Zahvaljujem se.

Kao i do sada, ja bih određena konkretna pitanja za deo poljoprivrede, a sada bih još jednom pitao vezano za zadrugarstvo, za sve one potrebne stvari koje su krenule u zadrugarstvo, vrlo pozitivne, vrlo lepo, gde je počelo da se govori o zadrugarstvu veoma pozitivno.

Moje pitanje nadležnom ministarstvu – kada će se znati rezultati po konkursu koji je raspisalo nadležno ministarstvo za zadruge, da li one nove zadruge, da li one zadruge stare ili složne zadruge ,jer je rok bio za podnošenje zahteva po konkursu 15. avgust za stare i za novije zadruge i bio je 15. septembar za složne zadruge? Visina subvencije, odnosno pomoći za zadrugarstvo, odnosno te zadruge bila je 129 hiljada evra za stare zadruge, šezdeset i nešto hiljada evra za nove zadruge i 500 hiljada evra za složne zadruge.

Pošto dolazim iz kraja gde se stvarno govori uveliko o zadrugarstvu, gde je i sam naš predsednik Srbije je dao veliku podršku razvoju tog dela Srbije za više ulaganja, za veća sredstva koja će se tamo ulagati, u te okruge, u te regione, kao što je Nišavski, kao što je Toplički i ostali okruzi i što se tiče zadrugarstva, to je stvarno velika i pozitivna stvar, nadležno ministarstvo je pokrenulo tu priču o zadrugarstvu gde se vide rezultati, jer, bez jakog zadrugarstva siguran sam neće imati uspeha ni da se razvija poljoprivreda u onom pravom smislu kako treba da bude.

Inače, pošto na nivou Nišavskog okruga, Topličkog okruga i još nekoliko okruga imamo sada okružne zadružne saveze, gde postoji Okružni zadružni savez „Južne Srbije“ koji ima veoma jaku infrastrukturu, gde ima preko 80 i nešto zadruga koje su tu, koje rade, a sklop svih tih zadrugara i svih tih zadruga jeste sekretar Zadružnog saveza okružnog „Južna Srbija“, Anita Ilić koja je u jedno i osoba koja je prikupila te ljude, zato što ona za sve te ljude radi onako kako treba, na najbolji način, skuplja, daje informacije, pomaže oko konkursa. Mislim da sam čuo da unazad nekoliko dana, tačnije početkom novembra sekretar tog Okružnog zadružnog saveza „Južna Srbija“ je podnela ostavku, neopozivu, iz razloga što trpi određene pritiske od određenih ljudi koji traže da se za njih obezbede sredstva, koji traže da dobiju određene zadruge sredstva, da li je to 60 hiljada evra, da li je 120 hiljada evra ili složna zadruga.

Inače, u razgovoru sa ljudima koji vode te zadruge sam pričao, gde imam informacije i da se pojavio uzbunjivač koji se prijavio u policiji i koji želi da obelodani niz negativnih, kriminalnih stvari određenih ljudi koje se tiču zadrugarstva.

Još jednom moje pitanje – kada će se obelodaniti i znati ko je prošao na konkursu nadležnog ministarstva koje vodi ministar Krkobabić i koliko je tih zadruga?

Konačno, interesuje me - zašto je sekretar regionalnog Zadružnog saveza „Južna Srbija“, Anita Ilić, podnela ostavku, neopozivu, zato što svi ti ljudi koji su u tim zadrugama, koji su formirali taj Okružni zadružni savez podržavaju tu njenu aktivnost i podržavaju sve ono što je postigla, a to je da se razvija zadrugarstvo.

Vezano oko toga - da li tu ima mogućnosti da se prevaziđu ti problemi, da Okružni zadružni savez „Južna Srbija“ nastavi da radi na najbolji način, da se stavi lopta na zemlju, što se kaže, normalno, ukoliko ima nekih negativnih, kriminalnih stvari, da nadležni organi Srbije to provere, da rade u interesu daljeg razvoja zadrugarstva, u interesu razvoja poljoprivrede, jer smo mi imali period kada je zadrugarstvo pokazalo da bez toga nema razvoja poljoprivrede.

Ponovo dolazimo do toga da se dešavaju neke negativne stvari koje reflektuju da se dešavaju ponovo loše stvari i da zadrugarstvo dođe u situaciju da ono što je pozitivno ispadne loše.

Podržavam politiku predsednika Srbije, podržavam politiku Vlade, zato što znam da je zadrugarstvo nešto bez čega nema razvoja poljoprivrede.

(Predsedavajući: Vreme.)

Osim zadrugarstva, tu su normalno i ostale stvari koje se moraju pomoći, ali još jednom Zadružni savez Srbije, Okružni zadružni savez „Južna Srbija“ i svi savezi u okviru zadrugarstva moraju raditi u interesu naših zadrugara, jer, još jednom, interesuje me – da li će imati odgovornost ukoliko ima nekih krivičnih dela…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Jedno pitanje vezano je za komasaciju, pošto svi znamo da poljoprivreda i razvoj poljoprivrede u najvećem delu zavisi od komasacije, a komasacija je kod nas rađena davne osamdesete godine i sada se radi nešto pomalo ali to je vrlo mala površina koja se radi.

Inače, Zakon o komasaciji 2006. godine, gde u tom periodu za dve godine treba da se donesu podzakonska akta, pravilnici, gde do današnjeg dana to nije urađeno. U periodu od 2012. – 2013. godine nemačka vladina organizacija GIZ je zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede ušla u postupak, sedam pilot projekata, da se uradi komasacija u određenim područjima, brdsko-planinskim područjima gde je završeno, a gde od tih sedam područja samo u jedno područje ovo, a to je u Boljevcu, gde je sve to upisano u katastar.

Što se tiče komasacije, rešavanjem komasacije rešava se i pravno-imovinsko nasleđe jer smo svedoci da u katastru stoje unazad pet generacija vlasnik te zemlje. Ovim se to rešava, rešavaju se putevi između dve parcele, rešava se odvodnjavanje i na taj način komasacija i dobrovoljno popunjavanje zemlje jeste za nas prioritet.

Moje pitanje je kada će u Skupštinu ući Zakon o komasaciji, zato što imamo Zakon o poljoprivrednom zemljištu gde samo ima 19 članova vezanih za komasaciju i za dobrovoljno ukrupnjavanje zemlje? Inače, formirana je komisija, kakvu imam informaciju od strane nadležnog ministra poljoprivrede, ta komisija, na čelu te komisije je direktor Uprave za zemljište i po mojim informacijama ta komisija ima 27 članova i oni se dosad nisu sastali nijednom.

Interesuje me kada će ući u postupak Zakon o komasaciji, jer samo na taj način imamo šansu da stavimo akcenat na razvoj poljoprivrede, jer se ukrupnjavanjem zemlje rešavanjem pravno-imovinskih problema, rešavanjem putne infrastrukture kroz to zemljište komasirano ima mogućnost i da se razvije poljoprivreda ne samo u brdsko-planinskim područjima o kojima govorim, već i u ostalim delovima Srbije. Ima dobrih primera što je urađeno, ali to su vrlo male površine.

Još nešto što bih pitao konkretno, a vezano je za opštinu odakle ja dolazim. Inače, svi znamo, privatizacija koja je bila 2000. godine, privatizacija je bila katastrofalna za celokupno društvo za sve nas u Srbiji. Vrlo mali procenat privatizovanih firmi je uspelo da nastavi da radi.

Inače, u Svrljigu, odakle ja dolazim, 2000. godine imali smo više hiljada radnika, čak je Svrljig bio jedna od najrazvijenih opština u bivšoj Jugoslaviji. Privatizacija je učinila svoje, naknadna privatizacija, uništia je firme, gde je jedna od tih firmi bila „EI Akustika“ Svrljig, koja je proizvodila zvučnike, proizvodila sve ono što je potrebno za te namene. U tom vremenu, osamdesetih godina u toj Elektronskoj industriji Svrljig, „EI Akustika“ Svrljig, urađena je laboratorija za zvuk – to je tzv. gluva soba, koja je rađena zajedno sredstvima „EI Akustike“ Svrljig i u tom vremenu zajedno sa Elektronskim fakultetom u Nišu. Ta laboratorija za zvuk, ta gluva soba je bila u to vreme najveći projekat na Balkanu, gde su radili za potrebe i firmi, društvenih preduzeća, a bilo je i za vojnu industriju, za proveru, jačinu kvaliteta zvuka, kvaliteta mikrofona, kvaliteta zvučnika i svega ostalog.

