Zahvaljujem na datoj reči, predsedavajući.
Gospodo i dame iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, razlog za donošenje i za usvajanje istog zakona ima višestruki benefit koji on donosi.
Prvi razlog jeste bolje uređenje materije, koju ovaj zakon reguliše u smislu jasnijeg i preciznijeg definisanja samih odredbi.
Sve je to rađeno u cilju što bolje efikasnosti i što bolje primenljivosti samog zakona. Jedna od stvari koja pokazuje ozbiljnost u izradi ovog zakona je i to što je rađen sistematski i što je najbitnije, ispitivani su rezultati delovanja dosadašnjeg zakona.
Ono što je na mene ostavilo najjači pozitivni utisak, jeste to što se ovim zakonom vrši i detaljna regulacija pravila koja se odnose na rekultivaciju zatvorenih rudarskih objekata, odnosno površina.
Na ovaj način se od napuštenih i beskorisnih površina stvara nešto što je sušta suprotnost, uširokom spektru delatnosti i to može biti na primer obradiva površina, površina za pošumljavanje, prostori za neke fabrike i tome slično.
Takođe, ovaj zakon donosi bitne izmene i dopune u oblasti kao što su pravo na korišćenje prirodnih resursa, nezavisno da li su to geotermalni izvori, podzemne vode i tome slično. Takođe, ukida se naknada za korišćenje geotermalne energije, radi podsticanja korišćenja istih zbog smanjenja zagađenja, ekonomske isplativosti, kao i privlačenja investicija u cilju privrednog razvoja Republike Srbije.
Svi napori koji su uloženi u izradu ovog zakona su usmereni ka cilju da rudarstvo bude što produktivnije, efikasnije i ekološki prihvatljiva delatnost, sa krajnjim ciljem koji seže daleko u budućnost.
Generalno gledano, ovaj zakon na jedan pravi način pokazuje nastojanje ove Vlade da se oblast rudarstva što je moguće više unapredi i modernizuje i ono što je jako bitno da bude primenljiv, ne samo u smislu kaznenih odredbi, već svih onih koji omogućavaju rad na novim poljima, što do sada nije bio slučaj.
Još nešto što na pozitivan način karakteriše rad radne grupe, koju ovom prilikom želim da pohvalim, koja je pripremila ovaj zakon, je to što nije bilo pukog prepisivanja zakona EU, već je na jedan sistematski način rađen korak po korak, potpuno u skladu sa onim čime Srbija raspolaže a nalazi se u domenu rudarstva. Na taj način je izbegnuta preobimnost samog zakona, kao i uvrštavanje nekih pojmova iz oblasti rudarstva koje nisu ostvarene kod nas.
Nadam se da će se uz donošenje podzakonskih akata, koji će dati pun smisao i vrednost ovog zakona, ovaj zakon biti podrška kako postojećim sistemima koje već posedujemo u zemlji, tako i za otvaranje novih. Upravo ovom rečenicom završavam diskusiju što se tiče ovog zakona.
Prelazim na strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine. Ovom strategijom je predviđena i detaljno regulisana buduća struktura energetskog sistema u smislu koliko će koji energenti biti zastupljeni, npr. za proizvodnju električne energije. Svako ko je pročitao ovu strategiju jasno može zaključiti da je prednost data dobijanju energije putem korišćenja obnovljivih izvora, hidrocentrala i korišćenju energenata koji najmanje zagađuju životnu sredinu poput prirodnog gasa.
Iz svega navedenog, može se zaključiti da je ova strategija u potpunom skladu sa propisima i regulativama ne samo EU, već i svih ostalih zemalja koje se bore za očuvanje životne sredine i zdravog ekosistema uopšte.
Takođe treba napomenuti da se svi rezultati, barem ne ovako visoki, ne mogu ostvariti, kako narod kaže, preko noći, već je za to potrebno vreme. Zbog toga ova strategija razvoja obuhvata i taj period do 2025. sa projekcijom do 2030. godine. U tom periodu koji je pred nama treba raditi vredno i ulagati u ono za šta sigurno znamo da će nam se isplatiti. Jer, još jedna pozitivna stvar koja se stvara je i ta da ćemo u jednom trenutku kada energetika dostigne određene kapacitete moći da izvozimo električnu energiju, što nam je i cilj.
Što se tiče rudnih bogatstava, odnosno rezervi uglja, gasa i tome slično, urađena je detaljna analiza stanja. Ta analiza podrazumeva preciznu procenu količine ruda. Takođe, urađen je i plan koji podrazumeva način upotrebe ruda, odnosno fosilnih goriva, obazirući se na sve aspekte koji moraju biti ispunjeni. Konkretno se misli na redukciju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, kao i svih drugih štetnih uticaja koji nastaju korišćenjem fosilnih goriva.
Ono što bi takođe moglo da se istakne jeste i to da ova strategija razvoja zadaje dugoročne ciljeve u pogledu razvoja proizvodnih kapaciteta koji imaju funkciju da obezbede sigurnost u snabdevanju energijom. Svi postavljeni ciljevi su naravno u skladu sa svim ekonomskim i tehnološkim kriterijumima, kao i onima koji se odnose na zaštitu životne sredine. Ovaj dokument, ova strategija predstavlja jedan ozbiljan plan, studiju kretanja energetskog sektora u periodu od jedne decenije i više.
Ona se naslanja na prethodnu Strategiju, a takođe će pružiti i buduće planiranje i planiranje energetskog sektora. Svakako ima veliku ulogu u praćenju svih energetskih resursa, kao i njihovu eksploataciju, kako kod neobnovljivih, tako i kod obnovljivih izvora energije, pa sve do njihove krajnje potrošnje.
Pomoću jedne ovakve strategije se može doći do prave analize svih parametara, koji učestvuju pri proizvodnji finalne energije, i na osnovu toga napraviti energetski budžet ulaganja iz koga će se jasno videti profit na osnovu tržišta koje se može proceniti na osnovu prethodnog perioda ponude i potražnje. Taj bilans, ne samo da mora da bude pozitivan, već taj energetski novčanik mora da zadovolji i da odvoji sredstva za što veća ulaganja u obnovljive izvore, efikasnije korišćenje, kao i čuvanje ekologije.
Ova strategija mora da postane jedna dinamična aplikacija sa svim relevantnim podacima koje će praviti stanje u energetskom sektoru, počev od raspoloživih resursa, zaliha, objekata, pa sve do konačne potrošnje finalne energije.
Za kraj, moglo bi se reći da ova strategija razvoja obuhvata sve elemente od značaja za ostvarivanje svih ciljeva energetske politike. Prema tome, zaključak je samo jedan, a to je da je ova strategija, u svakom pogledu, razrađena po sistemu detalja i da će, kao takva, sigurno doprineti jednom boljem, sigurnijem, stabilnijem, ekonomski isplativijem i zelenijem ekonomskom sistemu Republike Srbije.
Ministarstvu i Vladi Republike Srbije želim puno uspeha u daljem radu i izražavam zahvalnost što ste uložili toliko da se ova strategija dovede dovde i Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Moja malenkost će glasati za oba ova predloga, kako za zakon, tako i za strategiju. U to ime vas pozdravljam i svima ostalima se zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem potpredsedniče Vlade. Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom setu predloga zakona o kojima danas razgovaramo, ja ću se osvrnuti baš Zakonu o turizmu, koji je i nastao kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu i celokupnom sagledavanju problema koji imaju članovi turističke privrede.

