MILIJA MILETIĆ

Ujedinjena seljačka stranka

Rođen je 1968. u selu Plužina kod Svrljiga. Živi u Svrljigu.

Po zanimanju je terenski veterinar.

Politikom se bavi od 2002. godine, a pre toga je bio sindikalni aktivista.

Godine 2004. izabran je za zamenika predsednika Opštine.

Posle izbora 2008. postao je predsednik Opštine. Odlukom većine u Skupštini decembra 2009. smenjen sa tog mesta. Samo 4 meseca kasnije vratio se na vlast i to u koaliciji sa SRS.

Novembra 2010. godine Ujedinjena seljačka stranka, koju je Miletić osnovao, zvanično je registrovana. Do tada je bila grupa građana. Sedište stranke je u Svrljigu.

Nakon izbora u maju 2012.godine ponovo je izabran za predsednika Opštine.

Nakon što je na parlamentarnim izborima 2014. godine ušao u Skupštinu Srbije sa liste SNS, sredinom aprila je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Oženjen je. Otac dvoje dece.

Status narodnog poslanika dobija i nakon održanih redovnim parlamentarnih izbora 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:23

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Svrljig
  • Plužina
  • 24.10.1968.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja koja su bitna za sve građane Republike Srbije, bez obzira da li oni žive u seoskim ili gradskim područjima, da li žive na jugoistoku Srbije, u Raškoj ili Vojvodini, sve je to problem.

Kao prvo, veliko interesovanje, a ja ovo pitam baš zbog toga što veliki broj mojih komšija i sugrađana pitaju, svi su svedoci da unazad, prošle i ove godine, imamo veliki problem sa pandemijom i velika pažnja se stavlja na proizvode koji su bitni za život ljudi, konkretno mislim na hranu.

Moje pitanje je usmereno ka Ministarstvu trgovine, a tiče se konkretno proizvoda ulje ili zejtin, jer svi ti životni proizvodi koji su najbitniji, šećer, so, brašno, mleko, cena nije promenjena u velikom delu, možda nekoliko procenata, u odnosu 2019. do 2021. godine, dok je cena zejtina skoro duplirana. Mene interesuje zašto je to tako i da li ima mogućnost da se na to utiče, da bude manja cena, normalnija, zato što je zejtin veoma bitan proizvod za sve nas?

Velika potreba nas koji živimo u Svrljigu i okolnim mestima je da koristimo mast, ali to neko ne koristi već koristi zejtin, a cena zejtina je veoma visoka, kreće se do 180 dinara, a 2019. godine je bila cena između 90 i 100 dinara. Mislim da je to preterana cena. Cena suncokreta jeste bila nešto veća, ali bila je verovatnoća da je najveća količina suncokreta izvezena. Mislim da bi na to trebali da obratimo više pažnju, zato što je to veoma bitno za sve građane.

Ja znam da je cena naših poljoprivrednih proizvoda veoma mala, otkupna cena mleka, sira i svega ostalog, jer seljak uvek nosi najteži teret zbog celokupnog društva, ali mislim da cena zejtina jeste velika i na tome moramo da radimo, da se stavi cena koja je normalna, shodna situaciji u našim sredinama. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje upućeno je Ministarstvu poljoprivrede. Veliki broj naših sugrađana koji žive u brdsko-planinskim područjima, koji žive u opštinama na teritoriji Nišavskog okruga, Topličkog okruga, na teritoriji jugoistočne Srbije i u drugim delovima Srbije, u Raškoj, svuda je slična situacija, jeste da određivanje područja sa otežanim uslovima života se određuje pravilnikom do 500 metara nadmorske visine je područje sa težim uslovima života, a ispod 500 je proizvodnja lakša, bolja i za ta područja se ne dobijaju veća sredstva, kao što se dobijaju za područja koja imaju preko 500 metara nadmorske visine. Ja sam predlagao da se taj pravilnik promeni, da se drugačije to rangira, da opštine koje su nerazvijene, brdsko-planinska područja, opštine koje su devastirane, u tim opštinama treba da budu sva područja sa otežanim uslovima života, jer nije isto selo iz kojeg sam ja, da to selo ima povoljnije uslove, odnosno nepovoljnije uslove, a selo do mene, u istoj opštini, ima povoljnije uslove.

Mislim da na tome moramo da radimo i bilo bi dobro da se taj pravilnik promeni i da bude drugačiji, da se rangira na način da sva područja koja su na teritoriji opštine koja je četvrta ili peta grupa nerazvijenosti, brdsko-planinske, demografski ugrožene, koliko je rođeno dece, da se na osnovu toga određuje koja su područja sa otežanim uslovima života i da se tu izdvajaju veća sredstva.