Inače, ta gluva soba nije ušla u stečajnu masu kada je ta firma otišla u stečaj zato što u to vreme ti stručnjaci koji su privatizaciju radili u Srbiji, 2000. godine oni su to privatizovali na najgori način, ostali su ljudi bez posla. Ta gluva soba ili ta laboratorija za zvuk je ostala u državnoj svojini, tačnije Elektronski fakultet u Nišu je titular te laboratorije, odnosno te gluve sobe koja sada bi trebalo da se stavi u funkciju.

Moje pitanje je, kada će se ta soba, gluva ili ta laboratorija za zvuk staviti u funkciju zato što je to velika šansa i potreba možda za neke projekte, za neke firme koje rade vezano takve neke stvari i velika je stvar da to ne ostane samo spomenik 80-ih godina jer je stvarno veoma kvalitetno urađeno na najbolji način, gde je u to vreme učestovali Danska država, Nemačka država, gde su iz naše države bili najbolji stručnjaci. Moje je pitanje, kada će Elektronski fakultet u Nišu staviti u funkciju taj objekat zato što je to vlasništvo države Srbije, Ministarstva prosvete? Ukoliko to bude što pre da se tu da mogućnost da mogu ljudi da rade normalno. Ta firma je sada privatizovana, kupili su ljudi, a bilo bi dobro da se to stavi u funkciju. Hvala.

Zahvaljujem se.

Ja bih postavio nekoliko pitanja iz delokruga područja gde ja živim, a to je jugoistok Srbije, gde je Niš centar i okolne opštine. Konkretno pitanje sam više puta ponavljao i sada ću ponoviti još jednom, vezano za izgradnje naplatnih rampi u delu autoputa koji ide preko Niša do Sofije, odnosno prema Grčkoj, gde smo imali i određene peticije i konačno, naplatne rampe se rade. Za mene je sada zadovoljstvo što posle niza mojih inicijativa, sada je data mogućnost da posebno za građane Niša mogu se obezbediti posebne karte koje će finansirati grad Niš preko „Puteva Srbije“, gde će za sve građane Niša koji putuju i idu obilaznicom preko autoputa, za njih biti besplatan prevoz.

Ja to pozdravljam i to je odlično, jer je to velika potreba, zato što je grad Niš grad koji ima velikih mogućnosti, a s druge strane, ima dosta potrebe za neke zaobilaznice.

Ali, mene sada interesuje, pošto je za građane Niša to je prihvaćeno od strane „Puteva Srbije“, moje pitanje jeste „Putevima Srbije“ – da li postoji mogućnost da na isti način to dobiju i lokalne samouprave koje su u Nišavskom upravnom okrugu, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Gadžin Han, opština Merošina i ostale opštine, čiji građani, iz tih opština, imaju potrebe da dolaze do Niša, zato što veliki broj ljudi iz tih opština radi u Nišu i svakodnevno idu i završavaju poslove u Nišu. Ne samo to, nego i potrebe zdravstvene zaštite, potrebe i ostalih stvara, jer nama Niš jeste centar svih događanja? Zato je moje pitanje „Putevima Srbije“ da li će imati mogućnost, primer, opština Svrljig da iz svog budžeta izdvoji sredstva na isti način kako je to uradio grad Niš i da za građane Svrljiga imaju te kartice kojima će moći besplatno da idu do Niša preko autoputa ukoliko žele tuda da idu, da bi bila zaobilaznica ili ako je to veća potreba?

Da li to može i za građane Svrljiga, za građane Merošine i tih opština koje su u Nišavskom upravnom okrugu, koji rade, koji imaju potrebe, uz obavezu da lokalna samouprava iz svog budžeta odvoji sredstva procentualno na isti način kako će to uraditi grad Niš? Svrljig kao opština je spremna to da uradi i da se obezbede sredstva da za ljude iz Svljiga koji putuju za Niš i rade u Nišu to bude obezbeđeno. To je moje pitanje.

Još jednom bih pitao vezano i za izgradnju puta od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice, jer je put stvarno u veoma lošem stanju, a o problemima oko tog puta govorio sam više puta na Skupštini i tražio da se uđe u postupak da se taj deo puta uradi zato što je to velika potreba za sve nas koji dolazimo od Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Negotina, Bora, jer kako sam rekao, grad Niš je centar svih naših događanja, ima puno potreba gde dolaze svi ti naši ljudi iz tih naših opština.

Još nešto bih pitao isto „Puteve Srbije“, konkretno vezano za delokrug u delu regionalnog državnog puta, da li će se ući u postupak rekonstrukcije dela puta koji ide kroz sam Svrljig, preko sela Galibabinca, do sela Beli potok. To je opština Knjaževac. Put je u katastrofalnom stanju. Očekujemo da će taj put biti stavljen u funkciju, odnosno da se uđe u postupak rekonstrukcije u narednoj godini. Potreba je velika, a svedoci smo da će u narednim godinama, 2020, 2021. godine, biti velike investicije u infrastrukturi, pa zbog toga ovo pitam, zbog potreba građana koji žive u Svrljigu, u Knjaževcu, koji funkcionišu između. To su sve ljudi koji su možda rođeni u Svrljigu, a žive u Knjaževcu ili obrnuto.

To isto važi, da li će biti mogućnosti da se u narednom periodu, 2020. godine, uradi put, kojim se daje mogućnosti da od Svrljiga prema Soko Banji, to je deo Labukova preko Radenkovca, da se taj deo puta završi? Tu je velika potreba da povežemo i opštinu Svrljig i opštinu Soko Banju. Mislim da je to velika potreba i očekujem da će to biti urađeno zato što se obezbeđuju velika sredstva za potrebe radova u infrastrukturi.

Ja bih sada iskoristio priliku da zahvalim Direkciju za imovinu i ljudima koji vode Direkciju za imovinu na ažurnosti i efikasnosti, posebno direktoru Jovanu Vorkapiću, Oliveri Krstić i načelnici u Direkciji, Neveni Zeljković. To su ljudi koji stvarno rade svoj posao u interesu svih nas koji živimo van Beograda i imamo potrebe da završimo ono što je započeto. Hvala ljudima koji rade u Direkciji za imovinu. Stvarno rade svoj posao na najbolji način. To mogu da kažem i za „Srbijavode“, za direktora gospodina Puzovića, jer su to ljudi koji stvarno rade svoj posao na najbolji način. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Kao i do sad, ja ću postaviti određena pitanja koja se tiču jugoistoka Srbije i područja u kojima živi taj narod.

Inače, moje prvo pitanje vezano je za Ministarstvo poljoprivrede, pošto smo svedoci da su unazad nekoliko godina u Ministarstvu poljoprivrede obezbeđena sredstva u budžetu vezana za subvencije, da je povećan obim subvencija, broj ljudi koji su konkurisali, ali imamo nešto što je za mene vrlo bitno, i to bi pod hitno trebali to da promenimo - to je Pravilnik o određivanju područja sa težim uslovima života. To su tzv. marginalna područja.

Pravilnik koji postoji od ranije, od 2012. godine ili posle toga, je Pravilnik koji definiše da područja koja su na više od 500 metara nadmorske visine ili gde imaju više od 100 radnika u tom selu ili procentualno broj zaposlenih iz tog sela, koji rade, ta sela nisu marginalna. Sela preko 500 metara nadmorske visine, to su sela marginalna, područja marginalna i ta područja imaju određene privilegije za subvencije, za podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede.

Imamo veliki broj područja i sela koja imaju takav status. Recimo, selo odakle ja dolazim je selo Plužina, iz Svrljiga. To selo se vodi kao razvijeno, a selo do njega isto. Razlika je samo u dvoje ili troje koji su zaposleni ili se fiktivno vode u tom selu ili se vode u mom selu kao prijavljeni da žive, da bi koristili troškove putovanja. To selo nije marginalno, odnosno obrnuto, što znači da merilo, nadmorska visina, broj ljudi koji se vode da rade u tim područjima nije realno i nije dobro zato što je potreba naših poljoprivrednih proizvođača koji žive na jugoistoku Srbije u brdsko-planinskim područjima, koji žive sa otežanim uslovima života, to su sve celokupne opštine, Bela Palanka, Gadžin Han, Svrljig, Boljevac, Doljevac, Knjaževac i veliki broj je takvih opština, njima je potrebno da se obezbedi da celokupna teritorija opštine i sva sela da imaju status marginalnog područja, jer je stvarno tamo veoma teško da se živi.

Prelažem da jedno od merila koja treba da budu bude broj rođene dece u tim selima, koliki je broj dece, kada su rođena deca, koliko se odselilo, koliko je ljudi umrlo, to treba da bude pravilo. Normalno, i da se gleda ta nadmorska visina, ali to ne treba da bude presudno zato što ako se neko selo nalazi na 499 metara nadmorske visine, to selo sutra ima status razvijenog područja, područja gde nisu otežani uslovi života, a selo koje ima 500,05 metara, to selo je sa otežanim uslovima života i u tom selu ljudi, što se kaže, imaju privilegije, odnosno, nije to privilegija, to su stvarno potrebe da imaju povlašćeni položaj.