Jedan od glavnih prioriteta jeste smanjenje sive ekonomije, to je činjenica, a način da se to i ostvari je, putem izvršenja preraspodele prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi, a sve u cilju ekonomskog ostvarivanja ovog zakona.

Jedan od primera novih ovlašćenja je ovlašćenje inspektora da izda prekršajni nalog sa preciziranom visinom novčanog iznosa u cilju efikasne naplate kazni i rasterećenja sudova.

Još jedan od glavnih prioriteta koje ovaj predlog zakona prepoznaje i pri tom ih i usvaja, je usaglašavanje zakona sa direktivom koja se donosi na organizovanom putovanju, kao i sa Zakonom o zaštiti potrošača, čime se obezbeđuje veći stepen zaštite korisnika turističkih usluga od nesavesnog prodavaoca tih usluga.

Takođe, ovim predlogom zakona stvara se pravni prostor za efikasno i uspešno upravljanje razvojem turizma. Time se omogućava viši stepen efikasnosti u radu turističkih organizacija, kao i stvaranje novih tržišnih mogućnosti.

Izvršena je usklađenost sa evropskim regulativama što u velikoj meri pospešuje rad turističkih organizacija, jer su evropske regulative prilično rigorozne i njihovim ispunjenjem otvara se prostor za nesmetani rad.

Uvedeni su novi pojmovi. Kao novina, predstavljaju savremeni oblik poslovanja i organizovanja subjekata u turizmu, što znači mogućnost uvrštavanja nekih novih delatnosti koje postoje u drugim zemljama a nisu bile prisutne kod nas, na legalan način.

Jedan od primera novina u poslovanju je i to da se sve više turističkih agencija, privatnih preduzetnika u domenu turizma i to ne slučajno, oglašavaju putem interneta, odnosno, preko sajtova za buking.

Napravljen je veliki korak napred i u pogledu propisivanja obaveza koje se odnose za nivo stručne spreme i radnog iskustva za direktora turističke organizacije zbog pojave nestručnih kadrova na rukovodećim mestima, što negativno utiče na pravilan rad i sprečava dalji napredak turizma.

To znači da će pravi čovek biti na pravom mestu. I jedino tako može da se očekuje napredak kao efikasnost u radu turističke organizacije. Takođe, uvođenje ove obaveze utiče na ostvarenje podizanja nivoa kvaliteta rada u promociji i planiranju razvoja turizma, kao i efikasnoj realizaciji planiranih aktivnosti i projekata.

Napominjem da je ekonomski potencijal turizma u Republici Srbiji dosta veliki, ali je do sada bio nedovoljno korišćen, što moramo primetiti, upravo iz razloga što ga je dosadašnji zakon na neki način time i ograničavao. Kao što se može videti, ovaj predlog zakona donosi dosta novina koje će dati potrebnu slobodu da se taj potencijal iskoristi u potpunosti.

Na kraju, još jedan bitna stvar je i dobra koleracija Zakona o turizmu sa drugim zakonima, npr. sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja, u domenu zaštite turista tokom korišćenja usluge prevoza. Dosta toga je rečeno danas što se tiče ovog zakona, i ne bih da se ponavljam.

Ukratko sam rekao ono što je najbitnije što se tiče ovog zakona. Podržaću ovaj zakon kao i ostale zakone iz seta ovog zakona o kojima danas raspravljamo i glasaću za njega, naravno.

