Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege, građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja koja se tiču sada aktuelne situacije, vezano za bezbednost saobraćaja, za učešće u saobraćaju, normalno, za obavljanje svih onih radnji gde vozilo mora biti obezbeđeno i spremno da učestvuje u saobraćaju.

Inače, unazad 10 dana promenjen je Pravilnik o vršenju tehničkog pregleda, Pravilnik kojim se definišu određene radnje u okviru rada tehničkog pregleda, gde zbog tog novog pravilnika, nespremnosti ljudi i vlasnika tih tehničkih pregleda, veliki broj vlasnika vozila kojima ističe registracija dolaze u situaciju da treba da urade tehnički pregled, a ne mogu da dođu na red, ne mogu da urade tehnički pregled baš zbog toga što u Srbiji imamo preko 2,5 miliona vozila, gde imamo preko 1.500 tih tehničkih pregleda, a sada je u funkciji možda 500 tih tehničkih pregleda koji rade i koji su aktivni. Ostali tehnički pregledi nisu usaglašeni, nisu obezbedili te mašine kojim se vrše ti tehnički pregledi, pa zbog toga dolazi u situaciju da veliki broj naših vozača, naših građana koji imaju vozila ne mogu da urade tehnički pregled, izlazi im registracija i normalno ti ljudi imaju problema.

Konkretno, recimo, na teritoriji Nišavskog okruga imamo oko 50 tih tehničkih pregleda, a sada radi samo njih 10. Stvaraju se velike gužve, velika nervoza, a kada dođe čovek, kada se prijavi na tehnički pregled, zakaže mu se termin, dođe, sada se sve to snima, normalno, sve ovo je zbog toga da bi bilo sigurnije u saobraćaju, da ne bi bilo problema, ali sa druge strane vozilo koje uđe na tehnički pregled, ima tu 17 radnji, rade njihovi kontrolori, dođe do toga, prvi uđe na tehnički pregled, sve to snima kamera, nema vode za brisače tamo gde se sipa voda, taj kontrolor vrati tog vozača i on mora za 72 sata da ispravu tu grešku. To je jedan deo. Možda ima situacije gde je zadnji deo vrata izgreban, isto mora da se vrati to vozilo i taj vozač i vlasnik tog vozila ne može da uradi tehnički pregled dok se to ne uradi.

Sve to verovatno ima nešto što je potrebno, ali mislim da je za sve nas bitno da su ispravne košnice, upravljači i sve ono što štiti sutra sigurnost tog vozila. Sve te male greške, da li zadnji brisač ne radi dobro ili je metlica na brisaču nešto lošija, sve to sada pravi problem tim našim vlasnicima vozila koji treba da urade tehnički pregled. Oni se vraćaju, a pravi se ponovo gužva. Za 72 sata taj vlasnik tehničkog pregleda trebalo bi ponovo da prijavi tog vozača, odnosno vlasnika tog vozila, da uradi tehnički pregled ukoliko bude mesta. Ukoliko nema mesta i prođe 72 sata, taj vlasnik vozila i taj vozač kome se radi tehnički pregled mora ponovo platiti tehnički pregled.

Sada je i povećana cena tehničkih pregleda, od 4.500 sada ide i do 7.200 dinara, a to je dosta veliki udarac za naše vozače, za naše vlasnike vozila, jer smo svi svesni da situacija jeste još teža na jugoistoku Srbije, a suština svega, svih nas, jeste da se obezbedi što bolja bezbednost saobraćaja, ali da se to ne radi na takav način da bez nekih nebitnih stvari čovek se vraća, gubi se vreme. Inače, minimalni rad na tehničkom pregledu za jedno vozilo je 30 minuta. Sada kada se radi, kada se sve snima, te radnje traju mnogo duže i zbog toga su radili mali broj vozila.

Sada trenutno veliki broj naših vlasnika vozila čeka da urade tehnički pregled zato što je kompletni tehnički pregled… Vlasnik i ti radnici su otišli na odmor zato što ima nekih nesuglasica, nekih nerazjašnjenih stvari, pa zbog toga su otišli na tehničke preglede na odmor i sada ti naši vlasnici vozila ne mogu da urade, ne mogu da stave vozilo u funkciju, a veliki broj njih od toga i živi, to su profesionalni vozači.

Mislim da je potrebno da nadležno Ministarstvo saobraćaja, MUP, Agencija za bezbednost saobraćaja, da neke stvari, one koje se tiču pro forma, papirologije, nekih sitnih stvari kao što je grebanje vrata ili da mu metlica na zadnjem brisaču nije dobra, da se obezbedi tim ljudima da to mogu da poprave i da se ne vraćaju da se ponovo rade tehnički pregledi i da prave troškove.

Jedno od bitnih stvari za nas koji se bavimo poljoprivredom jeste da veliki broj teritorija opština, kao što je opština Svrljig, opština Bela Palanka, opština Gadžin Han, opština Merošina, imaju problema da ne mogu da urade tehničke preglede na traktore zato što tehnički pregledi koji postoje na tim teritorijama nemaju mogućnost da urade tehnički pregled na traktorima. Svi smo svedoci da veliki broj naših ljudi, poljoprivrednika…

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti pitanje Vladi, konkretno, Ministarstvu i Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima. Pitanje je vezano za rešavanje vodosnabdevanja, pošto smo u okviru našeg programa koji je nagovestio još prošle godine predsednik Vučić, program rešavanja infrastrukturnih stvari, konkretno, vode, kanalizacije i putevi … u celoj Srbiji.

Apropo toga, konkretno jeste pitanje vezano, pošto Kancelarija za ulaganje u okviru svog projekta ima i rekonstrukciju vodovodne mreže u opštini iz koje ja dolazim, iz opštine Svrljig, ali zbog nekih stvari sve je to stalo.

Interesuje me kada će to krenuti? Kada će ti projekti biti aktivirani? Kada će se krenuti sa rešavanjem problema vodosnabdevanja opštine odakle ja dolazim tj. Svrljig, kompletne rekonstrukcije, vodovodne mreže i na tome projekat koji obuhvata rekonstrukciju i rešavanje tih izvorišta, magistralnih voda? To bi rešio veliki problem meštana i građana iz opštine koje ja dolazim, to je opština Svrljig.

Druga stvar, to je rešavanje vodosnabdevanja, pošto je to projekat, brane „Selova“, to je tema o kojoj je govorio moj kolega Bratimir Vasiljević, na nekom od prethodnih zasedanja.

Inače, pitanje je Vladi, „Srbijavodama“. Mogu da podsetim prisutne da je brana „Selova“ počela da se radi još u prošlom veku, 1986. godine, da je u Kuršumliji i da bi to pitanje, rešavanje te brane „Selova“ bilo rešen problem vodosnabdevanja Kuršumlije, Blaca, Žitorađa, Niša i to bi bilo stvarno velika stvar za sve građane koji tamo žive.

To je započeto kroz projekte, kroz programe i direktnim investicijama, ali je za vreme bombardovanja sve to stalo, bilo je problema oko rešavanja iz nastavka izgradnje brane „Selova“, tako do dana današnjeg veći deo posla je urađen.

Inače, mogu da podsetim i prisutne da je u periodu devedesetih godina kada je gradonačelnik Niša bio Zoran Živković, a u prethodnom rukovodstvu su svi potpisali da je potrebno da i Kuršumlija, Blace, Žitorađe i Prokuplje, dakle nisu potpisali da je potreban taj projekat koji je veoma bitan za južnu Srbiji, brana „Selova“ za rešavanje vodosnabdevanja.

U međuvremenu, gradonačelnik Niša tada je bio Zoran Živković. On je dostavio pismo, faks, ne znam šta je bilo sad u tom vremenu tadašnjem premijeru, i rekao je da grad Niš nije zainteresovan za izgradnju brane „Selova“, pa je zbog toga to bilo i zaustavljeno. To samo govorimo o brizi nekih koji su bili ranije na nekim ključnim funkcijama u Niša.

Inače, bitno je da se ovaj projekat što pre završi. Imam informacije i premijerka Ana Brnabić je bila u Kuršumliji, gde je pokrenut ponovo postupak izgradnje brane „Selova“.

Moje pitanje je – dokle se stiglo sa tim projektom? To rade „Srbijavode“, javno preduzeće. Imam veliko poverenje u direktora „Srbijavode“, gospodina Puzovića koji je čovek stvarno stručan, koji zna svoj posao i njegov stručni tim. Obezbeđena su sredstva i ja očekujem da će to vrlo brzo krenuti sa radom. Brana „Selova“ ne bi bio rešen problem vodosnabdevanja svih ovih opština i Kuršumlije, Blaca, Prokuplja i Žitorađa.