Još jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede jeste, ja ću ovo da kažem pohvalno, zato što je donesen pravilnik i uredba, konkretno, vezano za pomoć u nabavci mehanizacije, učešće 50%. Od celokupne cene, 50% vraća Ministarstvo poljoprivrede, 40% se dobija kredit koji vraća taj poljoprivrednik a 10% učešće za to gazdinstvo. To je odlična odluka, to je odlična inicijativa našeg Ministarstva poljoprivrede i to znači da ukoliko neki poljoprivrednik iz mog kraja ili okoline želi da kupi neki traktor, neku priključnu mašinu, njemu se vraća 50% od cene, 40% od cene uzima kredit a 10% je učešće tog poljoprivrednika.

Predlažem da se u okviru ovog, ta minimalna stvar jeste 20 hiljada evra. Mislim da je to visoka skala za male poljoprivredne proizvođače, zato što veliki broj poljoprivrednih proizvođača, konkretno iz krajeva o kojima sam malo pre govorio, nemaju mogućnost da obezbede tih 20 hiljada evra. Zato predlažem da minimalno učešće za to bude 10 hiljada evra, jer svako gazdinstvo i na jugoistoku Srbije i u ostalim delovima Srbije koji su nerazvijena područja može da obezbedi 10 hiljada evra za nabavku nekog traktora, neke priključne mašine, a na ovaj način stimulišemo i proizvođače koji rade ovde kod nas u Srbiji, da to nisu uvozne mašine. To je velika stvar, dobro je, ali da se stavi na 10 hiljada evra, da ta cena bude manja.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.
Ja ću postaviti nekoliko pitanja koja su bitna za sve građane Republike Srbije, bez obzira da li oni žive u seoskim ili gradskim područjima, da li žive na jugoistoku Srbije, u Raškoj ili Vojvodini, sve je to problem.
Kao prvo, veliko interesovanje, a ja ovo pitam baš zbog toga što veliki broj mojih komšija i sugrađana pitaju, svi su svedoci da unazad, prošle i ove godine, imamo veliki problem sa pandemijom i velika pažnja se stavlja na proizvode koji su bitni za život ljudi, konkretno mislim na hranu.
Moje pitanje je usmereno ka Ministarstvu trgovine, a tiče se konkretno proizvoda ulje ili zejtin, jer svi ti životni proizvodi koji su najbitniji, šećer, so, brašno, mleko, cena nije promenjena u velikom delu, možda nekoliko procenata, u odnosu 2019. do 2021. godine, dok je cena zejtina skoro duplirana. Mene interesuje zašto je to tako i da li ima mogućnost da se na to utiče, da bude manja cena, normalnija, zato što je zejtin veoma bitan proizvod za sve nas?
Velika potreba nas koji živimo u Svrljigu i okolnim mestima je da koristimo mast, ali to neko ne koristi već koristi zejtin, a cena zejtina je veoma visoka, kreće se do 180 dinara, a 2019. godine je bila cena između 90 i 100 dinara. Mislim da je to preterana cena. Cena suncokreta jeste bila nešto veća, ali bila je verovatnoća da je najveća količina suncokreta izvezena. Mislim da bi na to trebali da obratimo više pažnju, zato što je to veoma bitno za sve građane.
Ja znam da je cena naših poljoprivrednih proizvoda veoma mala, otkupna cena mleka, sira i svega ostalog, jer seljak uvek nosi najteži teret zbog celokupnog društva, ali mislim da cena zejtina jeste velika i na tome moramo da radimo, da se stavi cena koja je normalna, shodna situaciji u našim sredinama. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje upućeno je Ministarstvu poljoprivrede. Veliki broj naših sugrađana koji žive u brdsko-planinskim područjima, koji žive u opštinama na teritoriji Nišavskog okruga, Topličkog okruga, na teritoriji jugoistočne Srbije i u drugim delovima Srbije, u Raškoj, svuda je slična situacija, jeste da određivanje područja sa otežanim uslovima života se određuje pravilnikom do 500 metara nadmorske visine je područje sa težim uslovima života, a ispod 500 je proizvodnja lakša, bolja i za ta područja se ne dobijaju veća sredstva, kao što se dobijaju za područja koja imaju preko 500 metara nadmorske visine. Ja sam predlagao da se taj pravilnik promeni, da se drugačije to rangira, da opštine koje su nerazvijene, brdsko-planinska područja, opštine koje su devastirane, u tim opštinama treba da budu sva područja sa otežanim uslovima života, jer nije isto selo iz kojeg sam ja, da to selo ima povoljnije uslove, odnosno nepovoljnije uslove, a selo do mene, u istoj opštini, ima povoljnije uslove.
Mislim da na tome moramo da radimo i bilo bi dobro da se taj pravilnik promeni i da bude drugačiji, da se rangira na način da sva područja koja su na teritoriji opštine koja je četvrta ili peta grupa nerazvijenosti, brdsko-planinske, demografski ugrožene, koliko je rođeno dece, da se na osnovu toga određuje koja su područja sa otežanim uslovima života i da se tu izdvajaju veća sredstva.
Još jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede jeste, ja ću ovo da kažem pohvalno, zato što je donesen pravilnik i uredba, konkretno, vezano za pomoć u nabavci mehanizacije, učešće 50%. Od celokupne cene, 50% vraća Ministarstvo poljoprivrede, 40% se dobija kredit koji vraća taj poljoprivrednik a 10% učešće za to gazdinstvo. To je odlična odluka, to je odlična inicijativa našeg Ministarstva poljoprivrede i to znači da ukoliko neki poljoprivrednik iz mog kraja ili okoline želi da kupi neki traktor, neku priključnu mašinu, njemu se vraća 50% od cene, 40% od cene uzima kredit a 10% je učešće tog poljoprivrednika.
Predlažem da se u okviru ovog, ta minimalna stvar jeste 20 hiljada evra. Mislim da je to visoka skala za male poljoprivredne proizvođače, zato što veliki broj poljoprivrednih proizvođača, konkretno iz krajeva o kojima sam malo pre govorio, nemaju mogućnost da obezbede tih 20 hiljada evra. Zato predlažem da minimalno učešće za to bude 10 hiljada evra, jer svako gazdinstvo i na jugoistoku Srbije i u ostalim delovima Srbije koji su nerazvijena područja može da obezbedi 10 hiljada evra za nabavku nekog traktora, neke priključne mašine, a na ovaj način stimulišemo i proizvođače koji rade ovde kod nas u Srbiji, da to nisu uvozne mašine. To je velika stvar, dobro je, ali da se stavi na 10 hiljada evra, da ta cena bude manja.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 07.04.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi doktore Orliću, uvažena ministarka privrede, poštovane kolege, javio sam se po amandmanu kao poslanik i član poslaničkog kluba Stranka pravde i pomirenja – Ujedinjena seljačka stranka.

