Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, mi danas veoma iscrpno govorimo o zakonu koji uređuje sistem u oblasti radnih odnosa, a tiče se zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava.
Prethodni period i davanje organizacione autonomije autonomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama bilo je praćeno netransparentnim procesima političkog kadriranja, a to je svakako imalo za rezultat prekomerno zapošljavanje i dovođenje lojalnog partijskog kadra sa neadekvatnim kvalifikacijama i kompetencijama za rad u organima i službama pokrajine i lokalne samouprave.
Posmatrano kroz vreme, nadležni su videli da je neophodno dobro rukovođenje na nivou lokalne samouprave, u kontekstu unapređenja kvaliteta i efikasnosti naših stručnih službi, jer upravo te službe imaju kontakt sa građanima po raznim osnovama i tako se najbolje vidi koliko smo uspeli da se približimo našim korisnicima usluga, čiji smo servis.
Donošenjem zakona kojim se uspostavljaju načela službeničkog sistema ispunjava se osnovna pretpostavka za punu profesionalizaciju i depolitizaciju kadrova u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Cilj donošenja ovog zakona je da se službenički poslovi iz nadležnosti lokalne samouprave u javnom interesu obavljaju kvalitetno, politički neutralno i etički prihvatljivo. Poenta donošenja zakona je da se posredstvom standardizovanog sistema vrednovanja rada službenika u lokalnim samoupravama i autonomnim pokrajinama ujednači njihov status sa položaj zaposlenih u državnim organima.
Što se tiče popunjavanja radnih mesta, efikasan rad jedinica lokalne samouprave uslovljen je kvalitetom i optimalnim brojem zaposlenih koji obavljaju poslove iz njihove nadležnosti. Kako doći do najboljih? Pa, neophodno je da prvo sva mesta budu jednako dostupna svima. Takođe, neophodno je izvršiti selekcije zainteresovanih kandidata, a kako uvek znamo koje su specifičnosti poslova na koje su kandidati aplicirali, to ćemo predvideti kadrovskim planom i doći do upravo onih kandidata koji mogu svojim sposobnostima da odgovore zahtevima traženih pozicija.
Bilo bi dobro da ne ostane praksa pojedinih lokalnih samouprava gde se pojedini činovnici zaštite od promena na taj način što su uslovi konkursa takvi da apsolutno niko ne može da ispuni tražene uslove, pa oni na taj način postanu nesmenjivi. Apsolutno nam je jasno kako se sprovode konkursi - imenovanjem komisije od tri člana koja su zadužena za regularnost izbora kandidata. Ali, koristim priliku da istaknem činjenicu da se postavlja pitanje – koliko je jedna komisija formirana od strane zaposlenih u jednoj upravi kadra da izvrši pravi izbor? Najlakša i najbolja varijanta je koristiti usluge Nacionalne službe za zapošljavanje, koja taj posao selekcije kadrova obavlja profesionalno i stručno, tako da komisiji ostaje da iz kategorije „u potpunosti ispunjavaju uslove konkursa“ izabere određene kandidate.
Ovaj zakon o kome danas govorimo pozabavio se i pitanjem upravljanja ljudskim resursima, počev od člana 187. do 190. Vrlo važan segment u okviru ovog zakona, jer se pokazalo u praksi kao neminovno vođenje kadrovskih evidencija sposobnosti i strukturi zaposlenih kojima raspolaže autonomna pokrajina ili pak jedinica lokalne samouprave.
Inače, ovaj zakon morao bi da reši neadekvatno rešen postupak zasnivanja radnog odnosa, nepostojanja selekcije koja bi omogućila izbor najboljih kandidata, sistem zvanja koji je doveden u vezu sa klasifikacijom poslova, sistem napredovanja koji ne počiva na složenosti i odgovornosti poslova, odnosno na rezultatima rada, kao i sistemsku neuređenost profesionalnog razvoja karijere i karijerno napredovanje u službi.
Činjenica koja nam govori da ćemo imati stručniju i efikasniju lokalnu samoupravu je da je u budžetu Republike Srbije, u razdelu Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, projektovano 800.000 dinara za naknadu članova Saveta za stručno usavršavanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave.
Takođe, u ovom zakonu posebno mesto imaju članovi od 164. do 168, a odnose se na posebna prava službenika za čijim radom je prestala potreba. Ako jedinica lokalne samouprave bude ukinuta, a njene poslove preuzima druga jedinica lokalne samouprave, ona rešenjem preuzima i službenike iz jedinica lokalne samouprave koja je ukinuta i to na dan stupanja na snagu zakona o njenom ukidanju.
Čemu želim najpre ovde da obratim pažnju? Najpre koristim priliku da istaknem činjenicu da je neophodno voditi računa da isključimo mogućnost da dođe do situacije da nezadovoljni radnici koji ostanu bez posla nakon toga pokrenu tužbene zahteve i ukoliko imamo kršenje radne obaveze, onda se svakako spor rešava u korist lokalne samouprave.
Ali, ako imamo situaciju da smo se na neki način ogrešili se o zaposlenog onda će on podizanjem tužbenog zahteva napraviti veoma velike, da kažemo, iznose koje je sutra u obavezi lokalna samouprava da nadoknadi. Znači, samo želim da apelujem da kada dajemo otkaze i kada proglašavamo određena lica za tehnološke viškove, vodimo računa da svi zakonski uslovi budu maksimalno zadovoljeni.
U danu za glasanje, sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, svakako da ću podržati ovaj zakonski predlog. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, ja sam odlično razumela konstataciju gospodina Jovanovića i znam o čemu govori, obzirom da sam imala priliku da konkretno i sarađujem sa deponijom Duboko.
Tačno je da ovaj Zakon o javnim preduzećima ne prepoznaje regionalna javna preduzeća i ja znam večitu dilemu koja je postojala između lokalnih samouprava, ko će dati direktora.
Uglavnom se to ticalo grada Užica i grada Čačka, obzirom da su najveći osnivači, a osim njih imamo i sedam opština koji su u tom ugovoru zajedničkom.
Ja jedino mogu da odbranim priču ministra Sertića i Vlade za ovakvo zakonsko rešenje, da je moguće rešiti to ugovorom između lokalnih samouprava, gde će se prema učešću osnivača tačno znati i ko delegira direktora i ko će birati članove nadzornog odbora i jedino na taj način mogu da branim priču da ovaj zakon ne treba da tretira regionalna javna preduzeća, već Zakon o komunalnim delatnosti, kao što je ministar rekao. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici, ja ću u svojoj današnjoj diskusiji pažnju posvetiti Zakonu o javnim preduzećima.
Čitajući obrazloženje koje smo dobili jasno je da novi zakon uvodi određene novine i privredna društva koja su od strateškog značaja za Republiku Srbiju u kojima Republika Srbija ima najmanje 25% osnovnog kapitala društva, a za šest meseci biće utvrđeno koja su to društva, kako će biti regulisana osnivačka prava istih.
U potpunosti je jasno da je ovim zakonom zakonodavac želeo da ograniči osnivače da se na lokalnom nivou nekontrolisano ne bi osnivala javna preduzeća, a dešavalo se vrlo često da se dobit tih preduzeća uplaćivala jednom preduzeću kao osnivaču, a ne budžetu Republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Evidentne su izmene za izbor direktora javnih preduzeća, njihova profesionalizacija, a sve u cilju povećanja personalne i kolektivne odgovornosti. Pooštreni su i kriterijumi za izbor nadzornog odbora javnih preduzeća, kako u pogledu radnog iskustva, tako i po pitanju njihove odgovornosti. Sada se od direktora zahteva donošenje dugoročnog i srednjoročnog plana, poslovne strategije i razvoja datog javnog preduzeća, kao i sprovođenje te strategije. Ovim se postiže realnije planiranje indikatora poslovanja, tako da je mnogo lakše pratiti operativnost poslovanja javnog preduzeća. Nema promena, godišnji programi poslovanja za javna preduzeća su 1. decembar tekuće za narednu godinu, a ona koja se finansiraju iz budžeta 15 dana od dana usvajanja akta o budžetu.
Sve izmene i dopune programa moguće je vršiti isključivo ako su u pitanju strateške izmene ili su jako bitno izmenjene okolnosti poslovanja. Visina kaznenih odredbi upućuje na konstataciju da se ovim Predlogom zakona povećava stepen kontrole u poslovanju javnog preduzeća. Akcenat ovog zakonskog predloga je u što efikasnijem planiranju poslovnih aktivnosti, unapređenje korporativnog upravljanja, transparentnost u poslovanju i poštovanje rokova za dostavu zakonom propisanih dokumenata.
Što se tiče pojedinih zakonskih predloga, istakla bih da se ovim novim zakonom predviđaju od člana 15. do 53. organi javnog preduzeća, način imenovanja, razrešenje i opis posla. Kako bi ispunili zakonom propisanu veću transparentnost u radu, predviđeno je da na internet stranici objave radne biografije članova nadzornog odbora, izvršnih direktora, organizacionu strukturu, godišnji, odnosno trogodišnji program poslovanja, godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem revizora i druge informacije od značaja za javnost.
Programom ekonomskih reformi Vlada se opredelila za uvođenje profesionalizacije u poslovanju javnih preduzeća koja će ostati pod državnom kontrolom, uz izmeštanje socijalne politike iz javnih preduzeća u sistem socijalne zaštite, kao i postepeno smanjivanje državnog udela u privredi.
U prethodnom periodu velika budžetska izdvajanja odnosila su se na pomoć državnim i javnim preduzećima. Plan je da se u narednom periodu smanjuje učešće, tako da u 2018. godini ne prelaze 0,5% BDP.
U cilju sprečavanja nastanka novih i realizacije postojećih fiskalnih rizika uvedena je bolja kontrola i praćenje poslovanja javnih preduzeća i pristupilo se restrukturiranju tri velika javna preduzeća – EPS, „Srbijagas“ i „Železnica Srbije“. Upravo zbog toga nam je potrebna unapređena regulativa u oblasti poslovanja javnih preduzeća.
