Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Udovičiću sa saradnicima, državni sekretaru gospodine Peruničiću i gospodine Zekoviću, najpre da vam se zahvalim i uputim sve čestitke za izvanrednu organizaciju Evropskog prvenstva u vaterpolu u „Kombank areni“ januara meseca ove godine.
Značenje reči „sport“ danas u svetu podrazumeva zadovoljstvo, ugodnost, razonodu, odmor, telesno vežbanje, takmičenje, trčanje, ali krajem 20. veka sport postaje ponajviše biznis koji nemilosrdno guta sve pred sobom i melje sve što mu se nađe na putu, na putu profita, ne praštajući nikome i gotovo uvek bez druge šanse za one koji to nisu na vreme shvatili. Teoretičari sporta ističu da suštinu sporta čini prilika da se čovek ispoljava kroz kretanje u različitim oblicima telesnih vežbi i takmičenje ljudi.
Donošenje novog zakona o sportu u istinu je bila neminovnost i velika potreba. Ovim Predlogom zakona će se regulisati mnogi nerazjašnjeni ciljevi u okviru globalne strategije u sportu, daće uputstva mnogim sportskim organizacijama na koji način treba da usklade svoje statute sa zakonskom regulativom u sportu i na koji način će uspeti kroz pravni okvir da na najbolji mogući način usklade plan i program svog razvoja sa razvojem sporta u lokalnoj samoupravi i Republici Srbiji uopšte.
Ono na šta posebno moramo da obratimo pažnju u sprovođenju ovog zakona su upravo oni najmlađi koji su ili bi trebalo da budu uključeni u školski i univerzitetski sport.
Svedoci smo prvenstveno pojačanog prisustva devijacija kičmenog stuba, kao što su kifoza, lordoza i skolioza. U doba svetske tehnološke revolucije, kada upravo mladi daleko više pažnje posvećuju i naročito vremena računarima nego bavljenju fizičkom kulturom uopšte.
Prisustvo đaka na časovima fizičke kulture je u stalnom padu, kao i za van školsko sportsko angažovanje u određeni sportskim sekcijama. Smatram da takav pristup, između ostalog, proizilazi i kroz nedovoljnu posvećenost u ideološkom smislu i osmišljavanju novih programa i van nastavnih aktivnosti.
Takođe, jedan od velikih uzroka je i nedovoljno dobra sportska infrastruktura koja veoma često demotiviše one od kojih očekujemo vrhunske rezultate. Infrastrukturni razvoj u sportu je osnova za dalji napredak i uopšte za motivisanost talentovane dece da se opredele za bavljenje jednim određenim sportom.
Moram da kažem da opredeljenje Vlade Republike Srbije za izgradnju super modernog nacionalnog fudbalskog stadiona je upravo put i način kakva bi trebala da budu stremljenja države uopšte, ako želimo da nam deca budu zdrava i fizički i mentalno.
Ako se podsetimo kako i na koji način smo iznedrili tolike evropske i svetske prvake, vladare na ATP listama, olimpijske i paraolimpijske veličine, moramo priznati da razlozi najpre leže u srpskoj genetskoj predispoziciji i talentu, kao i na stručno edukovanim trenerima, uglavnom entuzijastima…

… jer kako ih drugačije nazvati, kad su proizvevši nebrojeno mnogo vrhunskih sportista čiji su prihodi basnoslovni, oni ostali u svojim skromnim životnim uslovima, često zaboravljeni i od samih učenika, a i od sportskih organizacija.
Nepojmljivo je da oni, mislim na inostrane sportske stručnjake i igrače koje smo mi edukovali od samog početka i elementarnih stvari i bili im kao sportska nacija uzor, sada dolaze i drže nam časove obuke iz iste te grane, iz iste te grane sporta, kao što i njihovi igrači dolaze da pojačaju naše klubove. Negde smo zastali, izgleda dosta toga i propustili.
Kako to da niko do sada nije uspeo da pokrene univerzitetsku ligu u fudbalu ili košarci…

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre Snežana Bogosavljević Bošković sa saradnicima, drage kolege, narodne poslanice i poslanici, govoriću o Zakonu jakim alkoholnim pićima.
Novi zakon o jakih alkoholnim pićima usloviće regulativu u Srbiji sa pravilima EU i omogućiti poljoprivrednicima da višak alkoholnih pića legalno prodaju registrovanim proizvođačima, kao što i daje mogućnost poljoprivrednicima da uz relativno jednostavne uslove i male troškove voće prerade u rakiju, što je izuzetno važno za Srbiju u kojoj proizvodnja rakije ima vekovnu tradiciju. Ako ugovorni odnos višak destilata prodaju registrovanim proizvođačima za dalju doradu i preradu.
Izradi novog zakona o jakim alkoholnim pićima pristupilo se zbog važnosti koju proizvodnja jakih alkoholnih pića prvenstveno rakija od voća ima za razvoj poljoprivrede Srbije, kao i njenom uticaju na razvoj primarne proizvodnje voća. Donošenjem zakona, između ostalog, reguliše se proizvodnja i kvalitet jakih alkoholnih pića na jedinstven način kako po pitanju samih definicija jakih alkoholnih pića, njihovih podela i geografske oznake, tako i po pitanju kategorija, deklarisanja, starenja.