Mislim da ovo što je gospodin Todorović, kolega Todorović, predložio, baš i potrebno zbog toga što je veoma bitno da se uradi popis stanovništva, na način da to bude sigurno, tačno, da znamo ko je gde, i ko je odakle otišao, da se vidi kakvo je stanje u svim delovima naše zemlje Srbije i demografsko i privredno i poljoprivredno i u svakom delu da znamo koliko je ljudi bilo, koliko je ostalo, koliko je ljudi umrlo, koliko se dece rodilo.

To je neophodno za sve nas, posebno je to bitno za nas i sa jugoistoka Srbije, da se vidi koliko je vrlo mali broj dece rođeno, da se vidi koliko je ljudi umrlo, kolika je razlika u broju rođenih i broju umrlih, što je sve na štetu nataliteta i pronatalitetne politike.

Ja sam iz jedne male opštine Svrljig, gde je to očit primer, gde se, kao i prethodni popis koji je rađen, vidi velika razlika, preko 25% ljudi je manje nego što je bilo pre popisa. Očekujem da će i sada biti isto, što znači da ovaj naš predlog amandmana koji je Vlada usvojila i koji ćemo mi izglasati ovde danas na Skupštini, bilo bi dobro da se to usvoji i popis stanovništva će biti produžen za period od 18 meseci.

To je stvarno ispravno zbog ove situacije u društvu, pandemije, zbog velikog broja ljudi koji su zaraženi, zbog velikog broja ljudi koji shvataju neke stvari neozbiljno, zato što naša zemlja Srbija i naš predsednik i Vlada su obezbedili veliki broj vakcina. Ljudi su počeli da se vakcinišu, što je ispravno.

Iskoristio bih priliku, danas je svetski Dan zdravlja, i čestitao bih zdravstvenim radnicima i zahvalio im se što rade za narod, što rade za sve. Hvala vam, dragi doktori, drage sestre, dragi vozači, svi koji ste u zdravstvenoj zaštiti Srbije. Vi ste sada naša jedina odbrana od ove pandemije. Ali, tu smo i mi, koji moramo potencirati da se radi imunizacija, tu smo mi koji moramo biti primer da je potrebno da se ljudi vakcinišu, da se što veći broj vakciniše i da to uradimo što pre, i prvu vakcinu i revakcinu, i da na taj način suzbijemo ovu zarazu, zaustavimo njeno širenje i spasimo i naše stare ali i sve naše ljude u Srbiji.

Mi smo vodeća zemlja u svetu gde se vakcinacija radi na ovakav način. Imamo sada i mogućnost da se i u seoskim područjima radi vakcinacija, da se ide na teren, jeste da imamo problem zdravstvenih ambulanti, zdravstvenih domova zdravlja, zato što imamo nedovoljan broj doktora, nedovoljan broj radnika. Takav primer je i u mojoj opštini, gde ima mnogo manji broj doktora i sestara i radnika koji rade na terenu, gde se zatvaraju ambulante, a to je sve na štetu naših seoskih područja.

Mogu da podsetim, to svi znamo, koliko je veliki problem u tim rubnim područjima naše zemlje, gde je i opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica i veliki broj takvih opština, a to važi i za Rašku oblast i za ostale delove Srbije, gde ima veoma stara populacija ljudi. Tu moramo dati mogućnost da mogu ljudi da se leče, da se obezbedi dovoljan broj ekipa zdravstvenih radnika, a posebno sada, kada je ova pandemija.