Istakla bih direktne pozitivne efekte novog zakona. Odredbe zakona se primenjuju na sve oblike organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa. Osnivač je dužan da obezbedi da se delatnost obavlja u kontinuitetu. Osnivač javnog preduzeća daje saglasnost na određene akte, organi javnog preduzeća su direktor i nadzorni odbor. Izvršni odbor više ne postoji. Precizirani su i pooštreni kriterijumi za izbor direktora i članove nadzornog odbora, kako u pogledu radnog iskustva, tako i odgovornosti. Proširena je odgovornost direktora. Direktor ne može imati zamenika i procedura za izbor direktora je jasnije uređena.
Indirektne koristi od ovog novog zakona jesu transparentnost u radu i savesnost organa upravljanja i poslovodstvo u obavljanju poverenih poslova. Zakon ima primenu na javna preduzeća, ali ne podstiče stvaranje novih privrednih subjekata. Što se tiče samog donošenja zakona, zainteresovane strane imale su priliku da se izjasne o ovom zakonu. Ministarstvo privrede je predstavilo zakon 30. decembra 2015. godine u Privrednoj komori Srbije, tekst zakona je postavljen na sajtu Ministarstva privreda, a postojao je poseban mejl na koji su zainteresovane strane mogle da šalju svoje primedbe, sugestije i komentare.
Koristim priliku da se u nastavku svoje diskusije dotaknem regionalnih javnih preduzeća, kao primer će mi poslužiti Javno komunalno preduzeće regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko“ iz Užica, koje je osnovano 2005. godine, od devet lokalnih samouprava, dva grada i sedam opština.
Svojevremeno je upravni odbor ovog preduzeća 26. decembra 2012. godine konstatovao da u tada važećem zakonu ne postoji odredba koja utvrđuje postojanje, status i funkcionisanje javnog preduzeća sa više osnivača, lokalnih samouprava, pa je čak tražio i zvanično tumačenje od resornog ministarstva.
Jako je važno znati po kojoj se proceduri biraju članovi nadzornog odbora, posebno u situaciji kada imate devet osnivača. Bilo je i naknadnih urgencija, još u februaru 2013. godine, ali sva ova pitanja su ostala i dalje otvorena i protekom vremena dobijaju na težini i složenosti i to ne samo zbog primene, nego i zbog otežanih uslova poslovanja.
U situaciji kada su transferi sredstava od strane republike ograničeni prema lokalnim samoupravama, tako da će mnogi, pa i ovo preduzeće, sredstva potrebna za realizaciju svojih projekata obezbediti iz međunarodnih finansijskih, Vladinih, ili nevladinih institucija i organizacija. Za dobijanje ovakvih sredstava neophodna je usklađenost potencijalnog korisnika sa propisima Republike Srbije i taj uslov ovo preduzeće za sada ne ispunjava.
Imam bojazan da će ova neusklađenost sa Zakonom o javnim preduzećima direktno da se odrazi na uspešno i održivo poslovanje ovako osnovanog i organizovanog preduzeća koje promoviše regionalni princip, kao jedan od evropskih standarda.
Javnim preduzećima dat je rok od godinu dana da donesu dugoročne i srednjoročne planove, poslovne strategije i razvoja. Dobra strana ovog zakona je da će se nastaviti jačanje organizacione jedinice za praćenje javnih preduzeća u Ministarstvu privrede, koje će biti zadužena za korporativnu strategiju i upravljanje, kao i poslovnu efikasnost javnih preduzeća.
Nakon ovako duge i iscrpne rasprave, koju smo, zaista danas vodili i ministri i narodni poslanici, dakle ja ću zbog svega iznetog u danu za glasanje, sa kolegama iz poslaničkog kluba SNS podržati ovaj zakonski predlog. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarsko sa saradnicima, kolege poslanici, na današnjem plenumu koji već traje osam sati i više imamo zaista značajne predloge zakona. U potpunosti je jasno da ovi zakoni sa načelom održivog razvoja treba da obezbede zaštitu životne sredine, prirodnih resursa i zdravlja ljudi.
Težište politike zaštite životne sredine razvijenih zemalja uključujući zemlje EU je visok nivo zaštite životne sredine i njeno utemeljenje na ekonomskim principima. Znamo da je zeleni fond ukinut zakonom 2012. godine i prava fonda su prešla na Vladu Republike Srbije i dalju nadležnost su preuzela ministarstva u okviru svojih nadležnosti utvrđenih Zakonom o ministarstvima. Ovim se praktično obezbeđuje zakonodavni organizacioni institucionalni okvir za nesmetano funkcionisanje sistema životne sredine u Republici Srbiji i postiže se blagovremeno usklađivanje sa propisima EU donošenjem podzakonskih akata.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine stvaraju se opšti ciljevi ustanovljeni zakonom, odnosno primenom ustanovljenih načela. Ove izmene i dopune zakona se usklađuju sa evropskim propisima EU, uspostavljanjem efikasnog sistema izdavanja izmena i oduzimanja dozvola za upravljanje otpadom. Uspostavljanje sistema izdavanja privremene dozvole za velike zagađivače obezbeđuje se osnov za pristup sertifikovanom sistemu upravljanja i kontroli zaštite životne sredine, EMAC sistemu uvođenja novih instituta nusproizvoda i prestanak statusa otpada predstavljaju neke od novina u ovom zakonu.
Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine izvršeno je usklađivanje sa Zakonom o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, direktivom o dostupnosti informacija o životnoj sredini 2003/04 EC, direktivom 2003/35 EC i učešću javnosti u donošenju odluka i prava na pravnu zaštitu kada je u pitanju životna sredina.
Arhus konvencija, kao i usklađivanje sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i pogledu ujednačavanja rokova sa dostavljanje informacija i troškova izdavanja informacija i ostalih izuzetaka. Ovim izmenama i dopunama Zakona upravljanjem otpada predviđeno je dodatno usklađivanje sa propisima EU i usklađivanje sa drugim zakonima i usklađivanje odredaba zakona radi efikasne implementacije pre svega u oblasti upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom.
Kada sam na početku izlaganja rekao – zaštite životne sredine, ostvaruju se opšti ciljevi ustanovljeni zakonom. Evo nekih načela koji treba da se primenjuju, usvojeni ovim zakonom. U nekim zemljama Evrope, EU i razvijenim zemljama sveta je visok nivo zaštite životne sredine, njeno utemeljenje je na ekonomskim principima, zagađivač plaća, a politika zaštite životne sredine usmerena je na izvor zagađivanja sa namerom da se obezbedi uravnoteženi odnos između razvojnih interesa i potreba zaštite životne sredine na njihovom održavanju.
Donošenjem Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine, time je prestao da radi Fond. Zakon je donet 2012. godine. Zakonom je propisano da nadležnost fonda preuzme Republika Srbija, a da prava i obaveze preuzme Vlada, kao i da će se o izvršenju obaveza fonda preuzeti i starati u skladu sa Zakonom o ministarstvu u okviru svojih nadležnosti.
Ukidanjem fonda nastala je potreba da se pronađu rešenja za stabilno finansiranje zaštite životne sredine sa Zakonom o budžetskom sistemu, važeći Zakon o zaštiti životne sredine ne sadrži odredbe koje su donešene na dodelu državne pomoći. To je jedan od razloga za izmene i dopune ovog zakona i njegovo usklađivanje sa propisima o dodeli državne pomoći.
Delimično usklađivanje i Direktive 86278 EC o zaštiti životne sredine, posebno zaštita pri korišćenju kanalizacionog mulja u poljoprivredi kako bi se tehnološkim tretmanom taj kanalizacioni mulj ponovo koristio.
Da zaključim, ovaj zakon treba da reši naročito pitanje koje se odnosi na usaglašavanje propisa u oblasti zaštite voda od zagađenja u pogledu mulja, kao i efikasnu implementaciju odredaba koje se odnose na granične vrednosti misije zagađujućih materijala u vodi. Kroz sistem planskih akata, rokova, nadzora, predloženim rešenjima u ovom zakonu olakšaće se dostizanje propisanih graničnih vrednosti misije tako što će se privrednim subjektima omogućiti utvrđivanje njihovog stepena dostizanja putem akcionih planova koje će pripremiti i doneti pravna lica i preduzetnici koji svoje otpatke voda ispuštaju u kanalizaciju.
U cilju efikasne primene odredaba predviđa se i inspekcijski nadzor i sistem sankcija. Ovim zakonom pravno se regulišu obaveze i tretmani odlaganja i korišćenja mulja koji nastaju u procesu prečišćavanja otpadnih voda i način da se ne ugrozi životna sredina i zdravlje ljudi itd.
Donošenjem ovog zakona, izmena i dopuna zakona o njegovom striktnom primenjivanju, neće biti ugrožena životna sredina.
Na kraju, moram nešto da kažem, s obzirom da je danas bilo velikih kritika na Vladu i na njenog predsednika Aleksandra Vučića, bez obzira na sve te njihove kritike, Aleksandar Vučić je krenuo sa reformama i završiće te reforme u određenom roku, tako da će Srbija stati na noge. Dakle, ovaj zakon će SNS prihvatiti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, samo bih želela da kažem da Srbija kao otvoreno i tolerantno društvo zaista daje jednake mogućnosti svim građanima Srbije, a isto tako ima i strategiju za osobe sa invaliditetom.
Ja bih se složila sa svojim kolegama poslanicima koji su upravo bili stava da ovaj amandman treba odbiti iz razloga što smo mi ovde pre nekoliko meseci u ovoj Narodnoj skupštini birali Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i apsolutno sam saglasna da je upravo ta institucija nadležna i da sabira koje su to sve diskriminacije. Ona je ta koja podnosi izveštaj ovoj Narodnoj skupštini. Stoga ne treba dodavati neke nadležnosti i usložnjavati ionako složenu situaciju u našem društvu.
Iskreno verujem da je naša Vlada zaista Vlada koja se pokazala kao društveno odgovorna i kao Vlada koja zaista daje određenu pažnju osobama sa invaliditetom, a i naše resorno ministarstvo, kao što je rekao gospodin Vulin, zaista, do sada je donelo tri zakona koja se tiču invalidnih lica, pa i kada je u pitanju zapošljavanje tih osoba, tako da apsolutno smatram da nema mesta ovakvom amandmanu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, mi danas govorimo o veoma važnoj zakonskoj izmeni Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Mnoga pitanja i aktivnosti koja uređuju tretman prema osobama sa invaliditetom ne postavljaju se više kao segment socijalne politike, već kao pitanje poštovanja ljudskih prava uopšte.
