Zahvaljujem se.

Postaviću nekoliko pitanja koja se tiču naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, radnika ili radnika koji su radili u društvenim preduzećima Ministarstvu privrede – da li će biti i kada će biti isplaćene zaostale zarade radnicima koji su u prethodnom periodu za vreme nekih drugih na vlasti do 2008. godine, kada su bila društvena preduzeća i ti ljudi izgubili posao, tužili su te svoje društvene firme. Njima je sud dodelio sredstva za svaku godinu radnog staža koliko treba njima da se isplati i konkretno pitanje je – da li će se radnicima Robne kuće Beograd isplatiti?

Ovo pitanje postavljam zbog toga što je jedan broj ljudi koji živi na teritoriji moje opštine i okolnih opština koji su tamo radili, jedan deo je njima isplaćen a kada će se isplatiti taj zaostali drugi deo i koliko će to biti? Kako sam čuo, za godinu dana radnog staža, biti isplaćeno 100 ili 150 evra, ne mogu tačno da kažem. Inače, jedan deo je isplaćen, po dogovoru sa Vladom Republike Srbije u prethodnom periodu.

To isto pitanje važi, pošto znamo za teritoriju grada Niša, radnici koji su radili u društvenim preduzećima, isplaćuju se ta sredstva preko lokalne samouprave, da li tako isto postoji mogućnost da se iznađe rešenje i da se radnicima konkretno iz Svrljiga koji su radili u društvenim preduzećima kao tekstilna industrija "Svrljig", "Progres" Svrljig, "KRZNO" Svrljig, Četkara Svrljig i još takvih preduzeća, da tim radnicima koji imaju presude da se kroz pomoć, da li je to solidarna pomoć ili iz nekih drugih fondova, da se tim ljudima isplati ako ne može drugačije, isto kao građanima, onda radnicima koji žive na teritoriji grada Niša.

Mislim da je to ispravno i da to važi i za ostale lokalne samouprave koje su nerazvijene i koje imaju takve radnike kojima to nije isplaćeno ili njihovim naslednicima. Mislim da je to potrebno. Očekujem da će to biti isplaćeno u narednom periodu.

Još jedno pitanje, a tiče se isto lokalnih samouprava. Ta četvrta ili peta grupa nerazvijenosti. Mi ćemo danas, sutra ili naredne nedelje izglasati ovaj rebalans budžeta. Ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke glasati, da li kroz ovaj rebalans budžeta, a znam da je jedan od kolega podneo amandman i taj amandman je Vlada prihvatila, da se obezbede nenamenski transferi lokalnim samoupravama četvrte i pete grupe nerazvijenosti za njihove potrebe, odnosno, pošto svi znamo da su lokalne samouprave četvrte ili pete grupe nerazvijenosti u veoma teškoj situaciji i zbog toga je ovaj transfer potreban, nenamenski transfer.

2/1 GD/JG 10.15 – 10.25

Ja očekujem da će Ministarstvo finansija nađi rešenja kroz ovaj rebalans budžeta, vrlo brzo isplatiti te nenamenske transfere tim našim lokalnim samoupravama da mogu da funkcionišu, da obezbede za svoje građane elementarne potrebe kao što je voda, vodosnabdevanje. Svedoci smo da je veliki problem sa vodosnabdevanjem, infrastruktura, kanalizacija i ostale potrebe naših građana koji tamo žive.

Ja se zahvaljujem još jednom kolegi Nenadu iz Trgovišta koji je podneo taj amandman. To je velika potreba za sve koji živimo na takvim teritorija koje su stvarno velike. Recimo, Svrljig ima blizu 500 kvadratnih kilometara, velika je teritorija, imamo problem i sa vodosnabdevanjem i u seoskim područjima i u samom Svrljigu, ali mi u Svrljigu skoro sve rešili, što očekujemo da ćemo to rešiti i za naša seoska područja i da će jedan deo novca ovih nenamenskih transfera, da će jedan deo tog novca doći i u te naše lokalne samouprave kojima je to velika potreba.

Jedna od bitnih stvari za sve nas - Stara planina, biser koji je neiskorišćen. Moje pitanje je Ministarstvu turizma: da li će se nastaviti sa izgradnjom smeštajnih kapaciteta na Staroj planini?

Znam da je bila formirana radna grupa gde je predsednik Srbije to inicirao gde je jedan od članova radne grupe bio i predstavnik lokalnih samouprava Knjaževac, Svrljig, Pirot, gde se zajedno sa ministrom, koji je isto u toj Radnoj grupi, gde je dogovarano da se povećaju smeštajni kapaciteti i kada će to biti, zato što je to velika potreba, zato što je to biser koji je stvarno neiskorišćen?

Stara planina na čelu sa direktorom Karadžićem je nešto što zaslužuje mnogo veću pažnju u svakom pogledu, i u finansijskom pogledu, da bi se kasnije odradili svi ti potrebni smeštajni kapaciteti, rešavanje, ali da bi to bilo rešeno potrebno je rešiti i vodosnabdevanje. O tome je već govorio i moj kolega Bane Josifović iz Knjaževca.

Mi svi moramo da se zalažemo za te naše sredine, da tražimo da se taj deo naših opština, taj turistički kapacitet koji je neiskorišćen da se to odradi, jer će to povući i veća ulaganja, dolazak gostiju i kroz to sutra obezbeđujemo plasman svih naših poljoprivrednih proizvoda, gde ljudi dolaze iz Niša, sa niškog aerodroma, dolaze iz celog sveta na Staru planinu, pa će proći i kroz Svrljig, hoće da probaju naše specijalitete, odu do Stare planine, vrate se, obiđu naše lepote u našem Svrljigu, u Knjaževcu, Beloj Palanci, Pirotu, Sokobanji, nije bitno gde, bitno je da dođu, da odu do Stare planine, da se vrate i kasnije dođu ponovo do nas.

Još jedno pitanje Ministarstvu zdravlja, a tiče se toga da li direktori u domovima zdravlja moraju imati specijalizacije i pet godina radnog iskustva na rukovodećim mestima? To je pitanje konkretno za sve domove zdravlja u okviru Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Još jednom, ja ću kao poslanik glasati za ove predloge zakona koji su sada na dnevnom redu i mislim da je potreba velika da se ulaže u te naše male sredine i još jednom mogu da kažem da je predsednik Srbije stavio apostrof da se u narednom periodu, kada se narod izjasni da se mnogo veća sredstva izdvajaju za male sredine, da se izdvajaju za putnu infrastrukturu, za vodnu infrastrukturu, za kanalizaciju, upošljavanje radnike, jer u tim malim mestima je nešto najbitnije što tamo žive vredni, radni, pošteni ljudi iza kojih stoje njihove porodice. Hvala još jednom i živeli.

Zahvaljujem se predsednici Skupštine.

Uvaženi ministri, građani Srbije, ja ću današnjeg dana govoriti o ovim tačkama koje su na dnevnom redu, ali, konkretno za rebalans budžeta, ja ću kao poslanik i predstavnik Ujedinjene seljačke stranke podržati sve ove predloge zakona, kao i predlog rebalansa budžeta, zbog toga što je meni kao čoveku veoma bitno da svaka pomoć koja dođe ljudima kojima je to potrebno, to svakom čoveku znači. Poseban akcenat stavljamo na one ljude koji žive na jugoistoku Srbije, brdsko-planinska područja, područja sa otežanim uslovima života, iz koje ja dolazim. Takva je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i veliki broj takvih opština o kojima ja uvek govorim.

2/2 AL/LjL

Meni je zadovoljstvo što možemo da obezbedimo ta sredstva i za mene je veoma bitno kada se radi i gradi u tim našim sredinama. Unazad 20 dana u Svrljigu je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gde smo zajedno sa njim otvorili tu našu organizaciju "Belmužijadu", koja je bila veoma posećena. Šta je najbitnije?