Mislim da će se vrlo brzo postići taj broj koji treba da bude odrađen imunizacijom – dva miliona i više ljudi, do kraja ovog meseca ili početkom maja meseca. Ja sam u to siguran, zato što su naši zdravstveni radnici, zato što najveći broj naših građana je video da je imunizacija nešto što je jedino, a koja se dobija putem vakcine. Vakcina je spas za situaciju u našoj zemlji.

Još jednom, pozivam sve moje prijatelje, sve građane, sve ljude koji žive na selu i od sela na jugoistoku Srbije i u celoj Srbiji, da se vakcinišu, da zaštite sebe, da zaštite sebi svoje najbliže i na taj način biće sigurnija budućnost za sve nas.

Uvažena ministarka, što se tiče ovog popisa stanovništva, to je veoma bitno, ali još je bitnije kad to uradimo, da se mnogo veći broj ljudi zaposli. Konkretno, vaše ministarstvo radi ono što je potrebno. Ja vas pozivam da obiđete i opštinu Svrljig i ostale opštine na jugoistoku Srbije, jer, verujte mi, tamo je veoma teška situacija.

Mi smo do 2000. godine imali veći broj radnika nego broj stanovnika. Posle 2000. godine sve je otišlo na nešto što nije dobro – uništene su fabrike, privatizacija je urađena na štetu radnika, stečajni upravnici su radili na štetu radnika i društva, a sve je to doprinelo tome da sada imamo potrebu da vaše ministarstvo koje vi vodite i vi sada stavite akcenat na takve opštine i da putem određenih mogućnosti, kroz subvenciju u upošljavanju, kroz oslobađanja za naše privredne subjekte, da se omogući da se dovede neka investicija kod nas u Svrljigu.

Juče je naš predsednik Srbije, gospodin Vučić, primio vakcinu u Rudnoj Glavi, u Majdanpeku, i tamo je obećao da će uraditi nešto, da će dobiti određeni broj radnika neka firma.

Ja vas pozivam da dođete u Svrljig, da se tamo pomogne malo tim ljudima, da se tamo otvore neki privredni subjekt, gde bismo uposlili ljude, jer stvarno veliki broj naših ljudi ide iz te naše sredine ne samo u velike centre, Niš, nama je Niš najbliži, nego i van granica Srbije. Da bismo imali dobro stanje i popis stanovništva, naši ljudi treba da ostanu. Ali, mi moramo uposliti ljude.

Ja sam siguran da vi imate veliko iskustvo. Mi se znamo od ranije, kada sam bio kod vas u Trsteniku, zbog nekih potreba u vezi poljoprivrede i zato mislim da bi bilo dobro da obiđete jednu sredinu, opštinu Svrljig, a tu je i opština Babušnica, opština Pantelej, to je opština sa teritorije grada Niša koja je isto nerazvijena. Svi mi imamo potrebe da vaša pomoć dođe, da se obezbedi makar jedna investicija i uposli 150 do 200 ljudi. Mi se sada trudimo da obezbedimo zonu industrije, da na tom mestu ima zainteresovanih privrednika, da dođu i otvore firme, ali, uz vašu podršku biće mnogo lakše.

Dragi moji sugrađani, dragi moji prijatelji, drage kolege, ja mogu da kažem još nekoliko stvari vezano za ovu imunizaciju, za vakcinaciju. Mislim da je to veoma bitno. Ali, s druge strane, ja sam kao pravoslavni vernik čovek koji će uvek pomenuti za nas crveno slovo, danas su Blagovesti, blag dan, današnji dan je dan kada treba neki veliki poslovi da se rade, danas naše mlade žene i mlade mame imaju mogućnost da i u narednom periodu dobiju decu i ovo crveno slovo je vrlo bitno. Ovog trenutka svim našim pravoslavnim vernicima čestitam Blagovesti, sa željom da im ova godina bude rodna i blagorodna, kako na njivi, tako i u kući.

Uvažena ministarka, kolege poslanici, građani Srbije, siguran sam da ćemo mi imati mogućnost da zaustavimo ovu pandemiju, da obezbedimo radna mesta, da pojačamo natalitet i da omogućimo da se naši stari ljudi osećaju sigurnije, a to možemo kada smo složni i na ovaj način, kada razmišljamo samo pozitivno.

Još jednom, ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke i ispred poslaničkog kluba Stranka pravde i pomirenja-Ujedinjena seljačka stranka glasati za predlog amandmana i za odlaganje popisa stanovništva, zato što je to neophodno, zato što je to potrebno. Još jednom – poziv svima da se vakcinišu.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Isto pitanje i Ministarstvu poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li u Ministarstvu poljoprivrede ima još sredstava koja će biti opredeljena za udruživanje i za zadrugarstvo? Ja znam da je unazad desetak dana već donesene uredbe kojima se pomaže velikim ciframa opštinama, odnosno ljudima koji žive u nerazvijenim opštinama i ja to podržavam, jer samo na taj način, udruživanjem, kroz zadrugarstvo, imamo šansu da obezbedimo i plasman i kontrolu proizvoda i, normalno, na taj način imaćemo veću zaposlenost naših ljudi i imaćemo mogućnost da se kontroliše kako se radi, da nema sivog tržišta.