Grad Niš ima magistralni vodovod koji je pravljen u prethodnom veku, magistralni vodovod koji bi trebao da se rekonstruiše i tu bi sigurno bila potrebna veća investicija, siguran sam da to budžet grada Niša ne bi imao mogućnost sam da uradi bez pomoći države.

Siguran sam da ćemo kroz program izgradnje brane „Selova“ fabrike vode i svega onoga što je potrebno, do tog magistralnog vodovoda koji bi bio od brane, pa sve do gradova, do ovih opština, bilo bi rešavanje vodosnabdevanja velika šansa za razvoj turizma u Kuršumliji, rešavanje problema poplava i sve bi to dalo šansu što se tiče razvoja ovog dela Srbije.

Mislim da je to potrebno, mislim da treba uraditi što pre. Znam da je bilo problema sa koronom, konkretno vezano za razvoj, za privredu i svega ostalog, ali naša država se oko toga baš dobro izborila.

Još jednom, moje pitanje je kada će se konačno rešiti problem brane „Selova“, jer je najveći deo građevinskih radova odrađen. Ostali su ti ostali radovi. Vrednost tih radova kompletno za priključivanje ovih mesta po nekim proračunima bilo bi i do sto miliona evra, ali bitno je da to bude rešeno, bitno je za sve.

Osim toga, ukoliko bi grad Niš dobio vodu od brane „Selova“, odatle bi mogli i moji građani Svrljiga jednim delom, to je bio slobodan pad, grad Niš i Svrljig se graniče, mi bismo imali mogućnost da jedan deo iskoristimo za rešavanje vodosnabdevanja u opštini Svrljig.

Još jednom, uvažene kolege, prijatelji, očekujem da ćemo uspeti da rešimo branu „Selova“, da rešimo vodosnabdevanje i da na taj način rešimo ostanak svih nas koji živimo u tom delu naše Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Kolege poslanici, ja ću kao prvo, kao pravi srpski domaćin, čestitati današnji dan – Spasovdan, svim građanima Beograda slavu Spasovdan. Čestitao bih i slavu manastira u Labukovu, to je Vaznesenje Gospodnje, našem starešini manastira Varnavi, da na ovaj dan i u narednom periodu budemo zdravi i živi i da sreća i zdravlje i pamet služi sve nas ovde u Srbiji. To je za mene najbitnije.

Jedna od stvari koju bih rekao isto da je apel i poziv svih nas ovde koji smo u Skupštini i van Skupštine da se naši ljudi vakcinišu, da je u mom Svrljigu, gde ja živim, više od 50% ljudi vakcinisanih. To je velika stvar, jer je to jedini način da se izborimo sa ovom pandemijom.

Apropo svega toga ja ću sada postavi poslaničko pitanje Ministarstvu zdravlja, vojnom ministarstvu, a vezano je za Vojnu bolnicu u Nišu, pošto je naš predsednik Aleksandar Vučić unazad mesec dana bio sa našim predstavnicima opština sa Nišavskog okruga u Gadžinom Hanu gde je i rekao, najavio da će Vojna bolnica u Nišu početi da prihvata pacijente civile sa teritorije Jugoistočne Srbije, sa teritorije Nišavskog okruga. Do dana današnjeg još to nije počelo.

Pitam načelnika ili upravnika Vojne bolnice u Nišu - kada će se potpisati ugovor sa RFZO da se omogući civilnim licima da mogu da se leče u Vojnoj bolnici zato što veliki broj naših građana ima veliko poverenje u vojsku, u naše vojnike, u vojne doktore, a imamo i veliko poverenje u našeg predsednika Srbije koji je to isto najavio?

Voleo bih da to bude urađeno što pre da mi koji živimo na teritoriji Nišavskog okruga, na teritoriji jugoistočne Srbije da imamo mogućnost da se lečimo i u Vojnoj bolnici, da tamo sa ljudima koji znaju svoj posao, normalno to važi i za ove ostale naše doktore u Kliničkom centru u Nišu u Domu zdravlja u Nišu, Dom zdravlja Svrljig i svih ostalih domova zdravlja i u njih imamo poverenja, ali jeste i potreba i to velika potreba da Vojna bolnica u Nišu krene sa prijemom pacijenata, odnosno da radi sa civilnim pacijentima.

Inače, mogu da kažem i to da VMA u Beogradu, VMC u Novom Sadu već sarađuje i radi sa civilnim pacijentima. To je velika potreba za nas koji živimo na jugoistoku Srbije i moje pitanje je kada će se potpisati taj ugovor? Kada će krenuti da Vojna bolnica u Nišu počinje da prima pacijente koji žive na teritoriji Jugoistočne Srbije.

Još jedna od velikih stvari jeste i to kako sam malopre rekao, ja bih se još jednom zahvalio svim medicinarima, doktorima, sestrama, medicinskom osoblju, vozačima u Domu zdravlja i svima onima koji rade u domovima zdravlja, u kliničkim centrima da zahvalim na poštovanju, na volji i želji da pomognu svim našim pacijentima.

Evo polako ali sigurno, naša zemlja Srbija dolazi do blizu 50% vakcinisanih pacijenata, odnosno vakcinisanih ljudi protiv Kovida, što je dobar znak da ćemo imati šanse da se izvučemo i da počnemo normalno da živimo, da počnemo da pravimo slavlja, da pravimo veselja, da pravimo sve ono što naš pravoslavni narod i srpski narod ovde u Srbiji želi.

Još jednom bih se sada i zahvalio mojim prijateljima iz Prijepolja, ljudima koji su stvarno dobri domaćini, koji su me ugostili unazad nekoliko dana, gde sam kao gost i kao narodni poslanik obišao mog kolegu Samira, gde su se ljudi ponašali domaćinski i još jednom hvala svima koji poštuju sve nas i ja ću još jednom pozvati sve sugrađane, sve građane Srbije da se vakcinišu.

Još jednom čestitam slavu grada Beograda, Spasovdan, i svima želim zdravlje, sreću i uspeh u životu. Sve najbolje.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažene kolege, građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja bitna za sve građane u Srbiji, ali mnogo bitnija za bezbednost naše dece u Srbiji.

Konkretno, prvo pitanje jeste, to je pitanje koje se tiče naše dece i bezbednosti u saobraćaju, a naslovljeno je Ministarstvu prosvete i Agenciji za bezbednost saobraćaja. Pošto smo svedoci da unazad nekoliko meseci, odnosno od početka 2021. godine, odnosno do današnjeg dana, imamo pet smrtnih slučajeva dece, koja su učesnici u saobraćaju. Četvoro dece je bilo na ulici ili na trotoaru, a jedno dete je bilo na biciklu.

Moje pitanje Ministarstvu prosvete jeste - da li Ministarstvo prosvete u okviru svojih nadležnosti, u okviru svojih programa i pravila ponašanja u školama, u predškolskom i osnovnom obrazovanju, da li ima obavezne časove učenja bezbednost dece u saobraćaju?

Znamo da je to jedna od najbitnijih stvari u školi, da zna elementarne stvari kako da se ponaša u saobraćaju. To ne znači da deca o saobraćaju znaju samo saobraćajne znake, šta znači trougao, šta znači ovaj znak, šta znači onaj znak. U školi uče šta je kopneni, šta je vazdušni, šta je vodeni saobraćaj, to deci možda će znači nekada kada porastu, ali njima će mnogo više značiti kada se toj deci kaže na koji način oni treba da se ponašaju od kuće do škole, kako da se kreću ulicom, kako da prelaze ulicu. To su sve stvari koje će sutra njima spasiti život.

Moj apel jeste, da se što veći značaj stavi u tom delu, da se deca uče u školi, u osnovnom obrazovanju i da znaju da se to u praksi njima pokazuje. To je ono za mene najbitnije, jer kao što kažem, do sada ima pet slučajeva smrti dece koja su bila na ulici ili u saobraćaju. To je prvo pitanje, i očekujem da će u narednom periodu Agencija za bezbednost saobraća, koja već o tome govori i apeluje, Ministarstvo prosvete na tome da radi, i da se tu stavi akcenat, da se toj deci posveti veća pažnja sa konkretnim pokazateljima na terenu.

Drugo pitanje, isto se tiče bezbednosti zdravlja. Danas je Evropski dan urgentne medicine, iskoristio bih priliku da svim njima čestitam ovaj dan, jer svedoci smo da doktori urgentne medicine i svi drugi doktori su u prvom planu na terenu, i oni pružaju pomoć svakom čoveku.