Potpredsedniku Vlade, ministru i Vladi želim puno uspeha u daljem radu, a svima ostalima se zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući Bečiću.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog seta zakona, osvrnuću se i nadovezati na prvom mestu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatnu vrednost i na izlaganje gospodina Dušana Vujovića i reći ću par pozitivnih primera što se tiče samih izmena i dopuna zakona, a što se tiče republičkih administrativnih taksi.
Dakle, ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, u kasnijem izlaganju ću to naglašavati kao PDV, je došao u skupštinsku proceduru po hitnom postupku sa razlogom. Posle bilateralnog skrininga za Poglavlje 16, koji je vezan za poreze, bilo je potrebno usklađivanje sa propisima EU. Ono što je najbitnije je to što je u što kraćem vremenskom periodu neophodno stvoriti uslove za evidentiranje u sistem PDV-a stranih lica koja posluju na teritoriji Republike Srbije, a koja nemaju prebivalište na istoj, i to uz pomoć poreskog punomoćnika.
Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV-u ima dosta pozitivnih efekata, od kojih sam već gore naveo jedan, a ovom prilikom ću se osvrnuti na još neke od njih. Na prvom mestu bih istakao da ovaj zakon podržava i stvara uslove za poslovanje novih stranih investitora, posebno u oblasti pružanje usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima i oblasti prevoza putnika u drumskom saobraćaju, što će nesumnjivo podiću nivo turistički atraktivne Srbije i Srbije koja u turizmu ima šta da ponudi i te kako. Naravno, to je jedan od niza pozitivnih predloga ovog zakona, koji se provlači kroz ceo ovaj zakon.
U cilju postizanja što bolje primenljivosti ovog zakona predložena su i precizirana i druga zakonska rešenja, kao i pravna i tehnička usaglašavanja. Ovaj zakon pozitivno utiče na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu, a time povoljno utiče i na tržišnu konkurenciju. Pojašnjavanjem više članova ovog zakona dolazi se do bolje primenjivosti samog zakona, kao i lakšeg tumačenja, što neminovno dovodi do niza poboljšanja. Uprošćavanja ili pojašnjenja u pisanju ovog zakona su rađena kao što su pojedini stavovi brisani i ostali koji su dopunjeni tako da su vrlo shvatljivi, jednostavni i jednostavno nemaju tu dvosmislenost.
Jedna od prednosti pojašnjavanja ovih članova je i smanjivanje obimnosti samog zakona i to bez jednog gubitka u samom kvalitetu, odnosno funkcionalnosti. Takođe, uvedeni su i novi članovi koji detaljno i jasno regulišu neke procese, odnosno protokole koji u dosadašnjem zakonu nisu bili obuhvaćeni, a tiču se bitnih stvari u pogledu prometa i davanja usluga od stranih lica. Tako da, do sada nije postojala mogućnost da se zbog pojedinih članova zakona, koji nisu dorasli sadašnjoj situaciji gde živimo, sa namerom da Republika Srbije stane na čvrsto ekonomsko tlo, ostvari saradnja sa stranim licima i time, naravno, ostvari naplata PDV-a koja bi usledila tokom njihovog rada, odnosno prometa kod nas, već upravo suprotno. Ovim zakonom želimo da saradnja sa poslovnim stranim licima bude što bolja. U svakom slučaju, ovaj predlog zakona donosi niz poboljšanja i ne ostavlja prostora za bilo kakve malverzacije.
Po usvajanju ovog zakona, njegovi pozitivni efekti će odmah biti primećeni, i to tako da će biti vrlo vidljivi i to u najbržem mogućem roku. Takođe, jedan od vrlo bitnih i važnih elemenata koje ovaj zakon donosi je sprečavanje iz razloga zloupotrebe, pa i što se tiče obezbeđenja i unapređenja kontrole PDV-a od strane poreske uprave.
Istakao bih takođe da se ovim zakonom predlaže da poreski dužnik bude primalac dobara i usluga i u slučaju prometa između obveznika PDV-a, i to za promet električne energije i prirodnog gasa koji se isporučuje preko prenosioca, transportne ili distributerne mreže koje obveznik PDV-a nabavlja za dalju prodaju.
Na kraju, što se tiče ovog zakona, ovaj zakon, pored svega rečenog, ima takođe dosta dobrih rešenja i u drugim raznim segmentima, a želeo bih da naglasim da pored svega ovoga utvrđenim poresko-pravnim merama daje doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, želeo bih da naglasim da se glavni razlog za donošenje ovog zakona ogleda u usaglašavanju predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama za koje se plaća republička administrativna taksa. Veći broj ministarstava, kao što je ovde i pomenuto, pokrenuo je inicijativu za predlog izmene postojećeg zakona, što je pokazatelj da je ovaj zakon vrlo bitan jer se prožima kroz dosta oblasti i, kao takav, mora biti što precizniji, što transparentniji, jasniji i, naravno, mora ići u korak sa vremenom i razvojem drugih zakona.
U slučaju nepostojanja dovoljne interakcije između pojedinih zakona, za rezultat imamo slučaju da se po jednom zakonu nešto omogućava, a po drugom ne. To se može bolje opisati na sledećem primeru. U trenutno aktuelnom zakonu još uvek važe republičke administrativne takse za spise i radnje kod organa u vezi izdavanja za vize državljanima Republike Srbije. Međutim, po Zakonu o putnim ispravama 62/14, ukinute su pomorske i brodske knjižice, snabdevene vizom, kao vrstom putne isprave. To znači da su ova dva zakona u međusobnoj suprotnosti. Zbog toga je jako bitno opsežno razmatranje pri donošenju predloga bilo kog zakona, ne samo ovog, jer izmene u jednom zakonu mogu direktno uticati na druge zakone, kao što je i sada slučaj.