Pitanje isto Ministarstvu poljoprivrede, a vezano je za umatičenje grla stoke i za način kako se to radi. Konkretno pitanje Institutu za stočarstvo u Zemunu - da li je moguće, pošto svi znamo da za svako matično grlo, što se tiče ovce, koze, krave, po 25 hiljada dinara ima krava, a sedam hiljada dinara dobija se za umatičeno grlo ovce. Da bismo došli do svakog umatičenog grla potreban je određeni vremenski period.

Institut za stočarstvo u Zemunu je krovna institucija ovde kod nas u Srbiji, dok je Departman u Novom Sadu za stočarstvo za Vojvodinu. U Vojvodini mogućnost da se umatiči grlo radi se na sledeći način, jer treba samo jedno žensko kvalitetno priplodno grlo, da li je to tele, jagnje ili jare ili je deosemenjeno ili priplodni ovan sa tim za godinu dana čovek u Vojvodini ili stočar u Vojvodini dobija RB broj i sa samim tim kad dobije RB broj on ima mogućnost da konkuriše i da dobije sredstva od Ministarstva poljoprivrede, dok u ovom delu gde je Institut za stočarstvo Zemun radi i kontroliše, tu je potrebno pet godina da stočar dobije premiju za umatičeno grlo. To su sledeći koraci. Dobije se RB broj pa posle, prva, druga i treća generacija tek može da dobije HB broj, to je konačni broj kada se dobije premija za umatičeno grlo.

Pitam da li postoji mogućnost da Institut za stočarstvo u Zemunu radi isto kao Departman u Novom Sadu, jer znamo svi da smo ista zemlja i mislim da treba da i ovde, kod nas, u ovom delu Srbije gde Institut za stočarstvo pokriva Zemun, da se i tu, kada se obeleži grlo sa RB brojem, da tada to grlo ima mogućnost da koristi premiju koju daje Ministarstvo poljoprivrede, a napominjem da je to premija od 25 hiljada dinara za kravu, odnosno za junicu.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Uvaženi predsedniče Vlade gospodine Vučiću, poštovani ministri, uvažena predsednice Skupštine, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš, gde ste vi gospodine Vučiću, gospodine premijeru bili unazad nekoliko nedelja i time pokazali kako vrednujete i poštujete svaki deo naše Srbije.

Postaviću vam nekoliko pitanja. Prvo je da li će se nastaviti sa subvencijama za poljoprivredu sa akcentom na stočarstvo i da li će moći da se povećaju subvencije za brdsko-planinska područja, za nerazvijene opštine i za devastirane opštine?

Drugo pitanje, da li će moći da se više izdvaja za kreditiranje u poljoprivredi, da kamate budu manje, da grejs period bude duži i da se daje mogućnost za one najnerazvijenije, brdsko-planinske i nerazvijene opštine?

Treće pitanje, da li se kroz kreditiranje može pomoći i zadrugarstvu, jer je zadrugarstvo vrlo bitno za razvoj i poljoprivrede i privrede?

Uvek govorim sa akcentom za jugoistok Srbije, za brdsko-planinska područja i nerazvijene opštine, kao što je Svrljig, kao što je Gadžin Han, kao što je Bela Palanka i ostale opštine u Srbiji.

Da li će se raditi na rekonstrukciji izgradnje zgrada, škola i domova zdravlja u delu jugoistočne Srbije, kao što se radi kod nas u Svrljigu?

Plan je da se u Svrljigu rekonstrukcija škole, preko 500 hiljada evra je vrednost. To je za nas veoma bitno i nadam se da ćemo imati mogućnost da pomognemo i ostalim opštinama, da završimo, rekonstruišemo škole i domove zdravlja.

Pitanje je da li postoji mogućnost da se završi i fiskulturna sala u Svrljigu i u ostalim opštinama na jugoistoku Srbije?

Da li će se nastaviti sa pomoći Vlade Srbije za modernizaciju niškog Aerodroma Konstantin Veliki? Svedoci smo kako unazad godinu, godinu i po dana, sa vašom pomoći je Aerodrom u Nišu dobio mnogo veći broj putnika, očekuje se do kraja godine preko 100 hiljada putnika. Voleo bih da znam da li će Vlada Srbije pomoći da se Aerodrom modernizuje, da se obezbede mogućnosti za veći broj putnika do 700 hiljada? Aerodrom u Nišu je vrlo bitan za jugoistok Srbije, za razvoj turizma, za razvoj privrede.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Pitanja, pošto sam pitao vezano za Niški aerodrom sa razvojem Niškog aerodroma i razvoj turizma na jugoistoku Srbije, promocija Stare Planine, ja bih pitao i premijera i ministarku Vlade vezano za završetak puta od Svrljiga prema Kalni, to je ostalo 17,5 kilometara i to je najbliža destinacija od Niškog aerodroma do Stare Planine. Da li će se to završiti u narednom periodu?

