Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, reći ću nekoliko reči o današnjim izmenama Zakona o turizmu, koji je nastao kao jedna preka potreba sagledavanja problema sa kojima se suočavaju akteri u turističkoj privredi.

Imperativ koji je definisan ovim Predlogom zakona je smanjenje sive ekonomije koje zakon uređuje i ovlašćenim inspekcijskim organima lokalne samouprave poveren je znatan deo nadzora nad primenom ovog zakona.

Ovim Predlogom zakona uvodi se ovlašćenje inspektora da poseduje mogućnost izdavanja prekršajnog naloga. Podrazumeva se da ovaj predlog zakona bude usaglašen sa odredbama drugih propisa, pre svega sa Zakonom o zaštiti potrošača, kojima se obezbeđuje veća zaštita korisnika turističkih usluga.

Članom 5. ovog zakona Strategija razvoja turizma Republike Srbije sadrži Akcioni plan i rok za koji se Strategija donosi sada iznosi najmanje pet godina. Članom 8. ovog Predloga zakona Turistička organizacija Srbije obavlja i poslove istraživanja međunarodnog i domaćeg tržišta u oblasti turizma. Turistička organizacija Srbije učestvuje u izradi i realizaciji domaćih i međunarodnih projekata iz oblasti turizma i oblasti koje su komplementarne turizmu. Članom 9. Turistička organizacija Srbije ima obavezu donošenja pravilnika o radu, a članom 10. se propisuje na pravi način da direktora Turističke organizacije Srbije imenuje i razrešava Vlada na predlog Ministarstva i sve njegove nadležnosti koje su propisane zakonom.

Članom 12. Predloga zakona predviđa se da se za teritoriju lokalne samouprave može osnovati turistička organizacija kojoj jeste osnovni cilj promocija i razvoj turizma, jedinice lokalne samouprave, koordiniranja aktivnosti između privrednih subjekata i unapređenje programa edukacije i usavršavanje veština zaposlenih u turizmu, donošenje godišnjih programa i plana promotivnih aktivnosti, obezbeđenje normativno-propagandnih materijala, kojim se promovišu turističke vrednosti jedne lokalne samouprave. Da ne nabrajam više, široka je lepeza svih tih nadležnosti koje poseduju sve te turističke organizacije na nivou svake lokalne samouprave.

Predlog ovog zakona u članu 35. uređuje oblast turističkih profesija i propisuje da turistički vodič i turistički pratilac mora da ima položen stručni ispit za turističkog vodiča u skladu sa ovim zakonom, a svakako, komisiju obrazuje nadležni ministar. Troškove polaganja, sada po ovom zakonu, snosi lice koje polaže ispit. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave vodi evidenciju lokalnih turističkih vodiča kao povereni posao i dužan je da registru turizma, radi evidentiranja, dostavi evidenciju najkasnije do 15. januara za prethodnu godinu.

U svojoj diskusiji bih se osvrnula i na član 53. kojim se dodaje novi podnaslov, a to je – Ovlašćenje inspektora jedinice lokalne samouprave, i novi član kojim se preciziraju ovlašćenja inspektora jedinica lokalne samouprave. Inspektor ima ovlašćenja da privremeno zabrani pružanje ugostiteljskih usluga u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu ako objekat nije razvrstan u kategoriju ili nije pak zaključen ugovor u skladu sa zakonom. Inspektor može da privremeno zabrani obavljanje ugostiteljske delatnosti u slučaju kada se inspektoru onemogući vršenje poslova nadzora. Svakako da u svom poslu inspektor može da izda i prekršajni nalog. Može da podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili pak privredni prestup.

Takođe je značajno napomenuti da se protiv rešenja turističkog inspektora može izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba izjavljena za sva navedena rešenja ne odlaže izvršenje rešenja. Članom 63. propisuje se da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi uredba o utvrđivanju prioritetnih turističkih destinacija, zona, lokacija i kategorija objekata u mestima za odmor i turističkim mestima u prioritetnim turističkim destinacijama.

