Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege, danas su pred nama vrlo važna tri srodna zakona.
Kada govorimo o Zakonu o pomorskoj plovidbi, ovim Predlogom zakona vrši se dalje usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa odgovarajućim odredbama ILO konvencije o radu pomoraca kojima se uređuje rad lica mlađih od 18 godina i obaveza brodara da zaključi polisu osiguranja ili pak drugo finansijsko jemstvo u cilju pokrića potraživanja za slučaj smrti ili pak povrede pomorca na radu.
Kada je reč o pomorskim knjižicama, mislim da je danas o tome bilo zaista dosta reči, dosta je kolega apsolvirao na tu temu. Pomorska knjižica više neće služiti kao dokaz o državljanstvu i neće služiti kao putna isprava, već se predlaže uvođenje u pravni sistem identifikacionih karata pomoraca koje sadrže biometrijski podatak zasnovan na otisku prsta, kao javne isprave, tako da se dokazuje na taj način identitet u skladu sa odredbama konvencije.
Stupanje na snagu ovog dela zakona uticaće na povećanje interesovanja državljana Republike Srbije za ovom profesijom. Trenutno pet hiljada radi na pomorskim brodovima strane zastave. Smatramo da će ova zakonska usklađivanja uticati da se broj srpskih pomoraca poveća na sedam hiljada, ali i da će privući i strane brodovlasnike da deo svoje flote stave pod srpsku zastavu.
Ovaj Predlog zakona predviđa da se ugovori o radu sa pomorcima registruju kod Lučke kapetanije Beograd. Predlog zakona predviđa da specijalisti Medicine rada koji obavljaju zdravstvene preglede pomoraca moraju da imaju potpunu profesionalnu nezavisnost u donošenju zdravstvene procene prilikom obavljanja zdravstvenog pregleda, kako bi se donela najsigurnija odluka o sposobnosti određenog lica da obavlja poslove na moru.
Koliko će iznositi troškovi za dobijanje ovih karata za identifikaciju sada nije moguće da se predvidi taj iznos, ali zna se pouzdano da to neće biti više od nivoa cene koju građani plaćaju za izdavanje vozačkih dozvola.
Posledice donošenja ovog zakona u potpunosti će opravdati troškove koje će da stvore za građane.
Pored usvajanja određenih podzakonskih akata, sprovođenje ovog zakona zahtevaće i određena finansijska sredstva za tehničko opremanje Lučke kapetanije Beograd. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture će aplicirati za sredstva iz raspoloživih evropskih fondova, kako bi se postigli tehnički kapaciteti Lučke kapetanije Beograd za nesmetano sprovođenje odredbi ovog zakona.
Kada je reč o drugom zakonu, Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, one će svakako imati pozitivan uticaj na većinu učesnika u unutrašnjem vodnom transportu.
U ovom Predlogu zakona proširena su ovlašćenja inspektora bezbednosti plovidbe u odnosu na kontrolu i sprečavanje pretovarnih delatnosti od strane privrednih društava koja nisu stekla odobrenje za obavljanje lučke delatnosti.
Predviđenim sistemom proširivanja lučkih područja, Luka će postati centar razvoja šireg privrednog područja, čime će doći i do novih investicija, a samim tim i do otvaranja novih radnih mesta. Svaki lučki operater, kroz sistem lučkih koncesija, jačaće i samu lučku infrastrukturu.
Ovaj zakon na određeni način prevazilazi probleme koji se tiču vlasništva nad lučkim zemljištem, gde su pojedini lučki operateri stekli pravo korišćenja kroz proces privatizacije, ali na tom zemljištu nisu ništa izgradili. Tu država ponovo raspolaže lučkim zemljištem, bez ikakvog pravnog tereta, a lučkim operaterima se otvara mogućnost da izgrade planirane lučke objekte i tako steknu određene prihode.
