Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
Globalna finansijska kriza izazvana strukturalnim poremećajima, iznenadnim nedostatkom kapitala i likvidnih sredstava za redovno održavanje ekonomskih kretanja u svetu, visoko razvijenim zemljama preti rizik dugoročne recesije, u manje razvijenim zemljama, kao što je naša, globalna kriza imala je mnogo veći rizik od opšteg finansijskog kolapsa zbog ograničenih sredstava za brzo prevazilaženje finansijske nesolventnosti.
Za Srbiju izlaz iz finansijske krize leži u bržem pokretanju slobodnih, neiskorišćenih nacionalnih resursa, gde relativno mala investicija, sa novim, svežim kapitalom, može stvoriti nova radna mesta u vrlo kratkom vremenu, rast BDP-a i bržu tržišnu orijentaciju ka novim proizvodima i izvoznim uslugama.
Nova strategija ekonomskog razvoja Srbije zavisi od veštine i brzine primene ogromnih resursa u sektoru poljoprivrede i industrije koji se oslanjaju na sektor poljoprivrede. Postojanje više od 400 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i sa nekoliko hiljada malih i srednjih preduzeća za preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i za logističku podršku, predstavljaju pravu priliku za brži izlazak iz krize.
Međutim, raspoloživi resursi u sektoru poljoprivrede i dalje su veoma ograničeni sa asortimanom proizvoda i usluga sa višim stepenom prerade, što bi moglo biti ponuđeno našim tradicionalnim ino-kupcima.
Iako postoje uslovi za razvoj novih izvozno orijentisanih poslovnih poduhvata u Srbiji, postoji nedostatak poslovnih ideja, znanja i veština neophodnih za početak takvog posla. Za pokretanje novih poslovnih poduhvata, stotine dobrih poslovnih planova mora se obezbediti u veoma kratkom roku.
Upravo ovaj zakon o finansiranju primarne poljoprivredne proizvodnje umnogome pruža mogućnost za brži i efikasniji podsticaj za razvoj poljoprivrede, smanjenje stope nezaposlenosti i povećanje BDP.
Opšte je poznato da hiljade hektara od ukupno pet miliona 734 hiljade hektara obradivog zemljišta je godinama neuzorano i totalno neiskorišćeno. Osnovni razlog leži u nedostatku finansijskih sredstava i kratkoročnih pozajmica koje bi se oročile na period od setve do žetve ili do berbe. Upravo taj momenat će ovim zakonom biti značajno promenjen i biće omogućeno kako založnom poveriocu tako i zalogodavcu da pronađu zajednički interes i udruže rad i sredstva u sticanju obostrane koristi.
Hiljade onih koji već godinama čekaju pred šalterima biroa za zapošljavanje, koji zbog svojih skromnih materijalnih mogućnosti nisu u prilici da svoje biznis planove i poslovne ideje vezane za primarnu poljoprivrednu proizvodnju ostvare, dobijaju priliku da na zemljištu na kom su vlasnici ili putem zakupa istog ostvare dobit i sebi egzistencijalno ličnim i preduzetničkim radom pomognu.
Ekonomska migracija naših građana uglavnom u zemlje Zapadne Evrope je iza sebe ostavila pusta sela, hiljade i hiljade neobrađenih oranica, prazne ambare. Generacije koje su otišle ostavile su svoje dedovine na milost i nemilost klimatskim uslovima. Siguran sam da bi ih bez velike nadoknade ustupile onima koji bi ih sa ponosom obrađivali i sticali korist sebi i svojoj porodici. Upravo ovaj zakon će, uveren sam, usrećiti mnoge od njih, i one koji zbog nedostatka finansijskih sredstava nisu bili u prilici da se okrenu sopstvenom radu, kao i one daleko od rodne grude.