Zakon o čijim dopunama danas govorimo je prvi antidiskriminacioni zakon u Republici Srbiji, koji teži da se rizici od marginalizacije invalidnih lica i socijalna isključenost svedu na minimum, jer usled razvoja društvene zajednice treba da težimo da invalidnim licima budu pristupačne sve usluge savremenog društva. Time se direktno doprinosi njihovoj velikoj uključenosti u društvene tokove, jedan kompleksan multisektorski pristup omogućava sprovođenje mnogih planova prevencije i senzibilizacije društva po pitanjima invalidnosti.
Poenta u savremenom društvu je osigurati adekvatan standard življenja i socijalnu sigurnost invalidnih lica. Naša Vlada je prepoznala potrebu da razvije taj multisektorski pristup u politici mera, koje utiču na položaj osoba sa invaliditetom, sa pomeranjem težišta sa dugoročne zavisnosti i pasivne uloge, ka aktiviranju potencijala i izgradnji kapaciteta osoba sa invaliditetom, kao i stvaranju mogućnosti, kako bi osobe sa invaliditetom postale aktivne i produktivni članovi našeg čitavog društva.
U svakodnevnom životu osobe sa invaliditetom koje zbog prirode svoje invalidnosti, telesnih ili senzornih oštećenja, ili pak bolesti, na primer osobe obolele od različitih mišićnih i neuromišićnih oboljenja ili kvadriplegije, kao i osobe koje nemaju gornje ekstremitete, nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu i često su u situaciji da se od njih zahteva u mnogim životnim situacijama da umesto svojeručnog potpisa na dokumenta stave otisak prsta, ili daju pak punomoćje drugom licu koje bi se umeste njih potpisalo. Sve ove situacije predstavljaju svojevrsnu diskriminaciju po osnovu invaliditeta, imajući u vidu da se na taj način pravi razlika i vrši ograničavanje ostvarivanja prava i stoga ovakvo postupanje ima efekat narušavanja ljudskih prava i sloboda osoba sa invaliditetom.
Stoga, uvođenje zakonske dopune ovog zakona da se invalidnim licima omogući upotreba pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu naišlo je na podršku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, imajući u vidu Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom koja je ratifikovana još 2009. godine. Potporu ove zakonske dopune dali su predstavnici Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom i Savez slepih Srbije, tako da je pokrenuta inicijativa za rešavanje ovog problema na adekvatan način. Ova inicijativa nije samo puko ostvarivanje prava, već je sloboda izbora da se uđe, pristupi, komunicira ili na neki drugi način koristi osnovno ljudsko pravo.
Uvažene kolege, strašan je osećaj biti u prilici da ne možete da se potpišete, a morate potpuno odgovorno da učestvujete u svim životnim prilikama koje se nameću u svakodnevnom životu. Suočeni ste sa barijerom i nemogućnošću da date svoj ručni potpis, a upravo ta barijera se prevazilazi jednom ovakvom merom, odnosno potpisivanjem omogućavanja upotrebe pečata kao svojeručnog potpisa u situacijama kada je to potrebno. Ovakvim potezom omogućava se individualna samostalnost, nezavisnost osoba sa invaliditetom, puno i efikasno učešće i uključivanje u društvo, uvažavanje razlika i prihvatanja osoba sa invaliditetom kao dela ljudske raznolikosti, dostupnost ostvarivanja jednakih mogućnosti i ravnopravnost osoba sa invaliditetom.
Iskreno verujem da smo po ovom pitanju u našem parlamentu svi istomišljenici, da je donošenje ove zakonske dopune najbolji način za rešavanje problema i adekvatno uređenje do sada neregulisane oblasti. U potpunosti je jasno da su sve zainteresovane snage dobile priliku da se izjasne, daju svoje predloge i eventualne sugestije. Odmah nakon izglasavanja ove zakonske dopune, predviđene su informativne kampanje sa ciljem informisanja javnosti, organa javne vlasti i pružalaca različitih usluga o obavezi omogućavanja potpisivanja uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu, ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom osobe sa invaliditetom koja zbog trajnih posledica telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti nije u mogućnosti da se svojeručno potpiše. Ovim zakonom se ne predviđa donošenje opštih akata kojima se propis izvršava.
Na kraju, mislim da je osnovni cilj ove zakonske izmene poštovanje dostojanstva, individualna autonomija, samostalnost osoba, uključujući i pravo da osobe sa invaliditetom donose odluke o sopstvenom životu. Neprestana borba za povećanjem jednakih mogućnosti, veće učešće i socijalna uključenost moraju biti imperativ našeg društva, a upravo sva ta nastojanja su prepoznata i vrednovana i, kao što vidite, odražavaju se kroz politiku naše Vlade.
Kao primer mogu navesti koliko je imalo pozitivnih efekata uvođenje personalnih asistenata i ta aktivnost se pokazala kao odlično kreirana mera koja je dala ogroman doprinos koji dalje podstiče aktivizam i samostalnost osoba sa invaliditetom. Ova Vlada i resorno zaduženo ministarstvo odlično znaju da ogroman broj invalidnih lica živi ili na granici ili ispod granice siromaštva i da visok procenat invalidnih lica spada u izdržavana lica, ili su pak uživaoci penzija.
Ja bih iskreno želela da ovaj korak i predložena zakonska izmena budu dobar primer za kreatore politike koja teži da razvije jedinstveni standard, metodologiju i procedure u ovoj oblasti, kako bi što bolje unapredili položaj invalidnih lica u današnjem društvu. Shvatajući ozbiljnost ovog problema, u Danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, podržaću ovaj zakonski predlog. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, mi danas govorimo o veoma važnom zakonskom predlogu. Imajući u vidu činjenicu da u Srbiji na početku 2015. godine postoji oko 13 hiljada organizacija u oblasti sporta i 250 hiljada registrovanih sportista. Kada sumiramo kompletan zakon u oblasti sporta u protekle četiri godine slobodno možemo reći da je on ispunio očekivanja koja su planirana njegovim donošenjem, ali za dalje unapređenje sporta u Republici Srbiji neminovno je bilo donošenje novog zakonskog predloga u ovaj visoki dom.
Donošenje novog zakona ima za cilj da poveća obuhvat građana koji se bave sportom, a drugi cilj je svakako da se podrži dalji razvoj domaći i vrhunski sport. Razlog za to treba videti u egzaktnim podacima koji govore da se u Republici Srbiji 56% populacije uopšte ne bavi fizičkim vežbanjem i postavlja se pitanje koji su razlozi te pasivnosti u odnosu na fizičko vežbanje. Istraživanja jasno pokazuju da se ne raspolaže slobodnim vremenom za fizičke aktivnosti. Mnogi građani nisu dobrog zdravstvenog stanja, a neki su se izjasnili da je evidentna neadekvatna sportska infrastruktura, pa i taj razlog može da utiče na sportsku neaktivnost.
Izrazita specifičnost sporta i dosadašnje iskustvo u praksi pokazuju da mnoge stvari ostanu van zakona, pa sve to zajedno utiče da ova oblast mora biti usklađena sa potreba i interesima sporta, imajući u vidu sve probleme koje imaju učesnici u sistemu sporta Republike Srbije.
Jedan od ključnih problema u funkcionisanju sistema sporta je njegovo finansiranje. Podaci govore da se u 2011. godini za sport izdvajalo 13 eura po stanovniku što je više nego desetostruko manje nego na primer u Francuskoj gde je ta cifra 158 eura po stanovniku. Činjenica da se u Srbiji budžetska sredstva u protekle četiri godine i dalje su se izdvajala za finansiranje sporta u zemlji i u pitanju su bili milioni eura. Godine 2012. 42,5 miliona eura, 2013. godine 40,8 miliona eura, 2014. godine 40,6 i 2015. godine 41,9 miliona eura.
Kako bi razumeli suštinu problema uočeno je da veliki broj lokalnih samouprava nije svoja akta usaglasio sa odredbama Zakona o sportu, pa je uočeno da pojedine lokalne samouprave nemajući nikakve procedure za raspodelu budžetskih sredstava, sredstva su delili unutar malog broja ljudi, novac je odlazio u tzv. privilegovane klubove.
Istraživanja stalne Konferencije gradova je pokazala da su izdvajanja za sport iz budžeta lokalnih samouprava uglavnom bila usmerena ka fudbalu. To je istraživanje došlo do podatka da samo 12 gradova je izdvajalo sredstva od 53 anketirana za sportske stipendije perspektivnih sportista. Ovakav način postavljanja prioriteta je potpuno suprotan nacionalnoj kategorizaciji sportova i nacionalnoj strategiji razvoja sporta.
Veoma je čest slučaj u zemlji Srbiji da dve trećine lokalnog budžeta opredeljenog za sport ode na finansiranje povlašćenog lokalnog kluba. Time ne samo da se krši Zakon o sportu već se ozbiljno ugrožava opstanak organizacija koja veoma ozbiljno rade na unapređenju školskih sportskih aktivnosti i organizacija koje se bave razvojem rekreativnog sporta. Prema egzaktnim podacima o teritorijalnoj rasprostranjenosti sportskih udruženja i saveza imam podatak na primer u gradu Čačku je registrovano 178 takvih pravnih lica, a ne postoji sportski savez. Novac se deli putem komisija i ja sam mišljenja da taj upravo sportski savez kao krovna institucija mora da bude naslonjena na nacionalnu strategiju pa da stvari preslikava na lokalni nivo i da brine i prati lokalnu politiku kada je u pitanju razvoj sporta i jednoj lokalnoj sredini. Treba i finansije da budu strogo kontrolisane uz prethodno dobro utvrđene kriterijume pri raspodeli novčanih sredstava, a ne da se na primer da se deli, jer se događa u praksi da klubovi iz nižeg ranga dobijaju više sredstava nego klubovi iz višeg ranga. Takođe meni nije jedna logična stvar, na primer, da jedan budžet grada izdvaja 99 miliona dinara za mere koje su vezane za sve sportske aktivnosti, a da se za podsticaj poljoprivrede izdvaja 42 miliona, za turizam i ekologiju opet manje nego što se izdvaja za sam sport.