Najbitnije je to što smo od tog trenutka krenuli da radimo i gradimo određene puteve i putne pravce, gde ćemo uraditi preko 20 km putne infrastrukture u samoj našoj opštini. To će značiti svakom našem čoveku koji tamo živi, jer put, voda, kanalizacija i sve ono što smo tamo uradili jeste egzistencija i ostanak tih ljudi u našim sredinama.

Što se tiče ostalih stvari, privreda, poljoprivreda, sve je to ono što treba da radimo i gde moramo stavljati mnogo veće akcente. Evo, Ministarstvo privrede, ministarka privrede, gospođa koja je tu zajedno sa nama, je bila zajedno sa nama u Svrljigu i svojim angažovanjem očekujemo i dolazak određenih privrednih subjekata kojim ćemo moći da rešimo probleme i upoljšavanje makar 150 ljudi, a to za nas znači, u opštini u kojoj ja živim, kao kad bi u Beograd došla neka firma koja je uposlila 50 hiljada radnika. To je bitno za svakog od nas koji tamo živimo, i ne samo za Svrljig, to znači i za ostale opštine. Jer, ekonomska situacija u celom svetu je takva, i zbog ovih ratova, stradanja, bombardovanja, evo imali smo sada i velike požare kod nas u našoj Srbiji, a sve se to reflektuje i na budžet i na sve ono što se tiče svakog građanina.

Bitno je da se ljudima pomaže. Evo, ja mogu da kažem, ja sam 2007. godine bio zamenik predsednika opštine i tada smo imali velike požare na teritoriji Stare planine, gde su bili angažovani i vatrogasci, i mi smo tu bili veoma aktivni kao meštani i ljudi iz sela, mesne zajednice, žandarmerija, i verujete mi, u to vreme kada su bili ti požari, mi smo u Svrljigu u našoj jedinici vatrogasno-spasilačkoj imali samo tri radnika. A danas imamo 12 radnika. Popunjenost je maksimalna i očekuje se da se u narednom periodu tu uposli još nekoliko vatrogasaca spasioca. To je znak da Ministarstvo i država stavljaju akcenat na te stvari zato što se stanje što se tiče kompletne te i vode i vatre i svega menja iz časa u čas. Zbog toga se obezbeđuju ta radna mesta, obezbeđuje se oprema i ja mislim da država na ovaj način, kada je uposlila sva ta mesta, punih 12 radnih mesta, jeste teritorija moje opštine velika i blizu 500 kvadratnih kilometara, ali tih 12 ljudi je mnogo bolje i mnogo aktivnije nego kada je bilo troje ili četvoro.

Tako da, ono što jeste – protiv prirode se teško može raditi, ali se mogu preduprediti određene stvari. Mislim da ono što je bilo dosad da treba da nastavimo da radimo u interesu svakog čoveka. Ja očekujem da ćemo u narednom periodu imati rešenja da se reše problemi svih onih naših radnika kojima su neisplaćene zarade. Evo, ja sam unazad nekoliko dana imao zahtev određenih ljudi da iznesem njihove probleme. To su ljudi koji su radili u nekim prethodnim preduzećima, koja su društvena preduzeća i očekuje se da se isplati njima naknada.

3/1 MV/JG 10.25 – 10.35

A konkretno, bitno i za mene, a i za svakog čoveka, za sve one ljude koji sada imaju uslove da odu u penziju, tu sam ja predložio i predlog zakona da se ukinu oni penali za svakog onog čoveka koji napuni 40 godina radnog staža, želi da ode u penziju i do 60, 65 godina njemu se naplaćuju ti tzv. penali. E, moj predlog je bio u zakonu da se ti penali od 65 godine više ne naplaćuju, već da se da novo rešenje da čovek prima punu penziju. Ja mislim da je to potrebno da se uradi i očekujem da ćemo to u narednom periodu i realizovati i taj moj predlog zakona koji sam ja podneo kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke da će da se prihvati i da se tim ljudima omogući da ko napuni 65 godina, počne da radi mlad i ode malo ranije u penziju da mu se više ne naplaćuju te sankcije, ti penali i na taj način da on ima punu penziju koju je zaslužio svojim radom i svojim angažovanjem.

Još jednom, ja ću kao poslanik, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati i rebalans budžeta i predloge zakona. Još jednom pozivam sve ljudi i sve ministre u Vladi i sve one koji će sutra imati uticaj, da se obezbede uslovi da ljudi u tim malim našim sredinama ostanu na svojim ognjištima, a to može kada se direktno izdvajaju sredstva, kada se pomaže ljudima kroz poljoprivredu, kroz privredu, kroz demografsku sliku, da se tamo ulaže u nove stanove, u novoizgrađene objekte i to je jedini način da ljudi ostanu na svojim ognjištima. Još jednom, hvala lepo i idemo napred.

Zahvaljujem se predsednice.

Uvaženi predstavnici Vlade, ministri, ja kao narodni poslanik, predsednik Ujedinjene seljačke stranke, biću protiv smene Vlade, predloga smene Vlade Republike Srbije.

A ujedno bih iskoristio priliku, pošto ću vreme ostaviti kolegi Đorđu iz poslaničkog kluba našeg, da pozovem sve vas ministre, predsednika Vlade da 31. jula, 1. i 2. avgusta dođete u centar sveta, a to je Svrljig. Tada je Belmužijada, 20-a po redu.

3/3 AL/CG

Dobro došli. To će biti dani kada će se na jednom mestu videti lepota našeg kraja, kultura i sve ono što vredi kod nas u Srbiji. Vidimo se u Svrljigu.

Zahvaljujem se uvažena predsednice, uvaženi predstavnici Vlade, poštovani ministri, ja ću samo reći nekoliko stvari koje su bitne veoma za mene.

Kao prvo, ja sam jutros rekao da ću kao poslanik i predstavnik Ujedinjene seljačke stranke neću glasati za smenu Vlade, daću podršku predsedniku Vlade i njegovim ministrima.

Kao prvo, gospodin prof. dr Macut kada su kod nas u našim krajevima prošle godine bili veliki problemi, nedostatak vode, problemi sa vodosnabdevanjem, predsednik Vlade zajedno sa ministrom Dačićem je došao odmah kod nas, zajedno sa svojim ljudima i oni su svojim angažovanjem potpomogli da se reši donekle problem vodosnabdevanja u samom Svrljigu, a i ostalim opštinama koje su tog trenutka imale problema. Mi smo od tog trenutka ušli u postupak, odradili nekoliko bunara, gde smo od strane i predstavnika i potpredsednika Vlade, gospodina Macuta i gospodina Dačića imali podršku i u okviru Vlade donesena je odluka, zaključak da se opština Svrljig, a u nekim drugim opštinama obezbede sredstva za kopanje bunara. Mi smo proceduralno sve neke stvari odradili, uradili sve bunare i ostalo je još nekih proceduralnih stvari da zajedno sa Ministarstvom za životnu sredinu to i završimo i odradimo i taj treći bunar kojim ćemo sto posto rešiti vodosnabdevanje u samom Svrljigu, a radimo rešavanje problema i u našim svrljiškim selima.

Što se tiče ostalog, ostali ministri, ja sam kao poslanik dugi niz godina i verujte mi ja sam veoma dosta uporan i želim svojim angažovanjem da potpomognem da se reše problemi na istoku Srbije gde stvarno, gde živim u Svrljigu, gde je moja porodica u Svrljigu i osećam probleme ljudi koji žive u takvim područjima.

Kao poslanik šaljem poruke često našim ministrima ili predsedniku Vlade ili potpredsedniku Vlade a i ostalim ministrima. Veći broj ljudi koji su u Vladi jave se na poruku, zakažu sastanak, ima nekih koji su zaboravili da se jave ili možda ne žele da se jave.

Kod nas se u mom kraju kaže – kad se popka pocipeli. To znači, on izgubi osećaj ko ga je izglasao, narod, poslanici, ali to neka ostane na njima. Veći broj poslanika se javljaju i zakazuju sastanke i zajedno sa njima pokušavam da rešavam probleme.