Još jedan pozitivan primer je napravljen i kada su iznosi taksi u pitanju. U dosta slučajeva, kada se, recimo, obnavlja rešenje za ispunjenost uslova za obavljanje pojedinih delatnosti, omogućeno je da se iznos takse prepolovi, što će u velikoj meri uticati na manje firme, škole za vozače itd. jer svaka olakšica u pogledu finansija za njih predstavlja mogućnost za unapređenje poslovanja. Kao još jedna od prednosti koju treba istaći, odnosi se na umanjenje krajnjeg iznosa taksi, je ta da je u oblasti poslova privatnog obezbeđenja omogućeno plaćanje samo jedne, najviše takse, ukoliko je podnosilac podneo više zahteva za dobijanje ovlašćenja. To je jedno logično i sasvim korektno rešenje jer je procenjeno da se uslovi za dobijanje odgovarajućeg zahteva mogu ostvariti u jednom postupku upotrebom istih resursa.
Ovakav pristup unapređenju zakona jasno nam govori da je maksimalno rađeno na smanjenju izdataka za sve one koji moraju dobiti razne dokumente. Po slobodnoj proceni, to će se pozitivno odraziti na povećanje aktivnosti ili posla u raznim sferama, jer nije redak slučaj da nekada upravo visina iznosa koji treba platiti za taksu bude kočnica koja na specifičan način koči ekonomski razvoj, kao i stabilnost neke firme, škole i tome slično.
Još jedan pomak napred je načinjen u pogledu ukidanja određenog broja administrativnih taksi. Konkretno, više se ne plaćaju takse za spise i radnje u postupcima koji se vode po službenoj dužnosti, zatim za spise u postupku za ispravljanje grešaka u rešenjima, prijavama i evidencijama. To je jedan od činilaca koji će doprineti zaštiti potražioca nekog zahteva i tome slično, kao i njegovog budžeta. Takođe, povećaće se odgovornost službenika koji ta rešenja sačinjavaju, odnosno izlažu i takođe tome slično. Kao jednostavan primer bih naveo jedan slučaj. Tokom procedure izdavanja ličnih dokumenata, odnosno ličnih karti, pasoša, policijski službenik pogreši pri upisu podataka i, naravno, te isprave se moraju promeniti. Po dosadašnjem zakonu, podnosilac zahteva za lična dokumenta mora ponovo uplatiti republičke takse, iako nije kriv, za učinjeni prestup, dok po novom Predlogu zakona to nije slučaj. To je jedan od najbezazlenijih primera propusta sadašnjeg zakona, gde se nepotrebno troši vreme i novac građana jer svi znaju da procedura izdavanja ličnih dokumenata traje jedan određeni vremenski period. Ova prednost dolazi do izražaja naročito kada su u pitanju veliki novčani iznosi.
Veliki pozitivni pomak predstavlja i to što su ukinute takse za ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja i tome slično. Time se eliminiše jedna neprijatna, pomalo smešna, a mogu reći i žalosna situacija, kada korisnik socijalne pomoći mora da plati određene takse, čiji iznos uopšte nije mali, da bi ostvario pravo na socijalnu pomoć, što je bilo po dosadašnjem zakonu, a on upravo potražuje socijalnu pomoć jer nema sredstava za život. Time se stvara situacija da ne može ostvariti tu pomoć jer nema novca da bi uplatio odgovarajuću taksu. Kao što se može zaključiti, ovakvih primera ima još mnogo pa se samim tim stiče utisak o važnosti izmene ovog zakona, kao i novinama i prednostima koje on donosi.
Generalni zaključak koji se može izvesti je da je ovaj Predlog zakona o republičkim administrativnim taksama doneo promene koje će omogućiti jedan efikasniji sistem naplate takse, kao i dosta veći stepen zaštite, kako korisnika koji treba da plate takse, kao i institucija i organa. Time se eliminišu štetne posledice po rad organa i organizacija i to je jedan razlog za usvajanje ovog zakona.
Povećavanjem efikasnosti prilikom naplate taksi povećaće se i priliv novca u budžetu, što dalje pozitivno utiče na mnoge druge faktore iz sfere ekonomije. Takođe, donošenje ovog zakona ne zahteva nikakva posebna sredstva iz budžeta, pa prema tome ne postoji nijedan razlog za njegovo neusvajanje, a korist je višestruka.
Na kraju, samo rečenicu ili dve što se tiče Predloga zakona o hipoteci. Što se tiče ovog zakona, podržavam izmene koje se nalaze u određenim članovima gde se reči „pravosnažnost“ i „pravosnažno“ zamenjuju rečima „konačnost“ i „konačnog“.
Želim samo da kažem da ovaj predlog zakona najviše podržavam iz razloga jer je to način za sprovođenje ciljeva za rešavanje problematičnih kredita, koji je usvojila Vlada Republike Srbije, a koji se odnosi posebno u delu vezanom za unapređenje vansudskog postupka prodaje.
Pored ova tri zakona za koja će moja malenkost glasati, a nadam se i svi članovi SNS kao i svi ostali, želim da kažem da ću podržati i zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1764 (2012) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije.
Ovom prilikom bih želeo da pozdravim ministra Vujovića i da mu poželim puno uspeha u daljem radu, kao i Vladi, a svima ostalima se zahvaljujem na pažnji.