Dobra strana zakona je što je predvideo postojanje jedinstvenog nacionalnog informacionog sistema u vidu vođenja matičnih evidencija od strane Zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije uz obavezu organizacije da se upišu u te evidencije. Ne bih želela da se sada stekne utisak kod vas da postoji namera da se u sport ne ulaže.
Na osnovu komparativne analize finansiranja sporta u zemljama EU i Republike Srbije vidi se jasno koliko se u sport ulaže sa pozicije budžeta država, koliko sa nivoa lokalnih zajednica, a koliko je prisutna pozicija privatnog sektora.
Nasuprot finansiranju sporta iz javnih prihoda stoji finansiranje iz sopstvenih izvora, članarine, sredstva od pružanja usluga i obavljanje drugih delatnosti. Misli se na transfere, na naknade za razvoj igrača, prodaja TV prava, ulaznice, sponzori, donatori i slično.
Problemi definitivno nastaju iz neorganizovanosti samih učesnika u sportu, u sistemu sporta i nepoverenja mogućih ulagača u primaoce sredstava. Posebno je važno istaći finansijsko stanje domaćih klubova od kojih bi trebalo očekivati da su ekonomski održivi i da su efikasni u privlačenju i trošenju sredstava.
Jedna od karakteristika Predloga zakona je što je iz njega izostavljeno odredbe o privatizaciji društvenog i državnog kapitala i da je propisano da će se to pitanje rešiti posebnim zakonom.
O ovoj temi se raspravlja maltene od 1996. godine, inače, ove teme su vrlo često u žiži srpske, sportske i političke javnosti, ali gledišta su jako polarizovana i evidentno je da se od ovih tema kad kad beži.
Ne možemo da ne govorimo o ovoj veoma važnoj oblasti, a da ne kažemo šta je to predvidela Strategija razvoja sporta u Srbiji od 2014. do 2018. godine. Ja ću samo navesti neke od opštih ciljeva - unapređenje sistema finansiranja sporta, unapređenje pravnog i institucionalnog okvira u oblasti sporta, unapređenje položaja sportista u društvu i sistemu sporta, unapređenje sporta u vojsci i policiji, unapređenje međunarodne saradnje i sporta u dijaspori i mnogi drugi.
Kako bi se u narednom periodu oblast sporta znatno unapredila i kako bi se koordinirano stvorili uslovi za dugoročno planiranje i donošenje programa razvoja sporta, zakon propisuje da nacionalnu strategiju sporta donosi Vlada na period od 10 godina, i da pokrajine i lokalne samouprave imaju obavezu donošenja programa i razvoja sporta na svojim teritorijama. Zakon takođe propisuje da nadležni nacionalni, granski, sportski savezi donose programe razvoja sporta svojih grana sporta.
Koliko će predložena zakonska rešenja da utiču na učesnike u sistemu pitanje je zaista od velikog značaja. Procena efekata zakona je veoma pozitivna, prvenstveno zbog unapređenja sistema sporta. Efekat je samim tim pozitivan jer omogućuje sportu ostajanje u međunarodnom sistemu sporta, a povećava se i obuhvat bavljenja građana sportom.
Pozitivni efekti bi trebalo da se pokažu i kroz uspostavljanje racionalnog, efikasnog, transparentnog i održivog sistema finansiranja u oblasti sporta. Posebno važni ciljevi koji treba da se ostvare, svođenje nepravilnosti u finansiranju programa organizacija u oblasti sporta iz javnih prihoda, posebno u jedinicama lokalne samouprave na minimum, povećanje organizacione strukture finansijske odgovornosti učesnika i eliminisanje crnih tokova novca u sportu i povećanje poreskih prihoda kroz uvažavanje specifičnosti i potreba sporta, uopšte.
U nameri da rezimiram svoje izlaganje, Predlog zakona je rezultat potrebe uređenja ove oblasti u skladu sa evropskim standardima i propisima i sportskim pravilima nadležnim međunarodnih sportskih saveza čiji je razvoj bio izuzetno dinamičan u ovoj oblasti u proteklom periodu. Usaglašavanje sa novodonetim nacionalnim propisima i konsenzusa svih relevantnih subjekata sporta koje su potrebne izmene zakonske u zakonskoj regulativi u oblasti kako bi se postojeći sistem sporta unapredio.
To je sve, dakle razlog zašto ću u danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama iz poslaničkog kluba SNS podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo jedan zakon koji treba da uredi i obezbedi jedinstveno tržište rada kada je u pitanju i oblast promocije.
Promocija privrednih subjekata ima za cilj da poboljša njihov ekonomski položaj na tržištu. Ta utakmica treba da bude krajnje poštena, treba da istakne objektivne razlike između konkurenata, ali zato moraju da se poštuju i određena pravila.
Mi danas govorimo o kreativnoj industriji, a oglašavanje je važna ekonomska delatnost, kojoj pribegava ogroman broj privrednih subjekata, jer su proces oglašavanja mnogi shvatili kao neizostavni deo svog poslovanja. Svakako, za sve treba da odredimo pravu meru.
Potrebno je da na ovaj način utičemo na korisnike naših usluga, bez obzira o kojoj se vrsti proizvoda radi, ali uvek nam vodilja mora biti da se rukovodimo legitimnim interesima zainteresovanih strana.
Svedoci smo činjenice da se i u ovoj oblasti dešavaju promene. Potrebe bivaju drugačije i to zahteva jedno stalno menjanje i prilagođavanje zahtevima vremena.
Po mom dubokom ubeđenju, najteži posao u oblasti marketinga, smatra se prodaja oglasne poruke, reklamne sekunde, kroz određen programski sadržaj, jer se nekada privrednim subjektima čini da plaćaju cenu koja nije realna, ali činjenica je da se putem oglašavanja oglasne poruke, stvara znatna ekonomska korist za privrednog subjekta, koji reklamira neki proizvod ili pak uslugu.
Ja osnovano mogu da kažem, obzirom da sam 10 godina radila u medijima, a od toga pet godina baš u komercijalnim odeljenjima, da onaj čovek koji može da proda reklamnu sekundu na televiziji, može da proda bilo šta na tržištu.
Moram da napomenem da je od ključne važnosti poštovanje objektivnog informisanja, očuvanje kreativnosti, poštovanje moralnih i etičkih načela određenog društva. S toga, opšta usklađenost sa opštim pravilima pristojnosti predstavlja značajan načelni aspekt ove materije.
Jako je značajan član 12. koji ne dozvoljava prikriveno, odnosno oglašavanje koje može dovesti javnost u zabludu, u pogledu njegove stvarne prirode, koji narušava medijsku nepristrasnost i nezavisnost.
Član 14. bavi se komparativnim oglašavanjem jer se povećava atraktivnost potencijala evropskog medijskog prostora. Dolazi do povećanja komercijalnog potencijala, na drugoj strani otvara se moguć prostor za eventualne zloupotrebe.
Zato su i predviđene restriktivne odredbe kako ovakvo postupanje ne bi bilo obmanjujuće za krajnje primaoce, konkurenciju i zaštitu potrošača.
U delu zakona koji se odnosi na posebna pravila i ograničenja, obzirom da reklame ne biraju svoje primaoce informacija, tako da se može desiti da reklame utiču i na ona lica koja nemaju dovoljni stepen zrelosti, koja mogu biti povodljiva i podložna negativnim uticajima. Zaštita maloletnika je zato od posebne važnosti.
Zahtevi koji se moraju poštovati slede sistemsku logiku zakona, integritet sadržaja, nenametljivost i primerenost poruke, a to znači da ne sme neposredno da se podstiče kupovina, ne sme predugo biti u krupnom kadru ili na drugi način neprimereno istaknuta.
Televizijska oglašavanja i TV prodaja, kao posebni načini oglašavanja u elektronskim medijima, podležu pravilima koja uređuju način njihovog emitovanja. U bloku emitovanja uz prekid programskog sadržaja, emitovanje bez prekidanja emisije ili pak posebnu emisiju TV prodaje.
Ovim odredbama propisuje se trajanje TV oglašavanja i TV prodaje uz propisivanje šta ne ulazi u ukupno vreme od 20%, odnosno 10% vremena u okviru jednog punog sata emitovanja.
Značajno je spomenuti ovlašćenja koja ima regulatorno telo za elektronske medije, da bliže uredi i razradi pojedina pitanja u vezi sa oglašavanjem u elektronskim medijima, imajući u vidu ovlašćenje koje mu je dato zakonom već o elektronskim medijima.
Htela bih da se dotaknem i sponzorstva kao poseban vid oglašavanja koja ne sme da dovede u zabludu primaoca oglasne poruke u pogledu identiteta sponzora, sponzorisanog lica ili aktivnosti, delatnosti sponzora, svojstava njihovih proizvoda, njihovog uticaja i potencijalnih opasnosti po zdravlje.
Ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona. Pa, novi zakon treba da omogući odgovarajuće alate inspekcijama, odnosno da obezbedi uređenije tržište i jasna pravila igre za sve učesnike u njemu. Jedan od ciljeva zakonskih izmena je zaštita blagostanja svih potrošača, a naročito osetljivih kategorija poput maloletnika, trudnica ili vozača.
Poenta novih zakonskih izmena je da novi zakon treba da predstavlja integralni deo jednog sveobuhvatnog pravnog okvira kojim će se na najbolji mogući način regulisati legitimno isticanje prednosti određenih proizvoda i obaveštavanja potrošača. Nedvosmisleno je da oglašavanje utiče na potrošače, njihove izbore i ekonomske odluke u vezi sa kupovinom određenih roba. Namera je da se osigura pravna sigurnost za oglašivače, a spokoj za primaoce oglasnih poruka.
