MILORAD CVETANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1962. godine. Po zanimanju je diplomirani sportski pedagog.
Poslednji put ažurirano: 06.05.2016, 09:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Drugo vanredno zasedanje, 02.02.2016.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Udovičiću sa saradnicima, državni sekretaru gospodine Peruničiću i gospodine Zekoviću, najpre da vam se zahvalim i uputim sve čestitke za izvanrednu organizaciju Evropskog prvenstva u vaterpolu u „Kombank areni“ januara meseca ove godine.
Značenje reči „sport“ danas u svetu podrazumeva zadovoljstvo, ugodnost, razonodu, odmor, telesno vežbanje, takmičenje, trčanje, ali krajem 20. veka sport postaje ponajviše biznis koji nemilosrdno guta sve pred sobom i melje sve što mu se nađe na putu, na putu profita, ne praštajući nikome i gotovo uvek bez druge šanse za one koji to nisu na vreme shvatili. Teoretičari sporta ističu da suštinu sporta čini prilika da se čovek ispoljava kroz kretanje u različitim oblicima telesnih vežbi i takmičenje ljudi.
Donošenje novog zakona o sportu u istinu je bila neminovnost i velika potreba. Ovim Predlogom zakona će se regulisati mnogi nerazjašnjeni ciljevi u okviru globalne strategije u sportu, daće uputstva mnogim sportskim organizacijama na koji način treba da usklade svoje statute sa zakonskom regulativom u sportu i na koji način će uspeti kroz pravni okvir da na najbolji mogući način usklade plan i program svog razvoja sa razvojem sporta u lokalnoj samoupravi i Republici Srbiji uopšte.
Ono na šta posebno moramo da obratimo pažnju u sprovođenju ovog zakona su upravo oni najmlađi koji su ili bi trebalo da budu uključeni u školski i univerzitetski sport.
Svedoci smo prvenstveno pojačanog prisustva devijacija kičmenog stuba, kao što su kifoza, lordoza i skolioza. U doba svetske tehnološke revolucije, kada upravo mladi daleko više pažnje posvećuju i naročito vremena računarima nego bavljenju fizičkom kulturom uopšte.
Prisustvo đaka na časovima fizičke kulture je u stalnom padu, kao i za van školsko sportsko angažovanje u određeni sportskim sekcijama. Smatram da takav pristup, između ostalog, proizilazi i kroz nedovoljnu posvećenost u ideološkom smislu i osmišljavanju novih programa i van nastavnih aktivnosti.
Takođe, jedan od velikih uzroka je i nedovoljno dobra sportska infrastruktura koja veoma često demotiviše one od kojih očekujemo vrhunske rezultate. Infrastrukturni razvoj u sportu je osnova za dalji napredak i uopšte za motivisanost talentovane dece da se opredele za bavljenje jednim određenim sportom.
Moram da kažem da opredeljenje Vlade Republike Srbije za izgradnju super modernog nacionalnog fudbalskog stadiona je upravo put i način kakva bi trebala da budu stremljenja države uopšte, ako želimo da nam deca budu zdrava i fizički i mentalno.
Ako se podsetimo kako i na koji način smo iznedrili tolike evropske i svetske prvake, vladare na ATP listama, olimpijske i paraolimpijske veličine, moramo priznati da razlozi najpre leže u srpskoj genetskoj predispoziciji i talentu, kao i na stručno edukovanim trenerima, uglavnom entuzijastima…

Drugo vanredno zasedanje, 02.02.2016.

… jer kako ih drugačije nazvati, kad su proizvevši nebrojeno mnogo vrhunskih sportista čiji su prihodi basnoslovni, oni ostali u svojim skromnim životnim uslovima, često zaboravljeni i od samih učenika, a i od sportskih organizacija.
Nepojmljivo je da oni, mislim na inostrane sportske stručnjake i igrače koje smo mi edukovali od samog početka i elementarnih stvari i bili im kao sportska nacija uzor, sada dolaze i drže nam časove obuke iz iste te grane, iz iste te grane sporta, kao što i njihovi igrači dolaze da pojačaju naše klubove. Negde smo zastali, izgleda dosta toga i propustili.
Kako to da niko do sada nije uspeo da pokrene univerzitetsku ligu u fudbalu ili košarci…