Prema tome, predlažem da se taj Pravilnik za određivanje područja sa otežanim uslovima života drugačije odradi, da to budu celokupne teritorije opština i da jedno od tih merila bude broj rođene dece, broj umrlih. To da bude osnov za sve zato što trebamo staviti akcenat da ljudima koji žive na selu i od sela, koji imaju veoma težak posao da se njima da veća podrška i imaju podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede, da svaki čovek koji živi na takvoj teritoriji opštine, kao što su opštine koje sam malopre naveo, četvrta grupa nerazvijenosti, devastirane opštine, brdsko-planinske opštine, da celokupna teritorija opštine bude u statusu sa otežanim uslovima života i da tamo ljudi mogu da konkurišu da dobiju sredstva, da nemaju određene probleme kada bi konkurisali.

To je jedna stvar i mislim da u tom delu moramo ozbiljnije da radimo, taj Pravilnik moramo da promenimo i pozivam nadležno Ministarstvo poljoprivrede i ministra da to uradi, ukoliko može, do kraja godine ili do početka sledeće godine, kada se usvaja novi budžet za poljoprivredu. Svedoci smo da će budžet za poljoprivredu naredne godine biti povećan baš zbog toga što stavljamo veliki akcenat na razvoj poljoprivrede, jer je poljoprivreda veliki oslonac za razvoj Republike Srbije.

To je jedno od pitanja.

Još nešto što bih pitao, to je konkretno vezano za infrastrukturu, izgradnju puteva na jugoistoku Srbije…

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja, konkretno se tiču određenih stvari u delu razvoja poljoprivrede. Jedno od tih pitanja jeste zadrugarstvo. Svedoci smo da unazad nekoliko godina velika aktivnost se stavlja na temu zadrugarstva i u okviru toga interesuje me koliko je do sada, u okviru zadrugarstva, formirano novih zadruga, od toga koliko su te zadruge aktivne? Konačno, u koliko tih zadruga ima mogućnost da se napreduje, da se obezbedi bolja robna proizvodnja, da se proizvodi veća količina proizvoda i normalno da se upošljavaju ljudi?

Inače, mogu se zahvaliti i Vladi Republike Srbije i našem predsedniku, normalno i nadležnom ministru koji radi u delu zadrugarstva, jer mislim da smo sada stavili veliki akcenat na zadrugarstvo. Bez jakog zadrugarstva, siguran sam, nema uspeha ni razvoja malih opština, a ni razvoja našeg jugoistoka Srbije, a i cele Srbije.

U okviru zadrugarstva imamo mogućnost i kontrolu svega onoga što se radi, izlazimo iz sive zone da više nema rada na crno. Konačno, normalno, obezbediće se sigurnije tržište sa boljim uslovima i sa boljom cenom.

Vezano za Zadružni savez Srbije, jedno pitanje, koliko sada zadružnih saveza na teritoriji Srbije ima? Interesuje me koliko predsednika u tim okružnim zadružnim savezima, ljudi koji su bili u nekom prethodnom periodu, ljudi koji su vodili zadruge koji su vodili zadrugarstvo i koji su učestvovali u popadanju zadrugarstva?

Svedoci smo da do 2000. godine i posle toga veliki broj zadruga je otišlo u stečaj, a veliki broj imovine i imovina tih zadruga je nestala na volšeban način. U tome su učestvovali i ti pojedinci koji sada vode okružne zadružne saveze. Neću sada navoditi imena tih koje znam, oni će sigurno naći, ali u nekom narednom zasedanju to ću sigurno uraditi i konkretno reći šta rade, kako rade i na koji način utiču da se formiraju zadruge. U jednom trenutku utiču na to da kada se neka zadruga formira, da oni kod tih ljudi idu i razgovaraju sa njima. Na neki način, sebi traže neku korist od toga kada se sutra ta zadruga formira i konkuriše za neka sredstva. Oni možda od toga i neki interes imaju i to svoj lični i finansijski interes. O tome ću govoriti u nekom narednom periodu.

Inače, što se tiče zadrugarstva, stvarno je velika stvar, dobra stvar, još jednom se zahvaljujem nadležnom ministru Krkobabiću koji na tome radi. Očekujem da ćemo zajedno sa njim i svi mi ovde u Skupštini dati podršku i zadrugarstvu i razvoju poljoprivrede, a normalno i naš predsednik Srbije, gospodin Vučić, radi na tome. Obilazimo svi zajedno te naše sredine na jugoistoku Srbije, male opštine, seoska područja i mislim da će puno stvari biti u narednom periodu bolje.

Još jedna stvar koju bih hteo da pitam, to je vezano za „Herbogal“, to je bivša „Krka“. To je firma koja je nekada bila u Svrljigu, i ranije sam postavljao pitanje, pitanje je naslovljeno Fondu zdravstva Republike Srbije, nadležnom Ministarstvu zdravstlja i Ministarstvu spoljnih poslova. „Krka“ je u periodu posle devedesete godine završila rad, počela je nova firma „Herbogal“. Od 2000. godine ta firma je u stečaju.

Sada ta firma ima šansu da radi, da funkcioniše, ali unazad do 2019. godine do današnjeg dana, ta firma je u stečaju. Ne može da se proda zato što je u postupku sukcesije.

Pitao bih da li postoji mogućnost da se u narednom periodu, pošto imamo velike aktivnosti, zajednička, prijateljska veza sa ljudima, sa predsednikom Slovenije, sa predsednikom Vlade Slovenije, sa predsednikom Državnog zbora Slovenije, a sada su tu kod nas i naši prijatelji iz Državnog zbora Slovenije, poslanici Kluba prijateljstva sa Srbijom Predrag Baković, sa još dva poslanika koji su u poseti našem parlamentu, oni će kasniji biti kod nas i videće kako radimo, pitao bih da li postoji mogućnost da se obezbedi firma „Herbogal“ da se stavi u funkciju, da se ta sukcesija, na neku način reši, da se nađe način i da Svrljig dobije mesto gde će moći da se radi poljoprivredna proizvodnja? Ima hladnjače, sušare i ima mogućnost da se odmah sutra stavi u funkciju.

Znači, konkretno pitanje – da li postoji mogućnost i kada će se osloboditi ta firma „Herbogal“ da u Svrljigu krenu da rade i da zajedno na tom mestu budu nova radna mesta, da se uposle ljudi i da se stvar prihod za opštinu Svrljig, a i na sam taj način da se puni budžet Republike Srbije?

Još nešto, za mene što je vrlo bitno, jeste nastavak izgradnje od Malčanske petlje ulice do Knjaževačke ulice, to je u delu Niša od Svrljiga, od Zaječara do Svrljiga prema Nišu, da li će taj put biti rekonstruisan i urađen, jer je taj put bio vrlo bitan zato što se već radi naplatna rampa u delu Malčanske petlje? Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Postavio bih nekoliko pitanja koja se u jednom delu i ponavljaju, a konkretno jedno od tih pitanja jeste Direktoratu za radijacionu sigurnost i bezbednost. To je novoformirana služba pri Vladi Republike Srbije, koja radi konkretno proglašavanje problema gde su i radioaktivni gromobrani.

Svedoci smo da je sedamdesetih i osamdesetih godina to za nas koji smo stari, ovi mlađi ti ni ne znaju, prošli vek kada su postavljani ti radioaktivni gromobrani u velikom delu Srbije gde je bio veliki broj stambenih zgrada. Do današnjih dana ti radioaktivni gromobrani nisu dislocirani, pomereni, a ima potrebe zato što na teritoriji Niškog okruga ima desetak takvih radioaktivnih gromobrana, gde se njih 10, 12 nalaze na stambenim zgradama.

Načelnica okruga, Dragana Sotirovska je potencirala i zajedno sa službom je tražila od nadležnih da se uđe u postupak da se pomere ti radioaktivni gromobrani. Očekujem da će novoformirani Direktorat za radioaktivnu sigurnost i bezbednost iznaći mogućnost da se nađu sredstva da se pomere ti radioaktivni gromobrani koji se nalaze, osam ih je na stambenim zgradama u Nišu, ima ih i u Svrljigu, ima ih i u Aleksincu. Bilo bi dobro da se što pre to skloni, da ljudi nemaju problema baš zbog toga što u slučaju da ti radioaktivni gromobrani, da su se malo pomerili, da su se nakrivili, što se kaže po naški, u našem kraju, tog trenutka preti opasnost za građane, odnosno za ljude.