Oglašavanje kao sistemsko pitanje od velikog je značaja za svest građana i ekonomski interes lica u lancu oglašavanja zbog zahteva pravne sigurnosti i jasnoće privrednog okruženja i zato mora biti normativno pokriveno u vidu zakona. Ovaj zakon stimuliše pojavu novih učesnika na tržištu, a podstiče rad oglašivača i marketing agencija pod fer i poštenim uslovima.
Što se tiče zdrave konkurencije pri oglašavanju, upravo je cilj njeno razvijanje. I, na postavljeno pitanje, da li su zainteresovane strane imale šansu da iznesu svoje stavove? Treba reći da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija organizovalo javnu raspravu koja je trajala od 3. januara do 3. februara 2015. godine.
Čak je i na sajtu Ministarstva 30 dana bio predlog ovog zakona kako bi bila uključena šira javnost i da bi upravo svojim sugestijama doprineli što boljem zakonskom predlogu.
U Privrednoj komori Srbije 28. januara 2015. godine, bio je i okrugli sto na kome su svi zainteresovani mogli reći svoje primedbe na zakon. Konstatovano je da je predlog zakona dobar, da je prihvatljiv za sve učesnike, usklađen u potpunosti sa savremenim tendencijama i zakonskim rešenjima. Sve su to razlozi koji me navode da ću u danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama iz poslaničkog kluba SNS podržati ovaj zakonski predlog. Hvala.

Poštovani predsedavajući i uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, činjenica je da su se u dosadašnjoj praksi i primeni važećeg zakona uočili određeni problemi, jer prethodne izmene koje su izvršene pre šest godina nisu bile celovite, pa samim tim nisu u potpunosti omogućile njegovu efikasnu realizaciju i zato se upravo i pribeglo izradi ovog novog zakona.
Nesporna je bila i potreba za uvođenjem novih rešenja da bi se omogućilo bolje ne samo upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini, već bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u svim oblicima svojine koji naš pravni sistem poznaje, ali i bolji način i sistemska rešenja planiranja, održavanja zaštite, meriolacije uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, kao prirodnog bogatstva i dobra od opšteg interesa.
Odredbama važećeg zakona propisane su brojne nadležnosti u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji obavlja lokalna samouprava, kao i obaveze ili određena ovlašćenja i mogućnosti. Svi poslovi nadzora vrše se preko republičkog poljoprivrednog inspektora.
Neophodno je istaći da nadležni organ jedinice lokalne samouprave, obrazovane za oblast poljoprivrede, imaju brojne obaveze, a nemaju mehanizme da te obaveze valjano izvrše, jer nemaju nadležnosti, na primer za rešavanje pritužbi registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i građana u vezi bespravnog zauzeća poljoprivrednog zemljišta.
Predloženim izmenama i dopunama ovog zakona, reguliše se pitanje dugoročnog zakupa, na način kojim se osiguravaju potrebe samostalnih zakupaca, zainteresovanih za obrađivanje zemljišta, dok se otvara mogućnost za unapređenje poljoprivrede kroz rast investicija u poljoprivredno zemljište koje će dati efekte na veću zaposlenost, mogućnost povećanja dohotka i mogućnost povećanja produktivnosti i efikasnosti u poljoprivredi.
Produženje zakupa sa 20 na 30 godina je ekonomski opravdano rešenje koje garantuje sigurnost zakupcima, koji bi ulagali u višegodišnje zasade sa aspekta isplativosti.
Uvođenje novčane sankcije za bespravno korišćenje zemljišta trebalo bi značajno da umanji bespravno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini jer do sada nisu postojale odredbe za uzurpaciju.
Prodaja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini stvara mogućnost razvoja poljoprivredne proizvodnje, malih i srednjih poljoprivrednika, s obzirom da su izmenama i dopunama zakona date mogućnosti kupovine fizičkim licima koji su državljani Republike Srbije i koji u privatnoj svojini nemaju više od 30 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Dobra strana ovog zakona je što je jasno propisao proceduru za ostvarivanje prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Takođe, značajno je što je uvedena dužnost vođenja knjige polja i plodoreda, što je od velikog značaja u ratarskoj, povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji.
Rešenja predložena ovim zakonom, uticaće na razvoj poljoprivrede u jedinicama lokalne samouprave, kao i na povećanje budžeta Republike Srbije.
Predložene izmene i dopune zakona imaće brojne pozitivne efekte na razboj domaće poljoprivrede. Već sam spomenula, znači iritiraće veću nezaposlenost, povećaće broj potencijalnih korisnika za zasnivanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje, uređeniju poljoprivrednu politiku kroz propisani sistem kontrole i očuvanje poljoprivrednog zemljišta, kao prirodnog bogatstva kroz uređen sistem kontrole.
Kada govorimo o ovakvom zakonu, neminovno nam se nameće pitanje da li se njime stvaraju novi privredni subjekti na tržištu i da li se stvara tržišna konkurencija. Svakako da se očekuje osnivanje novih privrednih subjekata na tržištu, što će podsticati i samu tržišnu konkurenciju.
Ovakvim zakonskim rešenjima očekuje se da će doći do povećanja poverenja krajnjih korisnika budžetskih sredstava po osnovu poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i da će doći do povećanja broja fizičkih i pravnih lica, zainteresovanih za pokretanje ili unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Činjenica da su povoljniji uslovi za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta direktno uticali da poljoprivredni proizvođači koji se bave tovom stoke ili proizvodnjom mleka, da će očuvati i uvećati stočni fond i stvoriti siguran izvozni potencijal, što je svakako važna razvojna komponenta u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije.
Diskusije da je zakon donet na plenarnu raspravu, a da se nije čula reč zainteresovanih strana, apsolutno ne stoji u ovom slučaju. Rasprava o ovom zakonu vodila u Beogradu 6. avgusta ove godine, u Nišu 7. avgusta i Novom Sadu 13. avgusta.
Upravo na tim raspravama izneta su pozitivna mišljenja o većini rešenja o tadašnjem nacrtu zakona, ali i brojni komentari i sugestije. Vi ste, ministarko, sa vašim saradnicima i stručnim službama, razmotrili sve pristigle komentare i sugestije i u tekst Nacrta zakona ugradili određeni broj tih sugestija, čime je značajno unapređen tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednim zemljištu.
Za predložene izmene i dopune ovog zakona u danu za glasanje svakako ću sa svojim kolegama iz poslaničkog kluba SNS glasati za ova zakonska rešenja. Hvala.

Poštovani predsedavajući i uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, pred nama je danas na našoj plenarnoj raspravi set pravosudnih zakona koji su od izuzetne važnosti za funkcionisanje našeg držanog sistema.
Zakon koji je prvi na dnevnom redu današnjeg plenuma je Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji je donet 2011. godine i koji je menjan do sada tri puta. Osnovni cilj ovog zakona je da ubrza izvršni postupak. Ostvarivanju ove legitimne i svrsishodne namere služi i uspostavljanje izvršitelja kao nove pravosudne profesije u pravnom sistemu Republike Srbije. Upravo ta metodologija ubrzanja postupka je sporna, jer se zarad brzine žrtvuje jasan tok postupka i izaziva se određena nesigurnost.
Inače, osnovne ideje ovog zakona jesu: postići kompromis između brzine izvršnog postupka i ujednačavanja prakse putem sudova; proširiti nadležnosti izvršitelja; najvažnije akte izvršitelja podvrgnuti pravnom leku, prigovoru o kome odlučuje sud čime se ujednačava praksa izvršitelja sa područja istog osnovnog ili privrednog suda; preurediti opšti deo izvršnog postupka i učiniti ga preglednim i sistematičnim; postići jasna rešenja koja treba da izbegnu nesporazume u praksi; rešiti pitanja o kojima zakon ćuti; potrebno je redigovati određene odredbe kako bi se više dobilo na pravnoj sigurnosti.
Posebno mesto u ovom zakonu ima žalba kao pravni lek, a jako teško pitanje je kada treba dozvoliti žalbu. Ona kao devolutivni pravni lek na prvi pogled usporava postupak u odnosu na važeći zakon, ali činjenica je da novim zakonom žalba nije dozvoljena protiv svih rešenja. Ona je dozvoljena protiv rešenja koje je doneto o predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave, protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka, protiv rešenja koje je doneto o prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i protiv rešenja koje je doneto o predlogu protiv izvršenja. Žalba je izraz težnje da se ujednači praksa osnovnih sudova i privrednih sudova i dozvoljena je samo protiv rešenja koja su za stranke i sudove najbitnija.
Što se tiče prigovora, podnose ga stranke i to samo i jedino kada je to predviđeno zakonom, za razliku od žalbe koja se podnosi uvek kada zakon predviđa da se o nečemu donosi rešenje. Svrha prigovora je da omogući ispitivanje zakonitosti i pravilnosti rešenja koje može bitno da utiče na položaj stranaka i time zaštite interese stranaka. Posebnu težinu prigovora predstavlja to što je prigovor inicijalni akt kojim se omogućava sudska kontrola rešenja koje donesu izvršitelji. Time se dobija na ujednačavanju prakse izvršitelja, kvalitetu zaštite i sudskoj kontroli.
Što se tiče izvršitelja, oni se vrlo često u praksi, u narodu se čuje, zovu privatnim izvršiteljima jer ih biraju izvršni poverioci. To je pogrešan naziv, mada se taj izraz dosta čuje i dosta je odomaćen, ali to zaista nema nikakav zakonski oslonac. Treba da nam bude jasno da izvršitelji obavljaju posao od javnog interesa. Oni ne deluju ni u korist izvršnog poverioca, niti u korist izvršnog dužnika, niti u korist suda. Oni se staraju o namirenju izvršnog poverioca, ali ne jednostrano. Dužni su da poštuju zakon, ali i prava dužnika. To zapravo znači da je vlast javnih izvršitelja uspostavljena u javnom interesu, a ne u privatnom.