Ovom prilikom bih želela i koristim priliku da pohvalim organizovanje turističkog karavana „Moja Srbija“ koji je 3. jula bio u gradu Čačku. Organizator ove manifestacije bila je svakako Turistička organizacija Srbije u saradnji sa lokalnim partnerima, a imala je za cilj da se promoviše domaći turizam, a namenjena je domaćem tržištu.

Tada se javna ustanova Turistička organizacija Čačak zaista potrudila da u pravom svetlu predstavi sve potencijale grada i okoline Milanovca i Dragačeva. Sprovođenjem ovakvog načina kampanje želi se pospešiti korišćenje smeštajnih kapaciteta i usluga u Srbiji.

Pored zamenitosti grada Čačka i ugostiteljsko-turističke ponude predstavilo se toga dana još devet gradova Srbije, Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Subotica, Kraljevo, Užice, Leskovac i Novi Pazar.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, koristim priliku da istaknem da je turistička ponuda čačanskog kraja veoma hetorogena zahvaljujući različitim vidovima turizma koji su razvijeni na području ove lokalne samouprave.

U potpunosti nam je jasno svima da prirodni resursi zauzimaju dominantno mesto u kreiranju turističkih proizvoda. Najatraktivnija je svakako Ovčarsko-kablarska klisura koja je proglašena zaštićenim područjem i o tome će svakako sutra biti reči, Banja Ovčar i Gornja Trepča i veoma perspektivno za turistički razvoj je seosko područje.

Prema prikupljenim podacima u 2014. godini na području Grada Čačka usluge smeštaja koristila su 31.103 gosta. Od ovog broja 9.913 gostiju ili 32% su gosti Atomske banje Gornja Trepča, a 21.190 gostiju ili 68% pripada ostalim turističkim mestima.

Pored vremenskih nepogoda koje su zadesile Čačak i ekonomske krize koja je prisutna, turistički promet na nivou Čačka je sličan prošlogodišnjem sa neznatnim povećanjem u pojedinim segmentima, a zahvaljujući novim smeštajnim kapacitetima i organizovanoj kontinuiranoj promociji. Detaljnom analizom smeštajnih kapaciteta, analizom dinamike poseta i popunjenosti kapaciteta dolazi se do jasnijih smernica značajnih za rad i aktivnosti po svim segmentima.