Moje pitanje je kada će to biti urađeno i da li će to biti urađeno što pre, baš zbog bezbednosti svih naših građana? S druge strane, tu se moraju postaviti novi radioaktivni gromobrani, odnosno novi gromobrani koji nisu radioaktivni, novi gromobrani kojim bi štitili sve te građane u tim zgradama u kojima žive. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje jeste konkretno, pošto smo svedoci da što se stiče autoputeva u Srbiji veoma radi, da je pušten put prema Grčkoj, da je sada naša potpredsednica Vlade, dr Zorana, se nalazi na teritoriji juga Srbije, odnosno nalazi se sa svojim kabinetom dole u Beloj Palanci, gde treba da se nastavi, gde treba da se uradi put prema Bugarskoj. Kada smo već tamo, kada su tamo i predstavnici tog ministarstva, siguran sam da će taj autoput biti završen što pre da bismo imali veću sigurnost, veću brzinu i da bi bilo više putnika koji dolaze i koji prolaze kroz našu zemlju Srbiju. S druge strane, bilo bi dobro da u toku tih dana kada je potpredsednica Vlade tamo, da se obiđu i te petlje na kojima će biti postavljene naplatne rampe.

S druge, strane, potenciram i više puta sam tražio da se što pre uđe u postupak završetka puta koji ide od Malčanske petlje, to je deo puta koji ide od istočne Srbije, gde je Negotin, Bor, Knjaževac, Svrljig, Zaječar i gde će veliki broj ljudi sada ići preko tog dela puta od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice koja je u veoma lošem stanju i da taj put uđe u postupak rekonstrukcije. Pošto se u Nišu veoma mnogo radi, radi se veliki broj ulica, bulevara i ja bih pozvao još jednom nadležne u gradu Nišu da se uđe u postupak zajedno uz pomoć naše Vlade i nadležnog ministarstva, da se uđe u postupak završetka ovog dela puta, od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice i da se taj deo puta i sve to osvetli, zato što je tu i zona industrije.

Još jedno bih rekao za sve one ljude koji žive u istočnoj Srbiji, da će sada u petak od 19. do 21. biti Sabor na Kadibogazu, gde će doći veliki broj ljudi, preko 20.000 ljudi će biti prisutno, gde sam ja i prošli put tražio, jer je 2014. godine postavljen kamen temeljac za izgradnju graničnog prelaza između Srbije i Bugarske. To je mesto blizu Minićeva, selo se zove Novo Korito sa naše strane i to je 51. Sabor koji počinje u petak i isto bih pitao nadležne da li će neko biti tamo prisutan, pošto svi znamo da je stavljen kamen temeljac 2014. godine, kada je ministar Antić ispred Vlade Republike Srbije bio i predstavnik Skupštine Bugarske, koji su postavili taj kamen temeljac? Da li će se ući u posao završetka tog graničnog prelaza, jer mislim da je to bitno za sve nas koji živimo u jugoistočnoj Srbiji? Hvala.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Ja bih, pošto i unazad evo peta, šesta godina kako postavljam i tražim određene stvari, konkretno za rešavanje problema naših ljudi koji žive na selu i od sela, kako je kolega prethodni rekao, da su problemi u našim selima, a posebno naših malih opština na jugoistoku Srbije dosta veliki, ja direktno i konkretno pitamo baš one probleme koje dotiču određenu sferu naših poljoprivrednih proizvođača, odnosno ljudi koji žive na jugoistoku Srbije.

Pošto, moje pitanje sada konkretno vezano, znači da je to Ministarstvo saobraćaja ili MUP, tiče se, mi smo krajem 2018. godine doneli Zakon o bezbednosti saobraćaja, gde su na osnovu tih zakona odrađeni pravilnici, koji je nadležna Agencija za bezbednost saobraćaj i MUP su dostavili, i ti pravilnici su krenuli sa radom, odnosno stupili na snagu sada, juna meseca. Tiče se konkretno naših poljoprivrednih proizvođača koji imaju prevozna sredstva za prevoz svoje robe od njive do kuće, od kuće do pijace, a to su prevozna sredstva, to su ona prevozna sredstva do 7,5 tona.

Inače, do decembra 2018. godine bila je mogućnost da poljoprivredni proizvođači, koji imaju takvo prevozno sredstvo, to su oni kamioni, za one ljude koji ne znaju, to su oni kamioni tamčići, koji su starijeg datuma proizvodnje, ali ti kamioni su bili dosta prisutni kod naših ljudi na jugoistoku Srbije, da li je to Leskovac, da li je Vranje, da li Nišavski okrug, da li je Zaječarski okrug, ti kamioni su dosta prisutni i tim kamionima naši poljoprivredni proizvođači voze svoju robu od njive do kuće, od kuće kasnije voze do pijace.

Sada, donošenjem ovog zakona, tehnički pregledi traže od svih tih naših poljoprivrednih proizvođača da se takvim vozilima ugrade tahografi. Takva vozila, ti tamčići ili ti kamioni do 7,5 tona nosivosti, to su mahom stara vozila, njihova tržišna vrednost jeste do 100.000, 120.000 dinara. Ugradnja tahografa košta do 50.000 dinara i posle toga, ako treba baždarenje tahografa, tada će to još mnogo veći problem biti za te ljude.

Moje pitanje, pošto je data mogućnost da ti ljudi koji poseduju takve kamione, koji su stari, ali su tehnički ispravni, koji mogu da budu u svakom trenutku, u svakom delu provereni zato što imaju sve ono što je potrebno za tehnički pregled, ali nemaju obezbeđena mesta za te tahografe i tu ne mogu da se ugrade tahografi. Ali, tehnički pregledi ne žele takve kamione da registruju i zbog toga dolaze ti naši poljoprivredni proizvođači, koji svoju robu na njivama, da li je to Leskovac, kako sam malopre rekao, da li je to Merošina, Blace, da li je krompir, da li je paprika, da li je luk ili nešto drugo, ti ljudi sada takvim kamionima to ne mogu da prevoze zato što, kako kažem, tehnički pregledi ne žele da ih registruju, zato što oni traže od tih vlasnika takvih kamiona, tih tamčića ili nekih drugih koji su u toj klasi, traži od njih određene potvrde koje nadležno ministarstvo, da li je to saobraćaj, da li MUP. Trenutno, te potvrde se njima, ti poljoprivrednim proizvođačima koji imaju te mašine, odnosno te kamione, njima nje to ne izdaje i zbog toga, evo sada od juna meseca, jula meseca, ti ljudi ne mogu da registruju svoje kamione, ti kamioni sutra ne mogu da budu u funkciji tih ljudi, a verujte mi za sve nas koji živimo na selu, živimo od sela, znamo probleme, kakvi su problemi, to je za njih vrlo bitno da mogu tu svoju robu od njive do kuće, odnosno od kuće do pijace da je prevezu. To su mahom kamioni koji idu sada 5, 10, 15 km.

Inače, problem je u tome kada je donesen pravilnik o radnom vremenu vozača, na osnovu Zakona o bezbednosti saobraćaja, u tu pravilniku su određene stvari definisane, a svedoci smo da naši poljoprivredni proizvođači koji rade na njivi, dovezu tu svoju robu do pijace, njima tu treba mala satnica da dođu do tu, da dovezu, da prevezu i normalno da sutra tu robu mogu da prodaju.

Ima rešenja, trebalo bi da se tehničkim pregledima da mogućnost da dobiju neku potvrdu od nadležnog ministarstva ili iz Agencije za bezbednost saobraćaja, kojom će da se kaže tačno taj poljoprivredni, do sada je bila izjava poljoprivrednih proizvođača nadležnom MUP. Na osnovu te izjave su oni mogli da registruju kamione do 7,5 tona. To su tzv. tamčići, pošto moji ljudi i ljudi na jugoistoku Srbije znaju o čemu govorim, i tada su do decembra, odnosno sada do juna 2019. godine, ti kamioni su mogli biti registrovani. Sada je potrebna neka potvrda kojom će ljudi da dokažu da taj kamion koriste za svoje potrebe, za potrebe poljoprivredne proizvodnje i da na taj način mogu da registruju svoje kamione, te tamčiće, da mogu da obavljaju svoje poljoprivredne radove. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Kao i do sada ću postaviti određena pitanja, konkretno koja se tiču građana jugoistočne Srbije. Pitanje koje sada postavljam je vezano za nadležnost Ministarstva spoljnih poslova i MUP, a konkretno tiče se graničnog prelaza koji je okrenut, odnosno koji je već veoma aktuelan a nalazi se u delu opštine Knjaževac, Minićevo i Novo Korito, odnosno Novo Korito se kaže kod nas, u našem kraju, prelaz granični se zove Kadibogaz.