Javni izvršitelji su bitan element novog zakona i osnovni su nosioci sprovođenja izvršenja. Novi zakon je uredio i van procesni poslovni status izvršitelja. Po zakonu izvršitelji moraju da imaju položen pravosudni ispit. Imenovani su od strane ministra pravde na neodređeno vreme i od njihove volje zavisi dokle će ostati javni izvršitelji. Jednom imenovan javni izvršitelj ostaje to dok ne navrši radni vek, a pre toga mandat mu može prestati, ukoliko se razreši ili pak na njegov zahtev.
Za ovu funkciju je specifično da se traži dostojnost za delatnost ove profesije. Etički kodeks donosi komora javnih izvršitelja, a standarde profesionalnog ponašanja donosi ministar pravde.
Postoji jedan negativan uslov koji sprečava da lice bude imenovano za izvršitelja, ako je u prethodnom periodu došlo do prestanka neke druge, pak pravosudne delatnosti, tada lice ne može biti ni javni izvršitelj.
Javni izvršitelji imaju svoju Komoru javnih izvršitelja koja je izraz njihovog prava na samoorganizovanje. Jedan od prigovora na važeći Zakon je da ne omogućava efikasan nadzor nad radom javnih izvršitelja. Novi zakon predviđa da rad javnog izvršitelja nadzire Ministarstvo pravde i Komora javnih izvršitelja. Javni izvršitelj za svoj rad odgovara disciplinski, zbog povrede zakona i drugih propisa. Jedna od težih disciplinskih povreda, jeste i kašnjenje sa donošenjem odluka u izvršnom postupku, ili pak postupku obezbeđenja.
Jasno je istaknuto da svi koji aplaudiraju da budu imenovani za javne izvršitelje moraju, dakle da imaju položen pravosudni ispit, a oni koji su već imenovani pravosudni ispit moraju da polažu do 1. januara 2018. godine.
Što se tiče Zakona o uređenju sudova, morao je da izvrši određene promene, baš zbog Zakona od izvršenju i obezbeđenju. Žalba je vraćena u izvršni postupak,o njoj odlučuju viši sudovi, u zavisnosti od toga ko je doneo rešenje koje se žalbom pobija. Zakon o uređenju sudova je solidno uredio ocenjivanje sudijskih pomoćnika, a Visoki Savet Sudstva je dužan u roku od 60 dana donese akt o kriterijumima i merilima za ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika.
Što se tiče Zakona o sudijama, predložena je dopuna, tako što se dopisuju posebna pravila za utvrđivanje stručnosti o osposobljenosti kandidata za sudiju koji se bira prvi put da obavlja sudijsku funkciju u prekršajnom i osnovnom sudu.
Izmene i dopune vezane za Visoki savet sudstva podrazumevaju uvođenje najšire transparentnosti rada ovog tela, a to podrazumeva javne sednice Visokog Saveta Sudstva, obrazložene odluke i objavljivanje odluka izveštaja o radu na internet stranici Visokog saveta sudstva. U cilju sprovođenja preporuka za pregovaračko poglavlje 23. propisano je objavljivanje poslovnika, drugih opštih akata i godišnjih izveštaja na internet stranici Visokog saveta sudstva.
Takođe, i Državno veće tužilaca uvodi princip javnosti rada, mada postoji i fakultativna mogućnost održavanja sednica zatvorenih za javnost, ako to nalažu interesi javnog reda ili je, pak reč o zaštiti tajnosti podataka.
Kada je reč o Zakonu o sudskim taksama, činjenica je da prinudna naplata sudskih taksi ne zadovoljava. Ona je efikasna kada se taksa naplaćuje od pravnih lica i privrednih društava, kada se naplata odbija preko banaka koje vodi račun taksativnih obveznika i NBS, ali kada je takseni obveznik fizičko lice, prinudna naplata nije efikasna. S toga se, nadležnost za prinudnu naplatu takse koju treba da plate fizička lica, poveravaju upravo javnim izvršiteljima.
U danu za glasanje sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, svakako ću podržati sve ove zakonske predloge koje su, upravo danas bile na dnevnom redu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije koji pratite javnost rada našeg parlamenta.
Pred nama je danas vrlo važan Predlog zakona i Predlog strategije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine. Sudeći po našim današnjim diskusijama reč je o vrlo važnoj tematici kojom se danas bavimo.
Koliko je važna ova oblast govori činjenica da nas tek očekuju investiciona ulaganja privrednih subjekata u predmetnim oblastima.
Mineralni resursi, resursi podzemnih voda, geotermalni resursi su prirodna dobra u državnoj svojini i imaju strateški značaj za Republiku Srbiju, za koji se omogućava sprovođenje postupka eksproprijacije prema posebnim propisima.
Ovaj zakon karakteriše da je njima oduzeta poverena delatnost jedinicama lokalne samouprave i ja bih sada rekla da to nije baš najsrećnije rešenje, ali ipak država mora da nađe neki određeni modus kako će se lokalne samouprave pitati da li je nešto dobro za njih i uopšte za njihove interese.
Takođe, ovaj zakon bliže definiše uslove za dobijanje licenci iz istih oblasti. Regulišu se i definišu načini izdavanja licenci.
Zakon treba da omogući efikasnije vršenje delatnosti geoloških istraživanja svih mineralnih resursa.
Zakon uvodi kontrolu nad korišćenjem resursa i rezervi podzemnih voda i geotermalnih resursa tako da će lične benefite imati i fizička lica kada je u pitanju individualno vodosnabdevanje ili snabdevanje toplotnom energijom porodičnih domaćinstava, fizičkih lica, a sve to uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove geologije i rudarstva.
Šta će se postići donošenjem ovog zakona? Pa, najpre stvoriće se uslovi za stimulisanje ekonomskog rasta i podržaće se održivi razvoj u sektoru mineralnih sirovina koji koristi građanima Srbije.
Ovaj zakon omogućava efikasnija geološka istraživanja za potrebe prostornog i urbanističkog planiranja.
Kada govorimo o efektima ovog zakona, na mene poseban utisak ostavlja činjenica da upravo ovaj Predlog zakona ima nemerljiv uticaj kada su prirodne katastrofe u pitanju i činjenica da ih ne možemo kontrolisati, ali putem ovog zakona možemo makar umanjiti njihov negativni uticaj na prirodu i objekte kvalitetnim planiranjem i održivim korišćenjem prostora, a geološkim istraživanjima dolazimo do podataka o kategorizaciji terena za gradnju, gde su nestabilne padine i potencijalna klizišta, gde su ležišta mineralnih sirovina, gde su nalazišta podzemnih voda, sva istraživanja omogućavaju izradu inženjerskih geoloških podloga, na osnovu kojih se stvara mogućnost pravilnog odabira namene određenog prostora i sigurne gradnje, čime se smanjuje opasnost od geološkog hazarda i rizika.
Dakle, iskustva evropskih zemalja jasno govore da jedan dinar uložen u prevenciju vraća sedam dinara, u slučaju nastanka prirodnih katastrofa i to ćemo postići ako imamo adekvatnu inženjersku geološku i geotehničku dokumentaciju za svaki nivo prostornog i urbanističkog plana.
Kao primer dobre prakse, htela bih da istaknem aktivnost moje lokalne samouprave koja u drugoj polovini 2009. godine, u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom, preduzela određene istražne radove, na realizaciji studije ocena resursa podzemnih voda i mogućnost višenamenskog korišćenja na teritoriji grada Čačka.
Pomenuta istraživanja izvedena su u periodu decembra 2009. godine – avgust 2010. godine, izveden je pun obim istraživanja u metodološkom smislu, mislim na terensku, laboratorijsku i kabinetska istraživanja.
Osnovna ideja izrade ove studije bila je da se na jednom mestu prikupe, obrade i analiziraju svi podaci o hidro-geološkim karakteristikama grada Čačka i na osnovu toga je formirana reprezentativna hidro-geološka osmatračka mreža na kojoj su u periodu od osam meseci vršena multidisciplinarna istraživanja podzemnih voda i kao završni rezultat izvršena je reonizacija i valorizacija najperspektivnijih zona za buduća detaljna istraživanja, u smisla praktične primene dobijenih rezultata, odnosno otpočinjanja investicionih ulaganja u vezi sa komercijalnim korišćenjem podzemnih voda na teritoriji opštine.
Na osnovu izvedenih istraživanja, sinteze dobijenih rezultata, izvedeni su odgovarajući zaključci, izdvojene najperspektivnije lokacije i data je preporuka za budući rad.
Studijom je obuhvaćena teritorija grada Čačka, površine 636 kilometara kvadratnih i Čačak je prvi grad u Moravičkom okrugu koji je krenuo u realizaciju studije ovakvog tipa.
Možda bih kao primer dobre prakse trebalo i ovu aktivnost da preduzmu druge lokalne samouprave.
Kada govorimo o strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, osnovno je reći da se njome želi postići energetska bezbednost, uspostavljanje tržišta energije i funkcionisanje sektora saglasno principima održivog razvoja.
Za optimalan razvoj energetike u skladu sa zahtevima modernog društva, neophodno je znatno unaprediti obrazovni, stručni i naučno-istraživački potencijal zemlje, a koordinacijom Ministarstva nadležnog za energetiku i Ministarstva nadležnog za nauku i obrazovanje, uticaće se na sistem obrazovanja u zemlji i kreiranje strateških, naučnih programa i projekata, koji će pratiti i biti podrška predviđenom broju razvoja energetike, energetskim tehnologijama i povezanim pravnim i ekonomskim oblastima.
Strategija predviđa sistemski rad na podizanju institucionalnih kapaciteta i jedinica lokalnih samouprava zbog njihove nadležnosti u oblasti toplotne energije, energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, ali i zbog činjenice da upravo lokalne samouprave institucionalno sarađuju direktno sa građanima, pa je njihova uloga u motivaciji i promociji racionalnog korišćenja energije vrlo značajna.
Ključno polazište ove strategije je da energetski razvoj mora da bude u funkciji privrednog rasta. Razvoj energetike treba da doprinese bržem razvoju postojećih privrednih grana i da omogući razvoj novih proizvodnih i uslužnih delatnosti razvoja energetike u Srbiji, i to ima izrazito socijalnu dimenziju i zbog toga promene u energetici moraju da budu i socijalno prihvatljive i održive.
