MILIJA MILETIĆ

Ujedinjena seljačka stranka

Rođen je 1968. u selu Plužina kod Svrljiga. Živi u Svrljigu.

Po zanimanju je terenski veterinar.

Politikom se bavi od 2002. godine, a pre toga je bio sindikalni aktivista.

Godine 2004. izabran je za zamenika predsednika Opštine.

Posle izbora 2008. postao je predsednik Opštine. Odlukom većine u Skupštini decembra 2009. smenjen sa tog mesta. Samo 4 meseca kasnije vratio se na vlast i to u koaliciji sa SRS.

Novembra 2010. godine Ujedinjena seljačka stranka, koju je Miletić osnovao, zvanično je registrovana. Do tada je bila grupa građana. Sedište stranke je u Svrljigu.

Nakon izbora u maju 2012.godine ponovo je izabran za predsednika Opštine.

Nakon što je na parlamentarnim izborima 2014. godine ušao u Skupštinu Srbije sa liste SNS, sredinom aprila je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Oženjen je. Otac dvoje dece.

Status narodnog poslanika dobija i nakon održanih redovnim parlamentarnih izbora 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:23

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Svrljig
  • Plužina
  • 24.10.1968.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege poslanici i građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. U Skupštini ovde predstavljamo Ujedinjenu seljačku stranku, a inače sam izabran na listi "Aleksandra Vučića – Za našu decu", gde zajedno sa mojim kolegama smo u istom poslaničkom klubu i zajedno ćemo raditi u interesu svih građana Srbije, pa bilo gde da žive, da li u Svrljigu, da li u Gadžinom Hanu, da li u nekoj drugoj opštini.

Inače, javio sam se po ovoj tački dnevnog reda vezano za delegacije, za odbore, mogu da kažem da sam i ja u prethodnom periodu bio član Parlamentarne delegacije PABSEK-a, gde je u ime naše delegacije bio šef i sada je gospodin Bečić, sa kojim smo stvarno na svakom mestu, u svakom trenutku govorili najbolje i mislili najbolje za našu zemlju Srbiju i želeli smo da prikažemo našu zemlju Srbiju na najbolji način.

Na svim tim sastancima govorilo se o problemu, o saradnji, o rešavanju problema koji su aktuelni u tom delu sveta. Mogu da kažem da sam ja na tim sastancima uvek govorio o problemima i saradnji i razvoja poljoprivrede, trgovine u poljoprivredi, proizvodima, o svemu onom što treba. Mislim da je ovde vrlo bitno da svi ovi ljudi koji su sada predloženi od strane naših šefova poslaničkih grupa, da ti ljudi budu izabrani, da zajedno radimo u interesu svih građana, da širimo, da se čuje za našu Srbiju, jer naša zemlja Srbija je najlepša i najbolja zemlja na svetu i zato mislim da je dobro da ovde radimo u interesu svih, a kada odemo tamo van naše zemlje gde imamo te sastanke, tu moramo u najboljem pokazati kako se radi za našu zemlju.

Nije dobro nijednog trenutka da članovi delegacije koji su bili nekad izabrani, a bili su ovde u Skupštini i predstavljali našu zemlju na najgori način, imalo je takvih primera gde je bio interes da Srbija bude što slabija da bi oni bili jači. Prema tome, mislim da je dobro da ovde sa ovog mesta pozovem sve poslanike, jer sam siguran da ćemo u narednom periodu tako i raditi. Nećemo dozvoliti da ovde iz Skupštine prenesemo one negativne stvari tamo negde u svet gde predstavljamo našu zemlju. Naša zemlja Srbija je cenjena, poštovana, uvažavana i uvažena na najbolji način, a to se i vidi.

Što se tiče ovih odbora, mislim da je pravo svake stranke, svakog poslaničkog kluba da menja i postavlja članove odbora. Inače sam ja u Odboru za poljoprivredu zajedno sa Marijanom Rističevićem, koji sada trenutno ima problema sa koronom, želim mu vrlo brz oporavak, zato što je Marijan Rističević, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, jedan od retkih koji se stvarno svim srcem zalaže za poljoprivredu, za selo, na isti način kao i ja.

Mislim da je dobro da ti naši odbori budu mnogo aktivniji zbog situacije sa koronom, nemamo sada mogućnost da radimo kao što smo radili ranije. Mislim da je dobro da u svakom trenutku mi poslanici budemo na terenu i da zajedno sa našim ljudima govorimo, dogovaramo i da ovde prenesemo te probleme.

Prethodnih godina sam uvek, na svakom mestu i ovde u Skupštini govorio o onim problemima koji se tiču naših malih sredina, malih opština, seoskog stanovništva, poljoprivrede, života na selu, a sada konačno imamo i Vladu koja u svom sastavu ima i Ministarstvo za selo. Imamo sada i ostala ministarstva – za demografiju, za borbu protiv bele kuge. Imamo još niz stvari koje do sada nismo imali, a očekujem da ćemo imati mogućnost da neke stvari promenimo na bolje, jer samo ulaganjem u selo, ulaganjem u poljoprivredu, pomoć mladim ljudima koji žive na selu, ženama na selu moramo dati podršku. Tako da, sve su to elementi koje ćemo upotrebiti u narednom periodu, kada se izborimo sa koronom, kada se izborimo sa ovom teškom pandemijom koja stvarno na svakom mestu dotiče svakog čoveka, svaki od nas je možda to preležao ili neko od njegovih ili neko od komšija, tako da je stvarno situacija veoma teška. Naši radnici u domovima zdravlja, doktori, sestre, medicinsko osoblje se stvarno maksimalno bori u svakom trenutku, na svakom mestu, za svaki život. Mi moramo imati razumevanja za ovu tešku situaciju, moramo imati razumevanja za one ljude koji su u zdravstvenim ustanovama, sa njima moramo razgovarati na način da su oni najopterećeniji.