Inače, 1991. godine pokrenuta je ta inicijativa, a 2007. godine je tadašnji predsednik i Skupština su ušli u postupak da se taj prelaz stavi u funkciju. Godine 2014. ministar Antić i predsednik Skupštine Republike Bugarske je zvanično otvorio, stavljen je kamen temeljac 28. jula za izgradnju tog prelaza Kadibogaz u delu granice Srbije i Bugarske. Godine 1920. i neke je pokrenut i Kadibogazki vašar. To je sabor na Kadibogazu gde dolazi deo ljudi iz Bugarske, iz Srbije, odnosno tog dela Srbije gde od 19. do 21. jula dolazi veliki broj ljudi, gde u tom periodu je bilo blizu 500 hiljada ljudi tu prisutno.

Zbog svega toga i zainteresovanosti i bugarske strane, pošto sam malo pre rekao gde je bio predsednik Skupštine Bugarske i ministar Antić su otvorili u ime Vlade Republike Srbije otvorili su, odnosno stavili su kamen temeljac i očekivalo se da će taj prelaz granični biti stavljen u funkciju vrlo brzo. Inače, sa naše strane, sa strane gde je selo Novo Korito i Minićevo, tu je sve odrađeno, treba 200 metara samo puta da se uradi i putevi Srbije naše zemlje i bugarske strane su još 2009. godine napravili koncept kako to treba da se uradi. Inače, u našem delu gde je selo Novo Korito tu postoji granična policija, punkt granične policije, i odatle treba sto metara da bi se tu obezbedila i voda i kanalizacija i sve ono što je potrebno za telekomunikacije.

Znači, sa naše strane tih 200 metara trebamo uraditi, inače to se nalazi blizu magistralnog puta, znači, tu petnaestak kilometara od Minićeva ka Novom koritu i ja očekujem, moje pitanje je konkretno vezano, kada će se ući u postupak da se taj prelaz Kadibogaz stavi u funkciju da se izgrade te potrebne strane i sa naše strane i sa bugarske strane su već potpisani protokoli i ja mislim da je bilo na sednicama vlada i očekujemo, mi koji tamo živimo, očekujemo da će to biti urađeno, što se kaže vrlo brzo u narednom periodu.

Inače, za sve nas koji tamo živimo na istoku Srbije i opština Knjaževac, te okolne opštine Svrljig, pa čak i do Niša, opština Belograček je sa bugarske strane, je bratska opština opštini Knjaževac, sada će biti 50 godina njihovog bratimljenja tako da je stvarno za sve nas koji tamo živimo bitno da se otvori taj granični prelaz, da tu ljudi mogu da funkcionišu, da mogu da prolaze, da dolaze, jer nama koji živimo u istočnoj Srbiji, konkretno Knjaževac, Svrljig, Sokobanja, Boljevac i Niš, sigurno će imati veliku vajdu od tog prelaza, zato što će veći broj ljudi, bugarski turisti dolaziti kod nas, u našim krajevima gde će kroz obezbeđivanje naše kvalitetne robe i naših turistički kapaciteti, recimo, tu je kapacitet Stare planine, koja je veoma posećena od strane bugarskih turista, tako da još jednom pitam – da li će se brzo ući u postupak da se napravi taj granični prelaz Kadibogaz zbog potrebe i naših ljudi, a inače naš predsednik Aleksandar Vučić i bugarski predsednik su prošle godine, bili su zajedno kod nas ovde u Srbiji, gde su u Dimitrovgradu imali zajedničku konferenciju, gde je i tada rečeno da je bitnost tog prelaza za sve nas i voleo bih da to bude urađeno što pre u interesu naše poljoprivrede, našeg turizma i budućnosti naše zemlje.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Postaviću određena pitanja vezano iz delokruga onoga što tišti građane istočne Srbije, a svedoci smo da je unazad desetak dana otvoren autoput kojim se ide od Niša ka Severnoj Makedoniji. Bili smo na otvaranju i to je stvarno nešto najlepše i što je vrlo bitno za sve nas koji živimo u tom delu Srbije.

Ovo pitanje konkretno je „Putevima Srbije“ pošto je naš predsednik, gospodin Vučić rekao da će vrlo brzo ući u postupak i pojačano održavanje puteva, rekonstrukcija puta državnog karaktera od Zaječara, ono što je deo od Vratarnice do Knjaževca. Inače, više puta sam govorio da je taj deo puta vrlo bitan za sve nas koji živimo na istoku Srbije, kao i železnica koja je sada u postupku izgradnje i rekonstrukcije. Ona jeste žila kucavica za razvoj istočne Srbije, a svedoci smo da je put u veoma lošem stanju.

Moje pitanje je – da li će i kada će se krenuti sa rekonstrukcijom tog dela puta državnog karaktera od Zaječara, to je deo od sela Vratarnice, pa sve do Knjaževca? Mislim da će to biti vrlo brzo, ali ipak sam to pitanje postavio zato što dosta ljudi koji idu tim delom puta je čulo da će se put rekonstruisati, ali pitaju kada će to biti urađeno i ja u ime tih građana i pitam, postavljam poslaničko pitanje nadležnima u „Putevima Srbije“.

Još jedno pitanje „Putevima Srbije“ jeste – njihov delokrug rada, a tiče se dela regionalnog puta koji ide od Svrljiga prema Staroj planini. Put je urađen na najsavremeniji način. Put je sada veoma frekventan. Dolazi veliki broj turista iz svih krajeva Srbije, preko Niša, pa Svrljiga, ide do Stare planine da vide lepote tog našeg kraja, ali kroz samo naseljeno mesto u Svrljigu, gde je put državnog karaktera, inače to je ulica Vase Albanca, preko Pravačke reke postoji jedan most koji je, mogu da kažem, a to svi znamo i to znaju svi koji idu tamo da je to usko grlo. Moje pitanje „Putevima Srbije“ – da li će se u toku narednih meseci ući u postupak proširenja tog mosta da ne bude usko grlo? Inače mogu da kažem da se u delu tog mosta dešavalo niz saobraćajnih nezgoda zato što je to stvarno usko grlo.

Izgradnjom i proširenjem tog mosta za sve one koji idu do Stare planine, a idu od niškog aerodroma, Beograda ili bilo kog dela Srbije, a idu preko Svrljiga, to će stvarno biti relaksacija za saobraćaj. Mislim da je to potrebno da što pre uradimo baš zbog toga što svi stavljamo akcenat na poljoprivredni razvoj, razvoj turizma, jer gde je poljoprivreda tu je i turizam. Male opštine kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, kao što je Knjaževac, Babušnica, sve te opštine imaju šansu razvoja i poljoprivrede i razvoja turizma, ali sada je neophodno da ove infrastrukturne stvari uradimo.

Voleo bih i još jednom pitam nadležne u „Putevima Srbije“ – da li će se ovaj deo mosta koji se nalazi u samom Svrljigu na državnom putu, ulica Vase Albanca, preko Pravačke reke, da li će biti vrlo brzo urađen, da se uradi proširenje i da tamo ljudi mogu ići slobodno, da dođu do Svrljiga, do Stare planine i da vide lepotu našeg kraja, jer Srbija je nešto najlepše na svetu, što imamo? Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Kolege poslanici, ja bih postavio nekoliko pitanja što se tiču konkretno problema ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, konkretno ljudi koji su na teritoriji Niškog okruga. Mogu da kažem nekoliko lepih i pohvalnih stvari vezano za rekonstrukciju železničke pruge koja je krenula sa radom, gde se stvarno u najvećem pripremaju radovi, radi se kompletna rekonstrukcija pruge od Niša, preko Svrljiga, Književca, prema Zaječaru, dole prema Prahovu, što je velika stvar za nas koji živimo u tom delu Srbije, što je stvarno veliki znak posle, možda 70 godina da se radi ovako radi neka rekonstrukcija pruge.

Na ovaj način mi imamo veliku stvarno šansu da obezbedimo sigurni plasman proizvoda, robe, usluga, svega onoga što ide od luke Prahovo, Bora, Borskog rudnika, prema nama, odnosno, prema Nišu i prema dalje. Što se kaže, to je za nas vrlo bitno.

Još nešto je za nas vrlo bitno, a to je završetak Koridora 10, gde se u jednom delu, baš ovamo prema Sofiji, taj deo puta se završava, što znači da ćemo vrlo brzo doći do onoga, što sam ja govorio ranije, da će biti postavljene naplatne rampe, takozvani – zatvoreni sistem naplatnih rampi i gde će se u periodu koji dolazi, za sve one naše ljude koje dolaze iz Zaječara, Knjaževca, Svrljiga, prema Nišu da ako bi išli preko auto-puta da se plati taj prelaz, odnosno da se plati naplatna rampa.

Ja sam o tome govorio i ranije i govorio sam i tražio sam i očekujem da ćemo sada vrlo brzo i krenuti i sa rekonstrukcijom puta, zato što je to neophodno kada budemo postavljali tu naplatnu rampu, u delu Malčanske petlje, biće potrebno da se uradi rekonstrukcija puta, nastavka od Malčanske petlje do ulaza u Niš, to je takozvana Knjaževačka ulica koja je u lošem stanju, koja je do 2010. godine bila u vlasništvu države Srbije, ali su tada neki stručnjaci iz 2010. godine to prebacili da bude ingerencija grada Niša.

