MILIJA MILETIĆ

Ujedinjena seljačka stranka

Rođen je 1968. u selu Plužina kod Svrljiga. Živi u Svrljigu.

Po zanimanju je terenski veterinar.

Politikom se bavi od 2002. godine, a pre toga je bio sindikalni aktivista.

Godine 2004. izabran je za zamenika predsednika Opštine.

Posle izbora 2008. postao je predsednik Opštine. Odlukom većine u Skupštini decembra 2009. smenjen sa tog mesta. Samo 4 meseca kasnije vratio se na vlast i to u koaliciji sa SRS.

Novembra 2010. godine Ujedinjena seljačka stranka, koju je Miletić osnovao, zvanično je registrovana. Do tada je bila grupa građana. Sedište stranke je u Svrljigu.

Nakon izbora u maju 2012.godine ponovo je izabran za predsednika Opštine.

Nakon što je na parlamentarnim izborima 2014. godine ušao u Skupštinu Srbije sa liste SNS, sredinom aprila je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Oženjen je. Otac dvoje dece.

Status narodnog poslanika dobija i nakon održanih redovnim parlamentarnih izbora 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:23

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Svrljig
  • Plužina
  • 24.10.1968.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti pitanje koje se tiče svih nas, koje se tiče svakog našeg građanina koji živi na teritoriji Republike Srbije, a to je status vojnika po ugovoru, odnosno profesionalnih vojnika koji služe i rade u našoj vojsci.

Svi mi znamo da su naši seljaci branili i hranili našu zemlju, branili i hranili naš narod i uvek su bili na braniku otadžbine kada je bilo najteže. Veliki broj naših ljudi koji žive na selu, koji žive u gradu su još davne devedeset i neke godine su pošli putem da budu vojnici po ugovoru, odnosno profesionalni vojnici. Sada na teritoriji Srbije imamo dovoljno takvih ljudi koji su spremni u svakom trenutku da rade i da zaštite svakog našeg građanina, pa gde on da živi, da li u Svrljigu, Nišu, da li u Tutinu, Sjenici, da li u Subotici, Prijepolju, nije bitno, bitno je da su spremni na svakom mestu i u svakom trenutku da rade i da štite svakog građanina.

Kada su požari, kada su poplave, kada je najteže tu je naša vojska, tu su naši i oficiri i podoficiri i ti ljudi, vojnici po ugovoru ili profesionalni vojnici. E, sada oni su, što se tiče opreme i svega ostalog, sada je mnogo bolja situacija nego što je bila ranije, mnogo su bolje opremljeni i imaju bolje uslove, imaju bolju tehniku i ono sve što je potrebno oni to zaslužuju. Ali, mislim da ima određenih stvari za njih koje su bitne zato što je još kada su počinjali vojnici po ugovoru, ja imam neke informacije da 1992. i 1993. godine, ima ljudi koji tamo rade, do tri godine ugovore potpisuju, posle toga se ponovo obnavlja ugovor, neki od vojnika koji rade taj posao su veoma aktivni i normalno svake tri godine obnavljaju, tu su sada neki od njih napravili i preko 28, 29 godina radnog staža.

Problem, pošto blizu 30 godina, odnosno 2022. godine biće 30 godina kako su krenuli da rade, njihov status budućih penzionera, pošto znamo da sa određenim brojem godina kada je staž beneficiran, znači kod njih je staž beneficiran, imaju 3 meseca na godinu dana staža, da li će oni imati mogućnost da odu u penziju? To je pitanje da ti ljudi sutra mogu mirno, zato što su služili, ratovali, branili našu zemlju, da mogu mirno kao i ostali koji su radili u vojsci, policiji da i oni odu sigurno u penziju. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje za njih jeste nerešen problem stambenog pitanja. Ti ljudi koji su oficiri, odnosno podoficiri i vojnici po ugovoru nemaju mogućnost da koriste kredite za rešavanje stambenog pitanja zbog toga što nisu u stalnom radnom odnosu. To je jedna veoma teška stvar, jer oni žele da reše svoje stambeno pitanje. To nikako ne mogu uraditi. Velika stvar za sve njih jeste to što svaki od njih je čovek koji se svakog trenutka spreman da radi i da se bori za našu zemlju i oni isto imaju potrebe da imaju pravo da kada budu na terenu, da se njima obezbedi taj odvojeni život.

Mislim da se njima za to treba da ti mogućnost i da na to imaju pravo.

