Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem se, predsedavajuća.
Uvaženi predsedniče Vlade, uvaženi ministri, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja sam uvek govorio i postavljao pitanja koja se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije a tiču se svih onih problema koji dotiču svakog od nas.
Prvo pitanje ću postaviti ministarki za rad i socijalnu politiku, gospođi Milici, a tiče se konkretno onog što najviše boli veliki broj naših ljudi koji treba da odu u penziju, koji su napunili 40 godina radnog staža a imaju 60 i nekoliko godina života. Sada postoje penali za prevremeni odlazak u penziju.
Mi smo više puta govorili ovde i moje je pitanje da li će se u narednom periodu naći mogućnost da se ukinu ti penali kada čovek ili žena napuni 65 godina starosti? Baš zbog toga što dosta tih naših ljudi odu malo ranije u penziju, napunili su godine života, odnosno manje godina života a imaju 40 i kusur godina staža i njima se odbija do kraja života, odnosno ti penali.
Ja se nadam da će se iznaći mogućnost da se to ukine i da ostane samo do 65 godina života i da se posle toga ne ukidaju ti penali.
Drugo pitanje tiče se Ministarstva građevine a vezano je za putnu i železničku infrastrukturu. Veliki broj putne i železničke strukture se nalazi na jugoistoku Srbije i ja ću govoriti baš o tim problemima koji se tiču svih nas, a o tome sam govorio i u prethodnom periodu.
Održavanje tih puteva, to su mahom državni putevi na kojima prolazi železnička pruga, ima tih pružnih prelaza, baš kroz moju opštinu odakle ja dolazim, a to je Svrljig, ima pružni prelaz gde pređu preko 4.000 vozila u toku dana. To je stvarno veliki broj vozila. Pružni prolaz je rađen prošlog ili pretprošlog veka, znači, u 20. veku, devetstotina i neke godine i taj pružni prelaz je stvarno u takvom stanju da nije normalno da tako ostane.
Ja sam razgovarao sa infrastrukturom železnice gde su mi data uveravanja da će taj pružni prelaz biti rešen, prošle odnosno pretprošle godine, a do dana današnjeg nije ništa odrađeno.
Imamo dosta problema u tom delu i baš zbog toga bih voleo da se taj pružni prelaz odradi, normalno, i ostali pružni prelazi, da ne bi došlo do nekih neželjenih stvari, a to su teške saobraćajne nezgode.
Održavanje puteva konkretno oko toga želim da pitam, i o tome sam govorio.
Završavam.
Da li će biti mogućnosti da se odradi treća traka u delu puta koji ide od Niša, od autoputa, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Prahovu, a u delu gde je Tresibaba i do Svrljiga? U tom delu puta bi trebalo da se uradi ta treća traka i na Gramadi bi trebalo da se uradi treća traka, zbog velikog opterećenja saobraćaja.
Za sve nas to je veoma bitno i voleo bih ako je moguće da se na to odgovori.
Nekoliko pitanja, a tiče se Stare planine. Da li će biti investicija u smeštajne kapacitete na Staroj planini zato što je to biser koji je neiskorišćen i tamo je potrebna izgradnja i dogradnja tih objekata za smeštajne kapacitete za veći broj turista koji bi tamo otišli?
Još jedno pitanje, ali sada ne znam kome to da uputim, a tiče se zauzeća zemljišta. Mi smo svedoci da u prethodnom periodu veliki broj advokata ide po našim opštinama i pišu se tužbe za zauzeće tih nekih atarskih puteva, puteva koji su nekategorisani, koji su urađeni unazad možda 30, 40, 50 godina, a gde je dolazilo do tih tužbi. Čovek koga taj advokat zastupa, to je unazad, recimo, 30 godina odrađeno. Tužba tog našeg čoveka, iz tog nekog sela, on dobije za tu tužbu 1.000 - 2.000 dinara, a advokat dobije 100 dinara. To su katastrofalno veliki troškovi za budžete tih naših malih opština, tako da je za nas to veliki kamen, što se kaže, na vrat. Bilo bi potrebno da se nađe neki način, da se nađe zakon, gde bismo to na neki način mogli da suzbijemo ili da se obezbede sredstva iz nekih tekućih rezervi za pomoć tim našim malim opština.