Da li će se pomoći ljudima koji žive u brdsko planinskim područjima u nerazvijenim opštinama, kao što je primer Goran Vasić iz sela Beloinje gde smo ga zajedno obišli sa gospodinom premijerom, čovek želi da se bavi turizmom, nema dovoljno sredstava za dogradnju kuće, za izgradnju kapaciteta, da li se tim ljudima može pomoći kroz investicije ili kroz poljoprivredne investicije ili kroz Ministarstvo trgovine i turizma.

Sledeće pitanje, da li će se nastaviti sa dovođenjem investitora na jugoistok Srbije, sa akcentom na ove najnerazvijenije opštine koje su demografski ugrožene, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han i ostale opštine na jugoistoku Srbije, a i cele Srbije.

Sledeće pitanje, da li će se u toku naredne godine završiti Koridor 10? I, prema Dimitrovgrada i prema Sofiji i prema Solunu. Vrlo bitno za naš deo jugoistočne Srbije, jer time ćemo razviti mnogo više i taj deo Srbije i celu Srbiju.

Da li će se u toku naredne 2017. godine krenuti sa izgradnjom auto-puta Niš-Priština-Drač? Vrlo bitno za naš kraj, za našu Srbiju? Sledeće pitanje, da li ste sa Vladom Slovenije, sa premijerom Vlade gospodinom Cerarom dogovorili nove investicije zajedno sa njima i da li ste govorili o sukcesiji, jer predmet sukcesije jeste jedna firma u Svrljigu, to je bivša Krka gde ćemo sukcesijom rešiti problem i dati mogućnost da se tamo uposle ljudi. Tamo ima i hladnjače, tamo ima i sušara i to je velika šansa, nalazi se na 15 kilometara od auto-puta prema Svrljigu.

Još nešto što je vrlo bitno za sve nas koji tamo živimo na jugoistoku Srbije jeste razvoj ekološki zdrave sredine. Kroz mogućnost i investicije za organsku hranu, očekujem da će Ministarstvo poljoprivrede imati posebna sredstava za organsku proizvodnju, za edukaciju i za pomoć ljudima koji nemaju dovoljno oko toga iskustva.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja koja su bitna za sve građane Republike Srbije, bez obzira da li oni žive u seoskim ili gradskim područjima, da li žive na jugoistoku Srbije, u Raškoj ili Vojvodini, sve je to problem.

Kao prvo, veliko interesovanje, a ja ovo pitam baš zbog toga što veliki broj mojih komšija i sugrađana pitaju, svi su svedoci da unazad, prošle i ove godine, imamo veliki problem sa pandemijom i velika pažnja se stavlja na proizvode koji su bitni za život ljudi, konkretno mislim na hranu.

Moje pitanje je usmereno ka Ministarstvu trgovine, a tiče se konkretno proizvoda ulje ili zejtin, jer svi ti životni proizvodi koji su najbitniji, šećer, so, brašno, mleko, cena nije promenjena u velikom delu, možda nekoliko procenata, u odnosu 2019. do 2021. godine, dok je cena zejtina skoro duplirana. Mene interesuje zašto je to tako i da li ima mogućnost da se na to utiče, da bude manja cena, normalnija, zato što je zejtin veoma bitan proizvod za sve nas?

Velika potreba nas koji živimo u Svrljigu i okolnim mestima je da koristimo mast, ali to neko ne koristi već koristi zejtin, a cena zejtina je veoma visoka, kreće se do 180 dinara, a 2019. godine je bila cena između 90 i 100 dinara. Mislim da je to preterana cena. Cena suncokreta jeste bila nešto veća, ali bila je verovatnoća da je najveća količina suncokreta izvezena. Mislim da bi na to trebali da obratimo više pažnju, zato što je to veoma bitno za sve građane.

Ja znam da je cena naših poljoprivrednih proizvoda veoma mala, otkupna cena mleka, sira i svega ostalog, jer seljak uvek nosi najteži teret zbog celokupnog društva, ali mislim da cena zejtina jeste velika i na tome moramo da radimo, da se stavi cena koja je normalna, shodna situaciji u našim sredinama. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje upućeno je Ministarstvu poljoprivrede. Veliki broj naših sugrađana koji žive u brdsko-planinskim područjima, koji žive u opštinama na teritoriji Nišavskog okruga, Topličkog okruga, na teritoriji jugoistočne Srbije i u drugim delovima Srbije, u Raškoj, svuda je slična situacija, jeste da određivanje područja sa otežanim uslovima života se određuje pravilnikom do 500 metara nadmorske visine je područje sa težim uslovima života, a ispod 500 je proizvodnja lakša, bolja i za ta područja se ne dobijaju veća sredstva, kao što se dobijaju za područja koja imaju preko 500 metara nadmorske visine. Ja sam predlagao da se taj pravilnik promeni, da se drugačije to rangira, da opštine koje su nerazvijene, brdsko-planinska područja, opštine koje su devastirane, u tim opštinama treba da budu sva područja sa otežanim uslovima života, jer nije isto selo iz kojeg sam ja, da to selo ima povoljnije uslove, odnosno nepovoljnije uslove, a selo do mene, u istoj opštini, ima povoljnije uslove.

