Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 03.03.2016. |
|
||
| 29.02.2016. |
|
||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, mi danas veoma iscrpno govorimo o zakonu koji uređuje sistem u oblasti radnih odnosa, a tiče se zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava.
Prethodni period i davanje organizacione autonomije autonomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama bilo je praćeno netransparentnim procesima političkog kadriranja, a to je svakako imalo za rezultat prekomerno zapošljavanje i dovođenje lojalnog partijskog kadra sa neadekvatnim kvalifikacijama i kompetencijama za rad u organima i službama pokrajine i lokalne samouprave.
Posmatrano kroz vreme, nadležni su videli da je neophodno dobro rukovođenje na nivou lokalne samouprave, u kontekstu unapređenja kvaliteta i efikasnosti naših stručnih službi, jer upravo te službe imaju kontakt sa građanima po raznim osnovama i tako se najbolje vidi koliko smo uspeli da se približimo našim korisnicima usluga, čiji smo servis.
Donošenjem zakona kojim se uspostavljaju načela službeničkog sistema ispunjava se osnovna pretpostavka za punu profesionalizaciju i depolitizaciju kadrova u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Cilj donošenja ovog zakona je da se službenički poslovi iz nadležnosti lokalne samouprave u javnom interesu obavljaju kvalitetno, politički neutralno i etički prihvatljivo. Poenta donošenja zakona je da se posredstvom standardizovanog sistema vrednovanja rada službenika u lokalnim samoupravama i autonomnim pokrajinama ujednači njihov status sa položaj zaposlenih u državnim organima.
Što se tiče popunjavanja radnih mesta, efikasan rad jedinica lokalne samouprave uslovljen je kvalitetom i optimalnim brojem zaposlenih koji obavljaju poslove iz njihove nadležnosti. Kako doći do najboljih? Pa, neophodno je da prvo sva mesta budu jednako dostupna svima. Takođe, neophodno je izvršiti selekcije zainteresovanih kandidata, a kako uvek znamo koje su specifičnosti poslova na koje su kandidati aplicirali, to ćemo predvideti kadrovskim planom i doći do upravo onih kandidata koji mogu svojim sposobnostima da odgovore zahtevima traženih pozicija.
Bilo bi dobro da ne ostane praksa pojedinih lokalnih samouprava gde se pojedini činovnici zaštite od promena na taj način što su uslovi konkursa takvi da apsolutno niko ne može da ispuni tražene uslove, pa oni na taj način postanu nesmenjivi. Apsolutno nam je jasno kako se sprovode konkursi - imenovanjem komisije od tri člana koja su zadužena za regularnost izbora kandidata. Ali, koristim priliku da istaknem činjenicu da se postavlja pitanje – koliko je jedna komisija formirana od strane zaposlenih u jednoj upravi kadra da izvrši pravi izbor? Najlakša i najbolja varijanta je koristiti usluge Nacionalne službe za zapošljavanje, koja taj posao selekcije kadrova obavlja profesionalno i stručno, tako da komisiji ostaje da iz kategorije „u potpunosti ispunjavaju uslove konkursa“ izabere određene kandidate.
Ovaj zakon o kome danas govorimo pozabavio se i pitanjem upravljanja ljudskim resursima, počev od člana 187. do 190. Vrlo važan segment u okviru ovog zakona, jer se pokazalo u praksi kao neminovno vođenje kadrovskih evidencija sposobnosti i strukturi zaposlenih kojima raspolaže autonomna pokrajina ili pak jedinica lokalne samouprave.
Inače, ovaj zakon morao bi da reši neadekvatno rešen postupak zasnivanja radnog odnosa, nepostojanja selekcije koja bi omogućila izbor najboljih kandidata, sistem zvanja koji je doveden u vezu sa klasifikacijom poslova, sistem napredovanja koji ne počiva na složenosti i odgovornosti poslova, odnosno na rezultatima rada, kao i sistemsku neuređenost profesionalnog razvoja karijere i karijerno napredovanje u službi.
Činjenica koja nam govori da ćemo imati stručniju i efikasniju lokalnu samoupravu je da je u budžetu Republike Srbije, u razdelu Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, projektovano 800.000 dinara za naknadu članova Saveta za stručno usavršavanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave.
Takođe, u ovom zakonu posebno mesto imaju članovi od 164. do 168, a odnose se na posebna prava službenika za čijim radom je prestala potreba. Ako jedinica lokalne samouprave bude ukinuta, a njene poslove preuzima druga jedinica lokalne samouprave, ona rešenjem preuzima i službenike iz jedinica lokalne samouprave koja je ukinuta i to na dan stupanja na snagu zakona o njenom ukidanju.