Niški aerodrom, pitanje moje. Terminal proširenja i ulaganje u Niški aerodrom, a zato što je Niški aerodrom za nas veoma bitan. Niški aerodrom je žila kucavica za razvoj turizma, razvoj jugoistočne Srbije. Interesuje me da li ćemo imati tu mogućnost da tamo budu ulaganja?
Pitanje ministarki za demografiju Jeleni Žarić - kako ide podela kredita za majke, odnosno za žene, za majke koje žele da uzmu stan, onaj povraćaj? To je za mene veoma bitno i znam da vi i vaše Ministarstvo radite punim kapacitetom oko toga i za sve nas je bitno da se što pre realizuju ti zahtevi, da te naše majke imaju svoj smeštaj nad glavom za sebe i za svu porodicu.
Kako ide podela kredita za stanove, ovih sredstava, što se tiče mladih bračnih parova i za mlade ljude, a o kojima smo u prethodnom periodu govorili? Za mene je to veoma bitno da se to odradi zato što veliki broj mladih ljudi na taj način dobiće mogućnost da obezbedi sebi smeštaj.
Ministarstvo privrede, vezano za Fond za razvoj, da li ima mogućnosti da se opštinama koje su nerazvijene i demografski ugrožene, četvrta i peta grupa, da se tamo zahtevi njima obrađuju brže, da se efikasnije radi, normalno, da se pomogne tim našim privrednim subjektima da ne ugase svoja preduzeća, jer verujte mi kada kod nas jedna firma zatvori od pet ili 10 radnika, to je za nas… (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem se, predsedavajuća.
Uvaženi predsedniče Vlade, uvaženi ministri, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja sam uvek govorio i postavljao pitanja koja se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije a tiču se svih onih problema koji dotiču svakog od nas.
Prvo pitanje ću postaviti ministarki za rad i socijalnu politiku, gospođi Milici, a tiče se konkretno onog što najviše boli veliki broj naših ljudi koji treba da odu u penziju, koji su napunili 40 godina radnog staža a imaju 60 i nekoliko godina života. Sada postoje penali za prevremeni odlazak u penziju.
Mi smo više puta govorili ovde i moje je pitanje da li će se u narednom periodu naći mogućnost da se ukinu ti penali kada čovek ili žena napuni 65 godina starosti? Baš zbog toga što dosta tih naših ljudi odu malo ranije u penziju, napunili su godine života, odnosno manje godina života a imaju 40 i kusur godina staža i njima se odbija do kraja života, odnosno ti penali.
Ja se nadam da će se iznaći mogućnost da se to ukine i da ostane samo do 65 godina života i da se posle toga ne ukidaju ti penali.
Drugo pitanje tiče se Ministarstva građevine a vezano je za putnu i železničku infrastrukturu. Veliki broj putne i železničke strukture se nalazi na jugoistoku Srbije i ja ću govoriti baš o tim problemima koji se tiču svih nas, a o tome sam govorio i u prethodnom periodu.
Održavanje tih puteva, to su mahom državni putevi na kojima prolazi železnička pruga, ima tih pružnih prelaza, baš kroz moju opštinu odakle ja dolazim, a to je Svrljig, ima pružni prelaz gde pređu preko 4.000 vozila u toku dana. To je stvarno veliki broj vozila. Pružni prolaz je rađen prošlog ili pretprošlog veka, znači, u 20. veku, devetstotina i neke godine i taj pružni prelaz je stvarno u takvom stanju da nije normalno da tako ostane.
Ja sam razgovarao sa infrastrukturom železnice gde su mi data uveravanja da će taj pružni prelaz biti rešen, prošle odnosno pretprošle godine, a do dana današnjeg nije ništa odrađeno.