Još jednom, drage moje kolege, ovo je pitanje nadležnom Ministarstvu odbrane, da li će se imati mogućnost da se tim našim vojnicima koji su po ugovoru, odnosno profesionalnim vojnicima obezbede isti uslovi da oni mogu imati pravo sutra kao i svi ostali da rade 20, 25, 30 godina sa stažom koji je beneficiran, da odu u penziju, a ne sutra kada im se završi taj staž, da oni nemaju pravo na penziju nego treba negde da se zaposle, a oni su 30 godina radili i služili svojoj otadžbini. To je jedno.

Druga stvar jeste rešavanje stambenog pitanja i to su elementarne stvari za njihov rad.

Veliki broj naših vojnika po ugovoru su ovih prethodnih godina zbog situacije i potrebe, recimo, tu je najveći problem onih vojnika koji rade kao vozači, oni su prekinuli svoj radni odnos i otišli da rade za neka veća primanja.

Zato, još jednom, ja imam veliko poverenje u našu državu, u našeg predsednika, zato što su svedoci da naša vojska ide pravim putem. Prethodnih godina je stvarno to krenulo mnogo bolje, od 2012. do 2014. godine, pa i posle toga, stvarno su uložena velika sredstva u našu vojsku, u našu tehniku, u naša oruđa, u naša oružja.

Još jednom, moje pitanje jeste – da li ćemo imati mogućnost da u narednom periodu, u toku naredne godine se reši status tih naših vojnika po ugovoru, odnosno profesionalnih vojnika, zato što je to potreba i zbog naše zemlje i zbog svega ostalog, a i zbog njih samih?

Još jednom, hvala i predsedniku Srbije, očekujemo današnjeg dana da će u Sočiju rešiti ono što se tiče nas, najbolje po našu zemlju Srbiju.

Hvala svima i velika podrška predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se izbori za sve ono što je potrebno za našu zemlju Srbiju, a i mi smo svi tu da zajedno sa njim radimo u interesu svih naših građana. Hvala još jednom.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege, građani Srbije, evo još jednom jedna od bitnih stvari koja do sada nije bila na dnevnom redu. Inače, svi znamo kada je donesen Ustav, kada smo imali obaveze da se prilagode sve ove potrebne stvari posle donošenja Ustava, ali to prethodne vlade, prethodna zasedanja Skupštine nisu prihvatila. Svi znamo da je to bilo neophodno. Mi ćemo u toku dana o tome raspravljati.

Uvažena ministarka, ja mislim da ste vi kao nadležno ministarstvo sve one stvari koje su potrebne da se pripremi Predlog ovog zakona o referendumu, o narodnoj inicijativi, da ste sve to uradili na najbolji način, gde sada po prvi put imamo mogućnost i raniji ustav i ustav koji je bio i koji je sada trenutno, normalno, je ustav koji je bio stvarno legitiman, legalan, ali, s druge strane, zakon o referendumu nije bilo donešen.

Pozitivna stvar je to što sada posle donošenja ovog zakona, inače, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, zato što daje mogućnost da u narednom periodu taj demokratski instrument referendum, narodna inicijativa, bude više prilagođen svim našim uslovima, da sutra mi kao ljudi, ukoliko imamo određene inicijative i na lokalu, na okrugu, na regionu, možemo te stvari da pokrenemo, da to bude urađeno na demokratski način, da to bude direktna volja tih naših građana koji imaju određenu potrebu da se nešto uradi.

Mislim da je to pozitivna stvar, jer smo do sada imali određene inicijative, želje, ali to nije moglo da se uradi baš zbog toga što je bilo neophodno da izađe na tom referendumu ili na nekoj inicijativi u lokalnoj samoupravi, da izađe najmanje 50% plus jedan glasač da bi taj referendum uspeo. To je bilo veoma teško, zato što veliki broj naših ljudi u tom trenutku ili tih trenutaka nije hteo da izađe zato što jednostavno nije imao neku inicijativu ili je možda bila potreba da se više do svakog čoveka dođe, što znači da ćemo mi sada, posle usvajanja ovog zakona o referendumu, zakona o narodnoj inicijativi, kao ljudi biti više prisutni u svakom domaćinstvu, kod svakog čoveka, da ga upoznamo, da zna ono što se radi. Jer, suština svega jeste donošenje ovog zakona i potreba da se donese ovakav zakon jeste da bi se svakom čoveku, određenoj grupi ljudi, određenom broju ljudi koji skupe 30.000 potpisa dala mogućnost da mogu određene stari da potenciraju, da se radi nešto na teritoriji Republike Srbije i da to bude dobro za svakog građanina u našoj republici.