Ovaj zakon predvideo je postupak finansijske transparentnosti u okviru kojih Agencija za upravljanje lukama i lučki operateri dostavljaju korisnicima luka informacije o svim elementima na osnovu kojih se utvrđuje sistem obračuna ili, pak, visina lučkih naknada.
Detaljnije se u ovom zakonu razrađuju odredbe o raspremi brodova, s ciljem uvođenja reda u korišćenju obala i vodnog prostora na teritorijama jedinica lokalne samouprave. Stoga će pojedine lokalne samouprave biti u obavezi da uklone svoje brodove sa sadašnjih lokacija na lokacije gde je dozvoljena rasprema brodova.
U narednom periodu planirana je nabavka 12 čamaca za inspekcijski nadzor, kao i nabavka službenih automobila za 12 lučkih kapetanija. Država će preko Agencije za upravljanje lukama investirati u lučku infrastrukturu i na taj način će podizati nivo usluge od strane lučkih operatera.
Sve će to imati pozitivan uticaj na povećanje cenovne konkurentnosti lučkih usluga i tako će se smanjiti vreme zadržavanja transportnih jedinica u lukama, smanjiće se transportni troškovi, a sve će to svakako pozitivno uticati i na krajnju cenu koštanja robe. Primena ovog zakona imaće efekata na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
Tokom primene ovog zakona potrebno je usvojiti sledeće podzakonske akte, i ja ću navesti samo neke od njih, a kako ste ministre danas rekli, već su neki i usvojeni: Strategija razvoja vodnog saobraćaja od 2015. do 2025. godine, Akcioni plan za sprovođenje utvrđenih prioriteta razvoja vodnog saobraćaja, Srednjoročni plan davanja lučkih koncesija i Odluka o visini i načinu plaćanja lučkih i pristanišnih naknada.
Treći Zakon o državnoj pripadnosti i upisu plovila ima za cilj usaglašavanje odredbi ovog Zakona sa Zakonom o prekršajima, tako da se vođenje prekršajnog postupka prenosi na prekršajne sudove.
Htela bih samo da navedem jedan primer dobre prakse jezera Međuvršje, koje se nalazi na nekoliko kilometara od Čačka ka Užicu, u srpskoj Svetoj gori, koje broji negde oko 400 čamaca koji se nalaze na prostoru tog jezera. Specifičnost ovog područja je što je reč o zaštićenom području i turistička organizacija Čačak poseduje dva katamarana za plovidbu i jedan veliki brod koji je u vlasništvu preduzeća „Morava Čačak“. Reč je o području specifičnih odlika i na tom jezeru je zabranjena vožnja glisera zbog buke i zaštićenih vrsta na tom lokalitetu. Prava turistička atrakcija je vožnja ovim plovnim sredstvima za turiste koji obilaze Ovčarsko-kablarske manastire, ali je postignuto i sasvim dovoljno poštovanje zakonskih odredbi. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici, kao i građani koji prate javnost rada ovog parlamenta, na današnjem dnevnom redu je objedinjena rasprava pet predloga zakona, ali ja ću svoje izlaganje bazirati uglavnom na Zakon o energetici.
Kada je 2004. godine donet Zakon o energetici, započet je proces reformi energetskog sektora sa ciljem obezbeđenja uslova za razvoj i efikasniji rad svih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti prema tržišnim principima poslovanja, kao i usaglašavanje ovog zakona sa principima, propisima EU.
Bitno je reći da će usvajanjem trećeg energetskog paketa doći do velikih promena uopšte u reformskom smislu, a njegova implementacija će usloviti niz promena koje će naše zakonodavstvo morati da uskladi sa evropskim.
Ovim zakonom propisane su norme u pogledu organizovanog tržišta, odnosno stvoreni su uslovi za osnivanje i funkcionisanje berze električne energije.
Kada je upitanju Agencija za energetiku, zahtev je da se obezbedi pojačana uloga Agencije kroz proširivanje nadležnosti i jačanje funkcionalne i finansijske nezavisnosti, što opet zahteva dodatno povećanje kadrovskih kapaciteta same agencije.