Inače, veliki problem jeste što se tiče kovida. Nadam se da ćemo mi kao zemlja uspeti da se izborimo, očekujemo vrlo brzo i vakcinaciju. Možda ovo što sada govorim nema veze sa ovom tačkom o kojoj govorim, ali tema je vrlo bitna. Parlamentarne delegacije, u svim tim delegacijama govori se o problemu kovida, na odborima se govori, tako da još jednom ovde pozivam sve naše ljude da poštuju mere našeg kriznog štaba, da se poštuje distanca, da se nose maske i na taj način da zaštitimo i sami sebe i svoje najbliže.

Inače, još jedna velika podrška našim ljudima koji rade u zdravstvenim ustanovama. Sa ovog mesta bih čestitao i izbor direktora Kliničkog centra u Nišu, čestitam prof. dr gospodinu Zoranu Perišiću na izboru, u najtežoj situaciji, ali je pravi čovek na pravom mestu.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, ja ću kao poslanik podržati sve ove predloge. Uvek razmišljam svojom glavom, ali podržavam one stvari za koje sam govorio za vreme predizborne kampanje i sada posle izbora, pa ću gledati da to rešavamo na najbolji način. Podrška selu, podrška ženama na selu, deci na selu, podrška malim sredinama, podrška jugoistoku Srbije i na taj način Srbija naša ići će napred.

Još jednom, hvala svima i očekujem maksimalnu podršku i zalaganje svih nas koji ćemo biti u delegacijama i u odborima, u interesu naše zemlje Srbije, u interesu naše dece.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, uvažena gospođo Janković, ja bih ovde još jednom, pošto sam učestvovao i u prošlom vašem izboru gde sam dao podršku, i sada ću reći puno pohvalnih stvari, puno stvari koje ste radili za vreme kada ste bili Poverenik za rodnu ravnopravnost. Mislim da je ovo sada još jednom pravo rešenje jer period koji je iza nas pamtimo, od 2008. do 2012. godine, kako su poštovane osobe suprotnog pola, od mene na žene, tu mislim i na nas muškarce koji smo bili u nekim problemima. Suština svega jeste da moramo biti realniji jer se vidi pomak, vidi se boljitak, čuje se za probleme, sve one koje tište sve osobe koje imaju problema sa nekim ili sa nekom. Najbitnije je to što moramo ići napred. Moramo razmišljati na način da svaka osoba, tu sada mogu govoriti za osobe suprotnog pola od mene, za žene, za žene koje žive na selu, za žene koje žive od sela, da tim osobama moramo staviti mnogo veći akcenat, tim osobama moramo obezbediti mnogo bolje uslove za život u svakom pogledu i u radnom pogledu i zdravstvenom pogledu, socijalnom pogledu.

Na svakom mestu moramo govoriti o tim ženama da one žive mnogo teže, da život žena na selu jeste život žena koje imaju radno vreme od jutra do sutra, koje nemaju mogućnost da se leče jer u tom selu nema ambulante, jer u to selo ne dolazi doktor, jer u tom selu nema drugih povoljnosti kao što imaju one koje žive u gradu.

Zbog toga maksimalnu podršku moramo dati našim ženama koje žive na selu, baš u svakom pogledu. Da se njima obezbede drugačiji uslovi za rad, tu mislim konkretno ukoliko je ona član gazdinstva ako uplaćuje socijalno i penziju preko poljoprivrede da ta žena sutra ima pravo na porodiljsko, pravo na bolovanje, da ima pravo kao i ona žena koja je u radnom odnosu.

Kada sam ja bio predsednik opštine u periodu od 2009. do 2012. godine mi smo tada kao opština inicirali i tada sam ispred USS i doneli smo odluku da se za žene na selu kada se formira bračna zajednica da bračna zajednica na selu dobije 50% veća primanja, odnosno veću pomoć u odnosu na one koji žive u gradu.

Ja sam tad imao opomenu od tadašnje vaše koleginice da to nije u redu, da ne možemo odvajati, da se nekima daje više a nekima manje, da neko ima veća prava. Nikada ljudi koji žive na selu i život sela, posebno žena na selu, posebno deca na selu, nemaju iste mogućnosti i ista prava kao i oni koji žive u gradu. Mi se svi trudimo da obezbedimo iste uslove života, ali stvarnost je sasvim drugačija.

