proizvodili, nego šta smo sve radili, s obzirom na veličinu zemlje: kompletno pešadijsko naoružanje je bilo naše, artiljerija, poznati raketni bacači, čak smo proizvodili i podmornice i bili smo izvozno orijentisani.
Nismo uspeli da sačuvamo taj trend. Imao sam sreću da sam radio za našu vojsku pre 25 godina u Naučno-istraživačkom institutu „Mihajlo Pupin. Radili smo na kviziciji radarskih podataka i garantujem da smo tada bili na nivou NATO-a. Ali nismo uspeli da sačuvamo te naše stručnjake koji su bili odlični. I sada znam da su naši konstruktori izuzetno dobri, izuzetno cenjeni, samo je pitanje menadžmenta, a sada imamo šansu da sve to pokrenemo.
Što se tiče trendova upravo zbog toga treba da čuvamo naše kadrove zato što su trendovi u vojsci ka dronovima i robotima. Vodeće svetske armije više neće imati kuda. Da bi držali taj tehnološki nivo moramo da sačuvamo naše kadrove. Najskuplja pamet je uvezena pamet.
Moram da kažem nešto što se tiče aparata. Zamislite da treba da promovišemo jedan naš proizvod, proizvod naše namenske industrije koje smo tada videli, naše oklopne transportere i naše dronove. Zamislite da tog trenutka imamo armiju svetskih novinara, 700 i da smo medijska prestonica sveta, zar da ne iskoristimo takvu priliku?
Razumem kritiku opozicije, ali ne razumem kada uradimo nešto što nam svima treba. To nije samo imidž zemlje, tada smo bili centar sveta. Treba da govorimo koliko smo tona goriva potrošili, to je ništa u odnosu na ono što smo dobili.
Što se tiče činova u jednom trenutku mi se učinilo da imamo četiri nivoa generala, četiri u ratnoj mornarici iako je komandant ratne flotile pukovnik, međutim ako moramo da pratimo te ljude koji su završili pomorsku akademiju, onda se slažem sa tim.
Još nešto, 1944. godine vermaht je imao 12 miliona vojnika i oko 3.000 generala. Znači, na 17.000 vojnika jedan general. Znam da ne možemo da pravimo paralelu, ali imam utisak da imamo više generala nego što je našoj vojsci potrebno. Takav je moj laički utisak.
Još jedna stvar, gospodine ministre, želim da nam obećate da nikada niko neće kovati žetone sa svojim likom i da vi to nikada nećete da uradite za vreme vašeg mandata. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Po vokaciji sam matematičar i pretpostaviću o Narodnoj skupštini da smo mi danas na svih ovih 95 amandmana u konstruktivnom dijalogu rekli da. Šta bi se onda desilo? U matematici postoji jedan zakon koji se zove Zakon kontrapozicije, da ako pretpostavite nešto netačno, nikada nećete doći do ispravnog zaključka. Često se u životu time bavim.
Hajde da pretpostavimo da smo danas uradili na veliko zadovoljstvo predlagača, šta je rezultat. Rezultat svega toga jeste da ostaje stari zakon koji ima katastrofalne rezultate, a Srbija nema vremena za takvu igru. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, predstavnici ministarstva, drage kolege narodni poslanici, veliki uticaj je elektronskih medija na javnost u Srbiji.
Još 2000. godine dok smo gledali RTS mislili smo da u Srbiji teče med i mleko, a to nije bilo tako. Taj javni servis nije ispunjavao ono što je bio njegov zadatak zbog toga ovo je ovo bitno i zbog toga su bitni ovi zakoni.
Želim odmah da kažem nešto što se tiče opozicije i hitnosti ovog postupka. Ako neko ima jasnu viziju šta želi da uradi, onda jedan ili dva zakona to ne mogu da sprovedu. Sve ove zakone moramo da dovedemo da bi što pre bili efikasni, jer jedan zakon sam ne donosi set reformskih zakona.
Glavna manjkavost našeg poslednjeg medijskog zakona je bila netransparentnost. Svuda na svetu se tačno zna ko je vlasnik kog medija i nema problema ako neko čuva interese vlasnika. Ali, ovde to nije bio slučaj. Neko je pod parolom neutralnosti u stvari bio vlasnik nečega i dominantno na medije. To ovaj zakon rešava.