Inače, lokalne samouprave, kao što je moja, iz koje ja dolazim, nema mogućnost da imamo hitnu pomoć. A, evo dešava se unazad nekoliko, mesec, dva, dešavale su se teške saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodima. Mi nemamo hitnu pomoć, nemamo urgentnu medicinu i zato moje pitanje Ministarstvu zdravlja – da li će imati mogućnost da se u periodu koji dolazi obezbedi pravilnikom da i opštine koje imaju manje od 20.000 stanovnika, da imaju pravo na hitnu pomoć, da mogu u svakom trenutku da pruže adekvatnu pomoć svim onim ljudima koji imaju saobraćajnu nezgodu.

Inače, svi znamo u prvih pola sata ukoliko se ne dođe, tada se teško spašava život. Velika potreba svih nas jeste da te lokalne samouprave, kao i veliki centri imaju savremenu medicinsku opremu, da imaju veći broj doktora, a velika potreba jeste i malih sredina to što je velika populacija starih ljudi u tim malim opštinama i tu je veća potreba da se što pre izađe na teren.

Još jednom poziv i nadležnom ministarstvu, Ministarstvu zdravlja, da se iznađe mogućnost da mali domovi zdravlja imaju pravo na hitnu pomoć, da mogu u pravom trenutku da obezbede adekvatnu pomoć za svakog kome to treba.

Još jedan poziv mene kao čoveka i kao poslanika, predsednika Ujedinjene seljačke stranke, da se izađe, da se vakcinišu svi ljudi, jer vakcinacija je jedini lek protiv pandemije.

Uvaženi predsedniče Skupštine, sada bih još jednom, govorimo o zdravlju ljudi, velika potreba za zdravljem ljudi jeste da se koristi zdrava hrana, da se koristi sve ono što nam priroda daje. Ja sam na prošloj Skupštini ovde govorio o Svetskom danu pčelara, gde ste vi meni rekli da obezbedim po jednu teglu meda za svakog poslanika ovde u Skupštini. Ja ću to i uraditi, ali ovako pošto ste vi ovde predsednik Skupštine, ja sam sada doneo jedan kilogram meda, svrljiškog meda i to je zdravo. Ovo je med iz Svrljiga, Svrljiških planina. Još jednom bih pozvao sve vas i vas predsedniče Skupštine i moje kolege poslanike i Vladu Republike Srbije i predsednika Srbije, da obiđe najlepšu opštinu u Srbiji, da obiđe Svrljig, da proba naše specijalitete, ali još jednu stvar mogu da kažem i to nije tajna, ovde osima meda ima i oraha. To je zdravo.

Nadam se da nije problem da vam donesem, pošto sam ja obećao, a ovde našim kolegama ukoliko se javi potreba da probaju nešto slatko, vi možete u pauzi da obezbedite jednu lepu kašiku da oni to probaju. Nadam se da nije problem da donesem? Hvala vam.

Zahvaljujem se predsedniče Skupštine.

Kolege poslanici, građani Srbije, ja bih kao prvo, pošto sam čovek koji se bavi poljoprivredom i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku ovde u Skupštini Srbije, hteo da svim našim pčelarima u Srbiji čestitam Svetski dan pčelara, sa ciljem da ova godina bude medonosna, da ima više meda, jer prethodne godine su bile veoma loše za naše pčelare.

Sve to govorim, od 2016. godine pa na ovamo su bile dosta loše godine, nije bilo dovoljno meda, bilo je dosta troškova oko rada na pčelinjaku i zbog toga mislim da svi mi koji smo ovde u Skupštini, i mi kao poslanici, a i ja sam kao predsednik i kao predstavnik u Odboru za poljoprivredu, mislim da bi bilo dobro da se u narednom periodu obezbede veće subvencije za svaku košnicu, za mlade pčelare, jer sada se daje 800 dinara za košnicu, što je dobra, ali bilo bi zbog ove loše situacije, zbog ovih loših godina da se obezbedi ta subvencija da bude veća.

Moje pitanje Ministarstvu poljoprivrede – da li će imati mogućnosti da se u okviru budžeta, koji je namenjen za poljoprivredu, da se obezbede veće subvencije za naše pčelare, sa posebnim akcentom na one mlade pčelare i one pčelare, odnosno žene koje žele da se bave pčelarstvom? Tu moramo dati veće subvencije, veću pomoć jer veliki broj pčelara ima mogućnost da to razvijaju, da bude bolje uz podršku države Srbije, budžeta Republike Srbije, uz podršku lokalnih samouprava i budžeta iz lokalnih samouprava.

Inače, mislim da je stvarno velika stvar što Savez udruženja pčelara Srbije, odnosno čovek koji vodi to udruženje, Rodoljub Živadinović, koji je zajedno sa Vladom Republike Srbije uspeo da se napravi na jednom mestu mesto gde će se proizvoditi i praviti svi proizvodi od meda. Ta fabrika, ta proizvodnja se nalazi u Rači. To je veliki uspeh, kako jedno udruženje može da obezbedi mesto odakle može da se plasira naš proizvod, u bilo koji deo sveta. Još jednom, ja čestitam gospodinu Rodoljubu Živadinoviću Svetski dan pčela i svim pčelarima.

Inače, mogu da kažem ovde u Skupštini sa ponosom da u opštini iz koje ja dolazim, to je Svrljig, da se nalazi najveći broj košnica po glavi stanovnika, što znači da veliki broj pčelara u Svrljigu se bavi tom proizvodnjom i to je velika stvar. Mislim da i veliki broj pčelara na teritoriji Jugoistočne Srbije to radi i od toga ljudi dosta dobro mogu da žive.

Jedan od velikih problema što se tiče pčelarstva je med koji je falsifikat. Falsifikat meda postoji sada ovde kod nas i mene interesuje – kako možemo, mogu postaviti pitanje inspekcijskim službama, kako se kontroliše taj falsifikovani med koji pravi veliku štetu našim pčelarima zato što je to nešto što nije dobro, što donosi loše i nije, normalno, zdravo? Moje pitanje – kako inspekcija radi na terenu, kako se suzbijaju ti ljudi koji se bave prodajom falsifikovanog meda?

Još jedno pitanje. Da li ćemo imati mogućnost, to je pitanje za ministarstvo, da li ćemo imati mogućnost da u okviru budžeta obezbedimo veća sredstva za žene koje će se baviti i koje se bave pčelarstvom, za mlade poljoprivredne proizvođače koji se bave pčelarstvom jer je to šansa da mogu ljudi od tog svog rada da žive?

Kod mene u Svrljigu ima pčelara koji imaju preko hiljadu 600 košnica, od toga blizu 400 košnica imaju organski zdrav med, zaštićenog i to je ono na čemu moramo da radimo. Priroda nam je dala sve. Mi tu prirodu moramo da čuvamo. Pčelarstvo i pčele su nešto bez čega sigurno ne bi imali hrane, jer blizu tri četvrtine biljaka koje oprašuju pčele koriste kod nas ljudi za hranu.

Prema tome, velika podrška našim pčelarima i potreba da se njima da veća pažnja kroz finansijsku podršku i kroz bilo koju drugu podršku i tražim da se suzbije falsifikat meda. Svi oni koji prodaju taj med, da se njima stane na put i da oni budu sankcionisani.

Još jednom hvala lepo, uvaženi predsedniče Skupštine, jer smo mi ovde jedna mala košnica koja radi u interesu naših građana i sve one trutove mi moramo izbaciti. Sada ih nema ovde, verovatno, u Skupštini, ali zato moramo biti radni i vredni i rezultat toga mora biti bolji život za sve naše ljude koji žive u Srbiji. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, ja bih svim građanima Srbije koji su muslimanske vere poželeo srećan ovaj današnji dan "Bajram šerif mubarek olsun". Neka je srećan Bajram, dragi moji prijatelji, jer mi kao zemlja Srbija uvek poštujemo svakog, poštujemo svaku veru i zbog toga nas poštuje ceo svet.

Inače, za sve nas koji smo u Srbiji u prvom planu, kako je rekao naš Patrijarh Pavle, on je rekao: "Budimo ljudi", i zbog toga još jednom svim ljudima i građanima Srbije koji su muslimanske vere čestitam Bajram, sa željom da zdravlje i sreća bude uz sve i da im blagostanje bude u svakom delu porodice.