Kada ovde govorimo, čujemo puno pozitivnih stvari. Kada sam bio odbornik u lokalnom parlamentu, govorio sam, i sada kao poslanik, uvek govorim one stvari koje su realne. Našim ženama na selu moramo obezbediti, kao što sam rekao, drugačije uslove kada se zapošljavaju, kada se daju subvencije za te osobe se moraju imati veće pogodnosti, veće privilegije, veća naknada. Takođe, i za decu koja se rode na selu, i njima moramo obezbediti mnogo veća primanja, makar 50% da bude više nego što se izdvaja našoj deci koja žive u gradu.

Da niko ne zameri od naših ljudi koji žive u gradovima, ja ovo govorim zato što znam kakav je život na selu. I sam sam rođen na selu, radim na selu i osećam te naše probleme naših ljudi.

Mislim da je u narednom periodu potrebno, kada budemo usvajali budžet za 2021. godine, da u tom budžetu imamo veće mogućnosti da uložimo za žene na selu, kada imaju poljoprivredno gazdinstvo da mogu da rade neku svoju domaću radinost, da ona može od toga da živi, kad ima problema da može od toga da ide na bolovanje, kada rodi decu da ta njena deca imaju ista prava kao i žena u gradu, pravo na dečiji dodatak.

Sa druge strane, kada sutra to ne mogu da rade, da ima ista prava kao i one žene koje žive u gradu, da koriste socijalnu pomoć. Odnosno, jedna od bitnih stvari je da ljudi koji žive na selu, ukoliko imaju više od 50 ari zemlje, oni nemaju prava na socijalnu pomoć, dok onaj koji živi u gradu ima 38 ari, kako čujem malo pre, neki ovde bogataši koji imaju na desetine stanova, oni mogu da imaju 50 ari zemlje sa 15 ili 20 stanova i ti ljudi sutra imaju pravo na socijalnu pomoć, a onaj čovek u selu koji ima 50 ari zemlje nema pravo na socijalnu pomoć. To posebno govorim za žene.

Prema tome, moramo staviti apostrof na naše žene na selu, da njima obezbedimo zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu, da mogu da se obezbede radna mesta, da kada formiraju bračnu zajednicu imaju mogućnost da dobiju sredstva kojima mogu oni sebi da obezbede određene povoljnosti, da mogu da letuju od stočarstva, povrtarstva, voćarstva, seoskog turizma ili nečeg drugog. Bitno je da postoji razlika kada se daju subvencije, kada se daje neka pomoć, da ljudima koji ostanu na selu, koji žive na selu, posebno mladim bračnim parovima koji žele da stvore bračnu zajednicu, koji žele da imaju svoju decu, da se njima obezbedi makar 50% veća naknada u odnosu na ostale.

Žene na selu koje rađaju, koje sutra tamo rade svoj posao, imaju potrebe za zdravstvenom zaštitom, njima treba što veća pažnja i edukativno, na svakom mestu, da se dođe, da se razgovara sa njima, na koji način da mogu da zaštite sebe, da vide ukoliko ima nekih simptoma, nekih znakova, da mogu da se jave na vreme.

Sa druge strane, moramo obezbediti, to konkretno mislim na Ministarstvo zdravlja, posle kovida, kada rešimo problem, kada se dobije vakcina, da Ministarstvo zdravlja da mogućnost da lokalne samouprave, kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, da u tim opštinama ima mogućnosti da se zaposle doktori, medicinske sestre, koji će ići po terenu, koji će tim ljudima stavljati akcenat mnogo veći, zato što je, verujte mi, život na selu mnogo teži, jer nisu sva sela koja imaju iste mogućnosti, vodovod, kanalizaciju, internet, prodavnicu, ambulantu i sve ostalo što imaju pojedina mesta odnosno pojedina sela.

Iz opštine iz koje ja dolazim sasvim je drugačija situacija. Mi smo kao opština siromašni, ali, s druge strane, mi smo pokušavali da pomognemo tim našim ljudima. Inače, u periodu do 2020. godine opština Svrljig imala je osobe, žene, koje su vodile opštinu, predsednika opštine, predsednika skupštine, pravobranilac. Najveći broj žena su vodile opštinu.

Sada je to prešlo na grad Niš. Grad Niš je sada dobio gradonačelnicu, ženu koja će sigurno imati i mogućnost i snagu da vrati osmeh Nišu. Njena zamenica je takođe žena. Ovo govorim baš zbog toga što se sada stavlja mnogo veći akcenat na žene, da one mogu da vode, da one to rade na najbolji način. Naša premijerka Ana se pokazala kao veoma uspešna i zato smo joj dali ponovo mogućnost da nastavi da radi u interesu građana.

Stavljam akcenat na to da pokušamo da olakšamo uslove živote na selu u odnosu na život u gradu.

Pre nekoliko dana, predsednik Skupštine, gospodin Dačić, predsedavao je Odborom za prava deteta, gde sam ja isto govorio da moramo staviti akcenat na decu na selu. Dete na selu nema iste uslove života kao dete u gradu, a nigde ga ne vidimo kada se rangiraju problemi. Prema tome, bilo bi dobro da na to stavimo akcenat, da se deci koja žive na selu obezbede isti uslovi, da ukoliko nema tu odeljenja škole, obdaništa, da se njemu obezbedi da kroz neka sredstva, da li je to Ministarstvo za brigu o porodici, da li je Ministarstvo za selo, da li je neko drugo ministarstvo, imamo sada i ministra bez portfelja, gospodin Tončev, gde će biti obuhvaćena nerazvijena područja, tu moramo naći mogućnost da se kroz neke formalne stvari obezbede sredstva za žene i decu na selu, da se obezbede sredstva za bračne parove.

