MILOŠ TOŠANIĆ

Srpska napredna stranka

Miloš Tošanić je rođen 1964. godine u Zemunu. Visoku strukovnu školu je završio 2008. godine, a Fakultet za industrijski menadžment 2009. Master studije je završio 2010. godine i sada se nalazi na doktorskim studijama iz energetskog menadžmenta na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Pre imenovanja na mesto rukovodioca Sport­sko-­rekreativnog centra „Kolubara” radio je u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine kao savetnik ministarke
Poslednji put ažurirano: 06.05.2016, 09:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.12.2015.

Zahvaljujem na datoj reči, predsedavajući.
Gospodo i dame iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, razlog za donošenje i za usvajanje istog zakona ima višestruki benefit koji on donosi.
Prvi razlog jeste bolje uređenje materije, koju ovaj zakon reguliše u smislu jasnijeg i preciznijeg definisanja samih odredbi.
Sve je to rađeno u cilju što bolje efikasnosti i što bolje primenljivosti samog zakona. Jedna od stvari koja pokazuje ozbiljnost u izradi ovog zakona je i to što je rađen sistematski i što je najbitnije, ispitivani su rezultati delovanja dosadašnjeg zakona.
Ono što je na mene ostavilo najjači pozitivni utisak, jeste to što se ovim zakonom vrši i detaljna regulacija pravila koja se odnose na rekultivaciju zatvorenih rudarskih objekata, odnosno površina.
Na ovaj način se od napuštenih i beskorisnih površina stvara nešto što je sušta suprotnost, uširokom spektru delatnosti i to može biti na primer obradiva površina, površina za pošumljavanje, prostori za neke fabrike i tome slično.
Takođe, ovaj zakon donosi bitne izmene i dopune u oblasti kao što su pravo na korišćenje prirodnih resursa, nezavisno da li su to geotermalni izvori, podzemne vode i tome slično. Takođe, ukida se naknada za korišćenje geotermalne energije, radi podsticanja korišćenja istih zbog smanjenja zagađenja, ekonomske isplativosti, kao i privlačenja investicija u cilju privrednog razvoja Republike Srbije.
Svi napori koji su uloženi u izradu ovog zakona su usmereni ka cilju da rudarstvo bude što produktivnije, efikasnije i ekološki prihvatljiva delatnost, sa krajnjim ciljem koji seže daleko u budućnost.
Generalno gledano, ovaj zakon na jedan pravi način pokazuje nastojanje ove Vlade da se oblast rudarstva što je moguće više unapredi i modernizuje i ono što je jako bitno da bude primenljiv, ne samo u smislu kaznenih odredbi, već svih onih koji omogućavaju rad na novim poljima, što do sada nije bio slučaj.
Još nešto što na pozitivan način karakteriše rad radne grupe, koju ovom prilikom želim da pohvalim, koja je pripremila ovaj zakon, je to što nije bilo pukog prepisivanja zakona EU, već je na jedan sistematski način rađen korak po korak, potpuno u skladu sa onim čime Srbija raspolaže a nalazi se u domenu rudarstva. Na taj način je izbegnuta preobimnost samog zakona, kao i uvrštavanje nekih pojmova iz oblasti rudarstva koje nisu ostvarene kod nas.
Nadam se da će se uz donošenje podzakonskih akata, koji će dati pun smisao i vrednost ovog zakona, ovaj zakon biti podrška kako postojećim sistemima koje već posedujemo u zemlji, tako i za otvaranje novih. Upravo ovom rečenicom završavam diskusiju što se tiče ovog zakona.
Prelazim na strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine. Ovom strategijom je predviđena i detaljno regulisana buduća struktura energetskog sistema u smislu koliko će koji energenti biti zastupljeni, npr. za proizvodnju električne energije. Svako ko je pročitao ovu strategiju jasno može zaključiti da je prednost data dobijanju energije putem korišćenja obnovljivih izvora, hidrocentrala i korišćenju energenata koji najmanje zagađuju životnu sredinu poput prirodnog gasa.
Iz svega navedenog, može se zaključiti da je ova strategija u potpunom skladu sa propisima i regulativama ne samo EU, već i svih ostalih zemalja koje se bore za očuvanje životne sredine i zdravog ekosistema uopšte.
Takođe treba napomenuti da se svi rezultati, barem ne ovako visoki, ne mogu ostvariti, kako narod kaže, preko noći, već je za to potrebno vreme. Zbog toga ova strategija razvoja obuhvata i taj period do 2025. sa projekcijom do 2030. godine. U tom periodu koji je pred nama treba raditi vredno i ulagati u ono za šta sigurno znamo da će nam se isplatiti. Jer, još jedna pozitivna stvar koja se stvara je i ta da ćemo u jednom trenutku kada energetika dostigne određene kapacitete moći da izvozimo električnu energiju, što nam je i cilj.
Što se tiče rudnih bogatstava, odnosno rezervi uglja, gasa i tome slično, urađena je detaljna analiza stanja. Ta analiza podrazumeva preciznu procenu količine ruda. Takođe, urađen je i plan koji podrazumeva način upotrebe ruda, odnosno fosilnih goriva, obazirući se na sve aspekte koji moraju biti ispunjeni. Konkretno se misli na redukciju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, kao i svih drugih štetnih uticaja koji nastaju korišćenjem fosilnih goriva.
Ono što bi takođe moglo da se istakne jeste i to da ova strategija razvoja zadaje dugoročne ciljeve u pogledu razvoja proizvodnih kapaciteta koji imaju funkciju da obezbede sigurnost u snabdevanju energijom. Svi postavljeni ciljevi su naravno u skladu sa svim ekonomskim i tehnološkim kriterijumima, kao i onima koji se odnose na zaštitu životne sredine. Ovaj dokument, ova strategija predstavlja jedan ozbiljan plan, studiju kretanja energetskog sektora u periodu od jedne decenije i više.
Ona se naslanja na prethodnu Strategiju, a takođe će pružiti i buduće planiranje i planiranje energetskog sektora. Svakako ima veliku ulogu u praćenju svih energetskih resursa, kao i njihovu eksploataciju, kako kod neobnovljivih, tako i kod obnovljivih izvora energije, pa sve do njihove krajnje potrošnje.
Pomoću jedne ovakve strategije se može doći do prave analize svih parametara, koji učestvuju pri proizvodnji finalne energije, i na osnovu toga napraviti energetski budžet ulaganja iz koga će se jasno videti profit na osnovu tržišta koje se može proceniti na osnovu prethodnog perioda ponude i potražnje. Taj bilans, ne samo da mora da bude pozitivan, već taj energetski novčanik mora da zadovolji i da odvoji sredstva za što veća ulaganja u obnovljive izvore, efikasnije korišćenje, kao i čuvanje ekologije.
Ova strategija mora da postane jedna dinamična aplikacija sa svim relevantnim podacima koje će praviti stanje u energetskom sektoru, počev od raspoloživih resursa, zaliha, objekata, pa sve do konačne potrošnje finalne energije.
Za kraj, moglo bi se reći da ova strategija razvoja obuhvata sve elemente od značaja za ostvarivanje svih ciljeva energetske politike. Prema tome, zaključak je samo jedan, a to je da je ova strategija, u svakom pogledu, razrađena po sistemu detalja i da će, kao takva, sigurno doprineti jednom boljem, sigurnijem, stabilnijem, ekonomski isplativijem i zelenijem ekonomskom sistemu Republike Srbije.
Ministarstvu i Vladi Republike Srbije želim puno uspeha u daljem radu i izražavam zahvalnost što ste uložili toliko da se ova strategija dovede dovde i Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Moja malenkost će glasati za oba ova predloga, kako za zakon, tako i za strategiju. U to ime vas pozdravljam i svima ostalima se zahvaljujem na pažnji.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.10.2015.