Inače, današnjeg i jučerašnjeg dana počela je kiša da pada. To je za sve nas koji se bavimo poljoprivredom dobar znak da će ova godina biti rodna i blagorodna i da će ovo biti dobro za našu poljoprivredu. Kada je dobro za našu poljoprivredu, to je dobro i za budžet Republike Srbije.

Postaviću pitanje konkretno Ministarstvu kulture i informisanja, jer je unazad nekoliko dana završen konkurs po pozivu za pomoć medijskim kućama, radio stanicama, televizijskim kućama, portalima, gde je veći broj tih kuća medijski i portala konkurisao prema nadležnom ministarstvu kao pomoć sufinansiranja vezano za kulturu i informisanje.

Na osnovu izveštaja koji je izašao na sajt ministarstva, vidi se da su mahom veći centri, veći gradovi dobili sredstva za pomoć tim medijskim kućama. Konkretno je to i dobro, zato što je potrebno da se zna šta treba i kako može, ali meni je vrlo bitno, pošto ima veliki broj iz malih sredina, malih opština, ti njihovi portali, te njihove radio stanice, te njihove televizije nisu dobile pomoć za sufinansiranje, pa zbog toga mislim da bi bilo potrebno da se u narednom periodu, ukoliko to budžet Republike dozvoli i ukoliko bude još neki konkurs, da se stavi akcenat na te male sredine, na te male opštine, da oni u okviru svojih jedinica lokalne samouprave mogu da dobiju sredstva, te njihove stanice, portali koji tamo rade, koji tamo funkcionišu, da bi i oni mogli da informišu svoje građane o svim onim potrebnim stvarima koji se tiču te njihove jedinice lokalne samouprave, da se čuje kako i šta se radi, na koji način može da se nešto promoviše.

To bi bila potreba velikog broja lokalnih samouprava i tih medijskih kuća i tih portala koji sada nisu dobili sredstva iz ovog konkursa, a kako kažem, najveći broj tih kuća, tih portala, tih radio stanica su mahom iz većih centara i zbog toga mislim da u narednom konkursu treba obezbediti sredstva i za one medijske kuće, portale koji dolaze iz malih sredina, jer je njima isto to neophodno da mogu da prežive, a i građani tih opština sigurno žele da čuju šta se dešava kod njih. Normalno, njih možda ne zanima šta se dešava u Beogradu, da li je nešto urađeno, iako je to glavni grad, već ih interesuje u svom rodnom mestu šta i kako se radi.

Još jednom, da li će biti još neki konkurs i da li će imati mogućnosti da se stavi akcenat na male sredine i za te medijske kuće, odnosno te portale iz tih malih sredina da mogu da dobiju sredstva? Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću pre nego što postavim pitanja prvo iskoristiti priliku da čestitam Đurđevdan svim našim pravoslavnim vernicima, sa željom da slavu slave u zdravlju, sreći i veselju i da im ova godina bude rodna i blagorodna. Kako se kaže - od Đurđevdana kada bude lepo vreme, biće godina malo i lošija, a ukoliko bude kiše, biće godina rodna i blagorodna. Tako da, današnjeg dana vidimo i sunce i kišu, tako da će biti sigurno ova godina rodna, blagorodna i, kako se kaže kod nas, i na njivi, a i kući.

Još jednom, moji prijatelji, braćo i sestre, srećna vam slava Đurđevdan.

Sada bih postavio nekoliko pitanja. Uvaženi predsedniče Skupštine, pitanja se tiču konkretno lokalnih samouprava, problema. Kao prvo, izneću nekoliko stvari, a ovo može da bude i pitanje Vladi.

Konkretno, problem eksproprijacije. Kada se radi eksproprijacija u lokalnim samoupravama, normalno, dobija se saglasnost Vlade, ali u okviru eksproprijacije zemljišta, sve može da se radi za potrebe javne svojine. Izgradnja domova zdravlja, kulturnih centra, izgradnja škola, izgradnja objekata, izgradnja putne infrastrukture, izgradnja vodovoda, kanalizacije, to su sve stvari koje su u okviru javne svojine i potrebe za tu, recimo, lokalnu samoupravu.

Ovde bih ja hteo, i to ću i u narednom periodu uraditi, kao poslanik predložiti predlog promene zakona, da se u okviru eksproprijacije stavi mogućnost i izgradnja zone industrije ili industrijske zone, baš zbog toga što u okviru ovog Zakona o eksproprijaciji ne stoji ta mogućnost, a postoji velika potreba. Recimo, konkretno, ima dosta tih malih lokalnih samouprava koje su u prethodnom veku bile veoma razvijene. Devedesetih godina, do 2000. godine imali su veći broj radnika nego sam broj stanovnika. To je, recimo, konkretno bila i opština odakle ja dolazim. Posle katastrofalne privatizacije društvene firme su otkupljene, urađena privatizacija i sada opština nema ni pedalj slobodne zemlje da bi sutra ponudila nekom investitoru, a imamo zainteresovane investitore koji bi, recimo, došli kod nas u Svrljig, a siguran sam da da ima takvih opština i u drugim delovima naše Republike Srbije.

Zakon o eksproprijaciji treba promeniti, da obuhvata i izgradnju zone industrije. To će biti moj predlog.

Pitanje Vladi – da li će u okviru aktivnosti Vlade u narednom periodu postojati mogućnost da se promeni ovaj zakon i da se tu stavi da to može da bude i zona industrijska ili industrijska zona da bude u okviru Zakona o eksproprijaciji, da može lokalna samouprava na osnovu Zakona o eksproprijaciji da otkupi zemlju, da je stavi u funkciju i to da bude po ubrzanom sistemu kao što je za ostale stvari koje se tiču javnih interesa u okviru lokalne samouprave?

To je jedno pitanje i vrlo je bitno za razvoj tih naših lokalnih samouprava.

Drugo pitanje je tzv. Zakon o konverziji ili Zakon o pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu. Pošto smo svedoci, to sam i malopre govorio, kako veliki broj privatizacija je urađen na štetu i lokalnih samouprava i radnika, to je rađeno do 2000. godine. Imamo primere, konkretno, recimo, u Beogradu bila je privatizacija neke hale koja je bila 400, 500 kvadrata, a ta hala je imala blizu 20 hektara zemlje, tu možda negde u centru, možda neki pašnjak ili tako nešto.

E, sad, šta se dešava? Pošto je taj vlasnik koji je imao mogućnost, imao političke veze, kupio taj objekat, on tu zemlju ima prioritet da je uzme, bez obzira što je objekat, recimo, 500 kvadrata, 20, 30 hektara zemlje, on ima prioritet da to zemljište kupi. U krajnjem slučaju, on pokreće taj postupak te konverzije zemlje i ima prioritet. A ima i situacija da isto takav objekat, kupio neko za vreme privatizacije ili stečaja, ima isto objekat 500, 600 ili 1.000 ili 2.000 kvadrata, ima blizu pet, šest hektara ili 15, 20 ili 50 hektara zemlje koje se u okviru tog objekta nalaze, a on ne želi da uđe u postupak konverzije, odnosno prevođenja iz tog prava u pravo svojine, da bude njegovo. On to ne želi. Tako to može da traje u nedogled. On tu zemlju koristi, pravi, šta treba da radi, a lokalna samouprava od te zemlje nema mogućnost sutra da, pošto ima zainteresovanih investitora, ona tu zemlju ne može staviti u funkciju.

Moje pitanje je da li će imati mogućnost da se u postupak uđe u promenu Zakona o konverziji zemlje? Ja ću to potencirati, zato što je to velika potreba, jer imamo dosta lokalnih samouprava koje imaju objekte koje je neko kupio objekat, nije kupio zemlju do tog objekta, nego samo zemlju koja se nalazi ispod objekta, a on tu zemlju, ne želi da uđe u postupak konverzije, već tu zemlju koristi bez naknade, a recimo, lokalna samouprava ima mogućnost da sutra dovede investitora koji bi hteo tu da radi, jer tu ima i voda i kanalizacija, ima struja, ali oni to ne mogu iz lokane samouprave da rade zato što Zakon o konverziji ne definiše vremenski interval za koje vreme treba taj vlasnik koji je kupio taj objekat da tu zemlju uđe u postupak konverzije.