Jedan od tih ministra jeste i ministarka Mesarević, koja je tu sa nama, koja svojim angažovanjem u prethodnom periodu potpomogla određenim prirodnim subjektima da opstanu, da rade, gde smo obezbedili sredstva zajedno sa njom, da te firme mogu da funkcionišu, ali desile su se neke neželjene stvari. Jedna od tih firmi koja upošljava više od 100 radnik imala je požar, jedan veliki požar gde su 100 radnika, kasnije zbog toga izgubili svoj posao.

Još jedna firma je u međuvremenu prestala da radi, tako da u Svrljigu, ja mislim unazad godinu, godinu i po dana je 300 radnika ostalo bez posla. Ali uz dužno poštovanje našoj ministarki koja se angažuje i svi mi privredni subjekti verovatno nisu mogli da se snađu oko tržišne utakmice. Zbog toga bih pozvao nadležnu ministarku da u okviru svojih mogućnosti angažovanja pokušamo da rešimo određene predloge koji su dospeli kod vas u ministarstvu, da makar te firme koje su ostale da rade kod nas ili neke nova, ili neka mala preduzeća, da li su … ili neka druga preduzeća da se njima potpomogne i da u narednom periodu, ukoliko postoji mogućnost da određeni

31/2 JJ/MJ

broj ljudi zaposlimo, jer kad kažem 300 ljudi ili 250 ljudi u Svrljigu to je kao 35.000 ili 60.000 ljudi u Beogradu odjednom da izgube posao. Ali, to je sve tržišna utakmica, problemi koji su se dešavali kao rat u Ukrajini, cena svih ovih propratnih stvari, rat u Iranu i tako dalje. To sve reflektuje i na sve ono što se dešava kod nas u Srbiji. Zato još jednom, ja ću vas javno pohvaliti jer ste vi kao ministarka veoma angažovani i stvarno se trudite, pokušavate uvek da potpomognete ono što tražimo da se uradi.

Profesor Glamočić, čovek koga zna iz prethodnog perioda koji je kao stručnjak radio svoj posao, kao stočar, on je dolazio kod nas i u vreme kada sam ja bio predsednik opštine. Svojim znanjem i angažovanjem potpomogao da se, što se kaže kod nas, više znanje, više imanja, to u poljoprivredi. Kao ministar je veoma odgovoran, trudi se da potpomogne svakom čoveku. Nikada nisu bile više izdvajana sredstva u Ministarstvu poljoprivrede, gde je gro sredstava obezbeđena kroz program u stočarstvu, ali situacija je takva da mi smo jedna opština. Moja opština je, većina takvih opština je demografski veoma ugrožene, pa zbog toga je mali broj ljudi mladih, mladih ljudi koji ostaju tamo da rade, ali oni koji tamo ostaju, vi im dosta pomažete.

Ja bih apelovao ministre da pokušate da u okviru vaših mogućnosti se uđe u postupak rešavanja komasacije. Zakon o komasaciji ne postoji, ima nekoliko odredaba u Zakonu o zemljištu, ali komasacija je nešto bitno, to ukrupnjavanje zemlje, jer mi smo u prethodnom periodu započeli komasaciju u jednom delu naše opštine i to je započeto, ali nije završeno zato što smo u Ministarstvu stavili predlog za određene aktivnosti, a do današnjeg dana to nije rešeno i voleo bih da to pokušate da rešite i da u narednom periodu dođete zajedno sa nama da razmotrimo sve one probleme koji se dešavaju oko stočarstva, jer stočarstvo je velika šansa za sve nas, ali neke stvari moramo poboljšati i imati drugačiji odnos, za te male sredine kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, a veliki je broj takvih opština koje su demografski ugrožene, brdsko-planinska područja gde je stara populacija ljudi. Tamo treba mnogo više pažnje i angažovanja u svakom pogledu.

Što se tiče ostalih ministara, da sad baš svakog ne zovem lično, kontaktirao sam više puta i sa ministrom Tončevim koji je svojim angažovanjem obezbedio sredstva za te naše ugrožene opštine. Normalno mi smo to gledali da maksimalno da upotrebimo, na najbolji način. Ministar Gašić sa njim sarađujemo, uvek kada ga pozovem ili odgovori porukom ili se javi, što za mene mnogo znači i još mnogo takvih ministara. Ministar Krkobabić, onda ostali ministri. Siniša Mali, kada sam više puta slao poruku, uvek se javio. To su sve ljudi koji žele da se jave i da odgovore za ono što su tamo došli.

Ja još jednom kažem, ministarka Jelena Žarić Kovačević koja nije tu sa nama, njoj maksimalno dajemo podršku zato što uvek kada sam od nje tražio neku pomoć, nešto da se pomogne, ona se uvek javila i u okviru svojih mogućnosti je to i završavala, što je meni to puno značilo.

Što se tiče Ministarstva zdravlja, doktora Lončara, sa njim imamo dobru komunikaciju i on je kao čovek maksimalno pomagao tim našim malim domovima zdravlja, pomagao u svakom pogledu i oko kadrovskih rešenja i oko svega onoga što je bilo potrebno za zapošljavanje medicinskih sestara, tehničara, vozača i svih ostalih, a posebno za naše doktore koji su u postupku specijalizacije.

Jedna mala sugestija. Ima neko od kadrovskih rešenja koje recimo, direktor doma zdrava, mogu da to kažem, u Svrljigu, koji je postavljen i koji radi svoj posao, ali zadnjih godinu ili dve, mogu da kažem da je počeo da malo gubi kompas, što znači da je počeo da radi neke stvari, gde su loši međuljudski odnosi, konzumiranje alkohola 1,19% alkohola u krvi, vozio je službeni auto i mislim, takvim ljudima ne treba da se daje

31/3 JJ/MJ

podrška. Meni je još jedna stvar bitna, a to je da male opštine koje imaju mali broj rođene dece, tim roditeljima, toj deci, mora da se da maksimalna podrška što znači da služba zdravstvene zaštite mora biti makar svakodnevno sa tim mladim majkama, sa tim mladim roditeljima, sa tom malom dečicom, sa tim bebama, a kod nas nije baš tako.

Tako neke stvari treba da se menjaju. Ljudi koji su izgubili kompas ne treba da rade taj posao i ujedno na taj način ćemo poboljšati neke stvari, da se bolje živi u tim malim sredinama.

Još jednom, uvažena predsednice Skupštine, ja ću završiti. Hvala svima.

Dajem podršku predsedniku Vlade i normalno kada dođe vreme za glasanje, narod će kazati ko valja a ko ne valja. Živela Srbija i sve najbolje.

32/1 VS/MP 16.10 -16.20

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.

Poštovane kolege, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja koja se tiču baš života svih nas na jugoistoku Srbije, ali i u celoj Srbiji.

Prvo pitanje je za Ministarstvo telekomunikacija. Pošto smo svedoci da se velika sredstva izdvajaju za turizam, kako su svi vidovi turizma veoma aktuelni, opštine, kao što su opština Svrljig i Bela Palanka, Gadžin Han, i veliki broj takvih opština imaju veliku šansu za turizam. Recimo, opština Svrljig se graniči sa opštinom Knjaževac gde imamo biser, turistički biser, to je Stara planina, gde prolazi, dolazi veliki broj ljudi. Moje pitanje je zbog tih ljudi koji tamo prolaze, koji tamo žele da idu. Sa druge strane je veliki broj ljudi koji su iz velikih gradova i žele da kupe objekte u tim našim sredinama, ruralnim sredinama, žele tamo da žive, žele da izađu iz ove gužve, iz ove buke, žele da imaju zdravu životnu sredinu, ali problem je internet, nepokrivenost internetom. Svedoci smo da smo u prethodnom periodu doneli zakon o e-agraru gde je veliki broj naših ljudi... Recimo, konkretno moja opština i veliki broj ostalih opština imaju problem sa nepokrivenošću internetom. Oni koji to ne mogu sebi da priušte, taj internet, to je sada neophodno, ti ljudi ne mogu da konkurišu za e-agrar, a sa druge strane, što se tiče turizma, svi oni koji žele i koji idu prema Staroj planini, ima dosta deonica koje su nepokrivene internetom, a svi znamo koliko je to bitno. Zbog toga je moje pitanje – kada će se obezbediti sredstva i mogućnost da se kompletna teritorija jugoistočne Srbije pokrije internetom, zbog toga da bi ti ljudi koji žive tamo, u našim ruralnim područjima, i ljudi koji tamo žele da žive, to su ljudi koji žive u velikim centrima, žele da imaju svoj internet, žele da mogu da budu na vezi sa svojim bližnjima koji su u većem gradu ili nekoj drugoj zemlji.