Za osetljive i socijalno ugrožene grupe potrošača, država je obezbedila odgovarajući tretman i uvela mere kojima se poboljšava pozicija socijalno ugroženih energetski zaštićenih kupaca energije. Ove mere će se dalje razvijati i svakako unapređivati.
Državna pomoć u Republici Srbiji posebno je osetljivo institucionalno i pravno pitanje, jer su mnogi energetski subjekti javna preduzeća. Javna preduzeća moraju da poštuju pravo konkurencije, jer samo uz poštovanje principa transparentnosti, može da funkcioniše tržište energije, ekonomski i tehnološki efikasno, a uz poštovanje prava proizvođača.
Održivi razvoj u oblasti energetike, globalno se orijentiše prema politici borbe protiv klimatskih promena, ali je suštinski usmeren ka ravnoteži između ciljeva ekonomskog razvoja, ostvarivanja prava na energiju, kao dela ljudskih prava i prava na zdravu životnu sredinu.
U Republici Srbiji, vrlo je važno da se u narednom srednjoročnom periodu stvori kritična masa potrebnog kadra, projektantskih i izvođačkih preduzeća, koja će moći da prate i podstiču rast korišćenja obnovljivih izvora energije i u periodu do sredine veka.
U danu za glasanje, ja ću podržati i ovaj zakonski predlog i Predlog strategije, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, ja ću svoju današnju diskusiju usmeriti na dva zakona, to je Zakon o zakonjenju i Zakon o državnom premeru i katastru.
U Srbiji je, dakle, jedna trećina objekata izgrađena bez građevinske dozvole. U Srbiji ima 1.476.433 nelegalna objekta. Ako posmatramo šta se dešavalo do sada za 18 godina, doneto je ukupno pet zakona o legalizaciji. Prema do sada važećim propisima, bilo bi potrebno 25 godina da se ona završi.
U Srbiji je do sada podneto 771.000 hiljada zahteva za legalizaciju. Pitanje broja nezakonito sagrađenih objekata u Srbiji je važno pitanje i to pitanje ima karakter javnog interesa za Republiku Srbiju. Više se ne ostavlja na volju vlasnicima nezakonito izgrađenih objekata da li će podneti zahtev, već država, tretirajući ovo pitanje kao veoma važno, sama pokreće i vodi postupak ozakonjenja.
Poražavajuća činjenica je da je broj bespravno izgrađenih objekata iz godine u godinu rastao. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste ozakonjenje najvećeg broja nezakonito izgrađenih objekata i njihovo uvođenje u zakonske tokove. Želja predlagača je da ovim zakonom maksimalno pojača odgovornost i obaveze postupajućih organa da se pojednostave procedure, a da rokovi za postupanje budu realni.
Jako je važno istaći da predlagač deli nezakonito izgrađene objekte na stambene i komercijalne, odnosno objekte namenjene tržištu, javne objekte i inženjerske objekte. Predlagač je u potpunosti siguran izazova i odgovornosti koja je pred inženjerima koji će sačinjavati izveštaj o zatečenom stanju, obzirom da se mnoge bitne činjenice ne mogu utvrditi na pouzdan način, jer objekat za koji se izrađuje izveštaj nalazi se u upotrebi i nalazi se u redovnom korišćenju. U svim tim situacijama oslonićemo se na stručnost odgovornih projektanata. U upisu ovakav objekat je izjednačen sa nepokretnostima koje su upisane po osnovu upotrebne dozvole u redovnom postupku i takvi objekti se mogu prometovati bez ikakvog ograničenja.
Pitanje takse i njene visine je jedno od ključnih pitanja za rešavanje u ovom zakonu, a znamo da je ranije naknada, koja je bila predviđena prethodnim Zakonom o legalizaciji, visoka i neprimerena platežnoj sposobnosti licima kojima je ta obaveza utvrđena.
Postavlja se pitanje - šta je bio prevashodni cilj države da postigne ovim zakonom o zakonjenju? Najpre, u pitanju je legitiman zahtev da država ima preciznu evidenciju svih nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije. Drugo, sve objekte koji su izgrađeni suprotno zakonu da stavi u zakonske okvire, odnosno da kategoriju vlasnika nezakonito izgrađenih objekata izjednači sa vlasnicima objekata izgrađenih u skladu sa zakonom.
Ovim zakonom Republika Srbija, uz minimalno propisane geodetsko-tehničke uslove i druge dokaze, vrši ozakonjenje objekata u javnom interesu, čime uspostavlja svojinsku evidenciju na svojoj teritoriji, a posredno utiče i na oblast prostornog urbanističkog planiranja i stvara uslove za racionalno korišćenje građevinskog zemljišta. Kod novog zakona 238 puta su niži troškovi za ozakonjenje za porodične kuće i tri puta je potrebno manje dokumenata da se ozakoni jedna porodična kuća.
U toku svog izlaganja vi ste, ministarko, izjavili koje su visine taksi, a spominjale su moje kolege, tako da ja neću da se ponavljam. Vlasnici nezakonito sagrađenih objekata nakon donošenja ovog zakona imaju samo dve varijante, da izvrše ozakonjenje ili pak da budu rušeni. Cilj predlagača jeste masovno ozakonjenje objekata izgrađenih suprotno zakonu, a istovremeno i preventivno delovanje na nastanak nove bespravne gradnje primenom posebnih zakona iz ove oblasti.
Što se tiče drugog zakona, Zakona o državnom premeru i katastru, potrebno je da se postupak upisa nepokretnosti ubra uvođenjem novih procesnih pravila koja treba da omoguće da se postupak okonča u što kraćem roku, bez odugovlačenja. Značajno je da predlagač ovog zakona shvata koliko je važno vršiti stručan nadzor nad geodetskim radovima i to je potrebno da se vrši jednobrazno i efikasnije nad svim geodetskim radovima koji su od uticaja na podatke premera i katastra, odnosno geodetsko katastarskog informacionog sistema.
Ovim zakonom takođe je propisano da se prvostepeni i drugostepeni postupci koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona završe po odredbama ovog zakona, da će postupci stručnog nadzora nad izvođenjem geodetskih radova, koje obavlja Geodetska organizacija, ugovorene pre stupanja na snagu ovog zakona, završiti i dostaviti zahteve i rešenja doneta u skladu sa odredbama ovog zakona u papirnoj formi do uspostavljanja elektronskog kancelarijskog poslovanja i odgovarajuće internet prezentacije.
Ja bih se samo osvrnula na član 17. ovog zakona, koji propisuje da se utvrđivanje reda prvenstva za upis u katastar nepokretnosti sada vrši prema vremenskom redosledu prijema zahteva za upis, a ne podnošenja, kako je to do sada bilo propisano. Član 68. propisao je da Geodetska organizacija ne može da pregleda i overava geodetske podloge koje je ona izradila i precizirano je da izvode iz baze podataka geodetsko katastarskog informacionog sistema izdaje i overava samo Zavod.
Shvatajući ozbiljnost donošenja ova dva zakona, u Danu za glasanje ja ću svakako sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS podržati oba ova zakonska rešenja. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva, kolege poslanici, i sami vidite da nam se danas u veoma iscrpnim diskusijama najpre nameće pitanje - koji su to razlozi izmene zakona iz 2010. godine?
Najpre, ovim zakonom se unapređuju odredbe važećeg zakona iz 2010. godine, pokušaće da se otklone njegovi nedostaci, vrši se usklađivanje sa Zakonom o javnim preduzećima, a pri tome se misli na JP „Srbijašume“ koje je dužno da se usaglasi sa odredbama Zakona o javnim preduzećima i dat im je rok od šest meseci.
Donošenjem Zakona o javnoj svojini nastao je pravni vakum, u kome ne postoji mehanizam prenosa prava korišćenja državnih šuma koje nemaju korisnika, ili pak čiji korisnik ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom koji se sada otklanja. Korisnika će, naime, odrediti Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove šumarstva. Ovo je jako veliki problem, jer je nekoliko desetina hiljada šuma u državnoj svojini devastirano bespravnim sečama, a niko to stanje do sada nije sanirao.
Ovim zakonom se uspostavlja zakonski okvir i procedura za postupanje u slučaju prirodnih nepogoda, definiše se pojam nepogode, omogućava se adekvatno reagovanje i finansiranje otklanjanja posledica, a takođe se i predlaže oslobađanje obaveze plaćanja naknade u takvim situacijama, jer praktično u takvim situacijama se šume i ne koriste.
Takođe, ovim zakonom se predlažu izmene po pitanju naknada za korišćenje šuma i šumskog zemljišta, menja se osnovica za obračun naknade za posečeno drvo u državnim šumama, omogućava se zakup za namene utvrđene planovima gazdovanja šumama i u posebnim slučajevima: za prosecanje prolaza, za izvršenje geodetskih radova, geoloških istraživanja, za naučno-istraživačke oglede, otvaranje protivpožarnih linija, suzbijanje biljnih bolesti, štetočina, ponovno korišćenje kopova, odlagališta pepela na površinama koje su pošumljene po projektima rekultivacije, kao i kada je usled drugih prirodnih pojava ugrožena većina šumskog drveća, ako se time ne uništavaju prioritetne funkcije šume utvrđene planovima gazdovanja šumama, da ne bi došli u poziciju kada su požari zahvatili mnoga područja 2012. godine, a nigde nije bilo protivpožarnih puteva, pa smo tako imali ogromne štete. Ja se odlično sećam 2012. godine, kada je Čačak pretrpeo ogromne štete usled požara, jer je bilo zahvaćeno negde oko 300 hektara borovih šuma i niskog rastinja u mnogim selima nadomak Čačka, a ja ću samo spomenuti Gornju Gorevnicu, Miokovce i Srezojevce. Preko 300 domaćinstava tada bilo je vakuisano i ugroženo, čak je morala da interveniše i vojska i žandarmerija.