Normalno, ima velikih problema i kod starih ljudi, čija su deca otišla, čija su deca van tih opština i van tih sredina, koja su otišla po nekim većim centrima ili su otišli van zemlje.

Zbog toga, veliki akcenat i odgovornost je za vas, a i za nas, da u narednom periodu ostavimo veću mogućnost, ne samo kroz priču, već kroz direktna davanja, zato što smo već i formirali nadležna ministarstva koja će na tome raditi.

Vi ste osoba koja ima i odgovornost i obavezu, ja ću svim srcem vas podržati i siguran sam da ćemo imati mogućnost puno stvari da rešimo. Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati vas kao Poverenicu, zato što ste prethodno pokazali kako treba da se radi, s tim što moramo da radimo malo više i ozbiljnije za decu i žene na selu, kao i za sve ljude koji žive u tim ruralnim područjima.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2020.

Zahvaljujem se.

Ja bih po amandmanu. Moje kolege su rekle pre mene sve one stvari o kojima isto mislim jer naša država Srbija i svi mi i naš predsednik Vučić pokazali smo da u svakom delu Srbije za svakog čoveka mislimo isto. Sada je Korona, problemi vezano za zdravlje ljude gde se u najvećem delu cele naše Srbije rade bolnice, dograđuju, obezbeđuju sredstva da bismo svakom našem čoveku koji živi u Srbiji obezbedili iste uslove života.

Konačno i mi iz malih sredina, kod nas ima predstavnika nacionalnih manjina, da li su to Romi, da li su to Bošnjaci, da li je to neka druga nacionalna manjina, nije bitno, svi smo mi isti i svakom čoveku želimo da obezbedimo iste uslove. Prijatelji koji rade poljoprivredu, nije bitno da li je to u bilo kom delu Srbije, svi smo mi u fabrici pod vedrim nebom i zbog toga moramo nastaviti da radimo, za svakog čoveka da se borimo, a ovakve stvari sada kada neko kaže da sada ovde mi želimo da neke stvari ne budu kao što treba, da nacionalne manjine nemaju dovoljno prava ili umanjena prava, to nije tačno, jer smo svedoci kada su bili izbori, konačno u Bujanovcu su bili lokalni izbori, gde su četiri albanske partije pravile većinu, gde smo mi Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predsednik, bili zajedno u koaliciji sa SNS, gde imamo odbornike. To su ljudi koji su dobri domaćini i želeli smo i sada i ranije da radimo u interesu svih građana, ali nije bitno da li je to neka nacionalna manjina ili naš srpski narod. Svi smo mi isto i mi smo želeli i u Bujanovcu, kao i u drugim mestima, da učestvujemo, da radimo, da obezbedimo bolje uslove života i za selo i za grad.

Ova buduća vlada koja će se formirati za dva dana, odnosno prekosutra, ta vlada će imati mogućnost po prvi put da imamo Ministarstvo za selo, ministarstvo koje će dati mogućnost da se ostavi veći akcenat, da se obezbede bolji uslovi života.

Danas smo imali formiranje Odbora za poljoprivredu, izabrali smo predsednika Odbora za poljoprivredu Marijana Rističevića i imamo potrebu da zajedno radimo, da u svakom delu naše Srbije budemo kao ljudi, kao poslanici, da razgovaramo sa ljudima. Mi smo ranije bili u Bujanovcu kao Odbor za poljoprivredu, bili smo i u Novom Pazaru. Razgovarali smo i obilazili poljoprivredna gazdinstva. Nije bitno da li je to gazdinstvo bilo kog vlasnika. To su ljudi koji rade poljoprivredu, koji se muče, koji imaju iste potrebe da se u svakom delu obezbede isti uslovi života. Zato će Ministarstvo za selo imati mogućnost da radi, Ministarstvo za nacionalne manjine i dijalog isto će to raditi, Ministarstvo za demografiju i borbu za decu, za mlade će raditi.

Znači, ova naša vlada koja će biti formirana biće vlada koja će stvarno dati doprinos da se obezbede isti uslovi života u svakom delu Srbije. Imali smo i Odbor za prava deteta gde je predsednik Skupštine, gospodin Dačić bio sa nama. I sada ću to reći, na tom Odboru sam kao član, i ranije sam bio zamenik člana, govorio da se moramo zalagati za onu decu na selu, decu koja žive na selu da im obezbedimo makar iste uslove života kao onoj deci koja žive u gradu.

Kada govorimo o svim tim našim problemima moramo i na tom Odboru staviti apostrof na to zato što kategorija dece koja žive na selu mora biti poznata i sutra nekim novim zakonima kojima treba da pospešimo razvoj i bolji život svih naših ljudi koji žive na teritoriji Republike Srbije.

Još jednom bih se zahvalio i predsedniku Skupštine i svima vama ovde jer smo svi ovde sa željom da obezbedimo bolje uslove života za svakog čoveka i za one koji žive na selu i koji žive od sela i za one koji žive u gradu. Dobro je što ovaj amandman nije prihvaćen zato što svi mi mislimo isto, želimo da bude dobro za svakog čoveka pa bilo gde da bude i bilo koje nacionalna pripadnost da bude.