Sva rešenja koja su predložena novim zakonom vode smanjenju troškova proizvodnje, rastu konkurentnosti proizvođača, povećanju proizvodnje i kvaliteta, a time i izvoza jakih alkoholnih pića iz Srbije.
Kraj iz koga dolazim, Mladenovac i okolina, je veoma bogat zasadom voćnih kultura i u kome je već tradicionalno i u širem obimu rasprostranjena prerada voća a naročito je značajna prerada roda voća u rakiju i vino. Iz nemogućnosti pronalaženja plasmana svojih proizvoda naročito voća zbog neadekvatne cene ili prezasićenosti domaćeg tržišta seoska domaćinstva se uglavnom odlučuju da svoje prinose od voća prerade u rakiju. To je već postala i tradicija a i slobodno mogu reći kult življenja u selu sa pomalo takmičarskim karakterom, koje svoje ocene o dobro ispečenoj rakiji dobijalo na našim svetkovinama sa kojima zaista ne manjkamo.
Nemogućnost da svoje umeće i ogromno zadovoljstvo praćeno druženjem i zajedničkim loženjem kazana u iščekivanju prve kapljice i materijalizuju zbog strogih zakonskih okvira je umnogome doprinela da to ne bude razlog povratka na selo i nastavak vekovne tradicije koja krasi srpskog seljaka. Ambari puni sa buradima, kajsijevača, loze, dunjevače, višnjevače i nadasve prepoznatljive šljivovice, nisu lako mogli i na jednostavan način da dođu do kupaca. Uslovljeni mnogim zakonskim preprekama koje su direktno uticale na slabljenje ekonomske moći svakog seoskog domaćinstva u Srbiji, njegovom razvitku i jačanju, a samim tim su direktno uticali i na BDP Republike Srbije.
Vekovna tradicija proizvodnja rakije u Srbiji i njen kvalitet prepoznatljiv i veoma tražen i daleko van granica naše zemlje će posle usvajanja ovog zakona na daleko jednostavniji i lakši način naći put do krajnjih korisnika.
Mislim, da je upravo to ono što nam uistinu treba da proizvodimo upravo ono što je pravi srpski brend, ono po čemu nas prepoznaju u svetu, ono na čemu su davno naši pradedovi, slobodno mogu reći, diplomirali i doktorirali i što je ušlo u svetske udžbenike. Poput ovog zakona za koga ne sumnjam da će veoma brzo biti u primeni, trebali bismo da i ostale zakonske regulative, uglavnom vezane za selo i seljaka prilagodimo i pojednostavimo da bi život, proizvodnja i ostanak na selu bio što interesantniji i isplativiji i samim tim skinemo ogromno breme nezaposlenosti i pritisak na gradove, a naročito zapošljavanje u javnom sektoru, kojih će nadam se zbog ukupnog razvoja zemlje u budućnosti biti sve manje.
Ovaj zakonski okvir je jedan od dobrih načina da se pomogne selu i seljaku i na kom se nikako ne smemo zaustaviti, kako definitivno ne bi opustela, osiromašila i ostala bez stanovništva, a selo će kao i uvek i kada nam je bilo najteže, to znati, višestruko da vrati. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, gospodine Marinkoviću, uvaženi ministre Bogosavljević Bošković, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o šumama.
Bespravna seča šuma u Republici Srbiji sa približavanjem zime, Božićnih praznika i naročito Nove Godine, postaje sve masovnija pojava. Pustoše se državne, kao i privatne šume čiji su vlasnici staračka domaćinstva ili ljudi koji stalno ne žive u udaljenim planinskim selima. Zbog blage kaznene politike i kada budu otkriveni, šumokradice uglavnom prolaze sa neznatnom novčanom kaznom, pa samim tim vraćaju se u ponovno izvršenje krivčnog dela.
Mape visoke rezolucije, koje je objavio Gugl, sa dosad neviđenom preciznošću otkrivaju razaranja bez presedana koja su pretrpele šume na našoj planeti izazvane sečom, nevremenom i šumskim požarima. Ukupno je izgubljeno oko 1,5 miliona kvadratnih kilometara šuma, što odgovara površini čitave države Aljaske.
Bespravno i nemilice se seku šume na čitavoj teritoriji Republike Srbije i crpi strateška sirovina, čija ekonomska dobit se sliva u džepove onih koji se bezobzirno bogate upadajući na imanja u vlasništvu države ili privatnih lica, koja su uglavnom nemoćna da zaštite svoj kapital.
Meta bezobzirne krađe su desetine hektara šuma, koje su posle stupanja na snagu odredaba zakona ostale bez staraoca i adekvatne zaštite, čime su značajno izložene krađi i ostalim nezakonitim radnjama.