1/3 TĐ/IR

Mi smo ranije imali niz inicijativa gde je jedan deo, konkretno govorim za moju opštinu Svrljig, gde živim, pokriven, ali je dosta ostalo nepokriveno. Zbog toga bih Ministarstvo telekomunikacija pozvao da se što pre uđe u problem rešavanja i da se to reši što pre, jer je Stara planina, kako sam rekao, biser koji je još neiskorišćen i ima veliki potencijal. Još jednom pozivam sve ljude koji nisu bili na Staroj planini da dođu do Stare planine i da vide kako je tamo lepo. Mi ćemo se truditi, zajedno opština Svrljig i opština Knjaževac i sve te opštine, grad Pirot, da se zajedno sa nadležnim ministarstvom obezbedi internet da ljudi kada dođu da mogu da stanu, da odrade neki svoj posao što treba i da idu dalje.

Sa druge strane, još jedno od pitanje, a tiče se konkretno životne sredine, Ministarstva životne sredine. Ja sam to i ranije govorio i pitao više puta i 2006, 2020, 2024. godine. Konkretno su problem ti radioaktivni gromobrani.

2/1 AL/MJ 10.15 – 10.25

Vi znate i svi znamo koji smo stariji da smo u ranim 80-im, 90-im godinama rađene su fabrike, rađene su zgrade, objekti gde se u okviru njih stavljani ti gromobrani koji su imali delom radioaktivnost. Više puta smo inicirali i radili na tome da se uklone ti radioaktivni gromobrani, konkretno, tiče se Niša, Svrljiga, Aleksinca i još nekoliko opština za koje ja znam, i znam da je bila potencijal, obezbeđena su bila sredstva i potencijalno treba da se završi. Zbog nekih birokratskih stvari još sve to nije završeno. Moje pitanje je – kada će se iznaći mogućnost i da se reši problem radioaktivnih gromobrana? Zato, zbog toga, zbog svih nas i zbog svega onog što to sutra može da šteti.

Ista stvar se dešava i sa krovovima koji su građeni u prethodnom periodu i ti krovovi su od azbestnih ploča. Znamo, to je rađeno u to vreme 80-ih godina. Azbest znamo da je otporan je na požare, na vatru, na visoke temperature, ali sa druge strane dešava se da je on dosta štetan i isti problem je rešavanje tih azbestnih krovova. To se mora rešiti, isto moje pitanje, to važi za nadležno Ministarstvo ekologije i gradove i opštine da se njima pomogne da se ti krovovi azbestni što pre uklone.

Imamo problem i sa vodovodom gde su 80-ih godina rađeni vodovodi od azbestnih cevi i te azbestne cevi, ja znam, jer tamo sam u opštini Svrljig, mi imamo jedan deo vodovoda koji je ostao nezamenjen zato što nemamo dovoljno sredstava, ali pozivam sve nadležne u Vladi, odnosno Ministarstvu ekologije, da li je to neko drugo ministarstvo, da se obezbede sredstva, jer imamo zahteve prema ministarstvima da se te azbestne cevi reše što pre i da to bude u skladu sa potrebama, sa normama koje su sada aktuelne. Za mene su to veoma bitne stvari i voleo bih da se to reši.

Još jednom bih pitao i „Puteve Srbije“ – da li postoji mogućnost da se održi put koji ide od Svrljiga prema Knjaževcu preko Belog Potoka, koji je u veoma lošem stanju da se reši, da se odradi, rekonstruiše i stavi u normalno stanje, jer tamo žive ljudi, a tamo nije ulagano, u tom delu, sigurno prethodnih godina? Hvala još jednom.

Zahvaljujem se uvažena potpredsednice.

Ja ću kao prvo, jer današnjeg dana 7. jul. Oni koji su stariji to pamte, bivša Jugoslavija. To je Dan ustanka u Srbiji. To se nekom sviđa, nekome se ne sviđa, ali mi smo to nekada slavili. Za mene kao pravoslavca je veoma bitno da kažem da današnji dan Ivadan i slava sveti Jovan, letnja slava sveti Jovan. Koristim priliku da svim pravoslavnim vernicima čestitam slavu sa željom da ova godina bude rodna i blagorodna kako na njivi, tako i u kući. To sam uvek tako govorio jer smo sada svedoci što se tiče poljoprivrede to će biti i ministru poljoprivrede pitanje.

Evo sada je krenula berba višnje. Svedoci smo šta je bilo prošle godine. Bila je cena odlična. Sada dolazimo u situaciju da ljudi koji imaju svoju višnju, to je deo jugoistočne Srbije gde je veliki broj naših ljudi od toga žive. Cena sada baš nije sjajna, gde je iznos od 100 dinara, sada je 80 dinara prva klasa, druga klasa 60, pa sada čak ide do 60 dinara druga klasa. Kako se ocenjuje ta druga klasa to je sve pod znakom pitanja.

Moje pitanje nadležnom Ministarstvu poljoprivrede pošto znam jer sam u Odboru za poljoprivredu, zato što je moja politička organizacija Seljačka stranka jeste da smo mi u prethodnom periodu dosta ulagali što se tiče poljoprivrede i u voćarstvu, sve ono što je bilo potrebno da ti zasadi višnje bude aktuelni, da rađaju u punom kapacitetu.

Da li ima mogućnosti da se onim ljudima, evo konkretno sada naš jugoistočni deo Srbije, veliki broj ljudi se žali kako otkupi sada organizaciju, kako daju manju cenu višnje, na neki način ucenjuju te naše ljude koji svakog dana nose, neće da kuće i smanjuju cenu?

Da li ima mogućnosti da se to na neki način predupredi, da nadležno ministarstvo ili neko drugo ministarstvo se uključi oko toga i da se sve to proprati, da ne dozvolimo da niko ne ucenjuje naše seljaka mučenika, čoveka koji svojim radom štiti prvo sebe, svoju porodicu a kasnije i celu našu zemlju Srbiju? To je moje pitanje, da li će naše ministarstvo da se uključi u okviru toga ono što je moguće da se obezbede uslovi pravični i da se nađe rešenje da ti naši ljudi tu svoju višnju ne daju po neku bagatelnu cenu?

Drugo pitanje isto se tiče poljoprivrede. Tiče se IPARD tri. Kroz taj program IPARD tri mi smo to prošli put naglasili na Skupštini, imali smo mogućnost i da li će sada ovi ljudi ta jugoistočna Srbija da se njima obezbede posebni uslovi da se kroz neke programe kroz IPARD tri obezbede ta veća sredstva za infrastrukturu, za izgradnju objekata i svega ostalog? Da nađemo rešenje, tu je nadležno Ministarstvo finansija. Da nađemo rešenje, neka kreditna garancija naše Vlade, naše države da ti ljudi koji tamo učestvuju, a nemaju svoja sredstva, da oni ta sredstva sebi obezbede kroz program koji naša država može da potpomogne.

Još jednom mislim da je IPARD tri program za nas vrlo bitan i u to moramo svi da se uključimo. I svi oni koji su iz poljoprivredne stručne službe. Ovog trenutka bih želeo da pohvalim poljoprivrednu službu na nivou cele Srbije koja je veoma aktivna, koja obilazi naše ljude. Njih možemo da uključimo i da se pomogne, kako sam rekao onim ljudima koji sada imaju problema sa otkupom višnje.