Imamo dosta problema u tom delu i baš zbog toga bih voleo da se taj pružni prelaz odradi, normalno, i ostali pružni prelazi, da ne bi došlo do nekih neželjenih stvari, a to su teške saobraćajne nezgode.
Održavanje puteva konkretno oko toga želim da pitam, i o tome sam govorio.
Nekoliko pitanja, a tiče se Stare planine. Da li će biti investicija u smeštajne kapacitete na Staroj planini zato što je to biser koji je neiskorišćen i tamo je potrebna izgradnja i dogradnja tih objekata za smeštajne kapacitete za veći broj turista koji bi tamo otišli?
Još jedno pitanje, ali sada ne znam kome to da uputim, a tiče se zauzeća zemljišta. Mi smo svedoci da u prethodnom periodu veliki broj advokata ide po našim opštinama i pišu se tužbe za zauzeće tih nekih atarskih puteva, puteva koji su nekategorisani, koji su urađeni unazad možda 30, 40, 50 godina, a gde je dolazilo do tih tužbi. Čovek koga taj advokat zastupa, to je unazad, recimo, 30 godina odrađeno. Tužba tog našeg čoveka, iz tog nekog sela, on dobije za tu tužbu 1.000 - 2.000 dinara, a advokat dobije 100 dinara. To su katastrofalno veliki troškovi za budžete tih naših malih opština, tako da je za nas to veliki kamen, što se kaže, na vrat. Bilo bi potrebno da se nađe neki način, da se nađe zakon, gde bismo to na neki način mogli da suzbijemo ili da se obezbede sredstva iz nekih tekućih rezervi za pomoć tim našim malim opština.
Niški aerodrom, pitanje moje. Terminal proširenja i ulaganje u Niški aerodrom, a zato što je Niški aerodrom za nas veoma bitan. Niški aerodrom je žila kucavica za razvoj turizma, razvoj jugoistočne Srbije. Interesuje me da li ćemo imati tu mogućnost da tamo budu ulaganja?
Pitanje ministarki za demografiju Jeleni Žarić - kako ide podela kredita za majke, odnosno za žene, za majke koje žele da uzmu stan, onaj povraćaj? To je za mene veoma bitno i znam da vi i vaše Ministarstvo radite punim kapacitetom oko toga i za sve nas je bitno da se što pre realizuju ti zahtevi, da te naše majke imaju svoj smeštaj nad glavom za sebe i za svu porodicu.
Kako ide podela kredita za stanove, ovih sredstava, što se tiče mladih bračnih parova i za mlade ljude, a o kojima smo u prethodnom periodu govorili? Za mene je to veoma bitno da se to odradi zato što veliki broj mladih ljudi na taj način dobiće mogućnost da obezbedi sebi smeštaj.
Ministarstvo privrede, vezano za Fond za razvoj, da li ima mogućnosti da se opštinama koje su nerazvijene i demografski ugrožene, četvrta i peta grupa, da se tamo zahtevi njima obrađuju brže, da se efikasnije radi, normalno, da se pomogne tim našim privrednim subjektima da ne ugase svoja preduzeća, jer verujte mi kada kod nas jedna firma zatvori od pet ili 10 radnika, to je za nas… (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem se dr Orliću.
Uvažena predsednice Vlade, gospođo Brnabić, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, druže i gospodine Ivice Dačiću, uvaženi ministri, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam ovde u Skupštini izabran sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.
Ja ću kao i do sada postaviti nekoliko pitanja koja se tiču svakog čoveka, bez obzira da li on živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu ili u drugom delom Srbije.
Prvo pitanje – da li postoji mogućnost, odnosno da promenimo zakon kojim se sankcionišu svi oni ljudi koji odu u penziju pre 65 godina, a imaju 40 godina radnog staža. Oni sada po ovom zakonu svaku godinu preko 60 godina imaju sankcije za to po 0,4% što znači, ukoliko je sa 60 otišao u penziju, on kasnije 20% ima manju penziju. Bilo je inicijative da se ovo promeni i kada napune 65 godina da im se tada daje kompletna penzija.