Nemogućnost šumarskog inspektora da kontroliše i izvrši nadzor nad posečenim stablima u toku njihove dislokacije na prevoznim sredstvima, zbog manjkavosti prethodnog zakona i vrlo često nesinhronizovane saradnje sa tržišnom inspekcijom je takođe jedan od uzroka bespravne seče stabala širom Srbije.
Uništavanje šuma ne samo da narušava kompletan ekosistem i nestajanje pojedinih životinjskih vrsta, već u mnogome doprinosi katastrofalnim nesrećama izazvanim erozijama zemljišta, koja stvarajući klizišta nanose nesagledive posledice domaćinstvima u brdsko-planinskim predelima.
Albanske šumokradice na teritoriji opštine Kuršumlija do sada su ilegalno posekle više od 50.000 kubnih metara drva, tako da je žandarmerija u više navrata morala da interveniše, a u jednoj od takvih u nizu sprečavanja krađe i seče stabala, u kojima su učestvovali, smrtno je stradao pripadnik žandarmerije Stevan Sinđelić.
Veoma bitna novina koja se uvodi ovim Predlogom zakona je oslobađanje sopstvenika fizičkog lica od plaćanja naknade u visini od 5% tržišne vrednosti drveta na mestu seče za posečeno drva, pri podnošenju zahteva da im se izvrši doznaka tih stabala za seču.
Poreklo drveta u prometu će morati da prati adekvatna dokumentacija, kao i obavezan žig kao garant porekla posečenih stabala, što će u mnogome olakšati rad šumarskih inspektora u sprečavanju krađe i nedozvoljenog stavljanja u promet drvne građe i drveta za ogrev, što do sada nije bio slučaj.
Sanacioni plan šuma kao važan segment ovog Predloga zakona će u mnogome doprineti da se na blagovremeni način sanira struktura oštećenih šuma zadešenih požarima, erozijama, poplavama i drugim nepogodama, da bi se otklonile nastale štete u šumi i pristupile njenoj sanaciji.
Svetski dan šuma, 21. mart, se obeležava sa ciljem da se podigne svest čovečanstva o značaju šuma, koje čine više od 30% ukupne kopnene površine zemlje i prostiru se na oko četiri milijarde hektara.
Pokret Gorana je kao nevladina organizacija nastao još 1960. godine. U goranskim rasadnicima godišnje se proizvede tri miliona sadnica četinara, lišćara i ukrasnog šiblja. Gorani su za proteklih pet decenija pošumili oko 300.000 hektara goleti. Istovremeno, podigli su 94.980 hektara visokorodnih livada i pašnjaka i 31.300 hektara vanšumskih zasada, a u toku godine, akcije imaju oko 100.000 učesnika. Njihov cilj je da do 2050. godine Srbija bude potpuno bez goleti i zaštićena od erozije i klizišta.
Predlog zakona koji je pred nama će u mnogome pomoći da njihov rad i trud ne bude uzaludan, doneće veoma značajne prihode u budžet Republike Srbije, kao što će, u to se iskreno nadam, sprečiti i suzbiti svaku pomisao o sticanju lične koristi prouzrokovane eksploatacijom tuđe imovine i narušavanjem kompletnog ekosistema. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, cenjene kolege i koleginice narodni poslanici, ja sam samo hteo da se kratko osvrnem na ovaj amandman i da kažem sam apsolutno saglasan sa stavom Vlade da prihvati amandman NS. Isto tako bih rekao da gospodin Pavićević, član NS je izazvao buru negodovanja među poslanicima vladajuće koalicije iz tog razloga što je procenat prihvaćenih amandmana uporedio sa procentom eventualnih glasova koje bi dobio…

Ako mogu samo da završim.
Pre bih rekao da je broj prihvaćenih amandmana jednak broju glasova koje bi dobio na prvim sledećim …

Poštovani predsedavajući, gospodine Marinkoviću, uvaženi članovi Vlade i Ministarstva za rad i zapošljavanje, cenjene kolege narodne poslanice i narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, govoriću o Predlogu zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti.
Neophodnost donošenja zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, a istovremeno i briga o njihovoj zaštiti je proizašla iz nedovoljne uređenosti prethodnog zakona koji datira iz 1998. godine i odnosi se na uređenost uslova za zapošljavanje u inostranstvu tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.
Nedovoljna zakonska preciznost u evidenciji radnika koji su upućeni u druge zemlje na rad stvara pogrešnu sliku o evidenciji zaposlenih i otvara mogućnost mnogih špekulativnih radnji i malverzacija koje direktno utiču na smanjeni obim uplate novčanih sredstava u PIO fond kao i na otežavajući položaj radnika, kako na njihove redovne i tačne mesečne isplate, tako i na pravo na nesmetano zdravstveno osiguranje, kao i na lečenje usled povreda na radu koje nisu tako retke.