Poštovani predsedavajući, hvala na datoj reči.
Ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom zajedničkom načelnom pretresu o ova tri zakona, znači, Zakonu o udžbenicima, Predlogu zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju i Predlogu zakona o izmeni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, želeo bih da se osvrnem najviše na onaj deo priče i polemike zakona koji je u suštini u ovoj raspravi najviše dotican, a to je ovaj Predlog zakona o udžbenicima. U ovom zakonu, normalno, pomenute su velike prednosti kao što su porodični budžet, kvalitet udžbenika i kvalitet nastave, ali ipak mislim da bi trebalo u par reči da kažem neke stvari koje su vrlo bitne, što ovaj zakon čini kvalitetnijim i boljim, u svakom slučaju.
U Predlogu ovog zakona akcenat je stavljen na usaglašavanje sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i na usaglašavanje zakonskih rešenja u oblasti izdavanja udžbenika, u pogledu nadležnosti i postupaka. Ovo usavršavanje zakona je jako bitno iz više razloga. Kao prvo, eliminiše se mogućnost protivrečnosti Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o udžbenicima, što je na prvom mestu i kao najbitnije. To znači da se više ne može desiti situacija u kojoj se po odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjuje ili odobrava neka procedura, a da je to u neskladu sa drugim zakonima koji se direktno dotiču oblasti obrazovanja. Time se izbegava i slučaj kada se neke procedure vrše po volji onoga ko sprovodi proceduru, odnosno po njegovoj volji da bira po kom zakonu će raditi tu proceduru. Takođe, to znači i eliminaciju potencijalnih malverzacija, jer ovaj predlog zakona jasno definiše pravila, pa samim tim uklanja svaki prostor, što naš narod kaže – rupe u zakonu, koji je bio nedefinisan ili nedovoljno precizan, što takođe znači da neko ne može više da se poziva na to kako je pogrešno protumačio zakon ili je koristio jedan, a ne drugi, što se dešavalo pa su samim tim mogućnosti za grešku zaista minimalne.
Kao druga prednost usaglašavanja zakona jeste ta da se oglašava rad onima koji koriste tj. onima koji moraju da ga sprovode u određenim procedurama. Do sada je praksa takva da kada se dođe u situaciju da su pojedine odredbe zakona protivurečne, tada tražimo pomoć od ministra prosvete za rešenje tog problema. To opet stvara potrebu za upotrebom raznih resursa, odnosno njihovo trošenje što je u suprotnosti jednog od ciljeva ove Vlade, a to je smanjenje nepotrebnih troškova bez obzira da li se oni ogledaju u novcu, vremenu i tome slično.
Kao i svaka izmena, odnosno Predlog zakona i ovaj predlog ima za cilj da unapredi postojeći sistem obrazovanja i koristi od njega će biti zaista višestruke. Na primer, ovaj predlog zakona povećava samu efikasnost u radu sistema obrazovanja tako što je jasno definisanim članovima i odredbama omogućeno da se procedure na koje se odnosi obavljaju lakše, brže i jednostavnije, što predstavlja veliki napredak u odnosu na dosadašnji period.
Sledeći bitan deo koji ovaj predlog zakona o udžbenicima reguliše jeste usaglašavanje procedure i načina rada u oblasti izdavanja udžbenika u pogledu nadležnosti postupaka. Dosadašnji zakon je omogućio otvaranje tržišta udžbenika i za privatne izdavače što je bilo jako korisno, ali u okviru udžbenika za osnovnu školu, ali to se ne odnosi i na srednje škole gde manjka stručnih udžbenika, što se ovim zakonom takođe utvrđuje.
Dosadašnji zakon, prema tome, nije dao očekivane rezultate u pogledu povećanja dostupnosti svih udžbenika i njihovih kvaliteta što nije u odnosu sa vizijom našeg premijera i Vlade, pa prema tome on se mora prilagoditi da bi se rezultati promenili na bolje, a ovaj zakon u potpunosti to čini.
Jedan od pozitivnih stvari, ovog zakona o kome raspravljamo, jeste ta da se otvaranjem tržišta za privatno izdavaštvo ukinuo monopol koji je prisutan što je neminovno dovelo do sniženja cena samih udžbenika, kao i blagim porastom njihovog kvaliteta. Takođe, to je delovalo i do zdrave konkurencije, a one zbog unapređenja samog kvaliteta udžbenika koji se opet prenosi na kvalitet nastave, pa dalje ne samo na znanje učenika, nego i na sveobuhvatno znanje celog našeg društva.
Takođe, jedan od stvari koje ovaj predlog zakona o udžbenicima bitno unapređuje uređivanje oblasti oko izdavanja udžbenika koji nedostaju za određene obrazovne profile ili onih koji su zastareli, odnosno koji izdavač ne želi da izda, a ima licencu izdavača što stvara probleme nedostataka jednog od osnovnih sredstava za uspešno sprovođenje nastave. Ovaj problem je do sada najizreženiji u srednjim stručnim školama gde nedostaju udžbenici za stručne predmete ili su postojeći neadekvatni ili zastareli. Samom činjenicom da je izrada Zakona o udžbenicima trajala oko godinu dana i da je postignuta saglasnost najvećeg broja zainteresovanih strana siguran sam i ubeđen da će donošenje ovog zakona, kao i sama njegova primena biti višestruka.
Ministru Verbiću, resornom Ministarstvu koje vodi želim puno uspeha, kao i Vladi u daljem radu i puno napretka kao i što je do sada bilo, a svima ostalima se zahvaljujem na pažnji.