Mogućnost da se bez velike doze rizika, u čemu će presudnu ulogu imati osiguravajuća društva kojima takođe ovaj zakon daje podsticaj u razvoju, pokrene sopstveni biznis i razvije dobra finansijska strategija, pri čemu se, uz ovaj veoma afirmativni zakon, stvara mogućnost rasterećenja stope nezaposlenosti, dobija se veoma plodotvorna osnova za povećanjem izvoza poljoprivrednih proizvoda na strana tržišta, što predstavlja jedan od primarnih ciljeva naše ekonomije.
Unapred dogovorena robna razmena, tj. namirenje založnog poverioca u poljoprivrednim proizvodima u periodu berbe ili setve daje ogroman podsticaj zalogodavcu, primarnom poljoprivrednom proizvođaču da pozajmljena sredstva može veoma lako da vrati i da namiri dospela potraživanja.
Siguran sam da će Zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje umnogome pospešiti razvoj iste, pružiti razvojnu šansu poljoprivrednom sektoru i rapidno smanjiti nezaposlenost.
Tradicionalno bitan industrijski sektor, proizvodnja poljoprivrednih mašina, će takođe kao nezaobilazan faktor unapređenja poljoprivrede doživeti svoj uspon.
Mislim da je u razvoju poljoprivrede i pospešivanju njenog rasta budućnost opstanka i ekonomskog razvoja Srbije, kao zemlje vekovima okrenute proizvodnji hrane, očuvanju sela, tradicije u proizvodnji, rakije, vina, sireva, voća i povrća.
Ulaganje u poljoprivredu je ulog za izbavljenje Srbije iz krize, ulog u prosperitet i respekt Srbije, ulog u smanjenje nezaposlenosti i povećanje BDP u ono što mi zapravo i treba da budemo – vodeća agrarna zemlja Balkana. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi ministri, poštovani članovi Vlade, uvaženi građani Srbije, govoriću o amandmanu broj šest koji je podnela gospođa Branka Karavidić na Predlog zakona o rebalansu budžeta Republike Srbije za 2014. godinu.
Analizirajući podrobno ovaj amandman gospođe Karavidić smatram da ovaj amandman ne možemo prihvatiti iz dva razloga. Prvi razlog je jer su za taj pravac sredstva već obezbeđena Projektnim zakonom Republike Srbije od 2010. do 2020. godine. U okviru rehabilitacije puteva u periodu 2014-2018. godina takođe su planirana sredstva koja će biti obezbeđena iz kreditnih sredstava Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i učešća RS. Što se tiče drugog razloga, drugi razlog je taj što bi se preraspodelom sredstava koja su već opredeljena za a.d. „Železnice Srbije“ u visini od 378.873.810 dinara i njihovim preusmeravanjem na deonicu puta Požarevac-Majdanpek-Kučevo-Bugarska granica bi se bitno ugrozio vitalni Projekat Beograda na vodi, za koji moram reći da je od kapitalnog značaja. Izmeštanje pruga, šina i dislokacijom objekata na poziciji na kojoj će biti izgrađen Beograd na vodi, ova sredstva su neophodna. Umanjivanje tih sredstava usporilo bi i bitno uticalo na kašnjenje radova oko izgradnje Beograda na vodi.
Beograd na vodi kao jedan kapitalan objekat koji će uposliti veliku građevinsku operativu, takođe i više hiljada radnika, jednostavno, u ovom trenutku je prioritet. Taj prioritet je ponos Beograda, ponos Srbije, koji će sutra u mnogome pospešiti i poboljšati imidž Srbije u svetu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, pokušaću da vas ubedim u ovom kratkom izlaganju, u neophodnost prihvatanja i izglasavanja jednog ovakvog zakona, zakona o sprečavanju dopinga u sportu, kao i o njegovoj doslednoj primeni u praksi po njegovom usvajanju.