Još jednom, ja ću kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati predloge svih zakona zato što mislim da država Srbija na čelu sa predsednikom Vučićem ima mogućnost da bude jača i bolja a to je dokazano i u prethodnom periodu.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Isto pitanje i Ministarstvu poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li u Ministarstvu poljoprivrede ima još sredstava koja će biti opredeljena za udruživanje i za zadrugarstvo? Ja znam da je unazad desetak dana već donesene uredbe kojima se pomaže velikim ciframa opštinama, odnosno ljudima koji žive u nerazvijenim opštinama i ja to podržavam, jer samo na taj način, udruživanjem, kroz zadrugarstvo, imamo šansu da obezbedimo i plasman i kontrolu proizvoda i, normalno, na taj način imaćemo veću zaposlenost naših ljudi i imaćemo mogućnost da se kontroliše kako se radi, da nema sivog tržišta.

Pitanje isto Ministarstvu poljoprivrede, a vezano je za umatičenje grla stoke i za način kako se to radi. Konkretno pitanje Institutu za stočarstvo u Zemunu - da li je moguće, pošto svi znamo da za svako matično grlo, što se tiče ovce, koze, krave, po 25 hiljada dinara ima krava, a sedam hiljada dinara dobija se za umatičeno grlo ovce. Da bismo došli do svakog umatičenog grla potreban je određeni vremenski period.

Institut za stočarstvo u Zemunu je krovna institucija ovde kod nas u Srbiji, dok je Departman u Novom Sadu za stočarstvo za Vojvodinu. U Vojvodini mogućnost da se umatiči grlo radi se na sledeći način, jer treba samo jedno žensko kvalitetno priplodno grlo, da li je to tele, jagnje ili jare ili je deosemenjeno ili priplodni ovan sa tim za godinu dana čovek u Vojvodini ili stočar u Vojvodini dobija RB broj i sa samim tim kad dobije RB broj on ima mogućnost da konkuriše i da dobije sredstva od Ministarstva poljoprivrede, dok u ovom delu gde je Institut za stočarstvo Zemun radi i kontroliše, tu je potrebno pet godina da stočar dobije premiju za umatičeno grlo. To su sledeći koraci. Dobije se RB broj pa posle, prva, druga i treća generacija tek može da dobije HB broj, to je konačni broj kada se dobije premija za umatičeno grlo.

Pitam da li postoji mogućnost da Institut za stočarstvo u Zemunu radi isto kao Departman u Novom Sadu, jer znamo svi da smo ista zemlja i mislim da treba da i ovde, kod nas, u ovom delu Srbije gde Institut za stočarstvo pokriva Zemun, da se i tu, kada se obeleži grlo sa RB brojem, da tada to grlo ima mogućnost da koristi premiju koju daje Ministarstvo poljoprivrede, a napominjem da je to premija od 25 hiljada dinara za kravu, odnosno za junicu.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Uvaženi predsedniče Vlade gospodine Vučiću, poštovani ministri, uvažena predsednice Skupštine, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš, gde ste vi gospodine Vučiću, gospodine premijeru bili unazad nekoliko nedelja i time pokazali kako vrednujete i poštujete svaki deo naše Srbije.

Postaviću vam nekoliko pitanja. Prvo je da li će se nastaviti sa subvencijama za poljoprivredu sa akcentom na stočarstvo i da li će moći da se povećaju subvencije za brdsko-planinska područja, za nerazvijene opštine i za devastirane opštine?

Drugo pitanje, da li će moći da se više izdvaja za kreditiranje u poljoprivredi, da kamate budu manje, da grejs period bude duži i da se daje mogućnost za one najnerazvijenije, brdsko-planinske i nerazvijene opštine?

Treće pitanje, da li se kroz kreditiranje može pomoći i zadrugarstvu, jer je zadrugarstvo vrlo bitno za razvoj i poljoprivrede i privrede?

Uvek govorim sa akcentom za jugoistok Srbije, za brdsko-planinska područja i nerazvijene opštine, kao što je Svrljig, kao što je Gadžin Han, kao što je Bela Palanka i ostale opštine u Srbiji.

Da li će se raditi na rekonstrukciji izgradnje zgrada, škola i domova zdravlja u delu jugoistočne Srbije, kao što se radi kod nas u Svrljigu?

Plan je da se u Svrljigu rekonstrukcija škole, preko 500 hiljada evra je vrednost. To je za nas veoma bitno i nadam se da ćemo imati mogućnost da pomognemo i ostalim opštinama, da završimo, rekonstruišemo škole i domove zdravlja.

Pitanje je da li postoji mogućnost da se završi i fiskulturna sala u Svrljigu i u ostalim opštinama na jugoistoku Srbije?