Uvek sam bio za to da se rešavaju one stvari koje su veoma potrebne i na taj način da mi kao društvo, kao demokratsko društvo, kao ljudi koji želimo da se u svakom pogledu demokratija stavi u prvi plan, normalno da se imaju i prava i obaveze, jer slušao sam više puta neke ljude koji su vodili državu u prethodnom periodu, do 2012. godine, čak je bila neka inicijativa i govorilo se o tome da se donese zakon da obavezno ljudi moraju da izađu da glasaju, a ko ne izađe da glasa da mu se piše kazna. Ne, mi to ne želimo da radimo. Mi na ovaj način želimo da damo mogućnost da svako ko želi određene stvari da pokrene da se rade putem potpisa, putem inicijativa, da u Skupštini ili odbornik u lokalnim skupštinama, ili građani u tim opštinama, to može da se uradi na najbolji način, bez neke prisile, bez nekih kazni, već na dobrovoljan način, ovako putem edukacija, putem poziva, putem apela, putem razgovora sa čovekom lice u lice.

Mi ćemo uspeti određene stvari da promenimo, što znači da ovaj zakon i ova inicijativa o kojoj sada govorimo jeste potrebna i mislim da će to dati rezultate u narednom periodu, da se određen stvari usaglase sa Ustavom, da određene stvari, koje je prethodno Venecijanska komisija prihvatila, dala pozitivne smernice, da to bude odrađeno, jer mi svi želimo da naša Srbija i mi idemo prema EU, da imamo zakone koji će biti prilagođeni i sve što je potrebno da bude za dobrobit svih naših građana Republike Srbije.

One stvari koje se govore, da neko na ovaj način sada kada menjamo zakon, odnosno donosimo zakon koji do sada nije bio posle donošenja Ustava, da mi na ovaj način želimo da prevarimo narod, ne, mi na ovaj način želimo da omogućimo demokratske instrumente da mogu lakše da se upotrebe da na svakom mestu, da li je to lokalna samouprava, da li Republika, da ljudi putem određenih referenduma, putem određenih inicijativa mogu da neke stvari menjaju i da budu direktno učesnici u tome da to bude najpozitivnije.

Uvažena ministarko, ja imam poverenje u rad vaš, u rad naše Vlade. Još jednom, mislim da je to neophodno i potrebno.

Još jednom, ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati Predlog zakona o referendumu.

Sada bih za kraj samo rekao nekoliko stvari za koleginicu Amelu, da joj čestitam na izboru za narodnog poslanika. Ona je došla ovde u Skupštinu na način, mislim to je nešto najgore, kada je akademik Zukorlić umro, čovek koji je ovde ostavio duboki trag za sve ovde u Skupštini, koji je imao svoja prava, svoj cilj, a to je pravda i pomirenje, uvažavanje svih nas koji smo građani Srbije, pa da li smo pravoslavne vere, da li smo islamske vere, nije bitno, mi smo svi ljudi i on koji je pokrenuo taj pravac, ja očekujem da će i koleginica Amela to nastaviti zajedno sa svojim ljudima, jer nama je zajednički cilj život u našoj Srbiji, da svima bude bolje, da li on živeo u Svrljigu ili Tutinu ili u Subotici.

Još jednom, hvala lepo i očekujem da ćemo podržati Predlog zakona, jer poslanički klub će ovo sigurno podržati.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Još jednom uvažena ministarka, poštovani građani Srbije, poslanički klub Stranka pravde i pomirenja i Ujedinjena seljačka stranka će podržati Predlog zakona o referendumu zato što je to dobro, zato što je potrebno i mislim da je to mogućnost da mi kao narod idemo boljim putem, da demokratski instrumenti koji su sada nama dati, da to koristimo na najbolji način.

Tako da i današnjeg dana, a i narednih dana biće potrebno da se našim ljudima što više približimo, da im kažemo onu istinu, a jedina prava istina jeste to da je naša želja da se što više približimo narodu i da to bude za dobrobit svakog građanina naše zemlje Srbije.

Sada bih za kraj iskoristio priliku da današnji dan, odnosno Međunarodni dan borbe nasilja nad ženama, da čestitam svim ženama, da se bore, da budu jake i normalno da mi kao ljudi, kao muškarci nikad ne dolazimo u situaciju da radimo nešto što je loše za našu ženu.

Veliki problem koji je bio i ranija, ali naše žene moraju da znaju da mi za njih moramo biti tu i da svaka žena ukoliko ima nekih problema u porodici, na poslu da ne sme da ćuti, već to mora jasno i glasno da kaže, jer ima zakon koji štiti svakog čoveka i svaku ženu i svakog muškarca.

Još jednom, dragi moji prijatelji, ispred Ujedinjene seljačke stranke glasaću za predloge zakona, a to radi i naš poslanički klub. Hvala još jednom.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Hvala, predsedniče.