Sa druge strane kod javnog servisa je po meni najbitnije uređivačka nezavisnost. Dugo godina sam vodio političke kampanje. U medijima imate tri vrste vremena. Imate zarađeno vreme, plaćeno vreme, gde je zarađeno vreme za šta se mi u kampanji borimo. Napravimo veliki događaj, veliki miting i onda vidimo da na javnom servisu smo šesti ili sedmi sa tri sekunde ili deset sekundi vremena koje dobijamo. Plaćeno vreme je jednostavno, platite i gledate sebe i to je svuda na svetu tako.
Postoji još jedno poziciono vreme, ali mi smo izmislili još jedno, političko. Tu je neko dobijao vreme samo zato što je imao uticaja u politici. To je veoma teško kontrolisati. Mi sledećih godinu i po dana na neki način možemo da izvršimo manipulaciju sa budžetskim finansiranjem javnog servisa. Mislim da tu treba da obratimo pažnju.
Mislim da je 2012. godine uređivačka nedoslednost bila na maksimumu. Kružio je jedan vic da tadašnji predsednik nije dozvoljavao ni deci da otvore čokoladu, on se pojavljivao na otvorenim. Što je najvažnije, to je bila vest dana na nekom mediju. Mislim da tome treba najviše da se borimo.
Još jedno vlasničko pitanje ili elektronsko pitanje koje smo imali na odboru. Postavljam pitanje ministru da li on garantuje sprovođenje ovog zakona? Glavna stvar je implementacija zakona. Svaki zakon je mrtvo slovo na papiru. Ne može ministar to da garantuje. To svi mi moramo da garantujemo i da svi shvatimo da smo mi kao SNS i kao naša poslanička grupa najodgovorniji za sprovođenje ovog zakona, jer mi smo dominantno odgovorni tome.
Retko kada se dešava da neko ko ima ovakvu količinu vlasti da donosi ovakav zakon koji je potpuno transparentan. Upravo zbog lošeg iskustva koje smo imali u prošlosti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predsedniče Komisije, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je ključni zakon za funkcionisanje našeg društva i zbog toga je bilo toliko raznih komentara u toku njegovog uvođenja.
Ova priča oko ovog zakona me podseća na legendarnu priču o policajcima i kriminalcima. Taman policajci nađu način kako da nešto preseku, kriminalci nađu neki novi način. S vaki pomak u uvođenju implementacije ovog zakona je veliki korak za naše društvo.
Naravno, kada donosite jedan takav zahtev, veliki, sa takvim očekivanjima i sa očekivanjima ogromne uštede, onda je veoma teško to izmeriti. Naravno, da je zakonodavac usporio malo proceduru javne nabavke iz jednog jedinog razloga, da bi mogao lakše da je kontroliše, ali su tada oni, s druge strane, to koristili da tu usporenu proceduru i, na neki način, komplikaciju koriste za svoje interese.
U nadzornom sam odboru jednog velikog javnog preduzeća i znam da postoje ogromni problemi u javnim nabavkama. Na primer, desi se da jedan veoma bitan deo kod koga funkcioniše taj sistem, pokvari se, a mi nismo predvideli u budžetu da on može da se pokvari. Veoma teško možemo zvanično i legalno da ga nabavimo, ali je zakonodavac imao dobru nameru i svaki korak po tom pitanju je veoma dobar. Ono što je važno jeste da smo u toku implementacije ovog zakona shvatili gde su problemi i da sada očekujemo da se to promeni.
Suština ovog zakona je da se smanji koruptivna osnova, ali naša pozicija i zadatak je bio veoma težak. U zadnjih deset godina korupcija je dostigla takav nivo da su svi ti kanali toliko dobro prorađeni da ne možete jednostavno da pronađete ko s kim tu kad i kako radi. Ovo je proces. Najvažnije je da smo na dobrom putu i najvažnije je da se smanjuje koruptivna osnova i da je povećana transparentnost.
Zbog čega se smanjila ponuda? Smanjila se ponuda i smanjen je nivo javnih nabavki. To može da se shvati na dva načina. Jedan je da je neefikasan zakon, ali s druge strane, da oni koji su mislili da će veoma lako da urade javne nabavke sa onim što im nije potrebno su odustali od toga.
U svakom slučaju, mislim da je ovaj izveštaj dobar i da smo na dobrom putu da veliki problem našeg društva rešimo. Hvala vam.