Moje pitanje je – da li ćemo moći da taj zakon promenimo i da se tačno stavi datum za koliko vremena se ulazi u postupak konverzije? Ukoliko to ne uradi taj vlasnik, da to uradi jedinica lokalne samouprave ili država Srbija. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Kao prvo ja bih da vam se zahvalim na organizaciji međustranačkog dijaloga koji je krenuo sinoć, gde ste vi, zajedno sa našim predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, pokrenuli tu priču na najbolji način, jer to je jedini način da rešimo neke nesuglasice vezano za sve one izborne radnje i sve ono što je nekom nešto nedodirljivo. To konkretno mislim na one koji nisu bili na ovom dijalogu. Neka to ide njima na čast i uvek mogu da se žale. Kod nas se kaže – onaj ko gubi može da se žali kod Mile Rovala u Knjaževac. To je neki advokat Mile Rovalo. Ali, to se kaže kod nas, u mom kraju.

Jedna od stvari vezano za taj dijalog jeste da je Ujedinjena seljačka stranka tu učestvovala. Imamo neke svoje predloge, a ali to smo vama dali, predali i očekujem da ćemo neke stvari od toga i prihvatiti.

Meni je vrlo bitna jedna stvar, to može da se desi i nekim drugim političkim strankama. Inače, mi smo prošle godine promenili taj cenzus gde za prelazak cenzusa i ulazak u parlamente, kako lokalne, tako pokrajinske, tako i u Parlament Srbije, je 3%.

Kada smo bili na tim našim izborima, kao Ujedinjena seljačka stranka bili smo i na izborima i u Nišu sami. Mi smo u gradskoj opštini Crveni krst kao Ujedinjena seljačka stranka prošli cenzus, imali smo 3,6%, ali nismo dobili odbornika, ja ne znam iz kog razloga. Da li zbog tog Dontovog sistema ili ne znam šta, ali cenzus je 3% i ja sam računao da će to biti ulazak odbornika u parlament.

To je jedna od stvari koja se može desiti i nekome drugom. To se može desiti na izborima za parlament Republike Srbije, pa da ne dođemo u istu situaciju. Mi smo prošli 3,6% i nismo dobili odbornika, a neki poslanici kada su 2006.godine bili na izborima imali su 2,99% i oni su uspeli da uđu u parlament zahvaljujući nekim stranim ambasada.

Mislim da o tome treba da se govori i mislim da je za to potrebno da se zna, da je cenzus od 3% da li je to prolazak i ulazak u parlamente, da li u lokalne, pokrajinske ili republički parlament, i da to ukoliko ima nekih problema da se to reši na vreme da ne dođemo u situaciju da to bude nekome na štetu.

To je vrlo bitno i ja mislim da ova naša sada kampanja, vezano za razvoj demokratije, da se što veći broj ljudi skupi. Juče je bilo 26 stranaka. Ovde smo razgovarali o tim izbornim uslovima. To je nešto stvarno pozitivno, dobro i očekujem da ćemo zajedno sa svima, zajedno sa našim predsednikom Srbije koji je tu, koji je dao stvarno neke konstruktivne predloge, da će to biti rešeno na najbolji način i da će sve to biti za doprinos demokratiji u našoj zemlji Srbiji.

Još jedno pitanje bih hteo da postavim, konkretno, Ministarstvu zdravlja, Institutu za javno zdravlje Batut – da li će imati mogućnosti da se promeni pravilnik, da opštine koje imaju manje od 20 hiljada stanovnika da nemaju pravo na doktora interne medicine? To je vrlo bitno da se promeni, taj pravilnik, zato što veliki broj opština ima manje od 20 hiljada stanovnika nemaju doktora interne medicine, a ima veliki broj kardiovaskularnih problema, veliki broj ljudi koji imaju dijabetes, probleme sa srcem i oni nemaju mogućnost, nemaju tog specijalistu.

Potrebno je tim ljudima obezbediti doktora interne medicine, da to bude plaćeno iz budžeta Ministarstva zdravlja i da na taj način ti ljudi imaju ista prava kao i oni koji imaju više od 20 hiljada stanovnika.

To merilo, broj stanovnika ne priliči situaciji na terenu zato što veliki broj opština koje imaju staračku populaciju ljudi imaju demografsku ugroženost, imamo brdsko-planinsko područje, razuđenost opština, razuđenost sela. To sve traži da bude veći broj doktora, sestara i posebno tih specijalnosti koje su bitne za život i zdravlje tih ljudi. To je moje pitanje i da li postoji mogućnost da se taj pravilnik promeni za dobrobit tih malih sredina kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, veliki broj opština Jugoistočne Srbije, a i u drugim delovima Srbije kao što je recimo Raška i drugi delovi Srbije? Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja koja se tiču, konkretno, malih lokalnih samouprava koje su četvrta, odnosno peta grupa nerazvijenosti. Jedna od njih je i Opština Svrljig, iz koje ja dolazim.

Moje pitanje je usmereno ka Kancelariji za ulaganje, pošto sam u prethodnom periodu, 2014, 2015. i 2016. godine, više puta govorio ovde u Skupštini o problemima izgradnje fiskulturne sale, odnosno sportske hale, gde smo u okviru toga razgovarali sa našim sadašnjim predsednikom, a tadašnjim predsednikom Vlade, gospodinom Vučićem.

Na osnovu svih tih mojih angažovanja i zahteva iz Opštine Svrljig, mi smo 2017. godine u okviru Kancelarije za ulaganja dobili sredstva u vrednosti 100 miliona dinara, odvojene su na stavku da se odradi završetak te fiskulturne ili tzv. mešovite fiskulturne sale, u kojoj bi bilo 550 sedećih mesta. To bi bila velika potreba za sve nas koji živimo u Svrljigu, jer nama je interes da se mladim ljudima obezbedi da se bave sportom, da mogu da se druže. Normalno, kada je loše vreme, kada je kiša, kada je hladno, to ne može da se radi u balon sali na otvorenom, već nam je za to potrebna ta fiskulturna sala, koja je započeta davne devedeset i neke godine.

Do dana današnjeg Opština Svrljig je više puta projekat koji je odradila usaglašavala sa Kancelarijom za ulaganje, gde su se u okviru Kancelarije za ulaganje više puta menjali ljudi koji su prihvatali tu dokumentaciju i tražili su sve nešto novo i novo. Do dana današnjeg ta sportska hala nije započeta, nijedan deo, nije prihvaćen čak ni taj projekat, a mogu da kažem da su pojedini koji su bili ispred te Kancelarije za ulaganje, koji su bili kao ljudi zaduženi za praćenje projekata, tražili kada je krenulo da se radi da se kompletan objekat koji je urađen sruši, iako postoji kompletna dokumentacija o izdržljivosti i nosivosti koju su radile stručne službe i ljudi iz Opštine Svrljig iza toga stoje.

Pozivam i pitam Kancelariju za ulaganje kada će se obezbediti ta sredstva konačno, kada će se krenuti sa izgradnjom te mešovite fiskulturne sale, a mi u Svrljigu to kažemo sportska hala? To je potreba i dece koja idu u školu i mladih ljudi, zato što u Svrljigu postoji veliki broj sportskih radnika koji imaju veoma kvalitetne i dobre rezultate, gde veoma imamo uspešne sportiste. Juče sam govorio i o deci iz Svrljiga koja idu u srednju školu, a koja imaju neke ideje koje su patentirali vezano za zaštitu zdravlja, za zaštitu životne sredine i, konkretno, zaštitu kada se ne daj bože desi neka saobraćajna nezgoda. Baš zbog toga je bitno da se završi u Svrljigu ta sportska hala.

Još jednom pozivam predstavnike i nadležne u Kancelariji za ulaganje da to konačno završimo. Mi u okviru opštinske uprave imamo sve dokumente koji su slate od strane opštine prema Kancelariji, gde se traži sve nešto novo, novo i novo. Sve to što se traži, sve to traži i finansijska sredstva da se iz opštine obezbede, sve je urađeno, ali do dana današnjeg još nije ništa započeto, da se konačno završava od tih sto miliona koji su odvojeni u Kancelariji za ulaganje.

Sada, za mene je bitno konačno, znam da je pandemija, znam da ima dosta troškova, ali verujte mi, ljudi, ljudi iz opštine iz koje ja dolazim pitaju to uvek, jer znaju da je to velika potreba, da smo o tome govorili ovde i sa predsednikom Srbije, tadašnjim premijerom Vlade, imali smo i u budžetu sredstva opredeljena, odnosno u Kancelariji za ulaganje opredeljena sredstva od sto miliona dinara. Do dana današnjeg ništa nije krenulo da se radi. Očekujem da će to biti u nekom periodu koji je ispred nas, narednih mesec dana, dva, da se uđe u postupak, da se to završi, zato što je to potreba za sve naše mlade ljude, za decu koja su u osnovnoj školi i u srednjoj školi, a taj projekat i ta hala se nazali između osnovne i srednje škole. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje. Pošto je Opština Svrljig, kao i veliki broj takvih opština, nerazvijena, peta grupa nerazvijenosti, moje pitanje je upućeno Direkciji za imovinu. Inače, ispred Opštine Svrljig, početkom prošle godine, april ili maj mesec, podneli smo zahtev Direkciji za imovinu, da se obezbedi prostor za otvaranje jedne firme, a ima blizu pet hektara zemlje. Očekivali smo da će ta zemlja da se da opštini da možda gazduje, ali smo dobili od Direkcije za imovinu da nemamo pravo i da ta zemlja i dalje ničemu ne služi, ali mi tu zemlju ne možemo sada dati investitoru koji je zainteresovan da tamo otvara svoju proizvodnju. Inače, već je otvorio 105 radnih mesta i želi da kompletnu svoju proizvodnju prebaci u Svrljig.