O razlozima za donošenje ovog zakona neću govoriti iz prostog razloga što je to ministar obrazložio u svom uvodnom izlaganju, a čulo se danas i od kolega poslanika.
Na pitanje zašto donosimo zakon po hitnom postupku, rekla bih da je Srbija još 2011. godine preuzela obavezu da direktive iz trećeg energetskog paketa ugradi u svoj zakonodavni sistem od 1. januara 2015. godine, kao i da se u potpunosti otvori tržište električne energije i prirodnog gasa, tako da bi svi kupci uključujući i domaćinstva imali pravo na slobodan izbor snabdevača.
Što se tiče analize efekata, na koga će i kako uticati rešenja o ovom zakonu, rešenja sadržana o Zakonu o energetici, o kome danas govorimo, imaće uticaj na kupca, mislim na krajnjeg kupca iz kategorije domaćinstva, koji mogu slobodno da biraju svog snabdevača svog snabdevača na tržištu električne energije, imaju pravo na besplatnu promenu snabdevača, zatim svakog trenutka mogu biti obavešteni o promeni cena o sopstvenoj potrošnji, čime se vrši određena racionalizacija sopstvene potrošnje, pa čak i da se ostvari pravo na status energetski ugroženog kupca električne energije.
Zatim, ovaj zakon ima veliki uticaj na energetske subjekte kojima se propisuju dužnosti u cilju obezbeđivanja uslova za sigurno, pouzdano i kontinuirano snabdevanje električnom energijom, uspostavlja se svojina na mrežama koje su po Zakonu o javnoj svojini dobra od opšteg interesa.
Takođe, ovaj zakon ima veliki uticaj i na investitore. Predloženim rešenjima se u velikoj meri precizira administrativna procedura čime se stvaraju uslovi za ulaganje u energetske objekte koji koriste obnovljive izvore energije.
Što se tiče fizičkih lica, omogućava fizičkim licima da steknu status povlašćenog proizvođača u elektranama instalisane snage do 30 kilovata. Stvoriće se uslovi za veći broj elektrana, a obnovljive izvore energije u elektroenergetski sistem. To će dovesti i do novih svakako radnih mesta u oblasti proizvodnje i tehničkih usluga, pogotovo značajno u manje razvijenim krajevima gde postoje značajni potencijali obnovljivih izvora energije.
Zatim, ovaj zakon ima veliki uticaj na Agenciju za energetiku kojoj se novim rešenjima uvode značajnija ovlašćena i odgovornosti. Ima uticaj na državne organe zbog pripreme propisa, čija izmena će inicirati izmene pojedinih odredbi Zakona o energetici, Zakona o Vladi, Zakona o ministarstvima, Zakona o javnim preduzećima, a u vezi odredbi o razdvajanju operatora sistema, odredbi o sertifikaciji sistema, kao i oko javne usluge. Zatim, veliki uticaj ima i na organe autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i da li se sprovodi jedna dobra tržišna ekonomija? Pa, svakako da predložena zakonska rešenja imaju pozitivan efekat u smislu povećanja broja energetskih subjekata na tržištu električne energije i prirodnog gasa, što će dovesti do veće konkurencije i do uspešnijeg funkcionisanja tržišta.
Da li su zainteresovane strane prilikom donošenja i predlaganja jednog ovakvog zakona imali šansu da kažu svoje? Pa, svakako. Odbor za privredu i finansije je još 17. decembra 2013. godine doneo odluku o sprovođenju javne rasprave i nakon te rasprave obrađene su sve pristigle primedbe i mislimo da je radna grupa prihvatila sve te primedbe, a opet u cilju poboljšanja teksta samog zakona.