Uvažena predsednice Vlade, članovi Vlade, ja bih vas pozdravio kao čovek koji dolazi sa jugoistoka Srbije, iz opštine Svrljig. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Pošto smo sada čuli mog kolegu Milimira Vujadinovića, čoveka koji je stvarno i veliki Srbin, a i mi smo svi tu i mislimo u najvećem delu isto, ja ću vama postaviti nekoliko pitanja. Kao prvo vama, a posle bih postavio pitanja i našem ministru koji dolazi sa juga Srbije, Tončevu.

Prvo ću vama postaviti pitanje. Konkretno, moram to da kažem, da se pohvalim zato što je juče bio kod nas ministar Momirović gde smo kao opština dobili sredstva za izgradnju kanalizacije, za izgradnju fabrike za otpadne vode. To će biti veliki posao za našu opštinu, to će biti velika šansa za razvoj naše opštine u delu turizma zato što je tu blizu Stara planina, zato što je tu velika šansa za turizam.

Moje pitanje jeste – da li će postojati mogućnost da se u okviru mogućnosti naše Vlade, budžeta za 2022. godinu, pošto smo mi pripremili i napravili kao opština svu propratnu dokumentaciju, a to je za promenu azbestnih cevi. Naš vodovod je odrađen, jedan deo je šezdesetih godina, drugi deo je rađen sedamdesetih godina.

Mi smo kao opština uspeli najveći deo da rekonstruišemo, ali mislim da je ostalo 40% tog našeg vodovoda od izvorišta, pa do Svrljiga. Da li će biti mogućnosti da se to u narednoj godini radi? To bi bila za nas velika potreba, jer imamo dobro i zdravo izvorište, zdravu vodu, ali o delu oko azbestnih cevi se više govori. Bilo bi dobro da se to reši.

Znam da je u planu da se to radi kroz Program 2025, koji je najavio naš predsednik Vučić, i ja očekujem da ćemo to u narednoj godini uraditi zato što smo pripremili projektnu dokumentaciju i predali smo je, ja mislim, Kancelariji za ulaganje. To ćemo sigurno uraditi. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje – pošto znam da smo usvojili budžet juče, gde u okviru budžeta je u okviru budžeta odvojeno više sredstva za razvoj privrede, za razvoj poljoprivrede, za razvoj zdravstva, za nova zapošljavanja, za sport, što je velika i odlična stvar.

Ja ovo govorim uskogrudo zato što dolazim iz Svrljiga, tamo živim i moram to da pitam zbog mojih sugrađana.

Mi smo započeli našu sportsku fiskulturnu salu davne devedeset i neke godine. Godine 2017. smo dobili sredstva iz Kancelarije za ulaganje i sada bi to trebalo da se konačno finišira, odnosno da se završi. To je potreba za našu malu decu, za one mlade ljude koji se bave sportom. Voleo bih da čujem da li postoji mogućnost u okviru budžeta za 2022. godinu to da se uradi?

Za ministra Tončeva samo jedno pitanje i neću više.

Za ministra Tončeva pitanje, za njegovo ministarstvo koje je naklonjeno ka nama, ovim nerazvijenim opštinama – da li će u budžetu za 2022. godinu imati mogućnosti da one stvari koje smo sada aplicirali, a nisu završene da to bude odrađeno naredne godine?

Hvala još jednom.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Zahvaljujem se.

Ovo što pitam, to se tiče malih sredina, nerazvijenih opština, brdsko-planinskih područja. Moje pitanje ministarki za rad i socijalnu politiku vezano je konkretno, pošto veliki broj tih naših malih sredina imaju problema sa starom populacijom ljudi, vezano za našu geronto službu, jer u okviru vašeg ministarstva sva ta naša udruženja ili te institucije koje su licencirane, dobijaju sredstva i rade ispomoć našim domovima zdravlja.

Moje pitanje, da li će i u narednom periodu imati mogućnost da se ta geronto služba osposobi da može da funkcioniše, da obiđe kada je najteže svakog čoveka, da li on živi u centru te opštine ili u nekom selu na kraju te opštine? Ovo pitanje se tiče velikog broja naših opština koje su nerazvijene, koje su brdsko-planinske, koje su razuđene i imaju veliku teritoriju. To je za naše opštine veoma bitno, zato što domovi zdravlja, i mogu da pohvalim ministra zdravlja i Ministarstvo zdravlja koje je u okviru prethodne godine i prethodnih godina dosta urađeno vezano za upošljavanje novih radnika i za potrebe kojima se rešavaju problemi ambulanti u našim selima. Tako da, geronto služba je veoma bitna i to moramo zajedno raditi.