Poštovanje predsedavajući, potpredsednice, ministre, dame i gospodo iz ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom setu koji je pred nama od devet zakona osvrnuću se najviše na izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama.
U ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama se odmah može videti da se težilo uprošćenju samog zakona kao i promenama određenih stavova. To u velikoj meri pospešuje primenu samog zakona, olakšava, odnosno smanjuje procedure koje su potrebne, a propisane trenutno važećim Zakonom o javnim nabavkama.
Kao prva prednost novog zakona je ta da se iz pojedinih članova brišu određene tačke, odnosno stavovi koji su realno gledano suvišni, što samo komplikuje primenu zakona, kao i to da se pojedini stavovi mogu tumačiti na više načina, što nikako ne sme biti slučaj, jer svaki stav, odnosno svaki član u bilo kom zakonu, pa i u ovom treba biti jasan svima i nedvosmislen u svakom slučaju.
Kao drugu prednost bih istakao promenu, odnosno dopuna pojedinih stavova u članovima, i to je jako bitno, jer promenom samo par reči u samom stavu nekog člana menja se njegova suština, domen primene, kao i ograničenje koje on postavlja, a što se tiče Zakona o javnim nabavkama mislim da to ima poseban značaj i posebnu težinu.
Navešću ovog puta jedan primer. U tački dva tačka tri se briše, gde se takođe briše da, citiram, Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija u Upravi za javne nabavke na početku budžetske godine utvrđuje spisak naručilaca, završen citat, a kaže se da, citiram, Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansije i Uprave za javne nabavke utvrđuje spisak naručilaca iz stava 1. tačka 1) ovog zakona, završen citat.
Želim napomenuti da je ova nova novina zaista potpuno opravdana i maksimalno svrsishodna sa svih aspekata i eliminiše ograničenje da se spisak naručilaca mora utvrditi na početku budžetske godine. To u velikoj meri olakšava rad velikih preduzeća, jer je jako teško planirati nabavke za celu godinu, pa i mogućnost otvaranja nove javne nabavke ukoliko je ona potrebna zbog povećanja obima posla preduzeća.
To u određenoj meri koči i sam napredak kako preduzeća tako i privrede uopšte, jer zbog jednog neprikladnog stava preduzeće mora da čeka novu budžetsku godinu, a to je dug period u današnjem vremenu pogotovo kada znamo da svaki učinjeni korak danas u ovom trenutku mora da bude za tri koraka ispred zbog svega učinjenog iza.
Svaka od promena novog zakona ima više konkretnih ciljeva. Na primer, tu su pojednostavljene same procedure javnih nabavki što direktno utiče na sniženje ukupnih troškova, kao i potrebnog vremena da se nabavka realizuje.
Sledeći činilac je usaglašenost sa evropskim zakonom, tačnije Direktivom 24. iz 2014. godine, što je jako bitno za Srbiju jer smo na putu za ulazak u EU, što bi trebalo da omogući i lakši pristup EU. Takođe, uzete su u obzir i primedbe ponuđača na pojedine propuste sadašnjeg zakona što dokazuje da je potrebno uvažiti sve predloge koji će pomoći da se donesu odgovarajuće izmene, a sve u cilju postizanja što veće efikasnosti, ekonomičnosti i efektivnosti samih preduzeća kao i privrede uopšte.
Sledeća bitna stavka je uvođenje proaktivnog postupka u predlozima za izmenu zakona što jasno podrazumeva pogled u budućnost, odnosno način razmišljanja na duge staze. To podrazumeva da treba predvideti koliko će neke oblasti biti prosperitetne i na osnovu toga pripremiti zakon koji neće ograničavati taj prosperitet za koju godinu, već u suprotnom ponovo će biti situacija za koju će zakon stvarati nepotrebne probleme i naravno troškove. Zbog toga ovaj Predlog zakona je jako koristan, jer sve promene koje on navodi su od velikog značaja, kako za trenutne prilike tako i za naredni period.
Još jedna od bitnih stvari koje treba pomenuti i ne smemo izostaviti, a ovaj Predlog zakona ih reguliše kao vrlo bitan segment, jeste pitanje korupcije. Novi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama pored transparentnosti koji je imao u prethodnom sadržaju, to sada podiže na još viši nivo kao i mehanizme za jači nadzor svih postupaka, što bi trebalo da dovede, a siguran sam i da hoće, do još većeg smanjenja korupcije. U ovom Predlogu zakona jasno su postavljene odredbe kojima se reguliše taj deo zakona što će u velikoj meri zaštiti poručioca i ponuđača i dovešće do stvaranja realne konkurencije, čime će se u velikoj meri izbeći situacija da se na obavljenim konkursima ne javi nijedan ponuđač, što opet za sobom povlači potpuno otvaranje konkursa, ponovnu potrošnju, zastoj u pro-izvodnji ukoliko se radi o nabavci repromaterijala ili sirovina potrebno za rad itd.
Za kraj, još jedna velika prednost ovog Predloga zakona je ta što se on implementira u gotovo sve oblasti pa je samim tim efikasnost kojoj on teži jako velika. Napomenuću, naravno, da ništa nije savršeno i večito. Ali, usavršavanjem ovog Zakona o javnim nabavkama kao i usvajanje ostalih u celom ovom setu koji su danas na dnevnom redu treba usvojiti i to baš iz razloga što je ovo jedan korak ka boljem, savršenijem i plodotvornijem sutra.
Potpredsednici Vlade, ministru, gospodi iz ministarstva, Vladi želim puno uspeha u radu, a svima ostalima se zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ministar Bratislav Gašić je u izlaganju na početku prezentovao ova dva zakona izuzetno podrobno i detaljno i vrlo dobro nas usmerio na delove koje ćemo izlagati i na delove o kojima ćemo raspravljati, tako da ću se ukratko osvrnuti na oba ova zakona, s tim što u prethodnim izlaganjima, koliko sam mogao da primetim, nisam primetio ništa puno loše što se tiče ovih zakona, čak naprotiv.
Što se tiče samog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, njima je izvršeno usklađivanje sa novodonetim propisima i uredbama, kao nižim hijerarhijskim dokumentima, kao što su Uredba o rodovima i službama, verskoj službi, simbolima, obeležjima, komandovanju, rukovođenju i drugo. Precizno je definisano šta je specifična vojna služba i vojna služba pod otežanim uslovima. Takođe, dopunjeni su sadržaji delokruga nadležnosti Ministarstva odbrane i načelnika Generalštaba Vojske Srbije šta donose, potpisuju i propisuju. Detaljno je uređena nova oblast u vezi vođenja evidencije stanja u službi profesionalnih pripadnika i civilnih lica, a takođe su detaljno dopunjeni sadržaji u vezi stanja pripadnika u službi, kao što su: napredovanje, penzionisanje, plata, naknade, prestanak službe, odgovornost, disciplinske mere, odlikovanja, priznanja itd.
Razlog za donošenje ovog zakona je potreba usklađivanja važećih rešenja sa iskustvima u praktičnoj primeni Zakona o Vojsci Srbije i usaglašavanja sa promenama u pravnom sistemu Republike Srbije izvršene nakon stupanja na snagu izmena važećeg zakona izvršenih po zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije.
Takođe, razlog za donošenje ovog zakona je otklanjanje uočenih nepreciznosti u pojedinim rešenjima koje stvaraju teškoće u tumačenju odredaba zakona i potreba preciziranja pojedinih ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata koje je moguće doneti za izvršenje ovog zakona.
Cilj koji treba postići podnošenjem ovog zakona je efikasnije komandovanje i rukovođenje Vojskom Srbije i obezbeđivanje efikasnog funkcionisanja Vojske Srbije.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, ovde je sada precizno definisano mnogo pojmova, kao što su: šta je to sistem odbrane, šta je odbrana, koji su subjekti sistema odbrane, šta je civilna, a šta vojna odbrana. Takođe, definisani su pojmovi: šta je doktrina Vojske Srbije, šta su doktrinarni dokumenti, šta su srednjoročni i dugoročni planovi i pregledi odbrane u kojima se definišu ciljevi i procenjuju potrebna finansijska sredstva.