Da li će se nastaviti sa pomoći Vlade Srbije za modernizaciju niškog Aerodroma Konstantin Veliki? Svedoci smo kako unazad godinu, godinu i po dana, sa vašom pomoći je Aerodrom u Nišu dobio mnogo veći broj putnika, očekuje se do kraja godine preko 100 hiljada putnika. Voleo bih da znam da li će Vlada Srbije pomoći da se Aerodrom modernizuje, da se obezbede mogućnosti za veći broj putnika do 700 hiljada? Aerodrom u Nišu je vrlo bitan za jugoistok Srbije, za razvoj turizma, za razvoj privrede.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Pitanja, pošto sam pitao vezano za Niški aerodrom sa razvojem Niškog aerodroma i razvoj turizma na jugoistoku Srbije, promocija Stare Planine, ja bih pitao i premijera i ministarku Vlade vezano za završetak puta od Svrljiga prema Kalni, to je ostalo 17,5 kilometara i to je najbliža destinacija od Niškog aerodroma do Stare Planine. Da li će se to završiti u narednom periodu?

Da li će se pomoći ljudima koji žive u brdsko planinskim područjima u nerazvijenim opštinama, kao što je primer Goran Vasić iz sela Beloinje gde smo ga zajedno obišli sa gospodinom premijerom, čovek želi da se bavi turizmom, nema dovoljno sredstava za dogradnju kuće, za izgradnju kapaciteta, da li se tim ljudima može pomoći kroz investicije ili kroz poljoprivredne investicije ili kroz Ministarstvo trgovine i turizma.

Sledeće pitanje, da li će se nastaviti sa dovođenjem investitora na jugoistok Srbije, sa akcentom na ove najnerazvijenije opštine koje su demografski ugrožene, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han i ostale opštine na jugoistoku Srbije, a i cele Srbije.

Sledeće pitanje, da li će se u toku naredne godine završiti Koridor 10? I, prema Dimitrovgrada i prema Sofiji i prema Solunu. Vrlo bitno za naš deo jugoistočne Srbije, jer time ćemo razviti mnogo više i taj deo Srbije i celu Srbiju.

Da li će se u toku naredne 2017. godine krenuti sa izgradnjom auto-puta Niš-Priština-Drač? Vrlo bitno za naš kraj, za našu Srbiju? Sledeće pitanje, da li ste sa Vladom Slovenije, sa premijerom Vlade gospodinom Cerarom dogovorili nove investicije zajedno sa njima i da li ste govorili o sukcesiji, jer predmet sukcesije jeste jedna firma u Svrljigu, to je bivša Krka gde ćemo sukcesijom rešiti problem i dati mogućnost da se tamo uposle ljudi. Tamo ima i hladnjače, tamo ima i sušara i to je velika šansa, nalazi se na 15 kilometara od auto-puta prema Svrljigu.

Još nešto što je vrlo bitno za sve nas koji tamo živimo na jugoistoku Srbije jeste razvoj ekološki zdrave sredine. Kroz mogućnost i investicije za organsku hranu, očekujem da će Ministarstvo poljoprivrede imati posebna sredstava za organsku proizvodnju, za edukaciju i za pomoć ljudima koji nemaju dovoljno oko toga iskustva.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 25.02.2020.

Zahvaljujem se.

Postaviću nekoliko pitanja što se tiče problema naših ljudi koji su na jugoistoku Srbije, konkretno Niš, Svrljig i ta okolina.

Prvo pitanje – Niška Vojna bolnica, ili Vojna bolnica u Nišu, kada će se potpisati ugovor sa RFZO, vezano za lečenje pacijenata, civilnih lica u Niškoj Vojnoj bolnici? Baš zbog toga što imamo veliko poverenje u vojno zdravstvo, u vojnu medicinu, u ljude, u doktore koji rade u Vojnoj bolnici, zbog toga je. To je pitanje velikog broja ljudi – kada će se potpisati taj ugovor? Gde će i kada će moći naša civilna lica da se leče u Vojnoj bolnici u Nišu?

To je jedno pitanje i očekujem da će to biti vrlo brzo rešeno, baš zbog naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, a koji žele da se leče u Vojnoj bolnici, zato što imamo stvarno veliko poverenje u zdravstvo i ljude koji rade u Vojnoj bolnici.

Što se tiče drugog pitanja, ono se tiče „Železnice Srbije“. Inače svi se sećamo prošle godine, vremena kada se veći broj cisterni prevrnuo u delu puta od Niša prema Svrljigu, tačnije to je bilo selo Jasenovik. To je selo koje se nalazi između Niša i Svrljiga, gde pamtimo i vreme kada je bila evakuacija ljudi zbog veoma opasnih hemijskih sastojaka koji su bili u tim cisternama. Tada su bili na licu mesta predstavnici „Železnice“, nadležna ministarka, gde je tada ljudima obećano da zbog potrebe popravke pruge, inače mogu da kažem da se pruga u tom delu radi stvarno punim intenzitetom, radi se onako kako treba, na najbolji način, dogovoreno je tada sa mesnom zajednicom, predstavnici ministarstva i predstavnici grada, da se u selu Jasenovik i selu Matejevac odrade pružni prelazi, da tamo bude osiguran prelaz, da to važi na celoj deonici od Niša prema Svrljigu, prema Knjaževcu da se urade pružni prelazi.