Mislim da na tome moramo da radimo i bilo bi dobro da se taj pravilnik promeni i da bude drugačiji, da se rangira na način da sva područja koja su na teritoriji opštine koja je četvrta ili peta grupa nerazvijenosti, brdsko-planinske, demografski ugrožene, koliko je rođeno dece, da se na osnovu toga određuje koja su područja sa otežanim uslovima života i da se tu izdvajaju veća sredstva.

Još jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede jeste, ja ću ovo da kažem pohvalno, zato što je donesen pravilnik i uredba, konkretno, vezano za pomoć u nabavci mehanizacije, učešće 50%. Od celokupne cene, 50% vraća Ministarstvo poljoprivrede, 40% se dobija kredit koji vraća taj poljoprivrednik a 10% učešće za to gazdinstvo. To je odlična odluka, to je odlična inicijativa našeg Ministarstva poljoprivrede i to znači da ukoliko neki poljoprivrednik iz mog kraja ili okoline želi da kupi neki traktor, neku priključnu mašinu, njemu se vraća 50% od cene, 40% od cene uzima kredit a 10% je učešće tog poljoprivrednika.

Predlažem da se u okviru ovog, ta minimalna stvar jeste 20 hiljada evra. Mislim da je to visoka skala za male poljoprivredne proizvođače, zato što veliki broj poljoprivrednih proizvođača, konkretno iz krajeva o kojima sam malo pre govorio, nemaju mogućnost da obezbede tih 20 hiljada evra. Zato predlažem da minimalno učešće za to bude 10 hiljada evra, jer svako gazdinstvo i na jugoistoku Srbije i u ostalim delovima Srbije koji su nerazvijena područja može da obezbedi 10 hiljada evra za nabavku nekog traktora, neke priključne mašine, a na ovaj način stimulišemo i proizvođače koji rade ovde kod nas u Srbiji, da to nisu uvozne mašine. To je velika stvar, dobro je, ali da se stavi na 10 hiljada evra, da ta cena bude manja.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 01.04.2021.

Zahvaljujem se predsedniče.

Postaviću, kao i dosad određena pitanja nadležnim institucijama konkretno koja se tiču velikog broja ljudi koji žive i na jugoistoku Srbije i u celoj Srbiji.

Konkretna pitanja su vezana za EPS i za pretplatu koja se isplaćuje preko EPS-a Javnom servisu RTS-a.

Pošto smo svedoci da veliki broj ljudi na teritoriji Srbije preko EPS-a plaća i RTS normalno da očekuje da pokrivenost i prisutnost iz tih regija da bude na javnom servisu što mogu da kažem da nije baš tako, ali suština mog pitanja jeste kako postoji mogućnost da se taksa, koju plaćaju svi građani Srbije, a ja sad konkretno to kažem za područja sa težim uslovima života, za područja seoska, za brdsko planinska područja, gde imamo problem da veliki broj naših žitelja, to su mahom stari ljudi u seoskim područjima koji su imali, koji su živeli u tim područjima i desi se zbog starosti da čovek umre njegovi naslednici ukoliko ne isključe struju, a normalno bi bilo da niko ne isključi struju, zato što je to nešto što je bitno, on želi da ima to svoje ognjište, oni u tim kućama gde ima to merno mesto, osim što plaćaju tu taksu, struju, plaća se i taksa konkretno vezano i za pretplatu RTS-a. To važi za te ljudi koji ne žive u tim kućama, to važi i za ekonomska dvorišta.

Konkretno u našim seoskim područjima postoji mogućnost da ljudi žive u kući, a ekonomsko dvorište odvojeno od njih 50 ili 100 metara i oni ukoliko imaju to merno mesto i na tom mernom mestu plaćaju pretplatu RTS-a.

Mislim da nije normalno, jer krave, ovce, svinje, kokoške verovatno ne gledaju RTS i to bi trebalo normalno da se ne naplaćuje tim domaćinstvima.

Imamo i situacije kada sada dođe do navodnjavanja, imamo kvalitetne voćnjake, gde ljudi žele da se bavi navodnjavanje, da to bude sve kako treba i oni tu imaju merno mesto i oni tu isto moraju plaćati pretplatu RTS-u.

To je namet za naše poljoprivredne proizvođače i da bi oni to mogli da ne plaćaju treba da podnesu određene zahteve, to je procedura, a u krajnjem slučaju oni tu gube vreme, a nekada to ne urade nego plaćaju i to njima ide iz svog budžeta koji je i ovako u teškoj situaciji.