Zahvaljujem potpredsedniče Vlade. Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom setu predloga zakona o kojima danas razgovaramo, ja ću se osvrnuti baš Zakonu o turizmu, koji je i nastao kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu i celokupnom sagledavanju problema koji imaju članovi turističke privrede.

Jedan od glavnih prioriteta jeste smanjenje sive ekonomije, to je činjenica, a način da se to i ostvari je, putem izvršenja preraspodele prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi, a sve u cilju ekonomskog ostvarivanja ovog zakona.

Jedan od primera novih ovlašćenja je ovlašćenje inspektora da izda prekršajni nalog sa preciziranom visinom novčanog iznosa u cilju efikasne naplate kazni i rasterećenja sudova.

Još jedan od glavnih prioriteta koje ovaj predlog zakona prepoznaje i pri tom ih i usvaja, je usaglašavanje zakona sa direktivom koja se donosi na organizovanom putovanju, kao i sa Zakonom o zaštiti potrošača, čime se obezbeđuje veći stepen zaštite korisnika turističkih usluga od nesavesnog prodavaoca tih usluga.

Takođe, ovim predlogom zakona stvara se pravni prostor za efikasno i uspešno upravljanje razvojem turizma. Time se omogućava viši stepen efikasnosti u radu turističkih organizacija, kao i stvaranje novih tržišnih mogućnosti.