Pitanje je, dogovoreno je sa meštanima i sa mesnom zajednicom da se u selu Jasenovik, kako u selu Jasenovik i u drugim selima da se uradi preko Ministarstva saobraćaja putevi kroz selo, zbog velikog opterećenja saobraćaja zbog popravke ove železnice došlo je do oštećenja kolovoza u samom selu. Ja sam bio u razgovoru sa meštanima i ja sam to obećao i sada to pitanje postavljam i pitam – kada će se uraditi kroz selo Jasenovik obećana deonica puta, da se popravi put, rekonstruiše, stavi u funkciju?

Još jedno pitanje jeste, što se toga tiče isto, to je niskonaponska mreža. Jer je u selu urađena kompletna niskonaponska mreža, sve je odrađeno na adekvatan način, kako treba, ali nije stavljena u funkciju. Pitanje je za Elektrodistribuciju u Nišu – kada će se staviti u funkciju ta niskonaponska mreža? Kao što sam rekao, sve je odrađeno, samo treba da se poveže.

Još jednom, velika je stvar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, gde imamo problema sa niskonaponskom mrežom da se uradi ta niskonaponska mreža, da se promene bandere, da se postave trafoi da svi mi koji živimo tamo imamo isti napon struje i da na taj način, pošto smo mi stvarno redovne platiše, da u svakom delu našeg jugoistoka Srbije ima ista napon struje, ista snaga i da to sve bude urađeno kako treba.

Još jednom, ja očekujem da će ovo biti rešeno. Siguran sam da ćemo i u narednom periodu imati rešenje za Vojnu bolnicu u Nišu, da bude potpisan ugovor, da se uradi ova putna infrastruktura.

Još jednom napominjem da se železnica radi punim intenzitetom, punom snagom, da će biti kako treba.

Još jednom, očekujem odgovor – kada će biti odrađen ovaj deo puta kroz selo Jasenovik, da se urade pružni prelazi kroz selo Malče, odnosno kroz selo Matejevac i kroz opštinu Svrljig, to je selo Prekonoga, selo Niševac. Tu su pružni prelazi koji su veoma frekventni, gde je bilo neželjenih stvari, gde je bilo i smrtnih slučajeva, gde su zbog saobraćajnih nezgoda ljudi ginuli.

Još jednom, mislim da je bitno za sve nas bezbednost ljudi, u prvom planu, a tada sve ostalo. Hvala lepo.

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 13.02.2020.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, ja ću kao i do sada postaviti pitanja koja se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije.

Moje pitanje sada jeste konkretno vezano, pošto je sad aktuelna zimska sezona, skijanje, odmori na planinama, Stara planina jeste biser turizma, kako kaže direktor Karadžić, Stara planina je krov sveta, putna infrastruktura do Stare planine urađena na najbolji način, to je velika pohvala za Vladu, za sve nas koji tamo živimo, zato što sada veliki broj turista ide prema Staroj planini, odmara i stvarno su uslovi fantastični.

Inače, moje pitanje jeste konkretno menadžmentu Javnog preduzeća „Stara planina“, čije je sedište u Knjaževcu, ali najveći broj radnika i menadžment su u Beogradu, što znači da oni iz Beograda mogu verovatno lakše da vide probleme na skijalištima, u hotelu, probleme koji su evidentni. Jer unazad više od 15 godina, pa možda i više od toga imamo problem sa vodom na Staroj planini u hotelu „SP Resort“, to je državni menadžment, „SP Resort“ i hoteli, čije je sedište Kalna, tamo stvarno ima veliki broj turista, po mojoj informaciji do sada ima preko 50.000 turista koji su bili i koji će biti u narednim danima u hotelu „SP Resort“, hotelu „Stara planina“, gde stvarno ima preko 200 ljudi koji su zaposleni.

Moje informacije, pošto ima niz mejlova koji dolaze i od menadžmenta Javnog preduzeća „Stara planina“, to je krovni menadžment, on je osnivač i „SP Resorta“ i hotela koji su tamo prisutni, gde ima, rekao sam, prek 200 uposlenih. Zadnja informacija koju imam to je neki sukob između menadžmenta Javnog preduzeća „Stara planina“ i hotela „SP Resort“ i hotela koji tamo smeštaju sve one turiste koji dolaze.

Zbog svih tih stvari, velika opasnost preti zato što je stvarno lepota Stare planine nešto veoma, veoma interesantno, lepo, gde veliki broj ljudi dolazi i uvek se vrati kada dođe tamo. Ali mene interesuje da li će menadžment Javnog preduzeća „Stara planine“ da se mnogo više uključi, da bude više prisutan na samom terenu, da bude prisutan sa ljudima, sa turistima, sa ljudima koji dolaze tamo i da se zajedno svi uključimo da rešimo probleme. Problem vodosnabdevanja jeste evidentan i to nije sada samo ova godina, nego prošla, pretprošla i mnogo godina unazad. Nema dovoljno padavina, nema dovoljno vode, a i sam Svrljig je opština koja je vezana za Staru planinu zato što sve destinacije koje idu iz Niša, Beograda, od niškog aerodroma, idu preko Svrljiga, to je najbliža destinacija i mi ko nas imamo problema sa vodom zato što jednostavno takva je situacija, mi ćemo to sad očekujemo ove godine da rešimo, ali vrlo je bitno za sve nas koji tamo živimo, koji tamo radimo, da Stara planina i menadžment Stare planine bude više prisutan na samom mestu, da bude u Knjaževcu, da bude u hotelima i da primeti i da vidi sve one probleme. Najveći problem jeste voda i to moramo pod hitno uraditi.