Još jedno pitanje za nadležno pitanje Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, dosta puta sam govorio i pominjao, tiče se pošto dolazi vreme maksimalne podrške našim penzionerima, bilo bi dobro da se nađe rešenje i ja sam podneo taj zakon, da se ukinu oni kazneni poeni za one ljude koji odu rano u penziju, odnosno pre 65. godine. Kada napune 65 godina, da oni tada imaju punu penziju, jer je to Ustavom zagarantovano.

2/2 VS/CG

Hvala još jednom i još jednom čestitam svima slavu Sv. Jovana, zdravlja, sreće, uspeha u životu svakome.

Zahvaljujem se.

Ja ću, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, glasati za predloge ovih zakona a pozvaću i ostale kolege da glasaju, jer mislim da je ovo potrebno. Konkretno, svi ovi zakoni na neki način neke stvari poboljšavaju i definišu nešto na bolje.

Ujedno bih još jednom čestitao svima koji danas slave Svetog Jovana, srećna slava i sve najbolje.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.

Ja sam podneo amandman vezano za ovaj član 10. gde se u okviru člana 69. stava 3. umesto tačke stavlja zapeta, gde se kaže da posle tri godine, ukoliko je tužilac za organizovani kriminal pokrenuo postupak da se njemu nastavlja rad po tom predmetu sve dok se ne završi predmet i ne dobije pravosnažno rešenje.

Razlog ovoga jeste da bismo imali mogućnost, jer svi znamo kada dođe neki novi tužilac da uzima predmet, to se već odugovlači i odugovlači i dolazimo do toga da neki predmeti traju i po nekoliko godina. Tako da mislim da bi bilo dobro da se prihvati ovaj moj amandman.

A s druge strane, još jednom, ja ću govoriti i reći, i tiče se tužilaštva, tiče se sudova, da je bitno i potrebno da se u malim sredinama koje nemaju svoje sudove, koje nemaju svoja tužilaštva, da se obezbede makar sudeći dani, a to može ministar ili neko od saradnika da svojim autoritetom razgovara i potpomogne da, recimo, sud u Nišu obezbedi sudeće dane za Svrljig, za Belu Palanku, za Gadžin Han, za te male opštine, da to važi za druge sudove koji imaju svoje opštine koje nemaju svoje sudove. Tako da, ja mislim da je to potrebno da ne bi ljudi iz malih mesta putovali u Niš, pravili troškove, dođu do suda i sudija nije tu, otišao je, ima neke obaveze, neki posao, da ne kažem nešto drugo, i čovek poljubi vrata i vrati se i napravi trošak 10 ili 15 hiljada dinara. To je preka potreba i mislim da je to potrebno stvarno da završimo. Hvala još jednom.

26/1 MT/CG 15.15 – 15.25

Zahvaljujem se.

Uvažene kolege, poštovani građani, ja sam podneo amandman vezano za član 1, a tiče se partnera i punoletnog deteta. Znači, bračna ili vanbračna zajednica, bračni ili vanbračni partner, ja sam tu samo promenio ta mesta, jer mi je bio cilj zato što onaj ko živi sa tom osobom zna sve one probleme i više zna nego to što zna njegovo dete, jer sa njim ne razmenjuje ta iskustva.

Suština svega jeste – mislim da ovo što sada radimo, da je ovaj zakon potreban. Ovaj amandman ništa ne menja, samo se menja red reči, ali suština jeste da mi koji smo tu, evo, ja sam još 2011. godine potpisao donorsku karticu i na taj način hteo da dam doprinos da se što veći broj ljudi javi da potpiše donorsku karticu i na taj način da sutra obezbedimo posle naše smrti da nešto od tih organa koji ima da mogu da se iskoriste, da se produži nekome život. Ja mislim da je to ispravna stvar.

Jedna od bitnih stvari, ja sam i ranije govorio, tiče se zdravstva, tiče se svega onog što se tiče našeg zdravstvenog sistema u Srbiji. Niški klinički centar, o tome ću sada govoriti, uvažena predsednice, ja ću koristiti vreme naše grupe. Klinički centar u Nišu je unazad mesec ili mesec i po dana dobio novog direktora, to je prof. dr Milan Lazarević, čovek čiji je otac bio učesnik rata, koji je bio naš general, gospodin Lazarević, čovek koji je disciplinovan. I mogu da kažem da kao novi direktor Kliničkog centra u Nišu je pokrenuo niz stvari koje su bitne za sve nas koji živimo na juguistoku Srbije, a imamo potrebe da dođemo i koristimo usluge Kliničkog centra, specijalističkih instituta i svega onog što tamo radi i što funkcioniše.

33/1 MT/JG 16.25 – 16.35

Konkretno prof. dr Milan Lazarević koga je ...

Da, da, evo završavam. Odmah završavam.

Dobro, dobro.

Započeli su niz aktivnosti. Otvara se nova sala, dobavljaju novu opremu za dečiju hirurgiju. Pravi se bolnička banka krvi, dnevna bolnica za intervenciju radiologije, centar za terapiju bola, i to sve u mesec dana. Planira se u julu i prva transplantacija bubrega.

Sve to govori o aktivnostima direktora. Svakodnevno prima ljude, od ponedeljka do petka, i mislim da će on kao direktor Kliničkog centra u Nišu maksimalno dati podršku našim ljudima koji žive na jugoistoku Srbije da mogu da ostvare sva svoja prava i sve one potrebne stvari da bi se ljudi lečili. To je u prvom planu. Pravi čovek na pravom mestu, podrška njemu.

Zahvaljujem se.

Ja sam podneo amandman na član 2. gde se stavlja nek bude „odmah“ ili „obavezno“ već da se da mogućnost da doktor, da psiholog razgovaraju sa rodbinom preminulog i da se na taj način izbegne ona tragedija koja se već desila kod tih ljudi.

Mislim da bi to bilo dobro i svi ovi amandmani i koje sam ja predložio su za mene i za sve nas bitni, jer u slučaju da se desi neka tragedija, nešto što je loše, kad neko kaže „odmah“ vrši se pritisak na doktora, na tim, da se mora razgovarati sa ljudima koji su njihovi roditelji, njihova deca punoletna, tog preminulog ili te preminule, tako da je ovo jedan način da se to izbegne.

Još jednom, ja sam i malopre govorio što se tiče zdravstvenog sistema, svih ovih stvari da je bitno da ovaj zakon daje mogućnost da se neko opredeli odmah ili kasnije njegova porodica, ja sam to uradio sa ciljem da se obezbedi mogućnost da neki organ, ja sam to potpisao bez razmišljanja, ali mislim da je dobro. Ja sam malo pominjao profesora doktora Milan Lazarević, naš Klinički centar u Nišu, koji pokriva jugoistočnu Srbiju, moram pomenuti normalno Institut Niška banja, profesora doktora Dejana Petrovića direktora koji je nastavio da radi ono što je radio Milan Lazarević koji je tu bio direktor. Ovo govorim baš zbog toga što je veliki pritisak na taj institut u Niškoj banji, zato što ima veliki broj kod nas kardiovaskularnih problema na celoj teritoriji bivše Srbije i ministar Lončar je stvarno sada maksimalno pomažu i pomogli su Institut Niška banja da funkcioniše na najbolji način.

Inače Milan Lazarević je bio direktor u Institutu sada je u Kliničkom centru nastavio da radi tamo profesor doktor Dejan Petrović, čovek koji je izuzetan hirurg.

Razumeo. Sve sam razumeo. Suština svega jeste da se ovi amandmani prihvate što sam predložio i da se da podrška svim tim ljudima koji rade na teritoriji jugoistočne Srbije i Kliničkom centru pri Institutu u Niškoj banji zato što rade na najbolji način za potrebe svakog čoveka koji može biti potencijalni njihov pacijent.

Zahvaljujem se, poštovana predsednice Skupštine.

Uvaženi ministri, građani Srbije, ja ću ispred poslaničkog klupa Radnička partija – Ruska Stranka – Ujedinjena seljačka stranka govoriti i govoriti primerom onoga šta mislim i šta je potreba, a tiče se svih ovih tačaka, za nas koji živimo u nekim ruralnim područjima, za ljude koji žive na selu i od sela, za područja opština, brdsko-planinska područja, itd.