Svedoci smo vrlo čestih, mučnih i neželjenih situacija koje su zadesile naše radnike u inostranstvu, naročito građevinske struke koje su se iz nemogućnosti zaposlenja u svojoj zemlji, teške materijalne situacije i potrebe da sebi i svojoj porodici obezbede kakvu takvu egzistenciju, veoma lakomu najčešće putem oglasa i preporukom otisnuli preko granice, uglavnom u gradove Rusije, Belorusije, Kazahstana, kao i zapadne Evrope, ne postavljajući pri tom nikakve uslove da bi sebe zaštitili, a sve u želji da se što pre domognu toliko željenog zaposlenja i sladunjavih obećanja o visokim zaradama.
Reportaža i ispovest prevarenih, a poštenih i veoma dobrih majstora građevinske struke bila je čest gost naslovnih strana naših medija. Život u nehumanim uslovima, ostavljenih bez putne isprave i bez dinara isplaćenog za pošteno odrađeni ugovoreni posao je opasnost koja im je latentno pretila, a i zadesila, da ne govorimo o onima koji su pobegli iz zemalja 1000 kilometara udaljenih od Srbije samo da bi spasili goli život.
Naravno da na našim prostorima egzistiraju i preduzeća koji i te kako poštuju zakonske propise i prema svojim zaposlenima koje upućuju na privremeni rad u inostranstvo se ponašaju u skladu sa zakonskih normi, vodeći pri tom računa o blagovremenoj isplati zarada zaposlenima, kao i o njihovoj zdravstvenoj zaštićenosti.
Jedan od razloga za donošenje ovakvog zakona je baš i zaštita takvih privrednih subjekata od onih koji čak i decu od 15 godina šalju na rad u druge zemlje pod okriljem turističkih putovanja.
Naša zemlja, Republika Srbija nezaustavljivo ide stopama progresivnog industrijskog razvoja, tako da će u budućim vremenima biti sve više preduzeća koja će na osnovu zaključenih ugovora o zajedničkim investicionim projektima sa stranim partnerima imati potrebu za slanjem radnika u druge zemlje i donositi značajni devizni priliv, a samim tim i smanjiti još uvek veliku nezaposlenost.
Republika Srbija je poznata kao zemlja ekonomskih migranata, naročito u državama zapadne Evrope. Naši stručnjaci iz oblasti medicine, ugostiteljstva, građevinarstva su veoma cenjeni i priznati u svetu i svuda traženi i rado viđeni kao ljudi od poverenja i koji se veoma brzo i lako integrišu u društveno socijalne strukture zemlje u koju dolaze.
Zakon koji je pred nama će uvesti preciznu i tačnu evidenciju zaposlenih koji su upućeni na rad u inostranstvu, suzbiti mogućnost slanja lica koja nisu navršila 18 godina, precizno odrediti uslove pod kojim lice može biti upućeno na rad van zemlje i u istoj dobiti adekvatnu zdravstvenu zaštitu.
Pretpostavlja se da se u ovom trenutku nalazi preko 20.000 zaposlenih radnika u inostranstvu na crno, angažovanih po raznim osnovama i za račun fantomskih firmi i preduzeća bez ikakvog pravnog osnova, o kojima država nema ama baš nikakvu evidenciju.
Transparentnim objavljivanjem na sajtu Ministarstva za rad i zapošljavanje svakog lica upućenog od strane pravnog subjekta suzbićemo veliki broj takvih pojava i radnicima omogućiti pravni i socijalni status u zemlji u koju odlaze.
Naravno da se takve pojave neće stoprocentno iskoristiti, jer će ih kaznena politika svesti na minimum, ali ovaj zakon je veoma dobra osnova za uvođenje reda u oblasti zapošljavanja i poštovanja prava i obaveza radno uposlenih u inostranstvu, kao i njihova priprema, prijem, boravak i povratak u zemlju.
Na osnovu svega rečenog, pozivam kolege narodne poslanike da u danu za glasanje prihvatimo ovaj veoma neophodan zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade gospođo Mihajlović, članovi Kabineta, kolege narodni poslanici i poslanice, kao neko ko je mnogo godina proveo na našim planinama, na našim lepoticama, odgovorno mogu reći da amandman predlagača se ne može usvojiti. Nadam se da je iko od predlagača amandmana imao to zadovoljstvo da se provoza žičarom i u zimskim i u letnjim uslovima, ako jeste onda ovaj amandman sigurno da ne bih podneo.