Jedna od stvari koje bih rekao je da preti opasnost, govori se o gašenju, da se državno vlasništvo, odnosno menadžment koji je državni u „SP Resortu“ i hotelima na Staroj planini da bude sutra poništen, da se otpuste radnici, to je moja informacija, i da blizu 200 ljudi ostane bez posla, s tim što u hotelima i „SP Resortu“ to su sve proizvodi iz našeg kraja, sir, belmuš, kačkavalj, svi oni proizvodi to su zdravi proizvodi, lepi proizvodi, to su proizvodi naših domaćina i domaćica iz Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Pirota i okoline.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Vrlo je bitno da nastavi da radi državni menadžment, jer smo svedoci da je prethodni menadžment koji je bio „Falkenštajner“ bio samo u minusima, u dubiozi, i kada je državno vlasništvo preuzela Srbija i menadžment koji vodi gospodin Karadžić je dao mogućnost i sada se mnogo bolje radi i mnogo bolje ide. Da li će se imati vremena i mogućnosti da se to reši?

Dvadeset drugo vanredno zasedanje , 06.02.2020.

Ja ću postaviti jedno pitanje, a tiče se lovaca Srbije, tiče se ljudi koji imaju oružje za ličnu bezbednost, a svedoci smo da je unazad godinu i po dana donet Zakon o oružju i municiji, kojim je definisano da je do 5. marta rok, da se svi oni koji imaju lično naoružanje, odnosno oružje za ličnu bezbednost, koji imaju lovačko oružje, da moraju do 5. marta da preregistruju to, a prema nekim mojim informacijama u razgovoru sa ljudima koji imaju i koji znaju za to, da je blizu 400 hiljada lica ostalo, da nisu preregistrovali svoje oružje.

Iz svega toga dolaze u situaciju, pošto ostaje možda još 15 ili 20 dana do 5. marta, gde ćemo posle toga ući u izbornu kampanju, gde neće imati mogućnost da se oružje preregistruje posle tog roka i ti ljudi koji ne donesu oružje, odnosno ne uđu u postupak preregistracije, ti ljudi imaće problema sa zakonom, biće prekršajno gonjeni.

Zbog toga, moje pitanje je da li će MUP ući u proceduru promene ovog Zakona o oružju i municiji, da se da mogućnost da se produži rok za preregistraciju, da se da još nekoliko meseci, da se to oružje preregistruje i najviše zbog toga da mogu ljudi sutra slobodnije da se ponašaju i da ne plaćaju neke kazne.

Inače, veliki broj lovaca u Srbiji, imalo je sugestije na Zakon o oružju i municiji, gde je u okviru Ministarstva, Lovačkog saveza Srbije, formirana i grupa koja radi na tome da se promeni ovaj zakon i da bude malo fleksibilniji, liberalniji u delu da lovci imaju duži vremenski period za koji ne moraju da rade zdravstvene preglede i da bude zakon liberalniji za nabavku lovačkog oružja.

Inače, svedoci smo da su lovci i udruženja lovačka u celoj Srbiji veoma aktivni kada je to potrebno. Kada su velike temperature, kada su niske temperature, lovci su angažovani na spašavanju, za pomoć ljudima.

Još nešto, vrlo je bitno i to, kada imao zarazne bolesti, kao što je afrička, svinjska kuga, tu su lovci veoma angažovani za suzbijanje zaraznih bolesti.

Jedna od stvari za koje su lovci bili veoma aktivni u ovom prethodnom periodu, to je bila potraga za zlikovcem koji je oteo malu Moniku. Svi koji su bili tu, bili smo na terenu, a lovci su bili jedni od najorganizovanijih, tu je bila policija, vojska, i svi koji smo bili zaista smo dali doprinos da se pronađe devojčica.

Zbog toga, moje pitanje je – da li će za narednih dvadesetak dana ući u postupak promena ovog Zakona o oružju i municiji i da se da mogućnost da se produži rok za registraciju oružja, da bi mogli svi ti koji nisu to uradili do sada, da mogu to da završe i da imaju mogućnosti, jer je to veliki problem. U pitanju je 400 hiljada lica i to je veliki broj ljudi, a za ovo kratko vreme, siguran sam da neće biti mogućnosti.

Inače, Zakon o oružju i municiji je donet u prethodnom periodu. Zakon je, ovako mogu da kažem, ja sam glasao za taj zakon, ali uz neke dopune koje sada treba da budu, razgovori se vode, bilo bi potrebno da se ovaj rok produži za neki naredni period, da ne bude 5. mart, zato što je to potreba za veliki broj građana koji imaju oružje, da li za ličnu bezbednost i lovačko oružje?

Inače, još jednom napominjem i govorim, svedoci smo da lovačka udruženja, da lovačke savezi su veoma aktivni, kada je potrebno za sve one neželjene stvari u našoj zemlji, a dosta ih je bilo u prethodnom periodu. Hvala.

Imovinska karta

(Svrljig, 04.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Paušal u godišnjem neto iznosu 327840.00 RSD 03.06.2016 -