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 03.11.2015.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre Snežana Bogosavljević Bošković sa saradnicima, drage kolege, narodne poslanice i poslanici, govoriću o Zakonu jakim alkoholnim pićima.
Novi zakon o jakih alkoholnim pićima usloviće regulativu u Srbiji sa pravilima EU i omogućiti poljoprivrednicima da višak alkoholnih pića legalno prodaju registrovanim proizvođačima, kao što i daje mogućnost poljoprivrednicima da uz relativno jednostavne uslove i male troškove voće prerade u rakiju, što je izuzetno važno za Srbiju u kojoj proizvodnja rakije ima vekovnu tradiciju. Ako ugovorni odnos višak destilata prodaju registrovanim proizvođačima za dalju doradu i preradu.
Izradi novog zakona o jakim alkoholnim pićima pristupilo se zbog važnosti koju proizvodnja jakih alkoholnih pića prvenstveno rakija od voća ima za razvoj poljoprivrede Srbije, kao i njenom uticaju na razvoj primarne proizvodnje voća. Donošenjem zakona, između ostalog, reguliše se proizvodnja i kvalitet jakih alkoholnih pića na jedinstven način kako po pitanju samih definicija jakih alkoholnih pića, njihovih podela i geografske oznake, tako i po pitanju kategorija, deklarisanja, starenja.
Sva rešenja koja su predložena novim zakonom vode smanjenju troškova proizvodnje, rastu konkurentnosti proizvođača, povećanju proizvodnje i kvaliteta, a time i izvoza jakih alkoholnih pića iz Srbije.
Kraj iz koga dolazim, Mladenovac i okolina, je veoma bogat zasadom voćnih kultura i u kome je već tradicionalno i u širem obimu rasprostranjena prerada voća a naročito je značajna prerada roda voća u rakiju i vino. Iz nemogućnosti pronalaženja plasmana svojih proizvoda naročito voća zbog neadekvatne cene ili prezasićenosti domaćeg tržišta seoska domaćinstva se uglavnom odlučuju da svoje prinose od voća prerade u rakiju. To je već postala i tradicija a i slobodno mogu reći kult življenja u selu sa pomalo takmičarskim karakterom, koje svoje ocene o dobro ispečenoj rakiji dobijalo na našim svetkovinama sa kojima zaista ne manjkamo.
Nemogućnost da svoje umeće i ogromno zadovoljstvo praćeno druženjem i zajedničkim loženjem kazana u iščekivanju prve kapljice i materijalizuju zbog strogih zakonskih okvira je umnogome doprinela da to ne bude razlog povratka na selo i nastavak vekovne tradicije koja krasi srpskog seljaka. Ambari puni sa buradima, kajsijevača, loze, dunjevače, višnjevače i nadasve prepoznatljive šljivovice, nisu lako mogli i na jednostavan način da dođu do kupaca. Uslovljeni mnogim zakonskim preprekama koje su direktno uticale na slabljenje ekonomske moći svakog seoskog domaćinstva u Srbiji, njegovom razvitku i jačanju, a samim tim su direktno uticali i na BDP Republike Srbije.
Vekovna tradicija proizvodnja rakije u Srbiji i njen kvalitet prepoznatljiv i veoma tražen i daleko van granica naše zemlje će posle usvajanja ovog zakona na daleko jednostavniji i lakši način naći put do krajnjih korisnika.
Mislim, da je upravo to ono što nam uistinu treba da proizvodimo upravo ono što je pravi srpski brend, ono po čemu nas prepoznaju u svetu, ono na čemu su davno naši pradedovi, slobodno mogu reći, diplomirali i doktorirali i što je ušlo u svetske udžbenike. Poput ovog zakona za koga ne sumnjam da će veoma brzo biti u primeni, trebali bismo da i ostale zakonske regulative, uglavnom vezane za selo i seljaka prilagodimo i pojednostavimo da bi život, proizvodnja i ostanak na selu bio što interesantniji i isplativiji i samim tim skinemo ogromno breme nezaposlenosti i pritisak na gradove, a naročito zapošljavanje u javnom sektoru, kojih će nadam se zbog ukupnog razvoja zemlje u budućnosti biti sve manje.
Ovaj zakonski okvir je jedan od dobrih načina da se pomogne selu i seljaku i na kom se nikako ne smemo zaustaviti, kako definitivno ne bi opustela, osiromašila i ostala bez stanovništva, a selo će kao i uvek i kada nam je bilo najteže, to znati, višestruko da vrati. Zahvaljujem se.