Naime, radi se o sledećem, konkretno ću govoriti o našoj planinskoj lepotici Kopaoniku. Radno vreme žičara je od devet do 16 časova. U optimalno dobrim vremenskim uslovima, nekada i ne rade. Nekada rade od 24, jedna do dve. Takođe, moramo uzeti u obzir da uposlena radna snaga, kao što je rekao kolega žičari, hajde i ja ću ih tako nazvati, su iz okolnih seoskih područja. Znamo svi, da su specifičnim zimskim uslovima, kada je ski sezona dolazi do vrlo otežanog ili čak nemogućeg dolaženja na posao, iako su to okolna mesta sela desetinu, 20 kilometara udaljeni od Kopaonika. Tako da prekid smene koji traje sedam časova, a uzećemo u obzir da žičari moraju doći sat vremena ranije, da provere da li je žičara u redu, da li su kapaciteti onakvi kakvi treba da budu i koji odlaze sat vremena nakon svog radnog vremena, jednostavno ne mogu da prekidaju smenu u šestočasovnom vremenskom periodu kako to predlagač zahteva iz tog razloga što ne moguće ostvariti kontinuitet dobrog i odgovornog rada na žičari u okviru jedne smene. Pa, se pribegava da ljudi koji su u područjima kao što sam rekao udaljenim nešto, a to nešto, desetak kilometara je znatno u otežanim zimskim uslovima, jedan dan rade, sledeći dan verovatno prave pauzu. Tako da mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Ja samo kratko, neću dugo obrazlagati, samo hoću da kažem da predlagač amandmana je i ovog puta pokazao da apsolutno ne razume ni suštinu ni teoriju predloženog zakona.
Naime, pokazali su da je skijanje za njih „tvajlajt-zon“, zona sumraka. Zašto? Na plastičnom primeru ću to reći, tako što, da li mogu da zamisle predlagači amandmana i uopšte mi svi u ovoj sali prisutni da se svakodnevno na sat vremena zaustavi žičara jer je to moranje da bi se izvršila primo-predaja smene između dva ili jednog žičara.
Šta mislite, kako bi odreagovali njih 500 koji čekaju u redu onoga trenutka kada dođe do pogoršanja metero uslova, do prekida, do iznenadnog nestanka električne energije? Žičara stane na određenoj nadmorskoj visini na temperaturi od minus 20, vrlo se neprijatno čovek oseća.
Mislim da niste imali iskustva sa tim jer da ste imali, ne bi ste predložili ovaj amandman, tako da kažem da iz hiljadu razloga verovatno predlagači amandmana nisu imali nikakva iskustva što se tiče doživljaja u skijaškom sportu, niti u vožnji žičarom u zimskim uslovima.
Inače, verovatno im na pamet ne bi palo da ovakav jedan amandman predlože. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, kolege narodni poslanici i poslanice, govoriću o Predlogu zakona o žičarama za transport lica.
Planinski turizam ima ogroman potencijal u Srbiji. Preko 50% teritorije Srbije je brdsko-planinski teren, a svi najveći planinski centri su na nadmorskoj visini od hiljadu do 2,5 hiljade metara, što pogoduje brzoj klimatizaciji gostiju različitih afiniteta.
Najveći i najposećeniji planinski centar Srbije, a ujedno i nacionalni park je Kopaonik. Kopaonik ima najveći broj staza za zimske sportove i sportskih terena, pa veliki broj sportskih ekipa i reprezentacija tu dolazi na visinske pripreme i leti i zimi.
U savremenim uslovima učešće turizma u DBP sveta iznosi oko 10%, a posredstvom turizma se realizuje preko 6% vrednosti ukupnog izvoza u svetu i oko 30% svetske trgovine uslugama.
Prema podacima Svetske turističke organizacije, turizam je na četvrtom mestu po učešću u međunarodnom prometu robe i usluga, a iza prometa nafte i naftnih derivata, proizvoda hemijske industrije i automobila. Turizam, pri tome, predstavlja jednu od najvažnijih izvoznih delatnosti u 83% zemalja i glavni je izvor devizne zarade u gotovo 38% zemalja sveta.
U globalnim turističkim tokovima, u narednim godinama, postojaće tri osnovna pravca: kretanja prema toplim morima, prema planinskim turističkim centrima i prema velikim gradovima.
Planinski centri, od pojave do danas, se razvijaju u dva pravca, i to kao: sportsko-rekreacijska područja za zadovoljavanje potreba za fizičkim aktivnostima i kao planinski turistički centri sa smeštajnim kapacitetima koji zaokružuju turistički proizvod.
Žičare kao prevozno sredstvom imaju dugu istoriju. Naime, još stari Japanci, Kinezi, Indijci, upotrebljavali su užad za transport po terenu, jer drugim transportnim sistemima prevoz ljudi i robe nije bio moguć. Žičare, kakve sada znamo, potiču sa početka 20. veka, kada je 1907. godine u Španiji počela sa radom prva prava žičara. U Alpima je razvoj započeo izgradnjom žičare u Bolcanu u Južnoj Tirolskoj.
Glavni motivi za razvoj planinskog turizma ogledaju se u prednostima prevoza žičarama koje su ekološki najprihvatljivije, zauzimaju najmanje prostora, najmanje zagađuju okolinu i zbog minimalnog iznosa eksternih troškova koji nastaju pri prevozu. Razvoj žičarskih sistema omogućava razvoj letnjeg i zimskog turizma i na područjima koja su demografski ugrožena i nemaju drugih razvojnih mogućnosti ili nju njihove razvojne mogućnosti ograničene.