Mere koje će da se preduzmu u cilju ostvarenja onoga što se donošenjem zakona namerava - organizovaće se stručni seminari o promociji korišćenja obnovljivih izvora energije, analiziraće se pravna rešenja u zemljama EU i u regionu, u redovnoj komunikaciji sa stranama u postupku, pa i sa investitorima u ovoj oblasti prepoznati su nedostaci i određene administrativne barijere.
Ono što želim samo iskustveno da kažem i koliko nam je jako bitno da se bavimo tim obnovljivim izvorima energije, jeste najpre podatak da u mom gradu, konkretno, iz koga ja dolazim, u Čačku, ako je budžet tri milijarde i 100 miliona dinara i ako grad Čačak na godišnjem nivou izdvaja 461 milion 250 hiljada dinara, od čega samo 340 miliona dajemo za grejanje, 55 miliona dajemo za uličnu rasvetu, osnovne škole 12 miliona i 750 hiljada, srednje škole 30 miliona, 15 miliona se izdvaja za predškolske ustanove, što ukupno svega iznosi 461 milion i što ćete se zajedno samnom složiti da je to zaista jedna velika cifra i da treba maksimalno pažnju da posvetimo da iznalazimo šanse da na drugi alternativni način upravo snabdevamo sa električnom energijom.
Takođe bih rekla da Moravički okrug poseduje zaista velike energetske kapacitete. Već je davne 1989. godine donet katastarski plan i određeno je negde oko 70 lokacija, pogotovo u ruralnim područjima, kao što je, na primer, Ivanjica gde je određeno katastarski preko 70 lokacija za izgradnju mini hidrocentrala i već su neke dozvole izdate i mislimo da je gradnja upravo počela, a što se tiče grada Čačka i njegovih potencijala, postoji studija koja jasno govori, koju je radio prof. Saša Milenić sa Rudarsko-geološkog fakulteta, koja govori da maltene grad Čačak leži na geotermalnim izvorima čija je temperature vode negde oko 15 stepeni.
Veliku pogodnost grad Čačak ima i u tome što ima na svojoj teritoriji tri banje – Ovčar Banju, Trepču Banju i Slatinsku Banju. Iskreno verujemo da će jačanjem tih kapaciteta i jačanjem tih obnovljivih izvora energije, privlačenje novih investicija dovesti do toga da grad može da puni svoje kapacitete i jačanjem samog turizma. Tu vidimo veliku šansu da se uveže kroz te obnovljive izvore energije, da se uveže proizvodnja električne energije, zatim da određene pomake činimo i u oblasti zdravstva i u oblasti turizma.
Verujte da je konkretno bio veliki broj investitora koji je dolazio u naš grad, ali recimo u poslednjih 15 godina tu nije bilo nikakve ozbiljne investicije. Moram da naglasim da bi bilo dobro da, ukoliko imamo saznanje i resorni ministar ukoliko ima podatke da grad Čačak raspolaže ovakvim potencijalima, da ne bi bilo loše da se u nekom narednom periodu razmišlja o nekoj ozbiljnoj investiciji bar na ovom planu. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i uvaženi građani koji pratite ovaj naš rad i koji doprinosite na taj način javnosti rada ovog parlamenta, pred nama je danas jedan vrlo bitan zakon koji treba da pokaže da je država Srbija zaista blagonaklona i da želi da bude država povoljnog privrednog ambijenta.
Jasna nam je činjenica da je kod nas visoka stopa nezaposlenosti, ali naša Vlada je prepoznala socijalnu politiku i prepoznala je kurs kojim mora da krene. Ovaj zakon koji danas treba da izglasamo u Danu za glasanje jasno govori da država Srbija želi zaista da svoju regulativu uskladi sa zemljama EU i da podigne nivo konkurentnosti svoje sopstvene radne snage, ali i da bude zaista država koja će obezbediti da mnogi menadžeri, mnogi privatni preduzetnici iz zemalja EU mogu doći ovde, u državu Srbiju i započeti svoj biznis.