Htela bih da se osvrnem u svojoj diskusiji na član 42. Zakona o šumama, kojim se menja postojeći član 80. i određuju mere iz programa razvoja šumarstva koje mogu da se finansiraju iz budžeta. Iz budžeta, dakle, mogu da se finansiraju radovi na rekonstrukciji i održavanju šumskih kamionskih puteva, korišćenja ostalih potencijala šuma, sanacija i površina oštećenih dejstvom prirodne nepogode, izradi realizacije razvojnih planova u šumarstvu. Dakle, daje se mogućnost lokalnim samoupravama da iz svog budžeta mogu da finansiraju aktivnosti na unapređenju opšte korisnih funkcija šuma od značaja za lokalnu samoupravu.
Postavlja se pitanje koji su ciljevi koji se donošenjem zakona postižu? Najpre, postići ćemo unapređenje stanja svih funkcija šuma u Republici Srbiji uspostavljanjem jedinstvenog sistema upravljanja šumama. Sve će biti merljivo kroz parametre površina šuma u Republici Srbiji, znaćemo njihov kvalitet, znaćemo kolike su količine drvne zapremine kroz obim registrovanih ilegalnih seča, kroz broj podnetih prijava protiv počinioca krivičnih dela po osnovu zakona.
Na koga će i kako uticati predložena zakonska rešenja? Pa najpre na korisnike i sopstvenike šuma, zatim na rad Republičke šumarske inspekcije, sudova, kao i na društvo u celini, jer se uvode mere kojima će se smanjiti obim bespravnih seča, što treba da doprinese zaštiti prirodnog resursa, od koga korist ima naša celokupna zajednica zbog njegovih opšte korisnih funkcija.
U postupku donošenja zakonskih izmena održano je više javnih rasprava, održani su mnogi radni sastanci, a zvanična rasprava bila je održana od 3. do 22. jula 2015. godine i mnoge dobre sugestije su ugrađene u Predlog zakona, čime će se znatno njegov tekst unaprediti.
Na kraju, ovaj zakon ja vidim kao jedan dobar korak napred u unapređenju celokupnog šumarstva u Srbiji i svakako u Danu za glasanje, sa svojim kolegama iz poslaničkog kluba SNS, ja ću podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, ja sam prevshodno želela da se pozabavim sa ovim Zakonom o bezbednosti zdravlja na radu i Zakonom koji se bavi upućivanjem zaposlenih na rad u inostranstvo, ali najpre bih se samo osvrnula na doskorašnje diskusije, jer ne mogu da ostanem prosto inertna na to, iz razloga što sam provela deset godina u zapošljavanju, baveći se obukama u aktivnom zapošljavanju.
Nije tačna činjenica da ako vi ne dođete sutra odmah vas neko tamo obriše, vi dođete dan pre, opet vas neko obriše i mi bukvalno tako smanjujemo broj nezaposlenih na tržištu rada. To uopšte nije tačno. Ja se čudim da 1800 zaposlenih u ovako velikoj firmi na nivou cele Srbije ne digne reč, iz razloga što znam da predano kolege rade svoj posao, a bave se ogromnim brojem obuka u toj oblasti. Mimo obuka, moje kolege servisiraju Fond za razvoj. Kompletna podsticajna sredstva koja se tiču zapošljavanja takođe obavlja Nacionalna služba. Takođe smo besplatan servis naših lokalnih samouprava koje sprovode takođe podelu tih sredstava. Sve se apsolutno radi u okviru redovnih radnih obaveza. Zato ta priča ne stoji, da je to tamo jedna ekipa ljudi koja sedi uljuljana, uspavana i samo tako pritiska jedan taster i briše ljude sa evidencije.
Potpuno se slažem sa ministrom, smanjiti stopu nezaposlenosti sa 25 i svesti je na 17, to je ogromna cifra, verujte mi. Jako su mali pomaci. Drugo, budžet Republike Srbije nije samo skoncentrisan na oblast zapošljavanja. Imaćemo prilike kada budemo kreirali budžet i glasali za taj budžet za narednu godinu, pa videćemo koliko ćemo se boriti za nezaposlene i koliko ćemo za njih izdvajati.
Sada bih najpre nešto rekla i jasna mi je apsolutno namera Vlade, odnosno resornog ministarstva da se vrlo ozbiljno ministar sa svojim saradnicima bavi sivom ekonomijom. Pojedini poslodavci mislim da nisu ni svesni koliko su u riziku kada ne reše status svojih zaposlenih, odnosno kada drže radnike na crno, iz prostog razloga što se sete samo problema onog trenutka kada problem nastane. Kada sve dobro funkcioniše, apsolutno je sve u redu, međutim, kada dođe do eventualne povrede na radu, onda smo u problemu, onda imamo sudske sporove, onda imamo dokazivanja i ogromne sudske presude koje treba neko da plati.
Bitna novina kod organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu je i mogućnost da poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam u određenim manje rizičnim delatnostima, ako ima 20 zaposlenih, i nije dužan da ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. U visokorizičnim delatnostima podiže se nivo kompetencija lica koja se bave ovim poslovima. Što se tiče licence za obavljanje poslova bezbednosti na radu, svakako da je povećan broj zaposlenih u pravnom licu ili kod preduzetnika. Sada su to dva zaposlena, a kada je rok važenja licence u pitanju, on je sada produžen na pet godina.
Pooštravanjem uslova za dobijanje licenci za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, kao i uvođenje roka od pet godina, za koje važi pomenuta licenca, pospešuje se kvalitet poslovanja pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju ove poslove, ali činjenica je da dobar deo njih ugasi posle ovoga svoje poslovanje. Ako se dogodi da pravno lice prestane da ispunjava zakonski propisane norme za dobijanje licence, onda mu se izriče mera zabrane obavljanja poslova dok se ne ispune uslove, najduži je rok od 90 dana, što je potpuno usklađeno sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.
Mislim da smo mi zaista napravili, odnosno naša vlada i resorno ministarstvo, da smo dosta doneli dobar i korektan Zakon o radu, doneli smo Zakon o inspekcijskom nadzoru, ali moram i da vam kažem činjenicu da je na teritoriji čitave Republike Srbije angažovano svega 250 inspektora rada. Znate li gde je ključ uspeha? Verovatno kada smo promešali te inspektore, kada više ne postupa npr. inspektor u Kruševcu rodom iz Kruševca, ne postupa inspektor iz Svilajnca u Svilajncu, nego dođe inspektor iz Kragujevca, iz Beograda i onda već možemo da vidimo prve rezultate, možemo da pratimo i uplate kroz penzioni fond, već se poslodavci dozivaju pameti i počinju da uplaćuju određene prinadležnosti i da ljude prijavljuju u radni odnos.
Kada govorimo o Zakonu o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, jasno je da je Republika Srbija zemlja emigracije, ali isto tako i zemlja koja ima dugu tradiciju upućivanja naših zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo. Upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo možemo da posmatramo i kao rezultat visoke stope nezaposlenosti u Srbiji, kao mehanizam regulacije tržišta rada, kreiranja novih radnih mesta i povećanje prihoda kako za zaposlene, poslodavce, tako i za državu.
Ovaj zakon ima cilj da objedini zakonsku materiju, da da savremena zakonska rešenja koja su svakako prilagođena tržišnom, ekonomskom, finansijskom, pravnom i ustavnom društveno-političkom poretku, da uspostavi novi zakonski koncept, zakonsko prepoznavanje regulisanja određenih posebnih oblika upućivanja zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, kao i posebne zaštite pojedinih materija zaposlenih.
Ovaj zakon ne treba da sprečava poslovanje domaćih poslodavaca u inostranstvu i da oni otvaraju svoja odeljenja, odnosno, da tako kažemo, firme ćerke i druge oblike poslovanja, već treba da se borimo da naši zaposleni u inostranstvu ostvare adekvatne zarade i da ostvare korektne druge uslove rada i smeštaja, troškove putovanja i ostalih troškova.
Takođe je važno reći da je ovim zakonom obezbeđena transparentnost podataka o poslodavcima koji upućuju zaposlene na privremeni rad. Ja mislim da je ovaj zakon dao veliki doprinos, da je sada ipak ta kontrola praćenja na mnogo višem nivou nego što je do sada bilo. Na koga će to sve da utiču ova predložena zakonska rešenja? Svakako da će imati svoj osvrt kako na privredne subjekte, kako na zaposlene, tako i na nosioce mnogih javnih ovlašćenja.
Važno je napomenuti da su kod ovakvih zakonskih predloga svoje mišljenje dale sve relevantne institucije. Raduje me činjenica da je održan i okrugli sto 7. maja 2015. godine. Bila je javna rasprava od 11. juna do 30. juna, pa, molim kolege koji su imali ozbiljne zamerke mogli su da kažu sve u javnoj raspravi.
Ponovo ću da se vratim na činjenicu da je ovo jedna divna šansa da se i putem ovog zakona borimo protiv rada na crno. Kratkoročno gledano, radom na crno vi zaradite mnogo brže, dođete mnogo brže do novca, pa vam se onda učini dobro, ali to znači da ćete to puno izgubiti, snoseći istovremeno velike rizike. Iz svega toga sledi da vi kada imate radnike na crno ne plaćate porez na zaradu, nemate sopstvene socijalne doprinose, ne plaćate PDV.
Na kraju ja bih samo dodala, doneli smo kvalitetan Zakon o zapošljavanju, Zakon o inspekcijskom nadzoru, ovo je treći zakon u tom setu, mislim da će on dati očekivane efekte. Svakako da ću u danu za glasanje glasati za sva tri predloga, odnosno sva tri zakonska rešenja koja su danas na dnevnom redu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, ja ću u potpunosti da podržim priču kolege Laketića iz razloga što sam htela da kažem da upravo ovakav predlog predlagača amandmana obesmišljava rad 1.800 ljudi u Nacionalnoj službi na teritoriji čitave Republike Srbije. Iz kog razloga? Neću da prihvatim činjenicu da kažete da u malim mestima kubure sa kadrovima. U Nacionalnoj službi postoji jedna mera, a to je teritorijalna pokretljivost nezaposlenih lica na čitavoj teritoriji Srbije. Znači, ako Kraljevo nema rukovodioca svoje turističke agencije, imaće Čačak, Milanovac, Raška, Kosovska Mitrovica, gradovi u okruženju. To se upravo radi na takav način i predlažem kolegama poslanicima da odbijemo ovaj amandman.