Moje pitanje, da li postoji mogućnost da se takvim ljudima koji imaju takve probleme, da imaju dva merna mesta, jedno gde žive, na drugo su ekonomsko dvorište štale i to gde je njihov izvor prihoda, od toga žive, da tu ukoliko ima dva merna mesta da se na tom drugom mestu da se ne plaća RTS i da se oni od toga ljudi oslobode i normalno to je potreba i poziv da se to što pre reši, jer suština svega jeste da veliki, najveći broj naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, a i u ostalim područjima brdsko planinskim kako sam rekao, to su redovni pretplatnici i RTS-a, i normalno redovno plaćaju struju i zbog toga oni sad zbog svog poštenja i dobrote oni sada plaćaju nešto više nego ovi naši prijatelji i sugrađani koji žive u velikim centrima.

Za mene kao čoveka to je bitno da se reši, da se ne plaća pretplata za RTS na takvim mestima gde se već isplaćuje za to gde oni ljudi žive i to da se ne naplaćuje. I to treba da uradi ili EPS ili koordinirano sa RTS.

Radio televizija Srbije normalno neće da se odrekne svojih naknada, ali mislim da nije u redu da se nekom naplaćuje dva puta, iako je jedno domaćinstvo, a štala izdvojena i tu ima merno mesto.

Još jednom pozivam sve nadležne da to reše za dobrobit naših i poljoprivrednika i onih ljudi čije su kuće ostale u nekim selima, a oni žive u nekim većim centrima. Još jedna od bitnih stvari, ovo ću sada da kažem, i za mene je ovo bitno da to bude rečeno, na dobrobit svih, da ne bude aprilska šala, jeste danas 1. april.

Ja bih danas iskoristio priliku……

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege, ja ću postaviti pitanje i podsetiti sve naše građane na neki period 2000. godine, gde je do te 2000. godine bio veliki broj firmi koje su bile aktivne, radile, tzv. društvene firme. Posle dolaska DOS-a, veliki broj tih firmi je počeo da propada, počeli su da uništavaju te firme, donosili zakone koji su bili na štetu radnika a u korist pojedinaca, gde je veliki broj tih firmi otišao u stečaj, veliki broj radnika izgubio svoja radna mesta i ti ljudi su sada već u poznim godinama, da ne kažem u godinama kada je njima najteže.

Mogu da podsetim sve da je veliki broj takvih firmi ugašeno, zatvoreno, odvedeno u stečaj, i u opštini iz koje ja dolazim, Svrljig, a to važi i za okolne opštine, gradove, za grad Niš, „Elektronska industrija“ i veliki broj takvih firmi. Takve firme su imali naši prijatelji i sugrađani i u Prijepolju, u Tutinu, Sjenici, Subotici, Novom Sadu, gde su sve privatizacije rađene na štetu radnika.

Posle toga, radnici su imali prava da se tuže, da ostvaruju svoja prava na sudu, gde su dobijali sudske presude u njihovu korist. Imali su pravosnažne sudske presude da im se isplati određena naknada za period dok su bili u firmi a nije im isplaćena zarada. Njihova cena rada koju je sud presudio se kreće od nekoliko stotina hiljada pa i više od toga, ali do dana današnjeg ti radnici nisu uspeli da naplate svoja potraživanja, iz razloga što je stečajni upravnik namirio prvo svoje potrebe, a posle su bili radnici u drugom redu i vrlo mali broj njih je ostvario svoja prava i dobio neka sredstva iz te firme.

Inače, presudom sudova ta društvena svojina je bila obaveza države, tako da je država preuzela obavezu da isplati zaostale zarade ili naknade radnicima. Veći deo sredstava nije isplaćen i te pravosnažne sudske presude i sada stoje kod naših radnika koji su u veoma teškoj finansijskoj situaciji.

Pitam nadležno ministarstvo i predsednicu Vlade – da li postoji mogućnost da se ta njihova potraživanja, te pravosnažne sudske presude koje imaju od strane naših sudova, da se nađe način da se to njima nadoknadi kroz pomoć oko naplate struje, tehničkih stvari, vode i svega onog što oni moraju da plate? Ja bih voleo ako bismo tako mogli da uradimo, da pokušamo da spasimo veliki broj ljudi koji su sada u poznim godinama, 50, 60, nisu u penziji, a imaju potrebe da plate struju i ostale stvari koje su za njih veoma bitne.

Još jednom, mislim da je privatizacija bila veoma loša, da su stečajni upravnici radili na štetu radnika i firmi koje su vodili, ali sada bi bilo potrebno da iznađemo mogućnosti da ta dugovanja radnika, da njihova pravosnažna rešenja mogu da se naplate, makar jednim delom da se „prebiju“, kako se kaže kod nas u našem kraju, sa dugovanjima za struju, za vodu ili za ono što je njima potrebno. Mislim da je to potreba svih nas.

Imamo veliki broj ljudi koji su imali određene skupove u Nišu, kod mene u Svrljigu i ja bih voleo, ako bi mogli na ovo pitanje da mi odgovore i da se nađe način i rešenje, da se makar deo tih dugovanja prizna kroz relaksaciju troškova struje i osnovnih životnih potreba. Hvala.

Imovinska karta

(Svrljig, 04.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Paušal u godišnjem neto iznosu 327840.00 RSD 03.06.2016 -