Jedna od veoma bitnih stvari za naše sredine to je pitanje za ministarku Atanasković, vezano za zapošljavanje ljudi, pošto veliki broj opština, kao i opština iz koje ja dolazim, a takve su četvrta i peta grupa, ima ih preko 40, upošljavanje kroz programe koje daje ministarstvo, daje Vlada preko vašeg ministarstva, a moje pitanje je da li će imati još investicija kao što je bilo prethodne godine i ove godine za jugoistok Srbije za upošljavanje i dovođenje nekih novih investicija na teritoriji konkretno Nišavskog okruga? To važi za naš Nišavski okrug zato što je preka potreba upošljavanja ljudi i da se na taj način obezbedila radna mesta kako bi mladi ljudi ostali tu da rade, funkcionišu i da stvaraju porodice, jer bez rada i bez radnog mesta sigurno neće niko ostati ni u Srvljigu, ni u Belu Palanku, ni u Gadžin Han, neće ostati ni u Nišu, jer je najbitnija stvar da se radna mesta osposobe.

Znam da je vaše ministarstvo koje vodite veoma aktivno. Mi smo kao lokalna samouprava dobili određena sredstva za jedan projekat koji je bitan za izgradnju, konkretno za razvoj turizma. Ali, privreda i zapošljavanje ljudi u okviru ministarstva za 2022. godinu, koliko znam, u budžetu je odvojeno dosta sredstava, da li će imati mogućnost da direktno dođe kod nas na teritoriji jugoistoka Srbije, odnosno Niškog okruga. Hvala još jednom

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Isto pitanje i Ministarstvu poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li u Ministarstvu poljoprivrede ima još sredstava koja će biti opredeljena za udruživanje i za zadrugarstvo? Ja znam da je unazad desetak dana već donesene uredbe kojima se pomaže velikim ciframa opštinama, odnosno ljudima koji žive u nerazvijenim opštinama i ja to podržavam, jer samo na taj način, udruživanjem, kroz zadrugarstvo, imamo šansu da obezbedimo i plasman i kontrolu proizvoda i, normalno, na taj način imaćemo veću zaposlenost naših ljudi i imaćemo mogućnost da se kontroliše kako se radi, da nema sivog tržišta.

Pitanje isto Ministarstvu poljoprivrede, a vezano je za umatičenje grla stoke i za način kako se to radi. Konkretno pitanje Institutu za stočarstvo u Zemunu - da li je moguće, pošto svi znamo da za svako matično grlo, što se tiče ovce, koze, krave, po 25 hiljada dinara ima krava, a sedam hiljada dinara dobija se za umatičeno grlo ovce. Da bismo došli do svakog umatičenog grla potreban je određeni vremenski period.

Institut za stočarstvo u Zemunu je krovna institucija ovde kod nas u Srbiji, dok je Departman u Novom Sadu za stočarstvo za Vojvodinu. U Vojvodini mogućnost da se umatiči grlo radi se na sledeći način, jer treba samo jedno žensko kvalitetno priplodno grlo, da li je to tele, jagnje ili jare ili je deosemenjeno ili priplodni ovan sa tim za godinu dana čovek u Vojvodini ili stočar u Vojvodini dobija RB broj i sa samim tim kad dobije RB broj on ima mogućnost da konkuriše i da dobije sredstva od Ministarstva poljoprivrede, dok u ovom delu gde je Institut za stočarstvo Zemun radi i kontroliše, tu je potrebno pet godina da stočar dobije premiju za umatičeno grlo. To su sledeći koraci. Dobije se RB broj pa posle, prva, druga i treća generacija tek može da dobije HB broj, to je konačni broj kada se dobije premija za umatičeno grlo.

Pitam da li postoji mogućnost da Institut za stočarstvo u Zemunu radi isto kao Departman u Novom Sadu, jer znamo svi da smo ista zemlja i mislim da treba da i ovde, kod nas, u ovom delu Srbije gde Institut za stočarstvo pokriva Zemun, da se i tu, kada se obeleži grlo sa RB brojem, da tada to grlo ima mogućnost da koristi premiju koju daje Ministarstvo poljoprivrede, a napominjem da je to premija od 25 hiljada dinara za kravu, odnosno za junicu.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti pitanje koje se tiče svih nas, koje se tiče svakog našeg građanina koji živi na teritoriji Republike Srbije, a to je status vojnika po ugovoru, odnosno profesionalnih vojnika koji služe i rade u našoj vojsci.

Svi mi znamo da su naši seljaci branili i hranili našu zemlju, branili i hranili naš narod i uvek su bili na braniku otadžbine kada je bilo najteže. Veliki broj naših ljudi koji žive na selu, koji žive u gradu su još davne devedeset i neke godine su pošli putem da budu vojnici po ugovoru, odnosno profesionalni vojnici. Sada na teritoriji Srbije imamo dovoljno takvih ljudi koji su spremni u svakom trenutku da rade i da zaštite svakog našeg građanina, pa gde on da živi, da li u Svrljigu, Nišu, da li u Tutinu, Sjenici, da li u Subotici, Prijepolju, nije bitno, bitno je da su spremni na svakom mestu i u svakom trenutku da rade i da štite svakog građanina.