Da se ne bih ja ponavljala kao moje prethodne kolege da govorim o tome kakva je procedura ustanovljena za prijem stranaca u radni odnos, Nacionalna služba, mogu sa svakom pohvalom da kažem, kao radnik ove kuće, da zaista ima visoku kadrovsku strukturu, tehničku opremljenost i obzirom da je ostavljen rok od tri meseca, ona izuzetno može učiniti da usaglasi svoj rad sa ovim zakonom koji je predvideo sve ove norme.
Po ovom zakonu, stranci imaju isti status kao i naši državljani. Ali, neko ko je zaista učestvovao u procesu sprovođenja aktivne politike zapošljavanja i u samom procesu posredovanja, moram da vam kažem da mi je vrlo često postavljeno pitanje – pa zašto na poljima, na primer, u okolini Čačka rade Bugari i Rumuni, a neće naši domaći nezaposleni da rade. Da mi ne zamere nezaposlena lica, moram da kažem da ljudi sa niskim kvalifikacionim strukturama vrlo često izbegavaju i ne znaju koja je to prava mera gde oni mogu da apliciraju. Jednostavno, dolazite u poziciju da imate, na primer, listu od 50 nezaposlenih i vi kada uđete u proces selekcije, u intervju koji morate da obavite sa svakim licem koje upućujete na rad, na primer u jedno polje, da bere jagode, konkretno, on kaže – ja nisam zainteresovan za taj posao, nemojte mi zameriti, ali, dajte mi nešto drugo. Nemam dilemu da upravo ljudi iz okruženja, iz Bugarske, iz Rumunije, su nalazili svoju računicu i bili radno angažovani.
Na drugoj strani, pored tih ljudi sa niskim kvalifikacionim strukturama, imamo i lica koja uglavnom apliciraju na visoke menadžerske pozicije i podatak Nacionalne službe da u 2013. godini 2.784 strana državljana su zasnovala radni odnos.
U potpunosti sam sigurna da će Nacionalna služba moći da odgovori Predlogu ovog zakona, iz prostog razloga što je sprovođen tvining projekat, koji je radio intenzivno u proteklom periodu na pripremama institucija tržišta rada, kako bi što bolje odgovorili tim zahtevima i regulativi zemalja EU.
Takođe, želim da kažem da je činjenica da će Predlog ovog zakona naći svoju primenu na čitavoj teritoriji Republike Srbije, iz prostog razloga što Nacionalna služba, kao javna služba, kao služba koja je stožer sprovođenja politike zapošljavanja na ovim prostorima, moći će apsolutno da izađe u susret i odgovori svim zahtevima. Jer, verujte, negde oko 1.800 ljudi predano radi, stalno i neprestano se usavršava i ja mislim da naši rezultati neće izostati.
Želim da iskoristim priliku i da kažem našem, da kažemo ministru koji je danas ovde sa nama, da bi bilo dobro da u narednoj budžetskoj godini Vlada Republike Srbije izdvoji što veća sredstva za sprovođenje aktivne politike zapošljavanja, iz prostog razloga zato što mnoge lokalne samouprave su na primer u prethodne dve, do tri godine izdvajale značajna sredstva za sprovođenje aktivne politike, ali nije bilo sufinansirajućih sredstava iz Republike. Tako da smo vrlo često, umesto da podsticajna sredstva delimo kako mi to kažemo, u vreme kada se ona dele, kada treba da angažujemo pripravnike, stručnu praksu, da sprovodimo konkurse samozapošljavanja negde u maju mesecu i potpisujemo ugovore, tako da bismo imali dobru realizaciju u toku te kalendarske godine, mi vrlo često dolazimo u poziciju, kao na primer sada, da tek sada sklapamo ugovore za stručnu praksu, zato što smo se morali osloniti samo na sopstvena sredstva.