Kao prvo, ja ću govoriti o ovom setu pravosudnih zakona, gde smo zajedno sa kolegom Mrdićem i u prethodnom periodu o tome govorili. Ja sam i zamenik člana Odbora za pravosuđe, gde je u okviru svih aktivnosti predlog zakona i zakoni koji se donose ovde kod nas u Skupštini su sada i prethodnom periodu dorađeni i sada se još dorađuju. Na ovaj način ćemo imati mogućnost, a imamo saglasnost i Venecijanske komisije, što je dobar znak, jer ovo što radimo je interes svih nas bez obzira gde da živimo, da li živimo u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, Surdulici ili nekom drugom mestu.

Nama je veliki interes da imamo poverenje u pravosuđe, da imamo poverenje u sve one ljude koji su tu da donose presude u skladu sa zakonom i sa svim onim činjenicama koje su fakat, a to znači i to važi i za tužilaštva.

Podržaću sve ove predloge pravosudnih zakona, jer mislim da na ovaj način rešavamo onaj problem koji se pojavio u prethodnom periodu.

Jedna od stvari koju bih voleo da kažem, za mene kao čoveka koji živi u Svrljigu, opštini koja je blizu Niša, za mene je Svrljig centar sveta, meni je bitno, pošto, uvaženi ministre, vi sa svojim autoritetom, zajedno sa našom predsednicom Skupštine bili ste prisutni na Venecijanskoj komisiji, na sednici, gde ste svojim autoritetom neke stvari potpomogli da se urade na najbolji način, što se tiče svih ovih zakona. Pozvao bih vas i zamolio da u okviru vaših mogućnosti, a tiče se teritorijalnog rasporeda sudova, pošto sam o tome govorio i ranije kao poslanik u okviru poslaničkih pitanja, voleo bih da se iznađe mogućnost jer imamo veliki broj opština koje nemaju osnovne sudove, koje nemaju ni sudske jedinice, a koje nemaju ni sudeće dane.

12/1 JJ/MP 12.55 – 13.05

Jedna od takvih je i moja opština, tako da kada govorimo o ovome, opština Svrljig, a to važi i za Belu Palanku, za Gadžin Han, za još takvih opština kojih ima, možda blizu oko 90 u našoj Srbiji, možda i više, koje nemaju svoje sudove. Ti ljudi, iz takvih opština, to su mahom staračke populacije, ljudi koji žive u brdsko-planinskim područjima, u selima, oni imaju neki sudski proces, spor, tužba i on sada dođe iz nekog, recimo sela Lukovo ili Mučibaba, ili Kalna, nije bitno koje selo, on sada, recimo iz sela Lukova, to je zadnje selo u opštini Svrljig, to je selo koje ide prema Staroj planini, u tom delu se nalazi, i sada taj čovek koji ima 79 do 80 godina ima sudski spor, želi nešto da reši, da ostvari neka svoja zakonska prava, on to ne može da uradi u Svrljigu zato što nema sud, zato što nema sudskih jedinica, zato što nema čak ni sudećih dana, a to nema zato što neki predsednik suda, to govorim o nekom prethodnom periodu, govorio sam o tome i pričao i ranije. Tražio sam da se od predsednika sudova, to ćete mi verovatno reći da je to nadležnost predsednika sudova, da se obezbede ljudstvo, sudije, da se obezbedi prevoz i oni, ti ljudi, te sudije dođu u Svrljig i da sutra u okviru svojih aktivnosti, svog radnog dana, to je sudeći dan, da mogu da rade te sporove, da donose presude u Svrljigu, jer taj čovek iz Lukova, kako sam malopre rekao, figurativno, nema u Svrljigu ni sudeće dane, nego mora da ide u Niš. Da dođe do Niša nema organizovan prevoz, plati taksi, to su mahom stariji ljudi koji ne mogu ni da voze, njihova deca živo u većim centrima. On plati taksi i njega taj odlazak do Niša košta tri, četiri ili pet hiljada dinara. Dođe do sudnice, tamo zatvorena vrata. Onaj radnik u sudu mu kaže da je odloženo ročište za narednih 20 dana. On čovek ne zna šta može da kaže i ako nešto da kaže, oni pozovu stražara da ga izbace iz sudnice. Zato što su ti ljudi stvarali ovu zemlju, stvarali ovu našu zemlju Srbiju, a u krajnjem slučaju to je elementarna stvar da mogu da ostvare svoja sudska prava najbliže gde mogu, a to da ne bude dalje od 15, 20, 30 kilometara.

Sudska jedinica, mi smo to nekada imali, ali pošto ne možemo da imamo sudsku jedinicu zbog tih broja predmeta, bilo bi dobro da imamo te sudeće dane, da taj sudija dođe do Svrljiga ili Bele Palanke ili nekog drugog mesta koji nema sudsku jedinicu, nema sud i da tamo određeni dan bude četvrtak, sreda, bilo koji dan i da u okviru svojih nadležnosti odradi te predmete koji su preko potrebni da ti ljudi koji tamo žive mogu da ostvare svoja zakonski zagarantovana prava.

To je za mene veoma bitno i mislim da bi bilo dobro, još jednom, da vi svojim autoritetom pokušate sa predsednikom suda da razgovarate ili sa predsednicima sudova i u nekim drugim opštinama, ne mora to da bude Svrljig, neka budu i druge opštine i drugi regioni, da se iznađe mogućnost da to budu sudeći dani, da sudije dolaze u ta opštinska mesta, centre i da tamo rade poslove da ne mučimo te naše ljude da prave troškove, da prave štetu i na kraju da ne završe ništa i vrate se. Tako se dešava prvi, drugi, treći put, a njih niko ne obaveštava. Za mene je to veoma bitno i ukoliko postoji mogućnost pokušajte da nađete neko rešenje.

Mi smo prošli put imali, teritorijalna raspoređenost sudova, opštine koje su dobile svoje sudove, ali među tim opštinama nema velikog broja tih sudova. Znači, sudeći dani i mislim da je to ispravna stvar ako već ne mogu sudske jedinice da se oforme i da predsednici sudova nađu rešenje. Ukoliko nema mogućnosti da nemaju prevozno sredstvo ili tako nešto, lokalne samouprave mogu zajedno sa sudovima da se organizuju, da obezbede prevoz, dođu do tog centra, da li je to Niš, da li je to neko drugo mesto, uzmu sudiju, zapisničara i koga sve treba da dovezu do tog mesta i da ga vrate. To je što se tiče tih naših, lokalne uprave su jeftinije nego da mučimo te naše ljude, te mučenike koji žive u tim seoskim područjima, koja su stvarno teška za život i da oni tamo mogu da ostvare sve svoje potrebe.

12/2 JJ/MP

Još jednom ovo govorim iz srca i nadam se da ćete imati mogućnost svojim autoritetom, da se ne ponavljam više puta da to na neki način pokušamo da rešimo.

Još jedna bitna stvar, a konkretno se tiče ovih naših stanova za mlade. Malopre je kolega govorio i mislim da je to stvarno bio odličan zakon, odličan potez, gde je veliki broj naših mladih ljudi našao rešenje i obezbedio sebi krov nad glavom, da budu sada samostalni, da mogu sutra sami da žive, da osnivaju svoje porodice i da sutra imaju mogućnost da uživaju.