Kada su požari, kada su poplave, kada je najteže tu je naša vojska, tu su naši i oficiri i podoficiri i ti ljudi, vojnici po ugovoru ili profesionalni vojnici. E, sada oni su, što se tiče opreme i svega ostalog, sada je mnogo bolja situacija nego što je bila ranije, mnogo su bolje opremljeni i imaju bolje uslove, imaju bolju tehniku i ono sve što je potrebno oni to zaslužuju. Ali, mislim da ima određenih stvari za njih koje su bitne zato što je još kada su počinjali vojnici po ugovoru, ja imam neke informacije da 1992. i 1993. godine, ima ljudi koji tamo rade, do tri godine ugovore potpisuju, posle toga se ponovo obnavlja ugovor, neki od vojnika koji rade taj posao su veoma aktivni i normalno svake tri godine obnavljaju, tu su sada neki od njih napravili i preko 28, 29 godina radnog staža.

Problem, pošto blizu 30 godina, odnosno 2022. godine biće 30 godina kako su krenuli da rade, njihov status budućih penzionera, pošto znamo da sa određenim brojem godina kada je staž beneficiran, znači kod njih je staž beneficiran, imaju 3 meseca na godinu dana staža, da li će oni imati mogućnost da odu u penziju? To je pitanje da ti ljudi sutra mogu mirno, zato što su služili, ratovali, branili našu zemlju, da mogu mirno kao i ostali koji su radili u vojsci, policiji da i oni odu sigurno u penziju. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje za njih jeste nerešen problem stambenog pitanja. Ti ljudi koji su oficiri, odnosno podoficiri i vojnici po ugovoru nemaju mogućnost da koriste kredite za rešavanje stambenog pitanja zbog toga što nisu u stalnom radnom odnosu. To je jedna veoma teška stvar, jer oni žele da reše svoje stambeno pitanje. To nikako ne mogu uraditi. Velika stvar za sve njih jeste to što svaki od njih je čovek koji se svakog trenutka spreman da radi i da se bori za našu zemlju i oni isto imaju potrebe da imaju pravo da kada budu na terenu, da se njima obezbedi taj odvojeni život.

Mislim da se njima za to treba da ti mogućnost i da na to imaju pravo.

Još jednom, drage moje kolege, ovo je pitanje nadležnom Ministarstvu odbrane, da li će se imati mogućnost da se tim našim vojnicima koji su po ugovoru, odnosno profesionalnim vojnicima obezbede isti uslovi da oni mogu imati pravo sutra kao i svi ostali da rade 20, 25, 30 godina sa stažom koji je beneficiran, da odu u penziju, a ne sutra kada im se završi taj staž, da oni nemaju pravo na penziju nego treba negde da se zaposle, a oni su 30 godina radili i služili svojoj otadžbini. To je jedno.

Druga stvar jeste rešavanje stambenog pitanja i to su elementarne stvari za njihov rad.

Veliki broj naših vojnika po ugovoru su ovih prethodnih godina zbog situacije i potrebe, recimo, tu je najveći problem onih vojnika koji rade kao vozači, oni su prekinuli svoj radni odnos i otišli da rade za neka veća primanja.

Zato, još jednom, ja imam veliko poverenje u našu državu, u našeg predsednika, zato što su svedoci da naša vojska ide pravim putem. Prethodnih godina je stvarno to krenulo mnogo bolje, od 2012. do 2014. godine, pa i posle toga, stvarno su uložena velika sredstva u našu vojsku, u našu tehniku, u naša oruđa, u naša oružja.

Još jednom, moje pitanje jeste – da li ćemo imati mogućnost da u narednom periodu, u toku naredne godine se reši status tih naših vojnika po ugovoru, odnosno profesionalnih vojnika, zato što je to potreba i zbog naše zemlje i zbog svega ostalog, a i zbog njih samih?

Još jednom, hvala i predsedniku Srbije, očekujemo današnjeg dana da će u Sočiju rešiti ono što se tiče nas, najbolje po našu zemlju Srbiju.

Hvala svima i velika podrška predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se izbori za sve ono što je potrebno za našu zemlju Srbiju, a i mi smo svi tu da zajedno sa njim radimo u interesu svih naših građana. Hvala još jednom.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege, uvaženi poslanici, građani Srbije, ja bih sa ovog mesta sada izrazio još jednom saučešće porodici mog prijatelja, mog kolege i našeg kolege ovde u Skupštini, čoveka koji je sve nas ovde učio puno lepih stvari, dobrih stvari, koji je zajedno sa nama, sa našim političkim opcijama govorio o pomirenju, o poštovanju, o svemu onome što svi mi zastupamo.