Čemu želim najpre ovde da obratim pažnju? Najpre koristim priliku da istaknem činjenicu da je neophodno voditi računa da isključimo mogućnost da dođe do situacije da nezadovoljni radnici koji ostanu bez posla nakon toga pokrenu tužbene zahteve i ukoliko imamo kršenje radne obaveze, onda se svakako spor rešava u korist lokalne samouprave.
Ali, ako imamo situaciju da smo se na neki način ogrešili se o zaposlenog onda će on podizanjem tužbenog zahteva napraviti veoma velike, da kažemo, iznose koje je sutra u obavezi lokalna samouprava da nadoknadi. Znači, samo želim da apelujem da kada dajemo otkaze i kada proglašavamo određena lica za tehnološke viškove, vodimo računa da svi zakonski uslovi budu maksimalno zadovoljeni.
U danu za glasanje, sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, svakako da ću podržati ovaj zakonski predlog. Hvala.
Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, ja sam odlično razumela konstataciju gospodina Jovanovića i znam o čemu govori, obzirom da sam imala priliku da konkretno i sarađujem sa deponijom Duboko.
Tačno je da ovaj Zakon o javnim preduzećima ne prepoznaje regionalna javna preduzeća i ja znam večitu dilemu koja je postojala između lokalnih samouprava, ko će dati direktora.
Uglavnom se to ticalo grada Užica i grada Čačka, obzirom da su najveći osnivači, a osim njih imamo i sedam opština koji su u tom ugovoru zajedničkom.
Ja jedino mogu da odbranim priču ministra Sertića i Vlade za ovakvo zakonsko rešenje, da je moguće rešiti to ugovorom između lokalnih samouprava, gde će se prema učešću osnivača tačno znati i ko delegira direktora i ko će birati članove nadzornog odbora i jedino na taj način mogu da branim priču da ovaj zakon ne treba da tretira regionalna javna preduzeća, već Zakon o komunalnim delatnosti, kao što je ministar rekao. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici, ja ću u svojoj današnjoj diskusiji pažnju posvetiti Zakonu o javnim preduzećima.
Čitajući obrazloženje koje smo dobili jasno je da novi zakon uvodi određene novine i privredna društva koja su od strateškog značaja za Republiku Srbiju u kojima Republika Srbija ima najmanje 25% osnovnog kapitala društva, a za šest meseci biće utvrđeno koja su to društva, kako će biti regulisana osnivačka prava istih.
U potpunosti je jasno da je ovim zakonom zakonodavac želeo da ograniči osnivače da se na lokalnom nivou nekontrolisano ne bi osnivala javna preduzeća, a dešavalo se vrlo često da se dobit tih preduzeća uplaćivala jednom preduzeću kao osnivaču, a ne budžetu Republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Evidentne su izmene za izbor direktora javnih preduzeća, njihova profesionalizacija, a sve u cilju povećanja personalne i kolektivne odgovornosti. Pooštreni su i kriterijumi za izbor nadzornog odbora javnih preduzeća, kako u pogledu radnog iskustva, tako i po pitanju njihove odgovornosti. Sada se od direktora zahteva donošenje dugoročnog i srednjoročnog plana, poslovne strategije i razvoja datog javnog preduzeća, kao i sprovođenje te strategije. Ovim se postiže realnije planiranje indikatora poslovanja, tako da je mnogo lakše pratiti operativnost poslovanja javnog preduzeća. Nema promena, godišnji programi poslovanja za javna preduzeća su 1. decembar tekuće za narednu godinu, a ona koja se finansiraju iz budžeta 15 dana od dana usvajanja akta o budžetu.
Sve izmene i dopune programa moguće je vršiti isključivo ako su u pitanju strateške izmene ili su jako bitno izmenjene okolnosti poslovanja. Visina kaznenih odredbi upućuje na konstataciju da se ovim Predlogom zakona povećava stepen kontrole u poslovanju javnog preduzeća. Akcenat ovog zakonskog predloga je u što efikasnijem planiranju poslovnih aktivnosti, unapređenje korporativnog upravljanja, transparentnost u poslovanju i poštovanje rokova za dostavu zakonom propisanih dokumenata.
Što se tiče pojedinih zakonskih predloga, istakla bih da se ovim novim zakonom predviđaju od člana 15. do 53. organi javnog preduzeća, način imenovanja, razrešenje i opis posla. Kako bi ispunili zakonom propisanu veću transparentnost u radu, predviđeno je da na internet stranici objave radne biografije članova nadzornog odbora, izvršnih direktora, organizacionu strukturu, godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja, godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem revizora i druge informacije od značaja za javnost.