Trebali bi to da uradimo, da taj put rekonstreušemo. Ja sam u razgovoru sa direktorom Drobnjakom i sa našom potpresednicom Vlade, gospođom Zoranom Mihajlović, razgovarao i očekujem da će vrlo brzo ući u program rekonstrukcije tog dela puta zato što je taj put veoma bitan, biće to veoma bitna saobraćajnica po kojoj će funkcionisati saobraćaj zato što veliki broj nas koji putujemo ovim delom magistralnog puta od Niša prema istočnoj Srbiji, sada idemo preko auto-puta jer je sada u veoma boljem stanju.

Postavio bih pitanje, pošto sam siguran da će država Srbija, naš predsednik, normalno i naša Vlada završiti sve što je započeto, da će se uraditi i ovaj deo nastavka od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice, do ulaza u Niš, da će taj deo puta biti vrlo brzo rekonstruisan, stavljen u funkciji da bude onako kako je projektovan. Očekujemo da ćemo imati još jedno alternativno rešenje, a to je da već postoji projekat za izgradnju još jednog alternativnog puta koji ide tu od Malčanske petlje do Niške banje.

Moje pitanje sada, konkretno jeste, pošto se sve to radi, završava, priprema se i da li će se vrlo brzo omogućiti i javna rasveta, osvetljenje te Malčanske petlje zato što je stvarno tu velika frekvencija saobraćaja, mislim da je to stvarno potrebno i znam da je to stavljeno u nekom programu i puteva Srbije i grada Niša, a osvetljenje i javna rasveta u tom delu Malčanske petlje, stvarno će biti za sve nas vrlo bitna jer je velika frekfencija saobraćaja.

Normalno da će to dati još lepši izgled i sigurnost za sve nas koji idemo tim delom puta, jer tu već ima veći broj ovih naših privrednih subjekata koji su vrlo ozbiljni privredni subjekti i koji imaju veoma dobrog posla.

Bilo bi dobro da se uradi i javna rasveta od Malčanske petlje prema nastavku Knjaževačke ulice, jer je to stvarno vrlo neophodno za sve ljude koji tamo žive.

Još jednom, ja sam siguran da će to biti završeno uz podršku Vlade, uz podršku našeg predsednika Srbije koji je više puta bio u Nišu, i kao premijer i kao predsednik države, nego neki prethodni premijeri koji su iz Niša, što je veliki znak pitanja za njih.

Sada bih rekao nekoliko stvari vezano za zadrugarstvo, za Zadružni savez Srbije, o čemu ću da govorim nešto kasnije, kada dođe neka tačka i postaviću neka konkretna pitanja.

Iskoristio bih priliku da svim pravoslavnim vernicima čestitam slavu Jeremiju.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovane kolege, ja bih isto postavio konkretno pitanje vezano za naše poljoprivredne proizvođače, za ljude koji uplaćuju poljoprivredne penzije, odnosno osiguranje baš preko poljoprivrede, odnosno penziono osiguranje preko poljoprivrede i zdravstveno osiguranje, a tiče se, samo da podsetim da je kod nas u Srbiji 1986. godine počelo sa aktivnošću uplaćivanja poljoprivrednog osiguranja, gde je u tom periodu rađeno i da je u tom periodu stopa za otplaćivanje bila oko 5%.

Do 2008. godine, kada je donesen zakon za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, a o tome smo govorili i na zasedanju prošle nedelje u petak, gde je tada zakon donesen i neke stvari su promenjene na štetu naših poljoprivrednih osiguranika. Inače, kao što sam rekao, 1986. godine, kada je počelo to uplaćivanje socijalnog penzionog osiguranja preko poljoprivrede, veliki broj ljudi koji su tada bili nosioci gazdinstva, oni su prijavljivali svoje ukućane za članove gadzinstva, ali dešavalo se da i predstavnici mesne zajednice, šefovi mesnih kancelarija upišu sami neke ljude u tom gazdinstvu da su članovi gazdinstva, a da to ljudi nisu ni znali.

U međuvremenu, ljudi su uplaćivali socijalno i penziono osiguranje preko poljoprivrede, veći broj tih ljudi je otišao u penziju i normalno, to je bilo dobro zato što ti naši poljoprivredni proizvođači imaju sada neku penziju da mogu da prežive neku situaciju.

Ali, 2008. godine Vlada Mirka Cvetkovića i tadašnja Skupština je donela zakon kojim je pogoršana situacija za naše poljoprivredne osiguranike. Konkretno, tada u okviru tog zakona od 1.1.2009. godine je prvo povećana stopa za uplaćivanje sa 5, na blizu 26%, gde je izjednačena stopa za poljoprivredne osiguranike i za privrednike i sa druge strane, što je vrlo bitno, veliki broj ljudi koji je tada otišao u penziju ostalo im je neko dugovanje koje je 2008. godine, kada je donesen taj zakon i to dugovanje je prebačeno od 1.1.2009. godine za sve članove gazdinstva koje je kasnije raslo puno. Ljudi nisu ni znali da imaju to dugovanje pa su došli do cifre koje su milionske.

Za jednog poljoprivrednog osiguranika koji živi na teritoriji Svrljiga, Bele Palanke, Gadžinog Hana, na teritoriji jugoistoka Srbije to dugovanje u nekim slučajevima dostiže i preko dva miliona dinara. Imam informaciju da ćemo ući u rešavanje tih problema i siguran sam da će ova naša Vlada i naš predsednik rešiti te probleme, da tim ljudima koji su napravili toliki dug, ne svojom krivicom, već greškom Vlade Mirka Cvetkovića, ti ljudi sada imaju velika dugovanja, velike probleme i tim ljudima sada moramo pomoći.

Nadam se i siguran sam da ćemo to zajedno uraditi, jer unazad nekoliko dana je ministar zdravlja predložio da sednemo i da razgovaramo i da pozove relevantne ljude koji će na tome da rade, da zajedno rešimo te probleme, jer stvarno dugovanje koje je veliko, jeste veće iz dana u dan. Sa druge strane, poređenje konkretno, poljoprivrednik osiguranik i preduzetnik koji recimo ima građevinsku radnju, ima deset radnika, iks mašina koje rade građevinske poslove, plaćao im istu osnovicu. Mislim da to moramo da promenimo. Siguran sam da ćemo iznaći mogućnosti, siguran da će se naći mogućnost da se reprogramira dug, da se otpiše kamata i da ti naši poljoprivredni osiguranici nastave da uplaćuju i da mogu mirno da spavaju. Siguran sam da ćemo to zajedno uraditi, jer ova Vlada i predsednik Srbije radimo na tome da bude dobro našim poljoprivrednim proizvođačima i radnicima i na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Ja ću i sada postaviti određena pitanja koja sam i nekada ranije postavio, konkretno se tiče pitanja o „Železnicama Srbije“. Svedoci smo da je unazad 15 dana ili 20, krenula rekonstrukcija pruge od Niša ka istočnoj Srbiji, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, što je dobar znak, jer smo u tom vremenskom intervalu, i pre toga, imali niz neželjenih situacija, gde su se događale nezgode na toj pruzi.

Moje pitanje je, pošto je krenula rekonstrukcija, urađeno je tih, ja mislim blizu kilometar, jedan kilometar je urađen, možda i manje, pruga se radi od Matevačkog dela prema Svrljigu, ali radovi idu malo sporije, moje pitanje je da li je predviđena dinamika radova kojom će se dati mogućnost da se ta pruga uradi što pre, da ta pruga krene da funkcioniše?

Podsećam, a to svi znamo, da je ta pruga, što se kaže, žila kucavica za razvoj istočne Srbije, zato što preko te pruge ide veliki broj teretnog saobraćaja, velike količine tereta ili putnički saobraćaj. Sa druge strane, imamo i veliki broj nekih naselja koja se nalaze u tom delu pruge, koje nemaju drugi prevoz osim železnicama.

Znači, moje pitanje je da li će imati mogućnost da se ubrzaju radovi, da se to uradi što pre, da se pruga stavi u funkciju i normalno da to bude onako kako je projektovano, jer smo o tome govorili ranije?

Hvala još jednom Ministarstvu saobraćaja koje je pokrenulo i krenulo da se radi sa tom prugom, odnosno rekonstrukcijom pruge.