Ja mislim i bilo bi dobro da garancije za te stanove imaju oni ljudi koji žive u seoskim područjima, koji imaju svoja poljoprivredna gazdinstva, registrovana poljoprivredna gazdinstva, da oni tim svojim gazdinstvom mogu sutra da garantuju i da sutra obezbede tu garanciju, da sutra taj momak ili ta devojka ili taj čovek, može da garantuje za svog sina, za svog unuka, ako ima poljoprivredno gazdinstvo i čak ima prijavljenog nekog koji uplaćuje penziju preko poljoprivrede. Mislim da bi to bilo odlično. U okviru ovog, a to trenutno nema, ali bilo bi dobro da nađemo neko rešenje i da ta naša poljoprivredna gazdinstva mogu da budu garanti ukoliko zadovoljavaju te potrebe, tu visinu naknade za taj stan i sve ono što traže te banke koje rade normalno uz podršku naše zemlje Srbije i budžeta Republike Srbije, jer znamo svi da deo tih sredstava iz budžeta Srbije se stimuliše i pomažu se mladi ljudi da mogu da dobiju svoj krov nad glavom.

Jedna od tih stvari, slična, jeste i to, bilo bi dobro da u okviru toga ti mladi ljudi koji žele da rade, da naprave neki svoj objekat, u svom selu, da mogu da koriste ta sredstva. U tom nekom svom centralnom mestu da mogu da koriste ta sredstva, da to ne bude samo Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac ili ta veća mesta. I o tome treba da pričamo, jer na taj način kada mi stimulišemo te naše ljude da ostanu u Svrljigu, Beloj Palanci i Gadžinom Hanu, Boljevcu ili bilo gde, u tako nekoj opštini, da oni tu mogu čak da imaju neke bolje uslove, fleksibilnije kamate i da mogu sutra na neki način sebe da osiguraju a da ostanu tu blizu svojih imanja, svojih ognjišta, da mogu da rade i da uživaju od svog rada. Za mene je i to velika stvar.

Tako da i oko toga mogu da kažem, to su sve dobre stvar, ali ovo bi bilo možda na neki način još bolje kada bi ovo moglo preko tih naših registrovanih poljoprivrednih gazdinstava da se to završava.

Imamo sada i tačku dnevnog reda, a to su sredstva tzv. IPARD 3. To su sredstva u okviru EU koje je dobila naša zemlja za pomoć razvoja poljoprivrede. Imali smo IPARD 1 i IPARD 2, to je bilo do 2009. godine, deset godina je bio IPARD 1, posle je kasnije bio IPARD 2. U okviru IPARD 1, nijedan dinar nije iskorišćen zato što nismo imali uslova, odnosno nismo imali tih zakonskih akata da možemo to da koristimo. Tako da mislim da je IPARD 2 iskorišćen 56% od sredstava, a ovih 44% su vraćeni EU zato što nismo mogli da iskoristimo sve, zbog toga. Mislim da je to velika potreba, da veliki broj tih naših ljudi koji se bave poljoprivrednom, koji bi želeli da koriste sredstva od IPARD 2, IPARD 3, kroz ovaj IPARD 3 sada, tim ljudima, recimo sada govorim o svom kraju, ima dosta ljudi koji se bave stočarstvom, dosta ljudi koji se bave voćarstvom, koji se bave nekim drugim vidom poljoprivredne proizvodnje, ali ti ljudi ne mogu da obezbede sve one potrebne papire, dokumente i sve ono što je potrebno, a plus oni nemaju sredstva da učestvuju jer kroz ove programe IPARD 2, a sada IPARD 3, potrebno je da čovek sam obezbedi sredstva iz svog budžeta i da kada taj posao odradi, recimo pravi štalu ili da obezbedi nešto konkretno za proizvodnju mleka, ili za proizvodnju mesa, ili neku sušaru ili tako nešto, on mora da obezbedi sredstva, a to je malo teže za one ljude koji žive selu, žive od sela, žive od poljoprivrede, zato što oni ta svoja sredstva što imaju to su sredstava koja se ulažu non-stop u nešto novo.

13/1 VS/CG 13.05 – 13.15

Bez znanja nema ni imanja. Verujte mi da to naši ljudi u našim selima znaju. Zbog toga bilo bi dobro da u okviru našeg budžeta se obezbedi neki granski fond kojim bi sutra ti ljudi koji imaju te uslove za obnovu gazdinstva, za seoski turizam, za neki drugi vid poljoprivredne proizvodnje imali uslova, imali mogućnosti, fali im nešto od dokumentacije to mogu da obezbede, ali trebaju sredstva. Oni mogu da traže kredite. Kredit, vi znate i sami da teško danas poljoprivrednik može da dobije neka veća sredstva da bi učestvovao u ovom delu IPARD tri. Mogli bismo svi zajedno, pošto IPARD tri ima učešće naše zemlje. Država Srbija izdvaja 90 miliona evra za ovaj projekat, za IPARD tri.

Bilo bi dobro da iznađemo mogućnost da država ili na neki način neke banke ili kako to može da se formuliše uradi na najbolji način, da se obezbede uslovi da ljudi koji žele da se bave stočarstvom imaju mogućnost, imaju sve pozicije, fali im nešto od sredstava ili čak nešto odrade da se obezbedi neka garancija ili da naša država garantuje za te ljude i da ona posle kada preuzme ta sredstva od IPARD tri da mogu da vrate. Na taj način imamo ljude koji su sposobni da rade tu tržišnu utakmicu za dalju poljoprivrednu proizvodnju, a s druge strane koristimo sredstva EU da ih ne vraćamo nazad.

Gro sredstava, više od 65, 70% iz IPARD dva je, možda čak i više, su dobili ljudi koji žive u Vojvodini. Taman posla, ja to poštujem, ti ljudi su spremni, slobodni imaju mogućnosti, ali oni imaju svoje budžete opština, imaju svoj pokrajinski budžet, imaju budžet Republike Srbije. Verujte mi ti ljudi su mnogo slobodniji da rade u odnosu na nas koji živimo na jugoistoku Srbije ili u nekom drugom delu Srbije. Na tome možemo zajedno da radimo i da nađemo način da ti programi, kao što je IPARD tri mogu da koriste naši ljudi kroz određene olakšice ako žive u određenim područjima. Već znamo da ima tu do 85% povraćaja sredstava u područja sa težim uslovima života. Velika stvar za nas i to bi više značilo za te ljudi koji žive, koji bi ostali tamo da žive na svom ognjištu.

Tu imamo sada predlog zakona gde se radi gasifikacija, malopre je kolega o tome govorio. To je za nas veoma bitno, jer mi koji živimo na jugoistoku Srbije želimo da koristimo gas kao i u ostalim delovima Srbije, kao što je Beograd, kao što je Novi Sad, kao što je Niš. Tu se priprema da se gradi prema Vranju, Leskovcu. Ja to pozdravljam, prema Nišu. Imamo situaciju da se radi i prema Knjaževcu i Svrljigu što je dobra stvar. Verujte mi najveći broj tih naših ljudi koji žive u takvim područjima kao što je moja opština, a to važi i za region gde je Leskovac, gde je Vranje. Tamo se slično živi kao i kod nas, gde se najveći broj ljudi greje na drva, ili na ugalj, mali broj koristi druge neke energente, a gas, normalno da gas nemamo.

Kada bismo ovo rešili, imali bismo rešenje da zaštitimo zagađenje životne sredine. Velike teritorije tih naših opština koje su bile bogate pod šumom, polako i sigurno to se sada eksploatiše, seče, koristi za ogrev. Na kraju dolazimo do toga da više nema šume. Znamo šta je fotosinteza, šta se štiti, životna sredina. O tome može da kaže više kolega koji ima veze sa Belom Palankom, sa Pirotom koji o tome govori stalno.

Oko toga možemo da radimo zajedno. Ja ću to podržati. Bilo bi bitno kroz ove programe, kroz ove pozajmice, kroz ova sredstva koja sada se obezbeđuju za izgradnju. Prvo imamo gasnu stanicu u Nišu, što će biti centralna, na teritoriji grada Niša ide se prema Leskovcu, prema Vranju, dalje idemo Zaječar, onda tu računamo Knjaževac, Svrljig. Za nas će to biti velika šansa da to bude urađeno. Bilo bi dobro, neko pominje tu neke velike firme koje rade na tim delovima. Normalno da će tu trebati da rade i naše lokalne firme koje mogu i zadovoljavaju potrebe onoga što se radi.