Dakle, još jednom da ponovim, mislim da će ovaj zakon naći svoju primenu, da neće biti apsolutno nikakvih problema, znači, da je Nacionalna služba potpuno spremna kao služba da ovo sprovede. Ali samo dakle, još jednom apelujem ministru i njegovim saradnicima da u narednoj budžetskoj godini opredele što veća sredstva za sprovođenje aktivne politike zapošljavanja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, na današnjoj sednici su vrlo bitna četiri predloga zakona o izmenama i dopunama, ali ja ću svoje izlaganje bazirati samo na izmene i dopune koje se tiču Agencije za privatizaciju.
Svima nam je jasno da ova Agencija postoji već punih 14 godina, radi i transformiše svoje aktivnosti, a sve to u skladu sa novodonešenim zakonima i trpi određene izmene.
Nova zakonodavna rešenja propisana Zakonom o privatizaciji treba da omoguće veći interes potencijalnih investitora i strateških partnera kako bi bili spremni da učestvuju u privatizaciji preostalog društvenog i javnog kapitala.
Podatke koje posedujemo iz Agencije za privatizaciju jesu da je od 2001. godine prodato 2284 preduzeća, a da je poništeno 644 privatizaciona ugovora. Dakle, svima nam je jasno, a primetila sam da mnogi poslanici ovde, ne samo poslanici većine već i poslanici opozicije pouzdano znaju i ne gaje nikakve impresije da je Agencija za privatizaciju radila uspešno.
Ono što mogu da kažem za svoj grad, u Čačku je 2001. godine prodato 44 preduzeća, od toga 26 kolektiva radi danas uspešno, a 19 preduzeća se nalazi u stečaju. Imamo dva preduzeća koja se nalaze u procesu restrukturiranja, to je poznata Fabrika reznog alata i „Sloboda“ aparati. Zamolila bih i ovu priliku koristim, da ne ponavljam ono što su do sada rekle kolege poslanici, već da uputim apel ministru i njegovim saradnicima da učine napore da pomognu u restrukturiranju ova dva kolektiva iz prostog razloga što su od jako velikog značaja za naš grad, da dobiju ova dva kolektiva strateškog partnera i da se uspešno privatizuju iz prostog razloga što u gradu Čačku već duži period nije došla ni jedna ozbiljna investicija.
Ono što bih htela da kažem jeste da grad Čačak raspolaže, kako materijalnim resursima, tako i ljudskim. Podatak da se na evidenciji nezaposlenih do današnjeg dana nalazi 10634 kolektiva jasno govori da su iz svih ovih privatizovanih firmi ti novi vlasnici uzeli sve moguće benefite, kako materijalne tako nekada i ljudske. Ljudi koji su ostali bez svog posla su tražili ponovo okrilje pod patronatom države, obreli su se na tržištu rada. Svakako da smo činili ogromne napore i da smo kroz novčane naknade uspeli na neki način tim ljudima da pomognemo da premoste tu svoju situaciju, ali mnogo bi značilo kada bi uspeli da makar se ova dva kolektiva uspešno restrukturiraju i da se na neki način za sve ovi kolektive koji se nalaze u stečaju nađu povoljni kupci. U danu za glasanje svakako da ću podržati ovaj predlog izmena zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, želim da navedem primer dobre prakse, a to je grad Čačak, koji je ove
godine iz svog budžeta opredelio 13 miliona dinara za finansiranje medija. Imam pouzdan podatak da gradovi u okruženju nisu izdvojili toliko sredstava.
Predlažem da se ovaj amandman odbije zbog toga što znam da budžet grada Čačka u ovoj kalendarskoj godini iznosi oko tri milijarde dinara. To bi značilo da bi morali da izdvojimo za medije oko 60 miliona. To bi u ovom trenutku, kada je ekonomska kriza na snazi, pa i u gradu Čačku, bilo zaista neprihvatljivo, da izdvojimo 60 miliona za finansiranje lokalnih medija.