Drugo pitanje tiče se svih naših ljudi koji su redovne platiše električne energije, jer oni kroz program plaćanja električne energije plaćaju i taksu za RTS. Veliki broj nas, veliki broj ljudi koji žive u ruralnim područjima, veliki broj njihove dece otišli su, ti ljudi sada više ne žive u tim područjima, a i dalje plaćaju električnu energiju, pa bi bilo dobro da se iznađe mogućnost da se tamo tim ljudima ne naplaćuje taksa za RTS. Razlog svega toga jeste, oni to ne gledaju, nisu tamo, ali žele da nekada odu, da vide kakvo je to njihovo gazdinstvo i mislim da bi to bilo veoma bitno za svakog čoveka.
Jedno od pitanja koje sam hteo da postavim jeste da veliki broj naših radnika koji su izgubili posao, unazad od 2000. godine, posle onog DOS-ovog režima, gde su bile društvene firme, gde je veliki broj iz tih firmi izgubio posao, kroz sudske postupke, oni su dobili sudske postupke, odnosno izvršenje, ali do sada to nije ništa naplaćeno.
Da li postoji mogućnost, pošto znam da je kompletna i Vlada, tada je predsednik Srbije bio i predsednik Vlade, imali su u Nišu određene sastanke gde su radnici u mašinskoj industriji, u elektronskoj industriji imali neke dogovore, a to važi i za Svrljig i za ostale opštine, da se tim ljudima iznađe način, pa makar to da bude kao što je ranije bilo za neka dugovanja kroz devizne rezerve, odnosno kroz neko odloženo plaćanje, ali bitno je da se tim ljudima to isplati. Velika potreba svih ljudi je da to bude plaćeno.
Zahvaljujem se, poštovana potpredsednice.
Ja bih postavio nekoliko pitanja a tiču se naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije.
Prvo pitanje je upućeno Ministarstvu energetike i rudarstva i javnom preduzeću "Srbijagas", a tiče se gasifikacija ovog dela Srbije. Mi smo ranije govorili i već se krenulo sa radom, odnosno krenule su neke pripremne radnje, da gasovod koji je predviđen za istočnu Srbiju, da je jednim delom sada već ušlo u proceduru, jedan krak gasovoda ide od Zaječara prema Prahovu a drugi krak gasovoda ide od Zaječara preko Knjaževca, Svrljiga ka Nišu.
6Mene interesuje kada će konačno on biti stavljen u funkciju, jer kao što smo videli, već su ljudi na terenu, obilazi se i prati se trasa od gasovoda koji će na tim mestima biti i za sve nas koji tamo živimo veoma je bitno da se to reši što pre, na najbolji način, jer ćemo tako imati mogućnost da bude bolja životna sredina. Konkretno, sada, kada se loži, veliki problem jeste zagađenje vazduha, ne samo kod nas u Svrljigu nego u Knjaževcu, Nišu i svuda. Ovim načinom gasifikacije rešavamo taj problem. Moje pitanje je da li će to biti u toku ove ili naredne godine?
Jedno od bitnijih stvari jeste ono što ide kao nus proizvod, nus pojava, a to gde taj gasovod sada treba da krene, gde treba da ide? Već se pojavljuju pojedine advokatske kancelarije, pojedini ljudi koji se predstavljaju kao advokati, obilaze te naše domaćine koji imaju parcele gde treba da prođe gasovod i već se pripremaju tužbe. Ja mislim da je to još jedan od načina da se zaustavi gasifikacija, kao što se dešavalo u prethodnom periodu, gde su ranije prošli putevi u tim našim seoskim područjima, to sam vam govorio i ranije, gde je veliki broj advokatskih radnika na terenu, idu direktno kod tih naših ljudi čije su parcele zauzele jedan deo tog puta ili je put prošao kroz tu parcelu pre 50-60 godina. Sada se javljaju ti advokati, obilaze te naše domaćine čije su to parcele, imaju podatke i utužuju lokalnu samoupravu, opštinu, gde je opština u jako teškoj situaciji zato što su budžeti veoma mali, veoma opterećeni svim onim drugim stvarima, gde su te kazne za te advokate koji dobiju te pare veoma velike, abnormalne, gde budžeti opštine to ne mogu da iznesu.