Žičare i skijališta se po pravilu nalaze u neposrednoj blizini postojećih seoskih naselja, čime se osigurava višenamensko korišćenje površina. Stanovništvu se na taj način nudi veća mogućnost preživljavanja preradom i prodajom ekološki prerađene hrane i tako se dobija veći broj radnih mesta u seoskim područjima. Izgradnja žičara i skijališta i njihova oprema sa kvalitetnim mašinama za osiguravanje snega jako je značajna za razvoj rekreativnog i vrhunskog skijaškog sporta.
Razvoj turizma u planinskim centrima zahteva i dodatno usavršavanje, što može biti poslovna prilika mladima za rad u turizmu i motiv da ostanu u domovini.
Kopaonik, kao biser našeg turizma, raspolaže sa preko 50 kilometara urađenih alpskih staza. Staze opslužuje sistem od 24 žičare kapaciteta 30 hiljada skijaša na čas, što ga svrstava u red najvećih ski centara u ovom delu Evrope.
Zlatibor, kao ništa manje vrednu uzdanicu srpskog turizma, sa kapacitetom od 5.400 skijaša na sat i jednom šestosednom žičarom možemo smatrati i svrstati je zbog idealne nadmorske visine od hiljadu metara za letnju bazu za pripreme mnogobrojnih sportskih ekipa iz zemlje i inostranstva, kao što je i sada slučaj.
Razvojem turističkih destinacija u Srbiji razvijaju se do sada ne razvijeni delovi zemlje, a najbolji pokazatelj je Stara planina. Sam početak izgradnje skijališta i hotela doveo je do povratka ljudi u ovaj kraj, otvorena je mogućnost za razvoj preduzetništva. Stara planina poslužila nam je kao primer koji trebamo slediti i upravljati se prema njemu.
Kao sportista, pedagog, instruktor skijanja i stručnjak iz oblasti sporta, slobodno mogu reći da razvoj sportsko-rekreativnog planinskog turizma, centara za pripremu vrhunskih sportista uz modernizaciju ponude i osavremenjivanje dodatnih sadržaja po uzoru na čuvene ski centre, poput Šamonija, Davosa, Madone di Kampiljo, će u mnogome doprineti da u budžet Republike Srbije se sliju veoma impozantna devizna sredstva.
Turska, kao zemlja koja je mnogo uložila u razvoj letnjeg turizma, nije ostala na tome da joj zimska pauza poništi dobrobit letnje sezone, već je izgradnjom fudbalskih terena pored hotelskih kompleksa uspela da za kratko vreme postane najpoželjnija destinacija za pripreme vrhunskih fudbalskih ekipa širom sveta.
Ne vidim ni jedan razlog da se putem sopstvenog ulaganja ili na bazi javnog-privatnog partnerstva to ne uradi i u Srbiji na našim planinskim prestonicama Balkana, proširenjem kapaciteta, izgradnjom novih žičara, kao i izgradnjom prestižnih hotela i savremenih sportskih terena i objekata. Potencijale imamo, samo ih moramo na adekvatan način, poučeni iskustvima drugih, na najbolji mogući način iskoristiti.
Devizna sredstva, koja su u velikoj meri trošena na pripreme naših vrhunskih sportista u inostranstvu, ostaće u zemlji, a visina stranih investicija kroz zajedničko partnerstvo može biti nemerljiva.
Iz svega navedenog, pozivam kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarsko sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi.
Tradicija rečnog brodarstva je u Srbiji starija od železničkog načina prevoza robe i ljudi. Za Srbiju važi stereotip da je zemlja kontinentalnog mentaliteta, koja nikada nije imala more ni mornaricu, pa prema tome ni pomorsku istoriju. Međutim, činjenica je da su Srbi vekovima plovili morima, okeanima i jezerima širom sveta.
Savremeno rečno brodarstvo u Srbiji, započelo je 1862. godine, kada je ukazom Kneza Mihajla, od Rusije kupljen parobrod „Deligrad“, tako nazvan po Deligradskom šancu u Prvom srpskom ustanku.
On je izrađen u Francuskoj 1851. godine. Imao je nosivost od 275 tona i plovio je srećno i uspešno preko pola veka Dunavom, Savom i Tisom. Tako i danas svetskim morima i okeanima plove naši pomorci pod tuđim ili svojim zastavama. Ima ih negde oko pet hiljada, svuda rasprostranjenih i razasutih sa samo jednom idejom, da nam je more što mirnije i hleb sa sedam kora što prijatniji.
Upravo zbog tih ljudi, Vlada Republike Srbije će ovim predlogom zakona i njegovim izglasavanjem u Skupštini Republike Srbije, uspeti da omogući nesmetan boravak naših pomoraca na brodovima širom sveta, kao i njihovo slobodno kretanje van plovila na kojima su uposleni.
Uvođenjem pomorske identifikacione karte, našim pomorcima će biti omogućeno da nesmetano mogu da napuste brod i imaju slobodan pristup na tlo zemlje u koju su se ukotili.
