Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, ja sam prevshodno želela da se pozabavim sa ovim Zakonom o bezbednosti zdravlja na radu i Zakonom koji se bavi upućivanjem zaposlenih na rad u inostranstvo, ali najpre bih se samo osvrnula na doskorašnje diskusije, jer ne mogu da ostanem prosto inertna na to, iz razloga što sam provela deset godina u zapošljavanju, baveći se obukama u aktivnom zapošljavanju.
Nije tačna činjenica da ako vi ne dođete sutra odmah vas neko tamo obriše, vi dođete dan pre, opet vas neko obriše i mi bukvalno tako smanjujemo broj nezaposlenih na tržištu rada. To uopšte nije tačno. Ja se čudim da 1800 zaposlenih u ovako velikoj firmi na nivou cele Srbije ne digne reč, iz razloga što znam da predano kolege rade svoj posao, a bave se ogromnim brojem obuka u toj oblasti. Mimo obuka, moje kolege servisiraju Fond za razvoj. Kompletna podsticajna sredstva koja se tiču zapošljavanja takođe obavlja Nacionalna služba. Takođe smo besplatan servis naših lokalnih samouprava koje sprovode takođe podelu tih sredstava. Sve se apsolutno radi u okviru redovnih radnih obaveza. Zato ta priča ne stoji, da je to tamo jedna ekipa ljudi koja sedi uljuljana, uspavana i samo tako pritiska jedan taster i briše ljude sa evidencije.
Potpuno se slažem sa ministrom, smanjiti stopu nezaposlenosti sa 25 i svesti je na 17, to je ogromna cifra, verujte mi. Jako su mali pomaci. Drugo, budžet Republike Srbije nije samo skoncentrisan na oblast zapošljavanja. Imaćemo prilike kada budemo kreirali budžet i glasali za taj budžet za narednu godinu, pa videćemo koliko ćemo se boriti za nezaposlene i koliko ćemo za njih izdvajati.
Sada bih najpre nešto rekla i jasna mi je apsolutno namera Vlade, odnosno resornog ministarstva da se vrlo ozbiljno ministar sa svojim saradnicima bavi sivom ekonomijom. Pojedini poslodavci mislim da nisu ni svesni koliko su u riziku kada ne reše status svojih zaposlenih, odnosno kada drže radnike na crno, iz prostog razloga što se sete samo problema onog trenutka kada problem nastane. Kada sve dobro funkcioniše, apsolutno je sve u redu, međutim, kada dođe do eventualne povrede na radu, onda smo u problemu, onda imamo sudske sporove, onda imamo dokazivanja i ogromne sudske presude koje treba neko da plati.
Bitna novina kod organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu je i mogućnost da poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam u određenim manje rizičnim delatnostima, ako ima 20 zaposlenih, i nije dužan da ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. U visokorizičnim delatnostima podiže se nivo kompetencija lica koja se bave ovim poslovima. Što se tiče licence za obavljanje poslova bezbednosti na radu, svakako da je povećan broj zaposlenih u pravnom licu ili kod preduzetnika. Sada su to dva zaposlena, a kada je rok važenja licence u pitanju, on je sada produžen na pet godina.
Pooštravanjem uslova za dobijanje licenci za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, kao i uvođenje roka od pet godina, za koje važi pomenuta licenca, pospešuje se kvalitet poslovanja pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju ove poslove, ali činjenica je da dobar deo njih ugasi posle ovoga svoje poslovanje. Ako se dogodi da pravno lice prestane da ispunjava zakonski propisane norme za dobijanje licence, onda mu se izriče mera zabrane obavljanja poslova dok se ne ispune uslove, najduži je rok od 90 dana, što je potpuno usklađeno sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.
Mislim da smo mi zaista napravili, odnosno naša vlada i resorno ministarstvo, da smo dosta doneli dobar i korektan Zakon o radu, doneli smo Zakon o inspekcijskom nadzoru, ali moram i da vam kažem činjenicu da je na teritoriji čitave Republike Srbije angažovano svega 250 inspektora rada. Znate li gde je ključ uspeha? Verovatno kada smo promešali te inspektore, kada više ne postupa npr. inspektor u Kruševcu rodom iz Kruševca, ne postupa inspektor iz Svilajnca u Svilajncu, nego dođe inspektor iz Kragujevca, iz Beograda i onda već možemo da vidimo prve rezultate, možemo da pratimo i uplate kroz penzioni fond, već se poslodavci dozivaju pameti i počinju da uplaćuju određene prinadležnosti i da ljude prijavljuju u radni odnos.
Kada govorimo o Zakonu o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, jasno je da je Republika Srbija zemlja emigracije, ali isto tako i zemlja koja ima dugu tradiciju upućivanja naših zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo. Upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo možemo da posmatramo i kao rezultat visoke stope nezaposlenosti u Srbiji, kao mehanizam regulacije tržišta rada, kreiranja novih radnih mesta i povećanje prihoda kako za zaposlene, poslodavce, tako i za državu.
Ovaj zakon ima cilj da objedini zakonsku materiju, da da savremena zakonska rešenja koja su svakako prilagođena tržišnom, ekonomskom, finansijskom, pravnom i ustavnom društveno-političkom poretku, da uspostavi novi zakonski koncept, zakonsko prepoznavanje regulisanja određenih posebnih oblika upućivanja zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, kao i posebne zaštite pojedinih materija zaposlenih.
Ovaj zakon ne treba da sprečava poslovanje domaćih poslodavaca u inostranstvu i da oni otvaraju svoja odeljenja, odnosno, da tako kažemo, firme ćerke i druge oblike poslovanja, već treba da se borimo da naši zaposleni u inostranstvu ostvare adekvatne zarade i da ostvare korektne druge uslove rada i smeštaja, troškove putovanja i ostalih troškova.
Takođe je važno reći da je ovim zakonom obezbeđena transparentnost podataka o poslodavcima koji upućuju zaposlene na privremeni rad. Ja mislim da je ovaj zakon dao veliki doprinos, da je sada ipak ta kontrola praćenja na mnogo višem nivou nego što je do sada bilo. Na koga će to sve da utiču ova predložena zakonska rešenja? Svakako da će imati svoj osvrt kako na privredne subjekte, kako na zaposlene, tako i na nosioce mnogih javnih ovlašćenja.
Važno je napomenuti da su kod ovakvih zakonskih predloga svoje mišljenje dale sve relevantne institucije. Raduje me činjenica da je održan i okrugli sto 7. maja 2015. godine. Bila je javna rasprava od 11. juna do 30. juna, pa, molim kolege koji su imali ozbiljne zamerke mogli su da kažu sve u javnoj raspravi.
Ponovo ću da se vratim na činjenicu da je ovo jedna divna šansa da se i putem ovog zakona borimo protiv rada na crno. Kratkoročno gledano, radom na crno vi zaradite mnogo brže, dođete mnogo brže do novca, pa vam se onda učini dobro, ali to znači da ćete to puno izgubiti, snoseći istovremeno velike rizike. Iz svega toga sledi da vi kada imate radnike na crno ne plaćate porez na zaradu, nemate sopstvene socijalne doprinose, ne plaćate PDV.
Na kraju ja bih samo dodala, doneli smo kvalitetan Zakon o zapošljavanju, Zakon o inspekcijskom nadzoru, ovo je treći zakon u tom setu, mislim da će on dati očekivane efekte. Svakako da ću u danu za glasanje glasati za sva tri predloga, odnosno sva tri zakonska rešenja koja su danas na dnevnom redu. Hvala.