Izvršena je usklađenost sa evropskim regulativama što u velikoj meri pospešuje rad turističkih organizacija, jer su evropske regulative prilično rigorozne i njihovim ispunjenjem otvara se prostor za nesmetani rad.

Uvedeni su novi pojmovi. Kao novina, predstavljaju savremeni oblik poslovanja i organizovanja subjekata u turizmu, što znači mogućnost uvrštavanja nekih novih delatnosti koje postoje u drugim zemljama a nisu bile prisutne kod nas, na legalan način.

Jedan od primera novina u poslovanju je i to da se sve više turističkih agencija, privatnih preduzetnika u domenu turizma i to ne slučajno, oglašavaju putem interneta, odnosno, preko sajtova za buking.

Napravljen je veliki korak napred i u pogledu propisivanja obaveza koje se odnose za nivo stručne spreme i radnog iskustva za direktora turističke organizacije zbog pojave nestručnih kadrova na rukovodećim mestima, što negativno utiče na pravilan rad i sprečava dalji napredak turizma.

To znači da će pravi čovek biti na pravom mestu. I jedino tako može da se očekuje napredak kao efikasnost u radu turističke organizacije. Takođe, uvođenje ove obaveze utiče na ostvarenje podizanja nivoa kvaliteta rada u promociji i planiranju razvoja turizma, kao i efikasnoj realizaciji planiranih aktivnosti i projekata.

Napominjem da je ekonomski potencijal turizma u Republici Srbiji dosta veliki, ali je do sada bio nedovoljno korišćen, što moramo primetiti, upravo iz razloga što ga je dosadašnji zakon na neki način time i ograničavao. Kao što se može videti, ovaj predlog zakona donosi dosta novina koje će dati potrebnu slobodu da se taj potencijal iskoristi u potpunosti.

Na kraju, još jedan bitna stvar je i dobra koleracija Zakona o turizmu sa drugim zakonima, npr. sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja, u domenu zaštite turista tokom korišćenja usluge prevoza. Dosta toga je rečeno danas što se tiče ovog zakona, i ne bih da se ponavljam.

Ukratko sam rekao ono što je najbitnije što se tiče ovog zakona. Podržaću ovaj zakon kao i ostale zakone iz seta ovog zakona o kojima danas raspravljamo i glasaću za njega, naravno.

Potpredsedniku Vlade, ministru i Vladi želim puno uspeha u daljem radu, a svima ostalima se zahvaljujem na pažnji.