Istaći ću da je veoma pozitivna dopuna člana 14. prema kojem je veoma detaljno obuhvaćena nadležnost i poslovi Ministarstva odbrane po specifičnim oblastima i funkcijama, tako da se sada predlaže 59 zadataka.
Ovim zakonom je detaljno dopunjen sadržaj u vezi inspekcijskog nadzora u Ministarstvu odbrane, u svim oblastima odbrane propisanih zakonima i drugim propisima. Detaljno je dopunjen važan sadržaj u vezi logističke podrške Vojske Srbije, a radi zadovoljavanja suštinski važnih operativnih potreba Vojske Srbije.
Značajno je dorađen sadržaj u vezi opšte i delimične mobilizacije. Unete su novine u vezi uređenja javno-privatnih partnerstava, a radi zaključivanja ugovora o delatnostima značajnim za odbranu, rekonstrukcije i održavanje vojnih objekata, pružanja usluga i slično. Detaljno su dopunjeni važni sadržaji u vezi sa vojnim pravobranilaštvom i sudovima.
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je potreba otklanjanja problema i nedostataka uočenih u postupku redovnog praćenja primene propisa i akata, a kojima se uređuje sistem odbrane i usaglašavanja sa promenama u pravnom sistemu Republike Srbije izvršenim nakon stupanja na snagu poslednjih izmena važećeg zakona izvršenih u zakonu o izmeni Zakona o odbrani.
Poseban razlog za donošenje ovog zakona je otklanjanje višestrukog uređivanja istih ili sličnih nadležnosti i njihovog nepotrebnog ponavljanja u više zakona i dopuna nadležnostima koje su nejasno ili neprecizno uređene ili uopšte nisu uređene i neophodne su za efikasnije funkcionisanje sistema odbrane za koje je odgovorno Ministarstvo odbrane.
Cilj koji treba postići donošenjem ovog zakona je obezbeđenje jedinstvenog i efikasnog funkcionisanja sistema odbrane.
Na kraju, želim da kažem da je gospodin ministar Bratislav Gašić, na mestu na kome se nalazi, izuzetno dobro obavio svoj zadatak, da je pokazao da je dosledan i dostojan mesta na kome se nalazi, da će vojsku i odbranu dovesti na nivo, na taj pijadestal gde će biti na samom vrhu, da će podići maksimalnu borbenu gotovost Vojske Srbije. U to ime, ministru želim puno uspeha u radu, uz napredno vam bilo, a svima ostalima se zahvaljujem na pažnji.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministarko Joksimović, dame i gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj objedinjenoj raspravi ću govoriti o Zakonu o energetici, tačnije o delu koji je posvećen obnovljivim izvorima energije, u delu koji je sadržan u zakonu od 65. do 87. člana.
Novi Zakon o energetici je pojednostavljen u svim segmentima u kojima je to moguće, prilagođen i dopunjen prema novim uslovima koje energetika danas traži od nas, novim svetskim tokovima u energetici, kako kod korišćenja postojećih energenata, tako i kod proizvodnje i distribucije novih vidova dobijanja energenata, posebno iz obnovljivih izvora.
Ovaj zakon upravo ima za cilj da sve manjkavosti i nedostatke u prethodnom zakonu ispravi, dopuni i precizira, a sve prema evropskim propisima i svetskim kretanjima razvoja energetike.
Nacrt zakona je prilagođen novim tehnologijama kroz nove tržišne uslove, gde se kod pravaca razvoja sistema energenti u tim segmentima razdvajaju kroz zasebne celine, što omogućuje što lakše definisanje smernica daljeg razvoja u tim oblastima. Ovim nacrtom zakona predviđeno je ukidanje monopola na tržištu. Tu je u svakom segmentu energetske delatnosti tačno definisano koje uslove treba da ispuni energetski subjekt da bi to i postao, pa do opstajanja u toj delatnosti i nastavka daljeg rada. Zamišljeno je tako da ne dođe do monopola. Uz poštovanje načela izbegavanja diskriminacije i međusobnog subvencionisanja. Novi Nacrt Zakona o energetici poznaje kategorije socijalno ugroženih potrošača i posebno vodi računa o toj kategoriji krajnjih korisnika.
Ovaj zakon je sigurno nešto pozitivno i nešto dobro. Prilagođen novim energetskim zahtevima za svetska energetska tržišta i kao takav će biti u službi obezbeđenja energetske stabilnosti i energetske bezbednosti Srbije.
Ovim zakonom smelo kucamo na vrata i otvaranju Poglavlja 15, vezanim za energetiku u pregovorima sa EU, što nedvosmisleno govori o kvalitetu ovog zakona. Ako nam je poznato koliki nam je značaj da imamo članstvo u energetskoj zajednici i procesu pridruživanja Uniji, onda je donošenje ovog zakona u ovom obliku prava vrednost na tom putu.
Takođe, ovaj zakon otklanja uočene nedostatke, kako u proizvodnji, tako i distribuciji, snabdevanju toplotne energije, kao i načinu formiranja cene.
Mišljenja sam da će se ovom zakonu posebno obradovati investitori koji žele da investiraju kod nas u obnovljive izvore energije, jer se razlika u odnosu na prethodni zakon ogleda u preciznijim i bolje uređenim administrativnim procedurama i otklonjeni su nedostaci što se tiče izdavanja energetskih dozvola i sticanja statusa povlašćenih proizvođača električne energije, pa će samim tim investitori ovim zakonom dobijati sigurnije uslove za planiranje investicija.
Želim da napomenem da se ovim zakonom dosta kvalitetnije uređuje oblast što se tiče obnovljivih izvora energije, kao i da će se sa ovim zakonom i podzakonskim aktima, koje je neophodno doneti po usvajanju ovog zakona, energetska efikasnost Srbije podići na viši nivo i da ćemo moći da kažemo, posle 2016. godine, da smo energetski efikasna zemlja.
Ovo je jeste sistemski zakon. Slobodno mogu reći jedan moderan zakon, jer je kao takav preuzeo odrednice i članove modernih zakona iz zemalja EU koje su prilagođene našim uslovima i raspoloživim resursima. Naravno da je jedan od najvažnijih ciljeva ovog Predloga zakona o energetici primena trećeg energetskog paketa, direktiva Evropskog parlamenta i saveta o jedinstvenim pravilima internog evropskog tržišta električne energije, koji je stupio na snagu marta meseca 2011. godine.
Ovaj zakon propisuje uslove i postupke za sticanje povlašćenog proizvođača, proizvođača iz obnovljivih izvora energije i privremenog povlašćenog proizvođača. Takođe je bitno istaći da se ovim zakonom omogućuje fizičkim licima da steknu status povlašćenog proizvođača električne energije u elektranama instalisane snage do 30 kilovata, što će svakako omogućiti veći broj novih radnih mesta u oblasti proizvodnje i tehničkih usluga. To će se najviše odraziti u manje razvijenim krajevima, gde postoje značajni potencijali obnovljivih izvora energije.
Tokom izrade ovog predloga zakona, pored svih relevantnih činjenica iz oblasti energetike, kao i obavljanje javne rasprave, obavljene su konsultacije sa Sekretarijatom energetske zajednice jugoistočne Evrope koja je, napominjem, 6. novembra 2014. godine iskazala pozitivno mišljenje na ovaj predlog zakona.
Nisam ovde da branim ovaj zakon. On će svojim kvalitetom da odbrani sam sebe, ali jesam tu da mu dam podršku, kao što i dajem podršku Vladi premijera Vučića, koji je danas na Tamnavi – Zapadnom polju otvorio novi sistem i uštedeo državi oko 40 miliona evra, jer je pet meseci pre roka krenula eksploatacija uglja sa Zapadnog polja. U to ime, Vladi i svima u sastavu Vlade, želim puno sreće i uspeha u radu, a svima prisutnima se zahvaljujem na pažnji.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministri, gospodo iz Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom je predviđeno brisanje člana 1. u celosti, a kako član 1. definiše suštinu zakona, bespredmetno je uopšte zašto ovaj amandman treba odbaciti. Zaista ga treba odbaciti.