Uvažena predsedavajuća, ministre, kolege poslanici, u danu za glasanje, svakako da ću svojim glasom podržati sve izmene i dopune Zakona o turizmu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, ja ću danas govoriti o predlogu zakonskih izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama, a reći ću nešto i o Predlogu zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
U ovom trenutku apsolutno je neophodno uraditi i obezbediti jedinstveno tržište i vršiti permanentnu kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica i reviziju javnih sredstava. Vreme je pokazalo da dobro uređen jedinstven sistem javnih nabavki obezbeđuje uslove za slobodno delovanje konkurencije među ponuđačima. Upravo ta slobodna konkurencija omogućava državi da pod najpovoljnijim uslovima nabavlja dobre usluge i radove potrebnog kvaliteta i da time na najekonomičniji način koristi novac poreskih obveznika. Praksa je pokazala da se na taj način stvaraju značajne uštede i omogućava da se ušteđena sredstva upotrebe za povećanje kvantiteta i kvaliteta usluga koje država pruža građanima, čime se svakako unapređuje životni standard.
Posebno ističem da ovaj zakon jača transparentnost, prisustvo jake i snažne konkurencije u ovoj oblasti, doprinosi jačanju konkurentnosti domaćih preduzeća, što je svakako ključni činilac za ubrzanje ekonomskog razvoja, rasta zaposlenosti i životnog standarda građana. U potpunosti mi je jasna namera naše Vlade da želi da nastavi sa reformom sistema javnih nabavki. Iscrpnom analizom efekata primene Zakona o javnoj nabavci utvrđeno je da efikasnost postupka javne nabavke i dalje nije na odgovarajućem nivou, odnosno naručioci i dalje najveći deo svojih napora usmeravaju na zadovoljenje formalnih zahteva, postupak javne nabavke traje dugo, a to na izvestan način ima za posledicu nemogućnost da se obezbede preduslovi za nesmetano odvijanje procesa rada.
Kako je naša zemlja u procesu pristupanja EU i usklađivanja naše domaće regulative u ovoj oblasti javnih nabavki sa relevantnim aktima EU, odvija se postepeno i u skladu sa realnim mogućnostima naručilaca i ponuđača, tako da do prijema u članstvo EU nacionalni propisi moraju biti potpuno usklađeni sa pravnim tekovinama EU.
Ja ću se malo baviti članom 59. u kome su uređene javne nabavke radi otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća, odnosno udesa. Naime, važeći Zakon o javnim nabavkama, osim izuzeća od primene tog zakona, pored ostalog, i u slučaju nabavki koje se sprovode radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova, u slučajevima elementarnih nepogoda ili tehničko-tehnoloških nesreća čije posledice ugrožavaju živote i zdravlje ljudi ili životnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od takvih nepogoda.
Kada smo se našli u takvim situacijama, neophodno je hitno preduzimanje mera i aktivnosti odmah po nastupanju tih događaja radi otklanjanja neposredne opasnosti za bezbednost i zdravlje ljudi. Hitnost u postupanju neophodna je i nakon prestanka neposredne opasnosti od elementarne nepogode jer je potrebno obnoviti ili izgraditi porušene objekte građana, obnoviti druge kapacitete. U dosadašnjoj praksi, mnoge su se nabavke podvodile pod izuzeće od primene tog zakona, što je imalo za posledicu velike zloupotrebe i nekontrolisano korišćenje javnih sredstava koja su budžetom opredeljivana za te namene, a to izaziva nekvalitetno izvođenje radova na sanaciji, rekonstrukciji, izgradnji objekata i infrastrukture, baš zbog odsustva konkurentnosti i javnosti izbora izvođača radova.
Zbog uopštene i široke forme preduzeća, ta vrsta ograničenja prosto izgubi smisao, tako da se nameće neminovnost potreba dopune Zakona o javnim nabavkama dodavanjem novog poglavlja u kome bi se sistematizovale sve odredbe koje se odnose na posebnosti sprovođenja javnih nabavki, radi otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, uz istovremeno preciziranje slučajeva koji se po Zakonu o javnim nabavkama smatraju izuzecima, odnosno na koje se taj zakon primenjuje.
Takođe, ovaj zakon predviđa u članu 66. da se briše obaveza da veštak za javne nabavke položi stručni ispit za službenika za javne nabavke, s obzirom da je već propisano da su veštaci za javne nabavke lica koja su upisana u registar stalnih sudskih veštaka, a što podrazumeva da poseduju stručna znanja i praktična iskustva u određenoj oblasti veštačenja i da ispunjavaju uslove predviđene Zakonom o sudskim veštacima. Pri tome, potrebna angažovanja veštaka za javne nabavke o radu Republičke komisije nisu znanje iz oblasti javnih nabavki kojima raspolaže Republička komisija, već posebna stručna znanja iz oblasti koja je predmet veštačenja.