Takođe ću pokušati da vas ubedim i o tankoj niti koja razdvaja doping u sportu i narkotike u narkomaniji. Sve to ću izneti kroz iskustvenu prizmu, kao igrač takmičar, kao diplomirani trener pedagog i kroz menadžment u sportu.
U poslednje vreme, uzimanje nedozvoljenih farmakoloških sredstava u sledećoj meri je prisutno kod sportista, a razmatrajući ukratko ovu oblast, pokušaću da obrazložim motive sportista za uzimanje nedozvoljenih sredstava, koja mogu da budu i opasna po život.
Definicija dopinga nije u skladu sa savremenim dostignućima u oblasti medicine sporta, ali i pored toga navešćemo neke koje pretenduju to da budu.
Nedozvoljeno unošenje farmakoloških stimulativnih sredstava u cilju podizanja psihofizičke sposobnosti, zloupotreba lekova, droga u sportu koje štete humano organizmu i mogu izazvati smrt.
Zloupotreba supstanci ili bilo kojih sredstava namenjenih veštačkom povećanju fizičke sposobnosti sportista, a koja mogu da štete zdravlju, kažnjivo uzimanje nekog hemijskog sredstva koje doprinosi nadvladavanju osećaja umora i povećanju izdržljivosti.
Motivi koji su vezani za korišćenje dopinga su, možemo ih navesti – etičke vrednosti, verovanje da drugi koriste doping, lako potpadanje pod uticaj drugih osoba, nedostatak samopouzdanja, itd.
Pod motivima koja proističu iz okruženja sportista možemo podvesti trenere, porodicu i prijatelje, navijače, organizatore takmičenja, društvo, finansijske, materijalne nagrade i druge ideološke razloge.
Sport je danas prestao da bude samo razonoda. Postao je biznis, što podrazumeva mnogo toga nedozvoljenog i opasnog. Anaboličke steroide koji se tokom sedamdesetih i osamdesetih godina ovog veka bili najčešće korišćeni kao doping sredstva u profesionalnom sportu, u ovoj deceniji zamenio je hormon rasta. Upravo tu je jedan od krucijalnih prikrivenih problema.
Željni slave, vrhunskih rezultata, prebrzog uspeha, a naveli smo da je sport odavno izašao iz okvira bezbrižne igre i nadmetanja, roditelji, lica koja su uključena u karijeru, rad i praćenje karijere deteta, ne razmišljajući o posledica koje će se najpre odraziti na zdravlje deteta u adolescentnom uzrastu, olako posežu za raznim stimulativnim sredstvima traživši od njih što bržu i bolju fizičku zrelosti, mogućnosti izdržavanja vanserijskih napora, neprimerenih za taj uzrast.
Veliki svetski moćnici, vlasnici kapitala u najvećim svetskim i evropskim klubovima, žele po svaku cenu, što pre i što je jeftinije moguće da se dočepaju plena u vidu veoma mladih i perspektivnih igrača, naročito iz ne tako ekonomski razvijenih zemalja, a veoma talentovanih, poput Srbije, Brazila, afričkih zemalja, traživši u njima šansu za sticanje što većeg kapitala, kupujući njihovu mladost, talenat i prerano stečenu fizičku zrelost izazvanu uzimanjem baš ovih zabranjenih supstanci.
Ne mareći za njihov uzrast, pa smo i ne tako malo puta bili svedoci umiranjem igrača na terenu u adolescentnom dobu. Ali ko mari za to? Sport kao industrija novca guta sve, melje sve i neverovatnom brzinom nadoknađuje sve izgubljeno.
Mi kao ekstremno nadarena zemlja za sport koja je iznedrila mnogo evropskih i svetskih šampiona, nažalost dopuštamo zbog naše, ne baš zavidne ekonomske situacije, prerani odlazak naše dece na svetska i evropska sportska tržišta, veštački razvijena zbog uzimanja nedozvoljenih sredstava, upravo zbog želje onih koji teže što bržem sticanju bogatstva na račun dečijeg zdravlja i to najčešće u periodu od 16 do 18 godine.