Još jedno pitanje, tiče se isto „Železnica Srbije“, konkretno jeste da sve lokalne samouprave koje se nalaze u delu te pruge ili u bilo kom delu gde ima putnih prelaza, lokalne samouprave imaju obaveze da plaćaju održavanje tih putnih prelaza. To je unazad godinu ili dve donesen zakon. Konkretno sada opština iz koje ja dolazim, a i Knjaževac, a i Zaječar, Bor, Negotin, gde ima veliki broj tih pružnih prelaza, iz budžeta izdvajaju velike svote novca, što je dosta problematično, zato što je to za te opštine opterećenje.

Kada uzmemo sa druge strane da u tom delu sada ne funkcioniše železnički saobraćaj, da se radi rekonstrukcija pruge, ja pozivam i pitam nadležne u „Železnici“, da li će se i sada naplaćivati održavanje tih pružnih prelaza, pošto vozovi sada tamo ne funkcionišu?

Bilo bi dobro da se što pre to stavi u funkciju, da se oslobode te lokalne samouprave koje imaju obaveze da plaćaju održavanje tih putnih prelaza, sve dotle dok se ne stavi u funkciju ta pruga i da krenu da idu brzi vozovi, da to bude kvalitetnije i bolje nego što je to bilo do sada.

To je još jedno pitanje.

Ja ću još jednom postaviti pitanje i „Putevima Srbije“. Konkretno, ja sam i unazad dva ili tri meseca govorio o problemu puta koji ide od istočne Srbije prema Nišu, prema auto-putu, gde je u ovom periodu sada predviđena izgradnja i naplatne rampe, što će dati mogućnost normalno da naši auto-putevi budu brži putevi, da ima veći prihod za budžet i Republike Srbije i za bolje održavanje puteva u svim opštinama, u svim krajevima.

Konkretno, pošto ta naplatna rampa bude izgrađena, pošto je sada u postupku izgradnje, moje pitanje još jednom „Putevima Srbije“ i Gradskoj upravi u Nišu, da li će se ući u postupak rekonstrukcije puta od nastavka Malčanske petlje prema Knjaževačkoj ulici?

Taj deo puta je u lošem stanju. Ja sam bio i sa direktorom „Puteva Srbije“, gospodinom Drobnjakom, razgovarali smo, gde je i on potencirao da se taj deo puta što pre rekonstruiše, da „Putevi Srbije“ uđu, da potpomognu Grad Niš, da se taj deo puta uradi, rekonstruiše, jer sutra svi mi koji dolazimo iz Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, sa istoka Srbije, moramo proći tim putem zato što nema drugog.

Još jedno pitanje - da li postoji mogućnost, pošto postoji još jedna alternativa, gde je u Agenciji za urbanizam grada Niša napravljen projekat, to je jedan alternativni put kojim se ide od Malčanske petlje preko sela Prosek, prema Niškoj banji? To je još jedna alternativa za grad Niš.

Zahvaljujem se.

Uvažene kolege, ja ću kao i uvek do sada. Znači, vezano je za poljoprivredu. Više puta smo govorili ovde na Skupštini, a i na odborima. Konkretno, vezano je za komasaciju, završetak komasacije, za nastavak i u jednom delu pitanje je moje – kada će biti donesen novi zakon kojim ćemo stvarno dati veći akcenat u Zakonu o komasaciji, pošto zakonski predlozi koji su bili do sada su od ranijeg perioda?

Konkretno, komasacija, i bez komasacije za sve nas koji živimo ovde u Srbiji nema ni razvoja poljoprivrede. Imamo sada veliki broj gazdinstava, konkretno, to sada govorim ovim opštinama kao što je moja opština iz koje ja dolazim, opštinama na jugoistoku Srbije, koje imaju sada, što se kaže, manji broj je stanovnika, veći broj ljudi koji su nasledili te parcele, a mogućnost da se ljudi bave poljoprivredom jeste kada se ta komasacija uradi, odnosno da to bude dobrovoljno grupisanje zemlje. To je jedan od načina da se povećaju parcele.

Sa radom na komasaciji i donošenjem tih zakonskih akata mi moramo raditi u narednom periodu i da zajedno sa lokalnim samoupravama uđemo u postupak da se odradi što veći broj parcela, da parcele budu mnogo veće i da se kroz komasaciju reši i pravno imovinsko stanje, odnosno nasleđivanje, pošto smo svedoci da neke parcele, neke njive u našim krajevima još se vode na pradedove.

Znači, komasacijom ćemo sve te stvari rešiti. Rešićemo odvodnjavanje, rešićemo prilazne puteve i normalno dati mogućnost da se malo ozbiljniji ljudi bave poljoprivredom u opštinama kojima je, što se kaže, Bogom dato da se bave ljudi poljoprivredom, ali zbog nekih stvari koje su bile u prethodnom periodu gde su bile neželjene stvari, gde su bili ratovi, sankcije, a i posle 2000. godine znamo šta je sve odrađeno, da je to ono što je potrebno.

Znači komasacija, dobrovoljno grupisanje zemlje je akcenat za sve nas i ovde u Skupštini, normalno, i na lokalu, da se što veći broj ljudi uključi u to, da se pošto imamo veliki broj stručnih ljudi, imamo naše, što se kaže prijatelje koji su nam pomagali u nekoliko projekata koji su rađeni kao ogledni u nekim opštinama, gde je dalo rezultate, gde sada ljudi vide šta je komasacija.

Još jednom, moje pitanje je da li će se ubrzo naći u Skupštini novi zakon o komasaciji ili će to biti u okviru sada poslednjeg zakona, samo da se više stvari stave u tom delu i da se stavi akcenat na dobrovoljno grupisanje zemlje?

Još nešto za sve nas što smo hteli da radimo, mi na lokalu, u Srbiji, odnosno mi u malim opštinama jeste i rešavanje tih pravno imovinskih stvari kroz program komasacije, rešavanje prilaznih puteva do tih atarskih površina.

Normalno, jedno od velikih stvari jeste rešavanje problema starih ljudi i rešavanje problema na način da se obezbede ustanove koje će biti više prisutne kroz lokal za naša poljoprivredna gazdinstva, za naše ljude na selima, za naše ljude koji imaju problema i sa zdravljem i sa ljudima koji treba da ih obilaze, sa geronto domaćicama, zato što veliki broj mali opština kao što je moja opština odakle ja dolazim nema mogućnosti da sve te stvari finansira, već to moramo malo sistemski da radimo i kroz program, kroz Ministarstvo rada i socijalne politike, kroz ostale Vladine organizacije. Mi moramo staviti akcenat da su u tim područjima gde ima starih ljudi, da njima damo maksimalnu podršku i da tim starim ljudima obezbedimo sigurnu budućnost, odnosno da se njima olakša ono za šta su se borili.

Još nešto za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, jeste akcenat na naše žene na selu, na naše ljude mlade koji ne samo da žive u selu, nego u tim malim opštinama, moramo svi zajedno sada kroz programe koje sada Vlada daje, kroz sve te stvari a i lokalne samouprave moraju više akcenta staviti da se obezbede uslovi, da tamo ljudi ostanu da žive u tim selima, da ostanu ljudi da žive u tim našim krajevima, jer samo tako možemo zaustaviti ovu migraciju kada se obezbede elementarni uslovi, putevi, kanalizacija, vodovod normalno, da u svakom selu postoji internet, da ima svuda izjednačenost snaga struje.

Jedna stvar, za sve nas što je bitno, zadrugarstvo. Program zadrugarstva, upošljavanjem tih naših ljudi u tim selima, da ostanu na svojim ognjištima i siguran sam da ćemo tada imati mogućnost da te naše opštine budu jače i da u tim opštinama može da se ostane da se živi uz upošljavanje, normalno, i stimulaciju koje država Srbija daje i oslobađanje novih radnih mesta za te privredne subjekte kroz programe koje daje Vlada Republike Srbije.

Još jednom, to su moja pitanja i mislim da je to, moramo akcenat staviti za nerazvijena područja, brdsko-planinska područja i jugoistok Srbije.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, ja bih postavio nekoliko pitanja Vladi i nadležnom Ministarstvu poljoprivrede. Konkretno, za određene smernice i stvari kojima se pomaže našim ljudima na terenu, našim ljudima koji žive u malim sredinama kao što je moja opština, brdsko-planinska područja.

Znači, konkretno pitanje Ministarstvu poljoprivrede, odnosno Vladi – da li će biti vrlo brzo donesena uredba o utvrđivanju dugoročnog programa mera za sprovođenje odgajivačkih programa u Republici Srbiji od 2020/002024 godine.

Te mere su i u prethodnom periodu bile od 2015/2019 godine. Donešena je na Vladi uredba. To je velika stvar i potreba za odgajivačke organizacije da u narednom periodu imaju planove i mogućnosti da preko svojih regionalnih tih odgajivačkih organizacija imaju mogućnost da svakom našem poljoprivrednom proizvođaču prenesu sve one potrebne stvari koje se dešavaju i kojim će Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poljoprivredu imati mogućnost da daje subvencije, da daje pomoć, a da to naši ljudi mogu biti pripremljeni, a to možemo samo znati kada te naše poljoprivredne stručne službe na terenu budu više prisutne.