13/2 VS/CG

Velika stvar za sve nas, nije tu gospodin Bajatović, bilo bi dobro kada se to sve odradi oko priključenja ako dođemo do toga da dobijemo gas u naše male opštine, bilo bi dobro da se obezbede i povoljniji uslovi, subvencionisani uslovi za priključke. Ali, o tom po tom. Ja mislim sve ovo što kažem to su bitne stvari za razvoj jugoistočne Srbije. Imamo tu i završetak autoputa, ide prema Pazaru. Ja to podržavam. Bilo bi dobro kada bismo imali isto ovakve pozajmice i sredstva koje država garantuje da se uradi i deo putne infrastrukture u tim našim malim opštinama, a i ovaj državni put koji ide od Niša preko Svrljiga, Knjaževca, dole prema Boru, prema Prahovu, jer u delu gde je Tresibaba, to je jedan deo prema Knjaževcu i Gramada, tu dolazi do velikog zakrčenja saobraćaja. Konkretno zbog toga što je veliki broj teretnih vozila koji tu funkcionišu, koji tu rade, koji tu idu. Ja sam više puta govorio da je tu potrebna treća traka, a ja sam rekao kao zaustavna traka, ali neka to bude treća traka, da bude to brza saobraćajnica i da taj deo puta se odradi, jer stvarno, veliki broj, četiri hiljade vozila pređe kroz sam Svrljig u toku dana i noći. To je stvarno veliki intenzitet saobraćaja. Još jedna od bitnih stvari železnice, pružni prelazi, a ja sam više već o tome govorio da se stave automatske pružni prelazi da sutra ne dolaze u situaciju kao što je to bilo u 19. veku.

Mi smo do skoro imali tamo neke probleme, sam Svrljig konkretno te železničke pruge, gde smo imali obećanja da se uradi pružni prelaz, kroz neka sredstva koja je dobila država Srbija do dana današnjeg to nije urađeno i ja pozivam sve za železnice da se što pre uradi to. Jedna od bitnih stvari jeste da to ne zaboravim, tiče se ovog zakona, oko donora.

Inače, uvažene kolege, ja sam potpisao donorsku karticu još 2011. godine, kada sam bio predsednik opštine gde smo u Svrljigu imali zajednički sastanak i tada je bio čovek nefrolog, i ja sam dao svojim primerom i tada smo, možda smo tada potpisali 20 tih donorskih kartica, jer meni je interes i siguran sam, svima nama, ukoliko sutra se desi, recimo konkretno nešto meni, bilo bi dobro da organe koji su zdravi da to sutra iskoristi neki drugi, da kroz nekog drugog može da se nastavi da se živi. Svedoci smo da se to svakom od nas može desiti.

Još jednom, ja ću to podržati i to je veoma bitno, inače ministre, gospodine Lončar, ja o vama imam izuzetno dobro i odlično mišljenje, jer vi ste kao ministar u prethodnom periodu nama, kao jednom malom mestu, lokalnoj samoupravi, kroz dom zdravlja obezbedili prvo veliki broj zdravstvenih radnika , opreme i sve što je potrebno da dom zdravlja funkcioniše.

Jedna od stvari koja možda treba da popravi jeste menadžment u okviru doma zdravlja, jer verujte mi, vi ste o tome govorili i prošli put kada ste imali, nešto je bilo na televiziji, da direktori doma zdravlja prave probleme, a kod nas u domu zdravlja u Svrljigu, četiri doktora su otišla, a svi se borimo da zaposlimo te doktore. Ti ljudi ne idu zato što ne vole svoje mesto, nego zbog loših međuljudskih odnosa, koje stvaraju ti menadžeri ili direktori domova zdravlja. Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, podržati sve ove predloge zakona, kao poslanik i zamenik šefa odborničke grupe Radnička partija, Ruska stranka i Ujedinjena seljačka stranka, glasaću za sve ovo, zato što mislim da je ovo ispravno i ovo je potreba za sve nas.

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam unazad dva dana, tačnije u utorak predložio predlog zakona kojim sam tražio da se u okviru postojećeg zakona ukinu penali za sve one ljude koji odu u penziju pre 65 godina, a kada napune 65 godina tada da im se ti penali ukidaju. Još jednom ću ponoviti ono što je bitno, a ovo radim baš zbog toga, poslaničko pitanje je usmereno ka Ministarstvu rada i socijalne politike, gde je u okviru tog ministarstva i nadležnost tog ministarstva za ovo što sada govorim.

Bitno je da ljudi to čuju i da znaju, zato što me je veliki broj ljudi kontaktirao, tražio i zbog toga ću ovo pitati još jednom. Da li će nadležno ministarstvo imati mogućnost da u narednom periodu, to mislim što pre, kada već predlog zakona koji sam ja predložio nije prihvaćen, ja ću to i narednog puta isto tražiti, da li će nadležno ministarstvo imati mogućnost da predloži da se ukinu ti kazneni poeni za sve one ljude koji su počeli da rade u 18, 19 , 20 godina, koji su radili 40 godina, neko i više, koji su teškim radom imali mogućnost da odu u penziju i sada oni 60, 61, 62 godine napune i imaju kaznene poene dok su živi, u zavisnosti da li ide pet, četiri, tri, dve ili jedna godina, to je 20% manja penzija, 15%, 12% i tako? Mislim da bi to bilo neophodno, da tim ljudima koji sada imaju te uslove, kada napune 65 godina da se njima obezbedi da ti penali više ne postoje.

Još jednom ponavljam, veliki broj tih ljudi koji sada stiču uslove da mogu da odu u penziju počnu da rade mladi, prošle su one 2000. godine kada su gubili radna mesta, kada su se privatizovale firme, to je bilo katastrofalno vreme. Sada su konačno stekli uslove i kada je bila ona teška situacija 2014. godine ja sam glasao za taj zakon. Tada smo morali zbog te situacije, zbog teške situacije materijalne u našoj zemlji, ali je sada situacija takva da postoje uslovi da se ovi kazneni poeni ukinu, da svi oni koji napune 65 godina mogu da odu u penziju, ili ranije, a od 65 godina da se da novo rešenje kojim ima čovek punu penziju koju je zaslužio, koju je odradio.

To je veoma bitno i mi ćemo danas, zajedno sa kolegom Željkom iz poslaničkog kluba Radnička partija, Seljačka stranka i Ruska stranka, imati konferenciju za novinare na ovu temu. Još jednom nadležno ministarstvo pitam – da li će predlog ovog zakona skoro doći i da se ovi penali ukinu?

Jedna od bitnih stvari tiče se naših mladih ljudi koji žive u seoskim područjima, koji imaju svoja poljoprivredna gazdinstva, koji u svom gazdinstvu imaju nekoliko članova, tu su otac, majka, braća i sestre. Ti mladi ljudi u okviru tog gazdinstva obrađuju 5, 10, 15, 20 ili 50 hektara zemlje. Ti mladi ljudi sada žele, upisali su fakultete, završili fakultete, vratili se na svoje ognjište da rade, i oni žele sada da uzmu stan pod povoljnijim uslovima, ono što država Srbija daje za mlade ljude. Ali, problem kod tih ljudi jeste, i to bi bilo pitanje – da li će imati mogućnost da se tim ljudima koji imaju poljoprivredno gazdinstvo, koji uplaćuju socijalno i penziono preko poljoprivrede, da li oni tim svojim gazdinstvom mogu da budu sutra, ili neko od njihovih roditelja, da mogu da budu sutra njima žiranti, garanti, da oni te stanove mogu da uzmu, da kupe i da kupe u tom selu, tom mestu ili nekom obližem gradu?

Bitno je da to poljoprivredno gazdinstvo ima ista prava kao oni ljudi iz radnog odnosa, zato što ti ljudi koji rade u fabrici pod vedrim nebom imaju dosta primanja, uplaćuju socijalno i penziono, ali nemaju mogućnost da sutra budu žiranti ili garanti za te kredite za mlade ljude. To su pitanja što se tiče današnjeg dana. Hvala još jednom.

2/2 MV/VZ