Programom ekonomskih reformi Vlada se opredelila za uvođenje profesionalizacije u poslovanju javnih preduzeća koja će ostati pod državnom kontrolom, uz izmeštanje socijalne politike iz javnih preduzeća u sistem socijalne zaštite, kao i postepeno smanjivanje državnog udela u privredi.
U prethodnom periodu velika budžetska izdvajanja odnosila su se na pomoć državnim i javnim preduzećima. Plan je da se u narednom periodu smanjuje učešće, tako da u 2018. godini ne prelaze 0,5% BDP.
U cilju sprečavanja nastanka novih i realizacije postojećih fiskalnih rizika uvedena je bolja kontrola i praćenje poslovanja javnih preduzeća i pristupilo se restrukturiranju tri velika javna preduzeća – EPS, „Srbijagas“ i „Železnica Srbije“. Upravo zbog toga nam je potrebna unapređena regulativa u oblasti poslovanja javnih preduzeća.
Istakla bih direktne pozitivne efekte novog zakona. Odredbe zakona se primenjuju na sve oblike organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa. Osnivač je dužan da obezbedi da se delatnost obavlja u kontinuitetu. Osnivač javnog preduzeća daje saglasnost na određene akte, organi javnog preduzeća su direktor i nadzorni odbor. Izvršni odbor više ne postoji. Precizirani su i pooštreni kriterijumi za izbor direktora i članove nadzornog odbora, kako u pogledu radnog iskustva, tako i odgovornosti. Proširena je odgovornost direktora. Direktor ne može imati zamenika i procedura za izbor direktora je jasnije uređena.
Indirektne koristi od ovog novog zakona jesu transparentnost u radu i savesnost organa upravljanja i poslovodstvo u obavljanju poverenih poslova. Zakon ima primenu na javna preduzeća, ali ne podstiče stvaranje novih privrednih subjekata. Što se tiče samog donošenja zakona, zainteresovane strane imale su priliku da se izjasne o ovom zakonu. Ministarstvo privrede je predstavilo zakon 30. decembra 2015. godine u Privrednoj komori Srbije, tekst zakona je postavljen na sajtu Ministarstva privreda, a postojao je poseban mejl na koji su zainteresovane strane mogle da šalju svoje primedbe, sugestije i komentare.
Koristim priliku da se u nastavku svoje diskusije dotaknem regionalnih javnih preduzeća, kao primer će mi poslužiti Javno komunalno preduzeće regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko“ iz Užica, koje je osnovano 2005. godine, od devet lokalnih samouprava, dva grada i sedam opština.
Svojevremeno je upravni odbor ovog preduzeća 26. decembra 2012. godine konstatovao da u tada važećem zakonu ne postoji odredba koja utvrđuje postojanje, status i funkcionisanje javnog preduzeća sa više osnivača, lokalnih samouprava, pa je čak tražio i zvanično tumačenje od resornog ministarstva.
Jako je važno znati po kojoj se proceduri biraju članovi nadzornog odbora, posebno u situaciji kada imate devet osnivača. Bilo je i naknadnih urgencija, još u februaru 2013. godine, ali sva ova pitanja su ostala i dalje otvorena i protekom vremena dobijaju na težini i složenosti i to ne samo zbog primene, nego i zbog otežanih uslova poslovanja.
U situaciji kada su transferi sredstava od strane republike ograničeni prema lokalnim samoupravama, tako da će mnogi, pa i ovo preduzeće, sredstva potrebna za realizaciju svojih projekata obezbediti iz međunarodnih finansijskih, Vladinih, ili nevladinih institucija i organizacija. Za dobijanje ovakvih sredstava neophodna je usklađenost potencijalnog korisnika sa propisima Republike Srbije i taj uslov ovo preduzeće za sada ne ispunjava.
Imam bojazan da će ova neusklađenost sa Zakonom o javnim preduzećima direktno da se odrazi na uspešno i održivo poslovanje ovako osnovanog i organizovanog preduzeća koje promoviše regionalni princip, kao jedan od evropskih standarda.
Javnim preduzećima dat je rok od godinu dana da donesu dugoročne i srednjoročne planove, poslovne strategije i razvoja. Dobra strana ovog zakona je da će se nastaviti jačanje organizacione jedinice za praćenje javnih preduzeća u Ministarstvu privrede, koje će biti zadužena za korporativnu strategiju i upravljanje, kao i poslovnu efikasnost javnih preduzeća.
Nakon ovako duge i iscrpne rasprave, koju smo, zaista danas vodili i ministri i narodni poslanici, dakle ja ću zbog svega iznetog u danu za glasanje, sa kolegama iz poslaničkog kluba SNS podržati ovaj zakonski predlog. Hvala.