Grad Čačak ima jednu regionalnu frekvenciju, jednu lokalnu televiziju, kao i niz produkcijskih kuća. Potrudili smo se da u ovoj 2014. godini izdvojimo oko šest miliona za direktne prenose sednica Skupština grada, oko četiri miliona za direktno finansiranje i projektno finansiranje i tri miliona smo opredelili za finansiranje programskih sadržaja za bezbednost saobraćaja.
Ovo mogu da potkrepim i činjenicom da svaka medijska kuća, kako TV „Galaksija“, tako TV „Telemark“, a i ostale produkcijske kuće imaju veoma uspešne svoje marketing službe, pa evo tu vidim upravo način da oni mogu da nađu dodatna sredstva za finansiranje svojih pogromskih sadržaja i svakako za finansiranje i opstanak svojih medija na lokalnom nivou. Hvala.

Poštovani ministre, želim da istaknem da je zakon o privatizaciji i te kako bitan, da bi konačno Srbija stala na prave noge i da konačno počnemo da zapošljavamo naše sugrađane.
Što se tiče člana 12. i te kako je značajan, zlo i naopako kada bi brisali ovaj član ili kada bi radili određene izmene, iz prostog razloga što je i te kako važno ko može da kupuje u zemlji Srbiji. Zašto? Jer smo do sada imali praksu da su naša preduzeća kupovali ljudi sa sumnjivim kapitalom, nije bila praksa u svakoj privatizaciji, da se to dešavalo, ali ću navesti primer samo svog grada Čačka, gde se dešavalo da pojedini ljudi mogu da kupe određene informativne kuće i maloletnoj deci, što je neshvatljivo u ovom trenutku.
Kakva je bila sudbina tih takvih privatizovanih preduzeća? Moram da kažem da su ta preduzeća propala, pa od tri redakcije, danas živi samo jedna redakcija. Moje lično mišljenje a mislim da je to mišljenje i opredeljenje SNS da više nikada nećemo podržati takve privatizacije.
I te kako je bitno da znamo sa kakvim se novcem kupuje i ko kupuje, i da li može da nastavi dalje ta firma da živi ili ne. Davati preduzeća određenim ljudima, koji nemaju nikakve veze sa određenim preduzećem, niti imaju određena radna iskustva, kada su te firme u pitanju, neće Srbiju povesti napred.
Toliko i hvala.

Uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, drage kolege poslanici, obzirom da sam deset godina radila u direktnom posredovanju u oblasti zapošljavanja, želim samo da kažem na priču gospodina Pavićevića da su nesporni rokovi, da je jasna namera Vlade šta želi da postigne ovim podsticajnim merama, a to je da pospeši proces zapošljavanja u zemlji Srbiji.
Međutim, ima poslodavaca u našoj zemlji kojima nije dovoljno da ih pratite 10 godina. Oni poslodavci koji su iskreni, koji žele da unaprede proces zapošljavanja, njih ne morate da pratite. Tu vidim jasnu nameru da ova Vlada najozbiljnije mora da se pozabavi time da napravi direktnu spregu između ovih podsticajnih mera i onog posla koji treba da radi inspekcija rada, jer kolege iz Nacionalne službe za zapošljavanje nisu ljudi iz policije. Oni mogu sistemom urgencija mera da utiču na poslodavce, mogu da ih uskrate da u narednom periodu više nikada ne dobiju ni jednu podsticajnu meru.
Definitivno u ovoj zemlji mora malo da se napravi promaja u oblasti inspekcije rada. Naime, oni tačno moraju da znaju šta rade, a ne da se srode, bukvalno, sa poslodavcima i onda kada imate pritužbu jednog radnika kojemu je povređeno radno pravo, onda inspektor rada dolazi na lice mesta u pomenutu instituciju i maltene prijavljuje lice koje je izvršilo prijavu.
Dakle, samo unakrsnim kontrolisanjem inspekcije rada, Nacionalne službe, poreske uprave, mi tek tada možemo činiti prave pomake i taj sistem kontrole imati na pravi način. Hvala lepo.