Ipak, da bliže pojasnimo. Izgleda da podnosioci ovog amandmana nisu pročitali doslovce član 1. koji jasno govori da je ovaj zakon usmeren na očuvanje finansijskog sistema Republike Srbije i sistema plata i zarada u javnom sektoru. Neko to želi da obriše. Ponavljam i podvlačim, zakon se donosi u cilju očuvanja finansijskog sistema Republike Srbije i sistema plata i zarada u javnom sektoru. Vlada na tome želi da gradi svoje temelje.

Mi bismo želeli da očuvamo finansijski sistem, a oni koji su podneli ovaj amandman, očito to ne žele. Podnosioc ovog amandmana nam je govorio na Odboru za finansije o etici i odgovornosti, a ja bih podnosioca amandmana podsetio da tu etiku odgovornosti prvo primeni na sebi, tako što će u Danu za glasanje biti tu i glasati za svoj amandman.

Postoje samo dve mogućnosti zašto ne doći na glasanje svog sopstvenog amandmana, a to su - ili se uplašio onog što je rekao ili ne veruje svojim sopstvenim rečima i ne veruje da je to ispravno. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, moj osvrt i diskusija u vezi Izveštaja o elementarnoj nepogodi će se najviše odnositi posebno na tačku 2. koju je podnelo MUP i tačku 3. koju je podnelo Ministarstvo odbrane.
Kao član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, bio sam prisutan sednici odbora koja je razmatrala ovaj izveštaj. Voleo bih da iznesem moje mišljenje u vezi pomenutog izveštaja.
Dolazim iz Lazarevca, područja koje je takođe bilo pogođeno ovom elementarnom nepogodom. Želeo bih da napomenem da su upravo prvi izveštaji dolazili sa ovih područja.
Tačnije, već 14. maja područje mesta Junkovac su prvi obišli ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović, koji je svojim prisustvom i zalaganjem dao primer kako se odnosi prema poslu koji obavlja i na najbolji mogući način dao primer svima ostalima, zatim gradonačelnik grada Beograda, ministar energetike, načelnik Uprave za vanredne situacije grada Beograda.
Želeo bih da uporedim Izveštaj o poplavama gradske opštine Lazarevac sa Izveštajem na celoj teritoriji Srbije, tačnije koliko je taj izveštaj ugrađen ili implementiran u gore pomenuti. Mogu vam reći da je sadržina izveštaja vezana za celu Srbiju obuhvatila sve vezano za događaje i stanje u opštini Lazarevac. Želim da napomenem da se slažem sa svim kolegama i članovima Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, koji misle da je neophodno civilnu zaštitu angažovati i da je njeno nepostojanje u ovom trenutku zaista dovelo dotle da smo mogli bolje i efikasnije da delujemo.
U Lazarevcu nismo mnogo osetili taj nedostatak, samim tim što je naš krizni štab na čelu sa gospodinom Bojanom Stevićem odradio odličan posao i vrlo brzo se snašao u datoj situaciji i bio na visini zadataka. Koliko je gospodin Stević dobro vodio i organizovao krizni štab, dokaz je i to da je najviše zbog toga i dobio „Vidovdansku nagradu“ od opštine Lazarevac za sve učinjeno.
Ovom prilikom ne mogu, a da ne pomenem i radnike „Kolubare-usluga“, pored ostalih firmi koje su učestvovale u velikoj borbi protiv nepogode koja nas je zadesila, koji su sa direktorom Draganom Jeftićem bili danonoćno na terenu i pomagali ljudima u nepogodi.
Mnogi su ovde govorili danas o Kolubari i situaciji u rudarskim basenima. Gospođa ministarska Mihajlović je podrobno govorila o tome i podrobno rekla kakvo je stanje, ali jednostavno samo u par reči bih želeo da kažem nešto u vezi toga.
Na strani 171. Izveštaja je Izveštaj JP „Elektroprivreda Srbije“ vezano za privredno društvo „Kolubaru“ i posledicama od poplava i ne funkcionisanje određenih sistema na površinskim kopovima polje B, polje D, „Tamnava-zapadno polje“ i „Veliki Crljeni“, a na strani 83. Izveštaja je opis kako su se dnevno dešavali događaji u rudarskom basenu „Kolubara“.
Danas, kada govorimo o ovom izveštaju, želim da vam kažem da je pokrenuta proizvodnja na polju B i polju D i da se sa ovih kopova šalje prema TENT-u oko 45 hiljada tona uglja dnevno, što je polovina proizvodnje rudarskog basena „Kolubara“.
Takođe, velikim zalaganjem menadžmenta RB „Kolubara“, na čelu sa direktorom Miloradom Grčićem, uz sve pohvale za sve postignuto što je do sada uradio, u avgustu se očekuje da će i površinski kop „Veliki Crljeni“ davati oko 20 hiljada tona uglja, što je oko 65 hiljada tona dnevno, što predstavlja oko 70% ukupne dnevne proizvodnje.
Napominjem da je i na površinskom kopu „Tamnava-zapadno polje“ počela proizvodnja otkivke i ako ima dosta vode na tom površinskom kopu.
Na strani 15. Izveštaja pomenuto je da su, pored ostalih, na dan 23. maja, najugroženija područja u opštini Lazarevac bila mesta Veliki Crljeni, Stumić i Tamnava. Toga dana da. To je tačno, ali želim da napomenem da je 14 mesnih zajednica u opštini Lazarevac bilo pogođeno ovom elementarnom nepogodom sa ukupno 1113 domaćinstava, a od tih 14 mesnih zajednica sa 12 su evakuisani ljudi sa ukupnim brojem od 3112 evakuisanih.
Ovim putem bih da se zahvalim svim pripadnicima Vojske Republike Srbije i pripadnicima MUP na nesebičnom i požrtvovanom zalaganju tokom poplave koje su zadesile poplavljena područja.
Vlada je ispit ovim putem položila i to je bilo njeno vatreno krštenje. Želim Vladi, na čelu sa gospodinom Vučićem, puno sreće i uspeha u radu i da nastave ovako uz napredno vam bilo.