Ja sam vam govorio i ranije da jedna opština, druga opština, treća opština, budžeti se smanjuju, advokati idu i dalje na terenu, što znamo da nije po pravilu, da nije u skladu sa Zakonom o advokaturi, da nema pravo da ide kod svakog čoveka da nudi svoje usluge, a idu možda čak i neki ljudi koji nisu ni advokati, nego njihovi pomoćnici i na taj način naši ljudi njima potpisuju i dešava se situacija da dosta tih tužbi koje advokati rade prema tim našim lokalnim samoupravama, se izgubi, odnosno advokati izgube te tužbe, a taj naš čovek koji je potpisao to ovlašćenje oni sada plaćaju i dolaze velike kazne za takse koje su trebale da se naplate.
Prema tome, za mene kao čoveka bitno je da se uradi gasifikacija, da se nađe rešenje, da na najbolji način rešavamo problem gasifikacije, problem zagađenja životne sredine zbog loženja.
Još jedna od bitnih stvari jeste da nađemo rešenje, ali ja sam već rekao vezano za probleme tih lokalnih samouprava, za uzimanje tih putnih pravaca. To su atarski putevi i to je veliki problem, gde budžeti opština su sada mnogo opterećeni.
Moramo naći rešenje. Mi smo kao lokalna opština u Svrljigu imali sastav gde se skupilo 50 opština koje smo zajedno napravili radno telo gde se išlo kod nadležnih ministarstava da se reši problem ovih tužbi vezano za zauzimanje tog tzv. putnog zemljišta.
Hvala još jednom.
Zahvaljujem se, poštovana predsednice.
Postaviću nekoliko pitanja koja se tiču opštine gde živim i taj deo istočne Srbije, nadležnom Ministarstvu građevinarstva i infrastrukture, a tiču se sledećeg.
Prvo pitanje je most koji treba da se rekonstruiše, a koji se nalazi u delu državnog puta koji je u samom Svrljigu a taj put ide prema Staroj planini. Put je veoma frekventan, a rađen je u prošlom veku, možda pre 70-80 godina i tu je tzv. usko grlo.
Znači, pitanje je Ministarstvu građevinarstva i direktoru „Puteva Srbije“, gospodinu Drobnjaku. Mi smo kao lokalna samouprava više puta inicirali, tražili da se taj most proširi, napravi uz saglasnost sa svim propisima jer, kako sam rekao, to je usko grlo gde je put veoma frekventan. Nalazi se u samom Svrljigu, centru Svrljiga, blizu centra Svrljiga i veoma je veliki broj vozila koja idu prema Staroj planini, dolazi se do situacije da bude neko teretno vozilo i putničko vozili i oni ne mogu da se mimoiđu i dolazi do saobraćajnih nezgoda.
Inače, taj most je, kako sam rekao, u lošem stanju, treba da se obnovi. Više puta smo slali urgencije, rađene su projekti tog mosta kako da se odradi, do dana današnjeg tu ništa nije odrađeno, a mogu da napomenem da je veliki broj roditelja, dece, pešaka koji tuda idu, funkcionišu, gde ne mogu da prođu zbog tih, kako sam rekao malopre, teretnih vozila, koja su veoma bitna, ne mogu da dva vozila prođu.
Znači, trudnica sa detetom ili porodilja sa detetom u kolicima ne može da prođe i dolazi u situaciju da se, ne daj Bože, dešavaju neke stvari koje bi sutra napravili veliku štetu, ne daj Bože da neko tu pogine.
Znači, moje pitanje je kada će „Putevi Srbije“ odrediti i odraditi taj deo mosta jer kako znam projekat je odrađen, sve je odrađeno treba samo da se odvoje sredstva da se taj most samo proširi, da se rekonstruiše i da bude onako kako treba da bude širina puta da tu može normalno vozila da funkcionišu?