Ovim pitanjem sam hteo da ukažem i da što pre bude odrađeno zato što je taj program za te odgajivačke organizacije 2020/2024 godine vrlo bitan da bi poljoprivredne stručne službe polako pripremale svoj način rada, da obilaze gazdinstva. Već svi znamo da u prethodnom periodu svako poljoprivredno gazdinstvo i poljoprivredne stručne službe rade na terenu i sa tim ljudima obavljaju razgovore, daju smernice kako ko treba da radi.

Evo, sada je obnavljanje poljoprivrednih gazdinstava. Do kraja marta je rok da naši poljoprivredni proizvođači završe. To naše poljoprivredne stručne službe rade, recimo, i u Nišu i u Leskovcu i u svim delovima naše Srbije. Poljoprivredna stručna služba jeste vrlo bitna za razvoj naše poljoprivrede, za razvoj svih naših poljoprivrednih proizvođača zato što mislim da direktno su ljudi na terenu. Ljudi koji su stručni treba da prenesu sve te informacije i to da bude na pravi način i da se spuste na nivo onakav naš čovek razume i u Svrljigu i u Gadžinom Hanu i u Beloj Palanci i svim tim opštinama na jugoistoku Srbije.

Znači, uredba sigurno će biti doneta. Rok je da u toku ove godine to bude donešeno, ali ja sam hteo čisto da pitam i da sugerišem da ta uredba bude što pre odrađena i da naši poljoprivredni proizvođači, poljoprivredna stručna služba i odgajivačke organizacije mogu na terenu da se pripreme da rade.

Još nešto što je bitno za naše poljoprivredne proizvođače, o tome sam govorio, a tiče se ovih odgajivačkih stručnih službi, poljoprivrednih stručnih službi, za matičenje životinja za ona kvalitetna priplodna grla što se tiče malih sredina jugoistoka Srbija, tzv. marginalna područja. O tome smo govorili već sa našim poljoprivrede prošle nedelje i očekujemo da će se ti problemi rešavati za dobrobit naših poljoprivrednih proizvođača.

Meni je vrlo bitno i to i o tome sam govorio i ranije da naši poljoprivredni proizvođači koji se bave stočarstvom, a žive na jugoistoku Srbije u brdsko planinskim područjima da imaju istu mogućnost da se i kod njih može umatičiti i da bude kvalitetno priplodno grlo kao što je na severu naše zemlje, da na isti način naš Institut za stočarstvo, koji je krovna organizacija ovde u Srbiji, da može da vrednuje i da da mogućnost da i kod nas i u Svrljigu, u Beloj Palanci, u Gadžinom Hanu i u Babušnici, tim svim opštinama jugoistočne Srbije, brdsko-planinskim područjima da mogu isto kao na severu Srbije mogu da se kod njih umatiče ta kvalitetna priplodna grla, da to bude brže nego što je to do sada.

Inače, za jedno kvalitetnu priplodnu kravu koja bi od sutra imala mogućnost da dobije sredstva, kod nas je potrebno najmanje pet godina da bude tele pa do krave što se kaže, da to bude sutra vrednovano kvalitetno priplodno grlo, dok na severu to ide malo brže, čak možda za tri godine.

Na taj način mi bismo imali mogućnost da naši poljoprivrednici mogu na jugoistoku Srbije da brže okreću sredstva, da dobiju više sredstava i na taj način da razviju svoja poljoprivredna gazdinstva.

Još jednom, mislim da je potrebno da ove stvari usaglasimo, da damo veću podršku malim sredinama na jugoistoku Srbije a i ostalim delovima Srbije, da damo podršku stočarstvu, poljoprivredi, razvoju u malim područjima i normalno da stimulišemo rađanje u našim područjima, da se više izdvoji za naše žene na selu, da se više izdvoji za našu decu na selu.

Još jednom pitanja koja sam postavio jesu pitanja dobronamerna, korektna i mislim da je potrebno mi to da rešavamo da bismo spasili našu poljoprivredu i naše opštine koje su na jugoistoku Srbije, koje su brdsko planinska područja, a imaju šansu razvoja zato što je priroda dala sve, a mi tu prirodu moramo sačuvati. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kao i do sada, ja ću postaviti pitanja koja se tiču problema naših građana, sa akcentom na jugoistok Srbije, na brdsko-planinska područja, na naša sela. Konkretno pitanje Ministarstvu energetike, pošto lokalne samouprave na zahtev građana u svojim sredinama imaju potrebu da izgrade javnu rasvetu, da izgrade novu mrežu, nisko naponsku, i da bi to uradili, oni imaju potrebe i traže tehničku saglasnost od nadležnih institucije, gde je tu i elektrodistribucija. Kada oni podnesu zahtev, lokalne samouprave su tada uslovljene od elektrodistribucije da moraju tu elektromrežu, odnosno tu mrežu da daju u vlasništvo elektrodistribucije i na taj način, ukoliko to ne urade, oni ne mogu uraditi za građane tu elektromrežu, odnosno izgraditi javnu rasvetu. Ukoliko prihvate takav zahtev, tada lokalne samouprave krše Zakon o budžetskom sistemu, krše Zakon o javnoj svojini i imaće problema svi, odnosno oni koji rukovode lokalnom samoupravom.

Pitam nadležno ministarstvo, pošto se elektrodistribucija vodi, da je Zakonom o energetici to tako definisano, i moje pitanje je da se iznađe mogućnost da nema odgovornost ni rukovodstvo opštine, ukoliko po zahtevu građana želi da uradi nisko naponsku mrežu ili javnu rasvetu u nekim područjima gde to do sada nije bilo i da obezbede bolje uslove života za sve te građane, a normalno da niko nema odgovornost i da se ispoštuje elektrodistribucija, zato što oni to i rade. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje isto Ministarstvu energetike. Konkretno, problem jugoistoka Srbije jeste da je loša elektromreža, loša instalacija, dotrajale bandere, što znači da je to rađeno 80-ih, 90-ih godina prošlog veka, da je napon slab, da je u nekim područjima na jugoistoku Srbije i 110, 120 volti.

Mislim da je tu potrebno što pre uraditi rekonstrukciju elektromreže, instalacija, jer je potrebno da svi građani, svi mi koji živimo na jugoistoku Srbije, živimo u seoskim područjima, da imamo iste mogućnosti, istu jačinu struje, jer isto i mi plaćamo tu struju, na isti način kao i oni koji imaju dobar napon, odnosno odličan napon i na taj način ti ljudi sutra mogu da obezbede sebi uslove da mogu da rade neki privatni posao. Imamo neka seoska područja u većem delu istočne Srbije, gde, recimo, imamo i opštinu Svrljig, Bela Palanka, Knjaževac, Boljevac, Gadžin Han i još takvih opština, gde su sela stara, gde je niskonaponska mreža urađena osamdesetih godina, da tu nije rađeno ništa i da je stanje, što se kaže, alarmantno.

Moje pitanje je - kada će se ući u postupak da se uradi kompletna rekonstrukcija elektroinstalacija elektromreže na jugoistoku Srbije u našim područjima koja sam sada naveo i da svi naši građani koji tamo žive imaju istu mogućnost da sutra, kada neki čovek želi da se bavi nekom poljoprivrednom proizvodnjom i žele da uključi, recimo mlin čekićar, da on to može da uradi, jer toliko je slab napon da to nije moguće?

Isto veliki problem su i bandere koje su dotrajale, koje su stare i voleo bih da mi to što pre uradimo i da to što pre završimo, da ljudi na jugoistoku Srbije imaju mogućnost da tamo nastave da žive i čak da se neko doseljava zato što je priroda dala sve, ima mogućnosti da se bavi poljoprivredom, zdrava sredina i sada na ovaj način da pojačamo i da obezbedimo bolje uslove, a normalno tu se mora postaviti internet, komunikacija zato što svi želimo da idemo, što se kaže, u bolju budućnost.

Još nešto, moram da kažem nešto pohvalno za ljude koji rade u Elektrodistribuciji, ljude koji rade na ovim poslovima, to su teški poslovi, da 2014. godine, kada je bila velika zima, kada je bio veliki sneg, kada su bili ledolomi, tada je ispao veliki problem, došlo je do ispadanja i visokonaponske mreže i niskonaponske mreže, gde je uz podršku naše Vojske, uz podršku svih, uz podršku svih ljudi koji rade u Elektrodistribuciji i Zaječar i Niš i okolnih, da su oni nadljudskim naporima uspeli da sve stave u funkciju i da na taj način obezbede uslove za …