Govorim o pokojnom muftiji, akademiku Muameru Zukorliću, čoveku sa kojim sam od 3. avgusta prošle godine formirao zajednički poslanički klub, gde sam u početku imao neke rezerve, ali kasnije kada sam upoznao čoveka, kad sam upoznao Zukorlića, video sam da taj čovek vredi, da taj čovek poštuje svakog. Taj čovek, akademik Muamer Zukorlić je bio i gost na svadbi gde sam udavao ćerku, gde je na takav način pokazao da poštuje sve nas.

Osećam veliku tugu, osećam i potrebu ovo da kažem i to govorim iz srca, verujte mi, zato što sam video, zato što sam upoznao čoveka, zato što sam tačno znao kao misli i koja je bila njegova želja. Njegova misija bila je da pomiri, da zbliži, da se vole, da se poštuju Srbi, da se poštuju Bošnjaci, da se poštujemo iako smo različitih vera.

Veliki broj njegovih ljudi, najveći gubitak jeste za njegovu porodicu, za njegovu decu, za njegovu familiju, to je najveći gubitak. Veliki gubitak jeste i za Islamsku zajednicu. Veliki gubitak jeste i za njegovu stranku, ali jeste i veliki gubitak za našu zemlju Srbiju, zato što je to čovek koji je sve nas želeo da okupi, da ujedini, da budemo zajedno i svi smo mi građani Srbije. Na svakom mestu govorio je o poštovanju, o ujedinjavanju, o zajedništvu. To je ono što me je vezalo, to je ono o čemu sada govorim.

Ja sam čoveka upoznao, bili smo zajedno, to je više od godinu dana, video sam sve njegove dobre strane. Ovde u Skupštini je bio glasnogovornik svega onoga što je potrebno našim građanima, što je potrebno Srbiji, a to je u prvom da budemo ljudi.

Sa ovog mesta bih poručio i njegovoj porodici i svim ljudima koji su ga voleli da smo mi svi ovde i svi želimo isto, da budemo ljudi, da se poštujemo, da se cenimo i da u narednom periodu naša zajednička država, naša Srbija bude mesto gde će se živeti bolje, gde ćemo uvek biti zajedno sa svojim komšijama, pa bilo koje oni vere da su.

Ovo je veliki gubitak za našu zemlju Srbiju. Siguran sam da će njegovi prijatelji, sledbenici iz njegove stranke, iz Islamske zajednice to razumeti i dalje nastavi njegovim putem, a to je zajedništvo, poštovanje i vera u našu zajedničku zemlju Srbiju.

Još jednom, dragi moji prijatelji, veliki gubitak za sve nas, a najviše za našu zemlju Srbiju.

Sada bih postavio jedno pitanje, konkretno vezano je za problem koji je sada veoma aktuelan. Unazad nekoliko dana, grad Niš je bio najzagađeniji grad po svim merilima. Znam da je gradska uprava, da su gradski čelnici krajem prošle godine imali određene sastanke, dali su određene smernice i doneli određene zaključke i o tome je obavešteno nadležno Ministarstvo ekologije i zaštite životne sredine. Pošto je tada ministarka rekla da sve to što ima, da je to veliki problem, da su potrebne velike pare da se taj problem reši, moje pitanje je da li ima mogućnosti da se u toku naredne budžetske godine iz budžeta opredeli više sredstava za rešavanje problema zagađenja vazduha u Nišu? To je za nas najbitnije, za sve ljude koji tamo žive.

S druge strane, siguran sam i da će Vlada i naša država i nadležna ministarka imati razumevanja i da će se ta sredstva obezbediti, ako ne iz budžeta Republike Srbije, onda iz evropskih fondova. To je sada neophodno i to je potreba. Mislim da na tome moramo svi zajedno raditi, jer je životna sredina i zagađenje vazduha nešto što je najbitnije od svega.

Još jednom, uvažene kolege, dragi prijatelji, očekujem da ćemo uspeti da rešimo problem zagađenja vazduha u Nišu, što znači da bi bilo dobro da se reši problem zagađenja vazduha i u Beogradu, Novom Sadu i svim mestima, ali ja ovde potenciram Niš kao centar jugoistočne Srbije.

Hvala još jednom i očekujem da će to biti rešeno u toku naredne budžetske godine, sa tendencijom da se uz potrebna budžetska sredstva obezbede i sredstva iz evropskih fondova. Bilo bi to dobro za sve građane Niša.