Dakle, „Puteve Srbije“ još jednom pitam. Kako kažem više od 20 puta smo mi imali urgencije, tražili i do dana današnjeg ništa nije odrađeno. Očekujem da će to da se odradi zato što je to veliki problem svih nas koji živimo u toj našoj maloj opštini i svih ljudi koji putuju i idu prema Staroj planini, inače mestu i centru gde dolazi veliki broj ljudi iz cele Srbije.
Drugo moje pitanje isto se tiče Ministarstva građevinarstva, a tiče se pružnog prelaza koji se nalazi u samom Svrljigu. Nalazi se na pružnom putu i taj pružni prelaz je rađen unazad možda 70, 80 godina, pružni prelaz gde svakodnevno prođu hiljade i hiljade vozila, a plus „Železnica Srbije“ je tu odradila rekonstrukciju te naše pruge gde su napravljeni betonski pragovi. Vi sami znate kolika je Luka Prahovo, Borski rudnik, koliko sad tu ide tereta preko železničke pruge, a i preko samog ovog puta, državnog puta koji je tu gde se presecaju.
Znači, za mene kao čoveka koji tamo živi prave se velike kolone gde se dešava čak, pošto je taj pružni prelaz rađen pre 70, 80 godina, kažem, pre 100 godina, 1925. godine ta pruga je rađena, jedan deo tad je odrađen, ali sad to još ništa nije adaptirano, sređeno, obnovljeno.
Inače, imam informacije iz „Infrastrukture železnice“ u prethodnom, to sam razgovarao sa gospodinim Novovićem, tada je bio izvršni direktor u „Infrastrukturi železnice“, gde je taj pružni prelaz stavljan u program da se odradi tokom prošle godine i početkom ove godine, da ta pruga, da tu branici budu automatizovani, da sve bude automatizovano i da sutra u svakom pogledu naši ljudi, Svrljižani, a i oni ljudi, veliki broj, kažem, vozila ide od autoputa od Niša prema Boru, prema Negotinu, prema Prahovu, a isto tako i železnicom. Veliki problem, velika šteta se dešava jer više puta ti branici koji su mehanički, odnosno to se još radi po onom starom, ranije kako je to rađeno, pre 80 godina gde se to ručno sve radi, manuelno i gde sutra kada spuste branike pruga zatvori se, dešava se više puta, jer nema svetlosne signalizacije, dešava se više puta da se tu zatvori vozilo između dva branika i da se dešavaju, ne daj Bože, neke velike nezgode.
Još jednom, pitanje moje „Železnicama“, odnosno „Infrastrukturi železnice“ – da li će se to završiti ove godine? Koliko ja znam, bilo je u programu „Infrastrukture železnice“ da se odradi prošle godine, do kraja godine, pa početkom ove godine, a sada čujem da taj pružni prelaz, koji je planiran sad i kod nas ovom delu naše opštine rađeno je samo tamo prema Prahovu.
Hvala još jednom.
Zahvaljujem se.
Ja ću postaviti nekoliko pitanja, ali prvo bih iskoristio priliku da dam podršku ministru za ministarstvo zdravlja gospodinu Lončaru na svim onim icijativa što se rade pregledi u svakom delu naše Srbije, u svakom domu zdravlja. Velika podršku. To moramo tako nastaviti, jer kao što sam ranije govorio bolje sprečiti nego lečiti.
Sada bih još jednom dao podršku jednom mladom čoveku koji prof. dr, koji je direktor kardiologije u Nišu, Tomici Kostiću koji zajedno sa svojim timom svakodnevno radi pomaže svima nama koji živimo na jugoistoku Srbije.
Klinički centar Srbije, Tomica Kostić, sve ostale kolege rade svakodnevno. Još jedna velika podrška njemu kao čoveku i njegovom timu, jer sam siguran da će on zajedno sa svima njima raditi na tome da se što veći broj ljudi spase i da se svakom čoveku pomogne, a radi se na tome da se usavrši, da se obezbede bolji uslovi rada na kardiologiji.