Nedovoljna edukovanost, preventiva u smislu predavanja po sportskim klubovima, kojih skoro uopšte da nema naročito u omladinskim selekcijama, upozorenje mladim naraštajima da doping sredstva su veoma približna narkoticima i da njihova upotreba ne retko dovodi do veoma tragičnih posledica.
Ne bih pričao o zabranjenim supstancama, njih pobrojane možete naći na sajtu Agencije za doping, već o Predlogu zakona o dopingu koji jednostavno mi moramo usvojiti, jer, citiram: „Svetski anti doping kodeks je pretrpeo značajne izmene 2009. godine, a od 1. januara 2015. godine na snagu će stupiti i sledeći set izmena ovog kodeksa. Prema odredbama Svetskog anti doping kodeksa postoji podređeni broj odredbi koje moraju doslovno biti preuzete i prihvaćene od svih učesnika u sistemu sporta u svetu.
Inače, sportisti iz zemlje koja ne uskladi svoja anti doping pravila sa tim odredbama kodeksa, ne mogu učestovati na velikim međunarodnim sportskim takmičenjima“. Završen citat.
Anti doping agencija Srbije, možemo slobodno reći da se smatra jednom od vodećih agencija u Evropi, ali sam siguran da zbog nedostatka finansijskih sredstava taj rad nije mogao da bude još sveobuhvatniji.
Koristim ovu priliku da apelujem na sve stručne službe koje se bave kontrolom, izricanjem mera, istraživačkim radom i svim onim što propisuje da posvete mnogo više prostora edukaciji i predavanjima o štetnosti doping sredstava. Da li slanjem volontera predavača i zaljubljenika u sport ili obraćanjem kroz medije u vidu reklamnih spotova, baš kao što se to radi u suzbijanju narkomanije, jer nije samo dovoljno izricati kaznene mere, već ih preventivno upozoravati o neželjenim efektima oduzimanja istih.
Napomenuću sledeće – da je svaki sportista lično odgovoran za prisustvo nedozvoljenih materija u svom organizmu. Dužnost mu je da osigura da nijedna doping supstanca ne uđe u njegovo telo. Preporuka je da se uvek konsultuje Nacionalna anti doping agencija, ukoliko sportista nije siguran u sastav leka.
Sistem borbe protiv dopinga u sportu u Republici Srbiji se temelji prema Zakonu o sprečavanju u dopingu u sportu i na odgovornom odnosu nacionalnih sportskih saveza prema ovom problemu, kao i drugih organizacija iz oblasti sporta.
Cilj ovog zakona je da se oblast borbe protiv dopinga u sportu u Republici Srbiji unapredi i uskladi sa promenama koje su u međuvremenu sačinjene u međunarodnim dokumentima koji se odnose na sprečavanje dopinga u sportu, uz uzimanje u obzir uporedno pravnih rešenja.
Predlogom zakona predviđa se zbog povrede anti doping pravila izricanje pojedine kvalifikacije sportskih rezultata, privremene suspenzije, zabrane učešća na takmičenjima, zabrane obavljanja poslova u oblasti sporta i druge disciplinske mere utvrđene svetski anti doping kodeksom i sportskim pravilima nadležnih nacionalnih međunarodnih sportskih saveza. Tu spadaju na primer novčane kazne koje su predviđene pravilima određenih međunarodnih sportskih saveza.
Doping u sportu je smrt sporta i zato ga treba u potpunosti iskoreniti. Kao pedagog, kao vlasnik UEFA trenerske licence, kao diplomirani menadžer u sportu, roditelj skoro profesionalca u našem najmasovnijem sportu, fudbalu, apelujem na nedvojbenu podršku ovom zakonu i na njegovoj doslednoj primeni u praksi i životu uopšte. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici i poslanice, naravno da smo protiv prihvatanja ovog amandmana koji je iznela gospođa Olena Papuga. Moram da reagujem na opasku da se određena društvena grupa, tj. društvena manjina, zatvara u geto.