Moje pitanje je da li će imati mogućnost da se u okviru Direkcije za imovinu, u okviru Ministarstva za poljoprivredu obezbede sredstva, mesto i zemlja, a postoji veliki prostor koji može da služi za nove investicije, za nova radna mesta i za to zemljište koje bi bilo naklonjeno ljudima koji bi želeli da otvore firmu?

Hvala još jednom. Očekujem da će to biti rešeno u narednom periodu.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja koja su bitna za sve građane Republike Srbije, bez obzira da li oni žive u seoskim ili gradskim područjima, da li žive na jugoistoku Srbije, u Raškoj ili Vojvodini, sve je to problem.

Kao prvo, veliko interesovanje, a ja ovo pitam baš zbog toga što veliki broj mojih komšija i sugrađana pitaju, svi su svedoci da unazad, prošle i ove godine, imamo veliki problem sa pandemijom i velika pažnja se stavlja na proizvode koji su bitni za život ljudi, konkretno mislim na hranu.

Moje pitanje je usmereno ka Ministarstvu trgovine, a tiče se konkretno proizvoda ulje ili zejtin, jer svi ti životni proizvodi koji su najbitniji, šećer, so, brašno, mleko, cena nije promenjena u velikom delu, možda nekoliko procenata, u odnosu 2019. do 2021. godine, dok je cena zejtina skoro duplirana. Mene interesuje zašto je to tako i da li ima mogućnost da se na to utiče, da bude manja cena, normalnija, zato što je zejtin veoma bitan proizvod za sve nas?

Velika potreba nas koji živimo u Svrljigu i okolnim mestima je da koristimo mast, ali to neko ne koristi već koristi zejtin, a cena zejtina je veoma visoka, kreće se do 180 dinara, a 2019. godine je bila cena između 90 i 100 dinara. Mislim da je to preterana cena. Cena suncokreta jeste bila nešto veća, ali bila je verovatnoća da je najveća količina suncokreta izvezena. Mislim da bi na to trebali da obratimo više pažnju, zato što je to veoma bitno za sve građane.

Ja znam da je cena naših poljoprivrednih proizvoda veoma mala, otkupna cena mleka, sira i svega ostalog, jer seljak uvek nosi najteži teret zbog celokupnog društva, ali mislim da cena zejtina jeste velika i na tome moramo da radimo, da se stavi cena koja je normalna, shodna situaciji u našim sredinama. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje upućeno je Ministarstvu poljoprivrede. Veliki broj naših sugrađana koji žive u brdsko-planinskim područjima, koji žive u opštinama na teritoriji Nišavskog okruga, Topličkog okruga, na teritoriji jugoistočne Srbije i u drugim delovima Srbije, u Raškoj, svuda je slična situacija, jeste da određivanje područja sa otežanim uslovima života se određuje pravilnikom do 500 metara nadmorske visine je područje sa težim uslovima života, a ispod 500 je proizvodnja lakša, bolja i za ta područja se ne dobijaju veća sredstva, kao što se dobijaju za područja koja imaju preko 500 metara nadmorske visine. Ja sam predlagao da se taj pravilnik promeni, da se drugačije to rangira, da opštine koje su nerazvijene, brdsko-planinska područja, opštine koje su devastirane, u tim opštinama treba da budu sva područja sa otežanim uslovima života, jer nije isto selo iz kojeg sam ja, da to selo ima povoljnije uslove, odnosno nepovoljnije uslove, a selo do mene, u istoj opštini, ima povoljnije uslove.

Mislim da na tome moramo da radimo i bilo bi dobro da se taj pravilnik promeni i da bude drugačiji, da se rangira na način da sva područja koja su na teritoriji opštine koja je četvrta ili peta grupa nerazvijenosti, brdsko-planinske, demografski ugrožene, koliko je rođeno dece, da se na osnovu toga određuje koja su područja sa otežanim uslovima života i da se tu izdvajaju veća sredstva.

Još jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede jeste, ja ću ovo da kažem pohvalno, zato što je donesen pravilnik i uredba, konkretno, vezano za pomoć u nabavci mehanizacije, učešće 50%. Od celokupne cene, 50% vraća Ministarstvo poljoprivrede, 40% se dobija kredit koji vraća taj poljoprivrednik a 10% učešće za to gazdinstvo. To je odlična odluka, to je odlična inicijativa našeg Ministarstva poljoprivrede i to znači da ukoliko neki poljoprivrednik iz mog kraja ili okoline želi da kupi neki traktor, neku priključnu mašinu, njemu se vraća 50% od cene, 40% od cene uzima kredit a 10% je učešće tog poljoprivrednika.

Predlažem da se u okviru ovog, ta minimalna stvar jeste 20 hiljada evra. Mislim da je to visoka skala za male poljoprivredne proizvođače, zato što veliki broj poljoprivrednih proizvođača, konkretno iz krajeva o kojima sam malo pre govorio, nemaju mogućnost da obezbede tih 20 hiljada evra. Zato predlažem da minimalno učešće za to bude 10 hiljada evra, jer svako gazdinstvo i na jugoistoku Srbije i u ostalim delovima Srbije koji su nerazvijena područja može da obezbedi 10 hiljada evra za nabavku nekog traktora, neke priključne mašine, a na ovaj način stimulišemo i proizvođače koji rade ovde kod nas u Srbiji, da to nisu uvozne mašine. To je velika stvar, dobro je, ali da se stavi na 10 hiljada evra, da ta cena bude manja.

Zahvaljujem se predsedniče.

Postaviću, kao i dosad određena pitanja nadležnim institucijama konkretno koja se tiču velikog broja ljudi koji žive i na jugoistoku Srbije i u celoj Srbiji.

Konkretna pitanja su vezana za EPS i za pretplatu koja se isplaćuje preko EPS-a Javnom servisu RTS-a.

Pošto smo svedoci da veliki broj ljudi na teritoriji Srbije preko EPS-a plaća i RTS normalno da očekuje da pokrivenost i prisutnost iz tih regija da bude na javnom servisu što mogu da kažem da nije baš tako, ali suština mog pitanja jeste kako postoji mogućnost da se taksa, koju plaćaju svi građani Srbije, a ja sad konkretno to kažem za područja sa težim uslovima života, za područja seoska, za brdsko planinska područja, gde imamo problem da veliki broj naših žitelja, to su mahom stari ljudi u seoskim područjima koji su imali, koji su živeli u tim područjima i desi se zbog starosti da čovek umre njegovi naslednici ukoliko ne isključe struju, a normalno bi bilo da niko ne isključi struju, zato što je to nešto što je bitno, on želi da ima to svoje ognjište, oni u tim kućama gde ima to merno mesto, osim što plaćaju tu taksu, struju, plaća se i taksa konkretno vezano i za pretplatu RTS-a. To važi za te ljudi koji ne žive u tim kućama, to važi i za ekonomska dvorišta.

Konkretno u našim seoskim područjima postoji mogućnost da ljudi žive u kući, a ekonomsko dvorište odvojeno od njih 50 ili 100 metara i oni ukoliko imaju to merno mesto i na tom mernom mestu plaćaju pretplatu RTS-a.

Mislim da nije normalno, jer krave, ovce, svinje, kokoške verovatno ne gledaju RTS i to bi trebalo normalno da se ne naplaćuje tim domaćinstvima.

Imamo i situacije kada sada dođe do navodnjavanja, imamo kvalitetne voćnjake, gde ljudi žele da se bavi navodnjavanje, da to bude sve kako treba i oni tu imaju merno mesto i oni tu isto moraju plaćati pretplatu RTS-u.

To je namet za naše poljoprivredne proizvođače i da bi oni to mogli da ne plaćaju treba da podnesu određene zahteve, to je procedura, a u krajnjem slučaju oni tu gube vreme, a nekada to ne urade nego plaćaju i to njima ide iz svog budžeta koji je i ovako u teškoj situaciji.