Hvala još jednom.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2021.

Zahvaljujem se, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, akademiče Zukorliću.

Poštovane kolege, ja ću postaviti nekoliko pitanja koja se tiču praktičnih problema na terenu, a to su problemi koji se dešavaju za vreme prevoza bolesnika.

Konkretno, hitna pomoć koju voze ovlašćenja lica, vozači, koja u svojim vozilima imaju teške bolesnike, da li su to za vreme Kovida ili posle Kovida, to nije bitno, ali voze teške bolesnike, oni kada imaju zvučnu i svetlosnu signalizaciju i idu putem dešava se više puta da ih zaustave policijski službenici, saobraćajna policija i kada sa njima obave razgovor, a voze stvarno teške bolesnike, više puta se desi da oni njima napišu i kazne. Kazne te ljude koji voze hitnu pomoć, koji voze teške bolesnike kojima život visi na koncu. Osim što plaćaju svoje kazne, oni imaju te kaznene poene koji im se uzimaju. Posle toga može da se desi da oni izgube dozvolu, pa posle izgube svoje radno mesto.

Moje pitanje je upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova – da li postoji mogućnost, da li u okviru zakona ima član zakona kojim bi se dala mogućnost da ti ljudi koji voze hitnu pomoć sa svim tim propisanim stvarima, kao što su svetlosna i zvučna signalizacija, da oni kada voze teške bolesnike, a to se, normalno, može proveriti, da se oni ne zaustavljaju, da mogu da idu nesmetanu, da odu do kliničkog centra, do tih većih kliničkih centara ili instituta gde bi mogla da se pruži pomoć tim bolesnicima?

Mislim da je to vrlo bitno. Ta koordinacija između Ministarstva zdravlja i Ministarstva unutrašnjih poslova je vrlo bitna, baš zbog toga. Ovo govorim zato što sam više puta razgovarao sa ljudima, sa mojim komšijama koji rade u domu zdravlja kao vozači hitne pomoći i njima se dešavalo. Čak se dešavalo na isti način kada se vozi trudnica koja ima probleme, kada se vozi veći broj takvih ljudi koji su imali infarkte, šlogove. Iz policijskih službi ih zaustave, a oni imaju upaljenu svetlosnu i zvučnu signalizaciju.

Moje pitanje je da li je to po pravilima službe? Ukoliko jeste, voleo bih da nađemo mogućnost da ili promenimo zakon u tom delu ili da se donese neki podzakonski akt koji bi dao mogućnost da tim ljudima koji voze hitnu pomoć da se obezbedi nesmetano da rade, da voze i spašavaju živote. To je vrlo bitno pitanje za te ljude koji to rade, jer sutra oni gube i svoja radna mesta kada im se oduzme dozvola.

Sa ovog mesta bih se još jednom zahvalio i Ministarstvu unutrašnjih poslova, o kojem sam malopre govorio. Inače, zahvalio bih se i ministru Vulinu, Vladimiru Iliću, ljudima iz PU Niš koji su zajedno sa ljudima iz Ministarstva unutrašnjih poslova iz Aleksinca, uz pomoć njihovih kolega iz Beograda, uspeli da pronađu zločince, monstruozne ubice koji su ubili porodicu u Aleksincu. Otac, majka i ćerka su ubijeni. Taj monstruozni zločin je stvarno urađen na način koji do tada nije viđen u tom kraju, u tom našem kraju gde je stvarno veliki broj građana bio uplašeni.

Zbog toga, još jednom podrška našim policijskim službenicima da rade svoj posao i da se bore za svakog građanina da može da mirno spava.

Još jedna velika stvar, isto Ministarstvu zdravlja, to moram da kažem, velike pohvale i gospodinu ministru Lončaru, ljudima koji vode Ministarstvu, direktorima domova zdravlja, instituta, doktorima, sestrama, tim našim vozačima koji voze tu hitnu pomoć o kojoj sam malopre govorio, njima bih stvarno izrazio veliku zahvalnost što se bore za svakog pacijenta, što se bore za svakog čoveka. Zbog toga mislim da je neophodno da se tim ljudima da veća podrška i ovako medijski, ali s druge strane i finansijski zato što stvarno daju sebe za svakog našeg građanina.

Još jednom, zahvaljujem se svima i voleo bih, pozivam ne znam po koji put, da se što veći broj ljudi vakciniše, jer samo će vakcinacija spasiti sve nas od korone.

Hvala još jednom i velika podrška svim našim ljudima koji se bore za svakog našeg građanina ovde u Srbiji.

Imovinska karta

(Svrljig, 04.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Paušal u godišnjem neto iznosu 327840.00 RSD 03.06.2016 -