Takođe, u slučaju vanredne situacije koja zahteva promenu plovila, a pri tome se mora preći preko teritorije zemlje u kojoj su neophodne vize za državljane Republike Srbije, identifikaciona karta koja će u sebi sadržati sve relevantne podatke vlasnika, izrađene po biometrijskom principu, omogući će nesmetan prolaz preko teritorije iste države.
Nesumnjivo da će se na taj način suzbiti i zloupotrebe pomorskih pasoša, kojih je nesumnjivo bilo i to u ne malom broju. Opšte je poznato da je Međunarodna pomorska organizacija još 2008. godine opomenula relevantne institucije u našoj zemlji, o pojavi lažnih pomorskih dokumenata i problemu pojave lažnih pomorskih isprava, svedočanstava kod državljana Srbije, ukrcanih na pomorskim brodovima stranih kompanija i da je postojala opasnost od skidanja naše zemlje bele liste Međunarodne pomorske organizacije.
Uvođenjem identifikacionih kartica koje će inače izraditi NBS, sprečiće se eventualna kompromitacija Republike Srbije zbog navedenih pojava, falsifikovanja pomorskih knjižica i dokumenata. Samim tim smatram da će se i značajno povećati broj uposlenih naših pomoraca u svetu.
Pri tome smo i sami svedoci postojanja agencija koje nude zaposlenje uglavnom mladim ljudima na kruzerima angažovanima na poslovima ugostiteljskog i animatorskog tipa, što će u svakom slučaju pospešiti priliv deviznog novca u našu zemlju, a isto tako olakšati i zainteresovanim licima boravak na teritoriji stranih država. U buduće će nadležno ministarstvo voditi računa o broju izdatih pomorskih knjižica i vršiti kontrolu njihovog korišćenja i trajanja.
Značajno uređenje zakona se odnosi i na lica ispod 18 godina, kojim se poslodavcu nalaže da oni ne bi smeli biti uposleni ukoliko uslovi na plovilu mogu bitno da naruše njihovo zdravstveno stanje. Takođe i obaveza poslodavca da o svom trošku obezbedi adekvatan zdravstveni pregled pri stupanju lica na dužnost kao i proveru zdravstvenih sposobnosti posle određenog vremenskog perioda predviđenog zakonom.
Smatram da je Predlog zakona veoma afirmativan i da posebnu pažnju pridaje građanima Republike Srbije uposlenim na proveri širom sveta, kao što i u potpunosti vodi računa o interesima Republike Srbije, a da je u isto vreme u celosti kompatibilan sa zakonima EU. Hvala.

Poštovana predsednice, uvažena ministarsko sa saradnicima, kolege narodni poslanice i poslanici, bez ijednog argumenta zašto se traži da se član Predloga promena Zakona izbriše i tako skoro dve stotine puta. Bez predloga kakva bi izmena zakona trebala da bude, dolazimo do zaključka da to nije ništa drugo, već težnja da se ostane na putu propadanja i potonuća, na putu ka totalnom ekonomskom uništenju i na daljoj destrukciji ekonomije Republike Srbije, koja bi neminovno dovela u kolaps celo društvo uopšte, jer njihova ideologija, to narod Republike Srbije mora da zna, je što gore Srbiji, to bolje njima. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, cenjene kolege narodni poslanici i poslanice.
Ideja Vlade Srbije je da vrati jedno od najbitnijih i najcenjenijih rodova vojske u stari naziv naišlo je na sveopšto odobravanje.
Prefiks ratno obrisan je nastankom zajednice Srbije i Crne Gore. Ostavkom naziva vazduhoplovstvo, može se smatrati da se misli na civilni vazdušni saobraćaj, dok uvođenjem prefiksa „ratno“ tačno se ukazuje da je reč o odbrambenim vazduhoplovnim snagama koje i te kako evocira na svetu tradiciju našeg ratnog vazduhoplovstva. Tako da smatram da je ovaj amandman neprihvatljiv. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre  sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, razumem nedovoljnu informisanost i nezainteresovanost predlagača za uvođenjem ovakvog prefiksa, čini mi se zbog nedovoljnog iskustva u vojsci i vojnim dejstvima uopšte.
Kao rezervni vojni starešina i učesnik vojnih dejstava 1999. godine, kao pitomac škole rezervnih oficira u Zadru, gde je bio smešten i Centar za ratno vazduhoplovstvo i obuku budućih pilota, mislim da je motivacija i visoki moral nešto što je neophodno vojsci, ako pri tome znamo da je Vojska Srbije oduvek i samo bila u svojstvu odbrambene vojne sile, a nikada kroz istoriju kao agresor. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre Gašiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o predlogu izmene i dopune zakona o odbrani i Vojsci Srbije.
Strategija odbrane Republike Srbije predstavlja osnovni strateški dokument kojim se usmerava angažovanje resursa odbrane i razvoj normativnih, doktrinarnih i organizacijskih rešenja sistema odbrane Republike Srbije. Doktrina Vojske Republike Srbije je osnovni dokument u kojem se definišu opšta opredeljenja o vojnoj delatnosti, organizovanju, pripremama, upotrebi i obezbeđenju Vojske Srbije u miru, ratnom i vanrednom stanju.