Moje pitanje, da li postoji mogućnost da se takvim ljudima koji imaju takve probleme, da imaju dva merna mesta, jedno gde žive, na drugo su ekonomsko dvorište štale i to gde je njihov izvor prihoda, od toga žive, da tu ukoliko ima dva merna mesta da se na tom drugom mestu da se ne plaća RTS i da se oni od toga ljudi oslobode i normalno to je potreba i poziv da se to što pre reši, jer suština svega jeste da veliki, najveći broj naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, a i u ostalim područjima brdsko planinskim kako sam rekao, to su redovni pretplatnici i RTS-a, i normalno redovno plaćaju struju i zbog toga oni sad zbog svog poštenja i dobrote oni sada plaćaju nešto više nego ovi naši prijatelji i sugrađani koji žive u velikim centrima.

Za mene kao čoveka to je bitno da se reši, da se ne plaća pretplata za RTS na takvim mestima gde se već isplaćuje za to gde oni ljudi žive i to da se ne naplaćuje. I to treba da uradi ili EPS ili koordinirano sa RTS.

Radio televizija Srbije normalno neće da se odrekne svojih naknada, ali mislim da nije u redu da se nekom naplaćuje dva puta, iako je jedno domaćinstvo, a štala izdvojena i tu ima merno mesto.

Još jednom pozivam sve nadležne da to reše za dobrobit naših i poljoprivrednika i onih ljudi čije su kuće ostale u nekim selima, a oni žive u nekim većim centrima. Još jedna od bitnih stvari, ovo ću sada da kažem, i za mene je ovo bitno da to bude rečeno, na dobrobit svih, da ne bude aprilska šala, jeste danas 1. april.

Ja bih danas iskoristio priliku……

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege, ja ću postaviti pitanje i podsetiti sve naše građane na neki period 2000. godine, gde je do te 2000. godine bio veliki broj firmi koje su bile aktivne, radile, tzv. društvene firme. Posle dolaska DOS-a, veliki broj tih firmi je počeo da propada, počeli su da uništavaju te firme, donosili zakone koji su bili na štetu radnika a u korist pojedinaca, gde je veliki broj tih firmi otišao u stečaj, veliki broj radnika izgubio svoja radna mesta i ti ljudi su sada već u poznim godinama, da ne kažem u godinama kada je njima najteže.

Mogu da podsetim sve da je veliki broj takvih firmi ugašeno, zatvoreno, odvedeno u stečaj, i u opštini iz koje ja dolazim, Svrljig, a to važi i za okolne opštine, gradove, za grad Niš, „Elektronska industrija“ i veliki broj takvih firmi. Takve firme su imali naši prijatelji i sugrađani i u Prijepolju, u Tutinu, Sjenici, Subotici, Novom Sadu, gde su sve privatizacije rađene na štetu radnika.

Posle toga, radnici su imali prava da se tuže, da ostvaruju svoja prava na sudu, gde su dobijali sudske presude u njihovu korist. Imali su pravosnažne sudske presude da im se isplati određena naknada za period dok su bili u firmi a nije im isplaćena zarada. Njihova cena rada koju je sud presudio se kreće od nekoliko stotina hiljada pa i više od toga, ali do dana današnjeg ti radnici nisu uspeli da naplate svoja potraživanja, iz razloga što je stečajni upravnik namirio prvo svoje potrebe, a posle su bili radnici u drugom redu i vrlo mali broj njih je ostvario svoja prava i dobio neka sredstva iz te firme.

Inače, presudom sudova ta društvena svojina je bila obaveza države, tako da je država preuzela obavezu da isplati zaostale zarade ili naknade radnicima. Veći deo sredstava nije isplaćen i te pravosnažne sudske presude i sada stoje kod naših radnika koji su u veoma teškoj finansijskoj situaciji.

Pitam nadležno ministarstvo i predsednicu Vlade – da li postoji mogućnost da se ta njihova potraživanja, te pravosnažne sudske presude koje imaju od strane naših sudova, da se nađe način da se to njima nadoknadi kroz pomoć oko naplate struje, tehničkih stvari, vode i svega onog što oni moraju da plate? Ja bih voleo ako bismo tako mogli da uradimo, da pokušamo da spasimo veliki broj ljudi koji su sada u poznim godinama, 50, 60, nisu u penziji, a imaju potrebe da plate struju i ostale stvari koje su za njih veoma bitne.

Još jednom, mislim da je privatizacija bila veoma loša, da su stečajni upravnici radili na štetu radnika i firmi koje su vodili, ali sada bi bilo potrebno da iznađemo mogućnosti da ta dugovanja radnika, da njihova pravosnažna rešenja mogu da se naplate, makar jednim delom da se „prebiju“, kako se kaže kod nas u našem kraju, sa dugovanjima za struju, za vodu ili za ono što je njima potrebno. Mislim da je to potreba svih nas.

Imamo veliki broj ljudi koji su imali određene skupove u Nišu, kod mene u Svrljigu i ja bih voleo, ako bi mogli na ovo pitanje da mi odgovore i da se nađe način i rešenje, da se makar deo tih dugovanja prizna kroz relaksaciju troškova struje i osnovnih životnih potreba. Hvala.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvaženi kolege poslanici, građani Srbije, ja bih postavio pitanje MUP-a gospodinu Aleksandru Vulinu, a konkretno se pitanje tiče lovaca. Pošto u Srbiji ima velik broj lovaca, ljudi koji se bave lovom. Lovački Savez Srbije je veoma aktivan sad i kad …situacije vezano za zaustavljanje velikih broja zaraznih bolesti da se ne šire od životinje na ljude.

Konkretno pitanje jeste – da li će se ući u postupak promene Zakona o oružju i municiji baš zbog toga što u okviru tog zakona se daje ovlašćenje policijskim službenicima da mogu u svakom slučaju, ukoliko dođe neki problem, da li verbalni sukob, da li čak neko lažno prijavi nekog ko je lovac, da njemu istog trenutka dolaze policajci, uzimaju oružje, u celokupnom njegovom domaćinstvu, pa sad nije bitno da li je njegov sin učenik trećeg ili četvrtog razreda srednje škole ima 18 godina, imao neki verbalni sukob zajedno sa nekim svojim drugom iz odeljenja, neko to prijavio policiji, dolazi uzima se oružje i lovačko oružje i svo oružje i njegovom ocu i njegovom dedi i njegovom pradedi.

Sve dok se ne okonča postupak ti ljudi ne mogu ići u lov, a mi svi znamo da veliki broj naših građana Srbije veoma vole love, ide u lov, i imamo blizu 80.000 lovaca u Srbiji. Nije bitno da li je taj lovac iz Svrljiga, da li je iz Prijepolja, da li iz Tutina, da li je iz Subotice. Svi ti ljudi koji idu u lov, a desi ovako neki nemili događaj da mu neko namerno želi da mu smesti, a dešava se, jer je to sada svakodnevnica. Dešava se da neki prijatelji ili prijatelj nekog njegovog neprijatelja prijavi nekog lovca da mu je pretio, istog trenutka mu se dolazi u kuću, u domaćinstvo, uzima se svo oružje i na taj način taj lovac i njegov možda otac, njegov deda, više ne može ići u lov, a imamo situacije da neko čuva samo pušku jer je to uspomena na njegove pretke, pa zbog toga moje pitanje jeste da li će se taj zakon uskoro promeniti.

Imam informacije da je ministar Vulin napravio i Radnu grupu koja će ući u postupak promena ovog zakona baš zbog toga da će se tačno u zakonu definisati da se u tačno određenim situacijama može oduzeti oružje od onoga ko je učinio neki prekršaj ili pored prekršaja u pokušaju, a da to ne bude za njegove iz familije. To je veliki problem za veliki broj lovaca Srbije i ja bih voleo da to što pre rešimo.

Imamo situaciju, isto tako sličnu, i to je prethodnih dana i ministar policije gospodin Vulin rekao, da se ulazi u postupak promene zakona da kada neko dođe da napadne nekom u svom domaćinstvu, recimo dođe Janković Janko u domaćinstvo Petrović Petra, napadne, ovaj upotrebi oružje da brani svoju kuću, svoje ljude, svoje ukućane, on za to može da odgovora. Imali smo isto takav slučaj kada su migranti ušli u plac privatnog vlasništva i napali su vlasnika. On se branio i pucao i sada taj čovek ima odgovornost i ide mu krivična prijava i može biti uhapšen.