Sedamnaesto vanredno zasedanje, 25.09.2015.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući Bečiću.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog seta zakona, osvrnuću se i nadovezati na prvom mestu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatnu vrednost i na izlaganje gospodina Dušana Vujovića i reći ću par pozitivnih primera što se tiče samih izmena i dopuna zakona, a što se tiče republičkih administrativnih taksi.
Dakle, ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, u kasnijem izlaganju ću to naglašavati kao PDV, je došao u skupštinsku proceduru po hitnom postupku sa razlogom. Posle bilateralnog skrininga za Poglavlje 16, koji je vezan za poreze, bilo je potrebno usklađivanje sa propisima EU. Ono što je najbitnije je to što je u što kraćem vremenskom periodu neophodno stvoriti uslove za evidentiranje u sistem PDV-a stranih lica koja posluju na teritoriji Republike Srbije, a koja nemaju prebivalište na istoj, i to uz pomoć poreskog punomoćnika.
Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV-u ima dosta pozitivnih efekata, od kojih sam već gore naveo jedan, a ovom prilikom ću se osvrnuti na još neke od njih. Na prvom mestu bih istakao da ovaj zakon podržava i stvara uslove za poslovanje novih stranih investitora, posebno u oblasti pružanje usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima i oblasti prevoza putnika u drumskom saobraćaju, što će nesumnjivo podiću nivo turistički atraktivne Srbije i Srbije koja u turizmu ima šta da ponudi i te kako. Naravno, to je jedan od niza pozitivnih predloga ovog zakona, koji se provlači kroz ceo ovaj zakon.
U cilju postizanja što bolje primenljivosti ovog zakona predložena su i precizirana i druga zakonska rešenja, kao i pravna i tehnička usaglašavanja. Ovaj zakon pozitivno utiče na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu, a time povoljno utiče i na tržišnu konkurenciju. Pojašnjavanjem više članova ovog zakona dolazi se do bolje primenjivosti samog zakona, kao i lakšeg tumačenja, što neminovno dovodi do niza poboljšanja. Uprošćavanja ili pojašnjenja u pisanju ovog zakona su rađena kao što su pojedini stavovi brisani i ostali koji su dopunjeni tako da su vrlo shvatljivi, jednostavni i jednostavno nemaju tu dvosmislenost.
Jedna od prednosti pojašnjavanja ovih članova je i smanjivanje obimnosti samog zakona i to bez jednog gubitka u samom kvalitetu, odnosno funkcionalnosti. Takođe, uvedeni su i novi članovi koji detaljno i jasno regulišu neke procese, odnosno protokole koji u dosadašnjem zakonu nisu bili obuhvaćeni, a tiču se bitnih stvari u pogledu prometa i davanja usluga od stranih lica. Tako da, do sada nije postojala mogućnost da se zbog pojedinih članova zakona, koji nisu dorasli sadašnjoj situaciji gde živimo, sa namerom da Republika Srbije stane na čvrsto ekonomsko tlo, ostvari saradnja sa stranim licima i time, naravno, ostvari naplata PDV-a koja bi usledila tokom njihovog rada, odnosno prometa kod nas, već upravo suprotno. Ovim zakonom želimo da saradnja sa poslovnim stranim licima bude što bolja. U svakom slučaju, ovaj predlog zakona donosi niz poboljšanja i ne ostavlja prostora za bilo kakve malverzacije.
Po usvajanju ovog zakona, njegovi pozitivni efekti će odmah biti primećeni, i to tako da će biti vrlo vidljivi i to u najbržem mogućem roku. Takođe, jedan od vrlo bitnih i važnih elemenata koje ovaj zakon donosi je sprečavanje iz razloga zloupotrebe, pa i što se tiče obezbeđenja i unapređenja kontrole PDV-a od strane poreske uprave.
Istakao bih takođe da se ovim zakonom predlaže da poreski dužnik bude primalac dobara i usluga i u slučaju prometa između obveznika PDV-a, i to za promet električne energije i prirodnog gasa koji se isporučuje preko prenosioca, transportne ili distributerne mreže koje obveznik PDV-a nabavlja za dalju prodaju.
Na kraju, što se tiče ovog zakona, ovaj zakon, pored svega rečenog, ima takođe dosta dobrih rešenja i u drugim raznim segmentima, a želeo bih da naglasim da pored svega ovoga utvrđenim poresko-pravnim merama daje doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, želeo bih da naglasim da se glavni razlog za donošenje ovog zakona ogleda u usaglašavanju predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama za koje se plaća republička administrativna taksa. Veći broj ministarstava, kao što je ovde i pomenuto, pokrenuo je inicijativu za predlog izmene postojećeg zakona, što je pokazatelj da je ovaj zakon vrlo bitan jer se prožima kroz dosta oblasti i, kao takav, mora biti što precizniji, što transparentniji, jasniji i, naravno, mora ići u korak sa vremenom i razvojem drugih zakona.
U slučaju nepostojanja dovoljne interakcije između pojedinih zakona, za rezultat imamo slučaju da se po jednom zakonu nešto omogućava, a po drugom ne. To se može bolje opisati na sledećem primeru. U trenutno aktuelnom zakonu još uvek važe republičke administrativne takse za spise i radnje kod organa u vezi izdavanja za vize državljanima Republike Srbije. Međutim, po Zakonu o putnim ispravama 62/14, ukinute su pomorske i brodske knjižice, snabdevene vizom, kao vrstom putne isprave. To znači da su ova dva zakona u međusobnoj suprotnosti. Zbog toga je jako bitno opsežno razmatranje pri donošenju predloga bilo kog zakona, ne samo ovog, jer izmene u jednom zakonu mogu direktno uticati na druge zakone, kao što je i sada slučaj.