Ovim dokumentom razrađuju se utvrđeni osnovi za izgradnju profesionalne i efikasne Vojske Srbije, materijalno-finansijski održive, interoperabilne sa vojskama država partnera, moderno opremljene i osposobljene za realizaciju misija i zadataka. Povećana međuzavisnost država na globalnom planu umanjuje opasnost od tradicionalnih vojnih pretnji.
Uprkos tome, svet se danas suočava sa kompleksnom bezbednosnom situacijom koju karakteriše brze i teško predvidive promene, što rat i oružane sukobe i dalje čini konstatom međunarodnih odnosa. Najveći broj država u svetu opredeljeno je da pitanje sopstvene bezbednosti rešava u okviru sistema kolektivne bezbednosti, organizacije UN, koja i dalje predstavlja važan faktor globalne bezbednosti i kojom je predviđeno reagovanje Međunarodne zajednice u slučaju kršenja međunarodnog pravnog poretka i ugrožavanje mira.
Vojska Republike Srbije je na 60 mestu svetske liste „global fajer pauer indeks“ koja rangira vojske ukupno 106 zemalja sveta. Procena se vrši na osnovu ljudskog potencijala i opreme, ali i drugih bitnih faktora kao što je vojni budžet.
Kao što je poznato Republika Srbija je programom NATO partnerstva za mir pristupila 2006. godine. Partnerstvo za mir je vojno-politički program praktične bilateralne saradnje između partijskih zemalja i NATO. Ono omogućava partnerima da izgrade individualni odnos sa NATO, birajući sopstvene prioritete za saradnju.
Na osnovu privrženosti i demokratskim principima koji čine osnov same alijanse svrha partnerstva za mir je da poveća stabilnog, umanji pretnje po mir i da bezbednosno ojača odnose između partnerskih zemalja i NATO. Upravo ovim predlozima zakona ćemo znatno ojačati našu poziciju u svetu i podići je na znatno viši nivo osnovno strategijskog doktrinarne dokumente u koje spadaju Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Strategija odbrane Republike Srbije i Doktrina Vojske Srbije.
Veoma važna promena u sistemu odbrane je što sada i organi autonomnih pokrajina, kao i jedinice lokalne samouprave čine jedinstven odbrambeni sistem zemlje, uključujući i privredne subjekte u njima koji u skladu sa svojim nadležnostima planiraju sistem rada i bezbednosnih mera u vanrednim i ratnim okolnostima.
Ministarstvo odbrane može sklapati ugovore sa privatnim subjektima u poslovima i organizacijama vezani za odbranu, rekonstrukciju ili za bilo koju svrhu za podizanje borbenosti zemlje. U okviru Predloga zakona o Vojsci Republike Srbije značajne novine možemo prepoznati u uređenju nadležnosti i položaja Vojske Srbije tako što načela unutrašnjeg uređenja i sistematizacije formacijskih mesta u Vojsci Srbije donosi Vlada na predlog ministra odbrane.
Promena činova u rečnim jedinicama je jedna od novina, kao i odličan predlog da se u slučaju otkrivanja korišćenja nedozvoljenih sredstava opijata kod oficira ili bilo kojih drugih lica na službi u Vojsci Srbije izriče mera udaljenja sa dužnosti koja je značajan napredak u odnosu na dosadašnji član zakona koji je omogućavao lečenje od istih i tek nakon toga ako bi se slučaj ponovio bi došlo do disciplinske mere udaljavanja sa dužnosti ili funkcije.
Jedinicama Vojske Srbije ili ustanovama je omogućeno davanje imena istaknutih ličnosti ili događaja vezanih za istoriju Vojske Srbije, što nedvosmisleno govori o nameri, o očuvanju svetle junačke istorije naše zemlje koja nikada kroz vekove nije bila agresor, već samo zaštitnik svoje teritorije bez ikakvih pretenzija prema bilo kome.
Svoje istorije kroz ratove i sukobe treba uvek sa ponosom da se sećamo, još od prve čete redovne srpske vojske koja je formirana 1829. godine od strane vojvode Podrinjskog Jevrema Obrenovića, preko majora Gavrilovića koji je 7. oktobra 1915. godine vojnicima koji su branili Beograd rekao da nemaju čega da se boje jer njihovi životi više ne postoje, s obzirom da je vrhovna komanda izbrisala njegov puk iz vojnog stanja. Zapravo vrhovna komanda nikada nije izdala takvu naredbu i čije se reči i dan danas da ponosom izgovaraju i na Japanskoj vojnoj akademiji, pa preko Stepe Stepanovića, Živojina Mišića, majora Milana Tepića i mnogih drugih.
Ove predloge zakona nedvosmisleno trebamo usvojiti u danu za glasanje i kroz njihovu primenu poboljšati, unaprediti i podići na viši nivo, stepen profesionalnosti u organizaciji, rukovođenju i komandovanju jedinica Vojske Republike Srbije. Hvala.