Očekujem da će taj zakon biti promenjen da svi mi koji imamo sutra opasnost da nas neko napadne, a imamo oružje u kući da možemo da branimo svoj prag. Još jednom bih se zahvalio našem generalu Bratislavu Dikiću koji je bio uhapšen pre četiri godine i četiri meseca u Crnoj Gori. Bio je u zatvoru i sada je pušten. Taj čovek je branio naše ljude da li su bili na Kosovu, da li su bili u bilo kom delu naše zemlje Srbije, on je bio borac i ostaće borac za svakog građanina i on je čovek koji je sada tu u Srbiji. Došao je slobodan i pozdravio bih ga i poželeo mu puno zdravlja, jer ti ljudi su bili za nas i branili našu zemlju Srbiju i mi za njih uvek moramo imati poštovanje. Hvala.

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja koja se tiču konkretno velikog broja ljudi. Konkretno pitanje bi bilo nadležnom Ministarstvo za boračka pitanja, za ljudi koji su bili učesnici rata, za sve one koji su branili ovu našu zemlju. Inače, zadnjih dvadesetak dana, možda i mesec dana u novinama je bio istaknut problem jednog našeg borca učesnika rata koji je bio u vojsci i odmah krenuo da brani našu zemlju. Inače je 1978. godište, iz Svrljiga je, jedno selo pored Svrljiga, selo Crnoljevica. Zove se Dragan Nikolić.

O njemu ću morati da kažem nekoliko stvari. To kažem i zbog njega i zbog još mnogo takvih ljudi koji su bili učesnici rata koji su branili našu zemlju, koji su u borbama i ranjavani, imali su povredi, a sada kako vreme ide, posle dvadeset i nekoliko godina posle rata, ti ljudi i ako imaju određeni stepen invaliditeta, već stare, imaju potrebe da se na njih stavi veća pažnja.

Inače Dragan Nikolić je bio od prvog dana u borbi sa šiptarima na Kosovu, na Košarama. Tu je od prvog dana bio, tu je i ranjen, posle toga bio je u bolnici u Đakovici, pa u bolnici u Nišu gde je lečen. Posle završetka rata on je imao problema tzv. posle ratnih problema, psihički problema, gde je bio u veoma teško situaciji. U međuvremenu 1999. godine se oženio, dobio ćerku, nešto je malo radio, ali kako je prolazilo vreme imao je unazad godinu godinu i po dana imao je i dva moždana udara i sada je u takvoj situaciji da u međuvremenu nema invaliditet, ni jedan stepen invaliditeta nema zato što to nije ni tražio. Sada kada se desilo ono najgore, kada više ne može da se kreće, ne može da funkcioniše, pomažu mu i njegova ćerkica i njegov brat.

Tu su se posle apela i poziva uključila lokalna samouprava, uključilo se i Ministarstvo rada, uključila se i Vojska Srbije. Mislim da je on sada u Gamzigradskoj banji, tamo se leči. Tu je tri meseca, ali zbog toga što nema ni zdravstveno osiguranje, nikakvo osiguranje nema, on ima velikih problema i njemu je potrebna pomoć.

Kao prvo, moje pitanje – da li će imati mogućnost da nadležno ministarstvo obezbedi uslove za takve ljude koji su bili učesnici rata, koji su branili zemlju, koji imaju određene povrede, a nemaju pravo da se leče? Nisu prepoznati u zdravstvenom sistemu. Kako možemo takvim ljudima pomoći? Konkretno jedan od njih je Dragan Nikolić, a ima ih još takvih ljudi u Srbiji koji imaju problema. Do sada nisu imali potrebe da traže pomoć, ali kako godine idu oni stare i njima je neophodno potrebna pomoć.

Mi moramo sistemski naći rešenje za te naše borce, za te naše ljude, jer ćemo na taj način dati pažnju, dati poverenje, jer naš čovek je uvek bio za to da se brani zemlja, ali zato mi kao ljudi, kao država moramo iznaći mogućnosti da im stavimo veću pažnju i finansijsku i bilo koju, da na taj način oni mogu da prevaziđu ono što nisu mogli sami.

Mi kao država smo dužni da to uradimo i pozivam nadležno ministarstvo da rešimo problem Dragana Nikolića koji je sada u veoma teškoj situaciji, na lečenju je u banji. Ali, sve to što se radi, radi se što se kaže, bez nekih papira. Sada se završavaju papiri za njega, rešava se njegov status da dobije određeni stepen invaliditeta i zajedno preko Vojske, preko nadležnog Ministarstva za boračka pitanja, njemu se mora obezbedi da se leči i da može da živi, da dočeka da udaje ćerku, da dobije unučiće, jer to je cilj svima nama i svih nas.

Još jednom ja očekujem da ćemo rešiti problem Dragana Nikolića i svih onih naših boraca koji su bili učesnici rata, da li na Košarama, da li na nekom drugom mestu, a nisu prepoznati u zdravstvenom sistemu, jer neko nije bio ranjen i zbog toga i nije prepoznat. Jedno pitanje, to je ono što sam hteo da kažem.

Zahvaljujem se, predsedniče.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja bih postavio nekoliko pitanja vezano za turizam, turističke destinacije, ugostiteljstvo, konkretno, na jugoistoku Srbije gde je centar svega toga Stara planina, vrh i ono što je najlepše to su dobri ljudi i dobra usluga.

Ujedno ću i da pozovem sve građane Srbije i vas ovde u Skupštini da obiđete Staru planinu, hotel „SP Resort“ i sve tamo, gde je sada direktor na Staroj planini Goran Karadžić koji je bio i direktor „SP Resort“ i gde sada ima veliki broj ljudi koji tamo dolazi zbog dobre klime, zdravog vazduha i najbitnije od svega toga jesu dobri ljudi koji žive tamo.

Suština svega jeste da je hotel rađen u prethodnom periodu, da je to projekat države Srbije, da je ispunio sva svoja očekivanja i moje pitanje, konkretno, da li će u narednom periodu biti, što brže da se radi, izgradnje novih objekata, proširenja kapaciteta i normalno da sve to bude uz blagoslov svih nas ovde zato što je Stara planina i opštine koje se tiču, gde put prolazi do Stare planine, to je opština Svrljig i opština Bela Palanka, grad Pirot, Knjaževac, Zaječar. Sve su to destinacije preko kojih možete da dođete i da probate specijalitete koji se tamo rade kod nas.

Kada neko pođe odavde iz Beograda preko autoputa, Niša, preko Svrljiga do Stare planine, bilo bi dobro da svrati u Svrljig da proba naše specijalitete i bilo bi dobro da nadležno Ministarstvo turizma obezbedi i opredeli sredstva za ulaganje i u seoski turizam, u ugostiteljstvo, jer mislim da je to neophodno da se najviše pomognu ti naši poljoprivredni proizvođači koji žive na tom delu puta, da se tamo njima obezbede dovoljna sredstva da mogu da pojačaju svoje smeštajne kapacitete, da tu mogu da prodaju svoje kvalitetne proizvode i na taj način da sebi obezbede lakši život, da sebi obezbede mogućnost da tamo ostanu i da tamo mogu da stvaraju svoje porodice i da kroz program države Srbije se izdvaja više sredstava za svako novorođeno dete, za svaku nezaposlenu porodilju koja živi tu i u takvim sredinama.

Još nešto što je za sve nas tamo bitno jeste da se pojača snaga struje i da sutra tu može da se gradi još objekata, jer znam da je i direktor o tome pričao i siguran sam da će to biti urađeno, ali uz podršku države Srbije.

Jedna od stvari koja je tamo bitna za sve jeste da se reši problem otpadnih voda. Još jedna od stvari vezanih za ugostiteljstvo – da li postoji mogućnost da ti ugostiteljski objekti, ugostiteljska preduzeća, gde je osnivač država Srbija, a ima ih takvih ovde i u Beogradu, ima ih i u Novom Sadu, mislim da ih ima i u Nišu, ti hoteli koji su u vlasništvu države Srbije imaju ista prava kao i privatni hoteli, da imaju pravo na tu minimalnu zaradu za svakog radnika, da imaju pravo na subvenciju za svaki krevet? Kako sam ja čuo, oni ta prava nemaju. Mislim da bi bilo dobro da se državnim preduzećima, što se tiče ugostiteljstva, obezbede iste mogućnosti kao i privatnim hotelima, da mogu od svog rada da žive i normalno da rade i doprinose svima nama, a takvih hotela, takvih ugostiteljskih preduzeća ima u centru Beograda. Hvala još jednom.