Još jedan pozitivan primer je napravljen i kada su iznosi taksi u pitanju. U dosta slučajeva, kada se, recimo, obnavlja rešenje za ispunjenost uslova za obavljanje pojedinih delatnosti, omogućeno je da se iznos takse prepolovi, što će u velikoj meri uticati na manje firme, škole za vozače itd. jer svaka olakšica u pogledu finansija za njih predstavlja mogućnost za unapređenje poslovanja. Kao još jedna od prednosti koju treba istaći, odnosi se na umanjenje krajnjeg iznosa taksi, je ta da je u oblasti poslova privatnog obezbeđenja omogućeno plaćanje samo jedne, najviše takse, ukoliko je podnosilac podneo više zahteva za dobijanje ovlašćenja. To je jedno logično i sasvim korektno rešenje jer je procenjeno da se uslovi za dobijanje odgovarajućeg zahteva mogu ostvariti u jednom postupku upotrebom istih resursa.
Ovakav pristup unapređenju zakona jasno nam govori da je maksimalno rađeno na smanjenju izdataka za sve one koji moraju dobiti razne dokumente. Po slobodnoj proceni, to će se pozitivno odraziti na povećanje aktivnosti ili posla u raznim sferama, jer nije redak slučaj da nekada upravo visina iznosa koji treba platiti za taksu bude kočnica koja na specifičan način koči ekonomski razvoj, kao i stabilnost neke firme, škole i tome slično.
Još jedan pomak napred je načinjen u pogledu ukidanja određenog broja administrativnih taksi. Konkretno, više se ne plaćaju takse za spise i radnje u postupcima koji se vode po službenoj dužnosti, zatim za spise u postupku za ispravljanje grešaka u rešenjima, prijavama i evidencijama. To je jedan od činilaca koji će doprineti zaštiti potražioca nekog zahteva i tome slično, kao i njegovog budžeta. Takođe, povećaće se odgovornost službenika koji ta rešenja sačinjavaju, odnosno izlažu i takođe tome slično. Kao jednostavan primer bih naveo jedan slučaj. Tokom procedure izdavanja ličnih dokumenata, odnosno ličnih karti, pasoša, policijski službenik pogreši pri upisu podataka i, naravno, te isprave se moraju promeniti. Po dosadašnjem zakonu, podnosilac zahteva za lična dokumenta mora ponovo uplatiti republičke takse, iako nije kriv, za učinjeni prestup, dok po novom Predlogu zakona to nije slučaj. To je jedan od najbezazlenijih primera propusta sadašnjeg zakona, gde se nepotrebno troši vreme i novac građana jer svi znaju da procedura izdavanja ličnih dokumenata traje jedan određeni vremenski period. Ova prednost dolazi do izražaja naročito kada su u pitanju veliki novčani iznosi.
Veliki pozitivni pomak predstavlja i to što su ukinute takse za ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja i tome slično. Time se eliminiše jedna neprijatna, pomalo smešna, a mogu reći i žalosna situacija, kada korisnik socijalne pomoći mora da plati određene takse, čiji iznos uopšte nije mali, da bi ostvario pravo na socijalnu pomoć, što je bilo po dosadašnjem zakonu, a on upravo potražuje socijalnu pomoć jer nema sredstava za život. Time se stvara situacija da ne može ostvariti tu pomoć jer nema novca da bi uplatio odgovarajuću taksu. Kao što se može zaključiti, ovakvih primera ima još mnogo pa se samim tim stiče utisak o važnosti izmene ovog zakona, kao i novinama i prednostima koje on donosi.
Generalni zaključak koji se može izvesti je da je ovaj Predlog zakona o republičkim administrativnim taksama doneo promene koje će omogućiti jedan efikasniji sistem naplate takse, kao i dosta veći stepen zaštite, kako korisnika koji treba da plate takse, kao i institucija i organa. Time se eliminišu štetne posledice po rad organa i organizacija i to je jedan razlog za usvajanje ovog zakona.
Povećavanjem efikasnosti prilikom naplate taksi povećaće se i priliv novca u budžetu, što dalje pozitivno utiče na mnoge druge faktore iz sfere ekonomije. Takođe, donošenje ovog zakona ne zahteva nikakva posebna sredstva iz budžeta, pa prema tome ne postoji nijedan razlog za njegovo neusvajanje, a korist je višestruka.
Na kraju, samo rečenicu ili dve što se tiče Predloga zakona o hipoteci. Što se tiče ovog zakona, podržavam izmene koje se nalaze u određenim članovima gde se reči „pravosnažnost“ i „pravosnažno“ zamenjuju rečima „konačnost“ i „konačnog“.
Želim samo da kažem da ovaj predlog zakona najviše podržavam iz razloga jer je to način za sprovođenje ciljeva za rešavanje problematičnih kredita, koji je usvojila Vlada Republike Srbije, a koji se odnosi posebno u delu vezanom za unapređenje vansudskog postupka prodaje.
Pored ova tri zakona za koja će moja malenkost glasati, a nadam se i svi članovi SNS kao i svi ostali, želim da kažem da ću podržati i zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1764 (2012) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije.
Ovom prilikom bih želeo da pozdravim ministra Vujovića i da mu poželim puno uspeha u daljem radu, kao i Vladi, a svima ostalima se zahvaljujem na pažnji.