Što se tiče zdravstva, o tome ćemo pričati u narednom periodu, vezano i za domove zdravlja, i za Dom zdravlja u Svrljigu, neću o tome sad govoriti.
Ja ću sada postaviti pitanje, konkretno, možda bude i predsedniku Vlade i Ministarstvu finansija, ministarki pravde i ministarki državne uprave i lokalne samouprave. Tiče se velikog problema koji dotiče veliki broj malih lokalnih samouprava. To je problem o kojem sam govorio unazad dve ili tri godine, problem gde veliki broj advokata, advokatskih pripravnika ide po tim našim opštinama, obilazi naša seoska područja i na neki način i prevarom dolazi i traži od ljudi da potpišu da se utuži opština za zauzeće određenog dela nekog puta atarskog, lokalnog puta, koji je tu rađen pre 50 ili 60 godina.
Vrednost tog dela i tog kvadrata, dva, tri, pet kvadrata jeste hiljadu ili dve hiljade dinara, a oni za advokatske usluge uzimaju do 100, 150 hiljada dinara. Lokalne samouprave su u takvoj situaciji i ovako su u veoma teškoj situaciji zato što su budžeti opterećeni, zato što transferi nisu menjani od 2008, 2009. godine, a svakodnevno dolaze tužbe, pritužbe i kao što sam govorio, jedna od tih opština je i opština Svrljig. Isti je problem i u opštini Knjaževac, Sokobanja, Vlasotince i veliki je broj takvih opština.
Mi smo svojevremeno napravili udruženje tih opština, gde smo zajedno sa njima bili na sastancima u Ministarstvu pravde, Ministarstvu državne uprave. To je bilo u prethodnom mandatu Vlade. Jednog trenutka je to stalo. Ponovo se to radi, tako da veliki broj tih advokata svakodnevno ponovo ide od čoveka na čoveka, ide kod starih ljudi, a evo, mogu da kažem, dešava se i da ti postupci, oni utuže opštinu, da ti postupci, taj čovek izgubi i celokupni dug koji je pravljen u okviru te tužbe dolazi na teret tog čoveka seljaka, čoveka koji je neuka stranka i čoveka kojeg je neko prevario da potpiše.
Sada dolazimo u situaciju da budžeti opština su opterećeni, da ne mogu da funkcionišu opštine. Ja znam i siguran sam da će predsednik Vlade sa svojom Vladom, svim ministrima, ući u postupak rešavanja ovog problema, ali verujte mi, ako to ne uradimo što pre, da ne kažem odmah, a imam informacija da se već formira radna grupa u Vladi, da treba da se na tome ozbiljno radi. Opštine kao što je moja opština gde ja živim i veliki broj takvih opština će biti, što se kaže, zaustavljene, ne mogu da rade, ne mogu da funkcionišu, a verujte mi da od toga sutra ima vajde taj čovek, taj seljak kome je zauzet, recimo, jedan kvadrat pre 50 godina, mi tim ljudima možemo da obezbedimo to da se adekvatno njima namiri. Ali, zbog ovih tužbi, zbog advokatskih troškova, stvarno je alarmantna situacija.
Kad sam govorio, rekao sam to je sad jedan mali problem. Problem će da raste, raste, raste i na kraju, to jeste problem malih lokalnih samouprava, budžeta lokalnih samouprava, ali verujte mi, kada sve lokalne samouprave budu ugrožene od takvih stvari, to će biti jedna velika lavina problema koja će udariti na budžet Republike Srbije, a i sad vidimo u kakvoj je situaciji.
Voleo bih da se nađe rešenje adekvatno, da se obeštete ti ljudi kojima je zauzeta površina, ali s druge strane, da zaustavimo ove tužbe koje utiču na život samih građana u tim lokalnim samoupravama.
(Svrljig, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 224148.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština opštine Svrljig | Opština | Po održanoj sednici | 55348.00 | RSD | 20.08.2020 - |