Molim?

Ne, pričam o amandmanu koji je sad iznela gospođa Olena Papuga.

O amandmanu broj 15. govorim.

Objašnjenje tog amandmana od gospođe poslanice Olene Papuge je da država Srbija jednu određenu društvenu grupu, tj. nacionalnu manjinu, ako se dobro čujemo, svrstava u geto.

Meni nije problem, ja sam se javio na konto tog amandmana, a verovatno nisam bio u sistemu, zbog toga.

Poštovana predsedavajuća, evo ponovo se javljam po amandmanu broj 15. i da izrazim svoje neslaganje sa upotrebom prejakog izraza „getoizacija“, jer sam izraz „getoizacija“ znači nastavimo zatvaranje neke društvene manjine u geto od ostatka društva. Mislim da se ovde apsolutno ne radi ni o kakvoj getoizaciji.
Na kraju, lokalne samouprave imaju pravo da u sufinansiranju, na osnovu projekata koje će dostaviti lokalni mediji i na osnovu budžeta sa kojim budu raspolagale, odluče koliko će kome javnom mediju moći u okviru te lokalne samouprave da izađe u susret.
U ovom trenutku ekonomska situacija u kojoj se nalazimo jednostavno, pored naše ekstremno dobre volje, ne dozvoljava da apsolutno finansiramo sve vrste javnih medija u Srbiji.
Ne vidim razlog zašto, ako bi se to dozvolilo bilo kojoj nacionalnoj manjini, druga ne bi imala na to pravo? Ne znam kuda bi nas to onda dovelo? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, mislim da je predlagač zakona bio veoma jasan ovde kada je rekao da će lokalna samouprava učestvovati u sufinansiranju lokalnih medija na osnovu konkursa i projekata.
Koliki će nivo tih sredstava biti i kolika će sredstva biti izdvojena iz budžeta, složićete se da je to stvar lokalne samouprave. Čini mi se da se ovde ima za shodno da se vodi jedan vid presije na lokalnu samoupravu, koliki će procenat i koliki će nivo sredstava izdvojiti.
Izdvojiće onoliki nivo sredstava koliki bude mogla da uradi to. O toj visini će odlučivati odbornici određene lokalne samouprave.
Takođe mislim da je predlagač ovde ovim zakonom napravio jednu odličnu stvar, a to je što će u budućnosti takođe sprečiti manipulaciju lokalnih medija u predizbornim kampanjama, što je bio slučaj na mnogo mesta.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, samo hoću da ispravim jednu nepravilnost ovde iskazanu od strane uvaženog kolege iz opozicione stranke, a to je da je u pitanju zamena teza. Svi smo prisutni ovde i saslušali smo dobru izjavu gospodina ministra koji je rekao da izmenom Zakona o privatizaciji, kada se prešlo 50% izmene članova, shvatili su da je to u pitanju promena kompletnog zakona, što ne bih dao za pravo uvaženom kolegi profesoru, čijom sam današnjom opstrukcijom, moram reći, apsolutno negativno iznenađen, kao i upotrebom reči „kombinacija“ u kojoj se videla doza straha.
Međutim, gospodo opozicioni poslanici, nemate razloga da se plašite. Reč: „kombinacija“ u SNS i u vladajućoj strukturi biće upotrebljena nikako na način na koji je bila upotrebljena za vreme 12-godišnje vladavine sadašnjih opozicionih poslanika.

Vraćam se amandmanu.
Amandman ni u kom slučaju ne treba prihvatiti. Hoću da dodam jedno. Povratak na staro, tj. korišćenjem izvornog zakona za koji se zalažu gospoda opozicioni poslanici, doveo bi do, neću se ponavljati, kao moje uvažene kolege, preko stotinu hiljada ljudi koji su ostali bez radnih mesta.
Ne mogu da se ne osvrnem danas na izlaganje, iako nije tu, moram spomenuti šefa poslaničke grupe…

Amandman ne treba prihvatiti, ni u kom slučaju. Evo zašto se ne treba vraćati na Zakon o privatizaciji u izvornom smislu, nego treba podržati izmene članova zakona, jer opština iz koje dolazim, u dve rečenice ću to reći, Mladenovac, pre izvesnog vreme, 12 ili 13 godina, pre vladavine opozicione sadašnje strukture, imala je zaposleno preko 20 hiljada radnika. Sada je u situaciji da preko mosta koji razdvaja urbani od industrijskog dela nema apsolutno nikoga da prelazi. Umesto mosta radnika, sada je to most duhova.
Iz svih tih razloga, želim da kažem, da ni ovaj amandman, a ni kompletnu diskusiju, opstrukcije, koju smo doživeli ovde ne treba prihvatiti, niti ove prethodne amandmane koji su gospoda iz opozicije naveli. Hvala lepo.

Replika, spominjanje imena.
Neću pomenuti ime uvaženog prof. Obratiću se vama, da ne bih dao ponovo šansu za repliku.
Kada sam rekao kombinacija, mislio sam na to da su se opozicioni poslanici uplašili samih sebe, znajući u kakvim su kombinacijama, varijacijama, burazerskim odnosima napravili to da su stotine hiljada ljudi van svojih preduzeća.
Takođe, kombinacija za SNS ima samo izvorno značenje i nikakvo drugo. Kriminogena značenja koje je kombinacija imala u dvanaestogodišnjem prethodnom periodu za nas nikako nisu prihvatljiva i mi apsolutno ne znamo šta ona znači u drugom značenju. Hvala.