Ako se bavimo analizom dosadašnje primene Zakona o javnim nabavkama, jasno nam je da određenim izmenama povećavamo ekonomičnost i efikasnost javnih nabavki, slabosti koje su uočene u pogledu ponuđača u njihovom sve manjem učešću. Intenzitet konkurencije u 2014. godini bio je 2,6 što je najniži nivo u protekle četiri godine. Takođe, analiza pokazuje da je čak svaki peti obustavljeni postupak iz razloga što nije dobijena ni jedna ponuda, kao i da je u gotovo polovini sprovedenih postupaka dobijena samo jedna ponuda. Stoga, u cilju jačanja sistema javnih nabavki, predložene su ove izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, koje su opet usklađene sa pomenutim direktivama.
Što se tiče drugog zakona, Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, razlozi su jasni i potpuno je vidljiva potreba racionalizacije čiji je cilj povećanje zaposlenosti, sprovođenje fiskalne
konsolidacije, a samim tim zaustavljanje rasta javnog duga i njegovo smanjivanje do 2017. godine.
Ako je u javnom sektoru prisutan višak zaposlenih, to je u izvesnom smislu teret za našu čitavu privredu. Član 18. ovog zakona predlaže odredbe o internom tržištu rada. Kako bi se proces racionalizacije sprovodio na najcelishodniji način, neophodno je omogućiti funkcionalnu preraspodelu sistema u lokalnoj samouprave. Tako imamo šansu da angažujemo zaposlene na onim radnim mestima na kojima su najpotrebniji, sprovođenjem internog konkursa za sistem lokalne samouprave. Posebno treba naglasiti da smanjenje broja zaposlenih ne sme da se sprovodi po ceni kvaliteta i efikasnosti rada. Mnogi možda ne pokazuju spremnost da se prilagode ili nemaju kapacitet da prepoznaju potencijalne mogućnosti za smanjenje broja zaposlenih, odnosno smanjenje troškova zarada.
Ova reforma mora da odgovori na ključna tri cilja - da smanji troškove zaposlenih, da permanentno povećava kvalitet javnih usluga i da smanji troškove organizacije. Sve ove aktivnosti za krajnji cilj imaju unapređenje rada javne uprave u celini.
Moram posebno da naglasim da treba izbeći što je moguće više povećanja rizika siromaštva, povećanje socijalnih razlika i da je prioritet sprovesti takvu racionalizaciju na osnovu prethodnih analiza funkcija poslova, organizacije, broja i strukture zaposlenih u naredne tri godine.
U prethodnom periodu bilo je zaista prekomernog zapošljavanja, moramo to da priznamo. Nekada su racionalizacije značile prijem novih službenika, čak i u većem broju u odnosu na obim prethodnog smanjenja. Pre nekoliko godina mnoge ustanove javne službe u našoj zemlji bile su praktično svojevrstan plen jedne političke partije sa sloganom „Stručnost ispred politike“, ali to je bila jedna svojevrsna bujica koja je brisala sve politički nepodobne i neposlušne. Moja velika želja bi bila upravo da ova naša Vlada da svoj pečat i potvrdu svog rada i da pokaže da na taj način što će birati najstručnije i najbolje i što će efekte takvog njenog rada najbolje znati da prepoznaju naši građani.
Bitno je, dakle, da depolitizujemo državnu upravu, tj. javni sektor, i da procenimo koje su nam realne potrebe. Citiraću poruku sa ove brošure koju smo upravo danas dobili od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – Sa manje možemo više. Nama, kao državi, trebaju bolji rezultati i mora se promeniti način rada i odnos prema poslu i odgovornosti.
Moja molba za vas, ministre, bila bi da sve lokalne samouprave ne budu tretirane na isti način. Pri tome mislim na one koje su prekomerno zapošljavale, da moraju sada da naprave veće rezove i da ulože veći trud kako bi sproveli proces racionalizacije, a one koje su bile savesnije, koje su, dakle, manje zapošljavale, da malo manje podnesu taj teret.
Na kraju, u danu za glasanje ja ću podržati oba zakonska predloga, zajedno sa poslaničkom grupom SNS. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.
Uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, ja ću danas govoriti o Zakonu o izmeni Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji. Jasno nam je svima da postoji potreba da se produži važenje Zakona o otklanjanju posledica poplava u Srbiji do decembra 2015. godine, kako bi se pružila pomoć fizičkim i pravnim licima koja su pretrpela štetu od elementarnih nepogoda na području pogođenom poplavama do konačnog stupanja na snagu ovog zakona.
Što se tiče Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, na osnovu izveštaja i nalaza državnih organa, javnih preduzeća i jedinica lokalne samouprave, predlagala je državne programe obnove po oblastima koje je donosila Vlada. Do sada je utrošeno oko 50 miliona evra za pomoć u obnovi oštećenih i porušenih stambenih objekata. Primljena pomoć ne obuhvata sredstva za sanaciju vodotokova, iako su ona značajna i stvorila su uslove za normalno funkcionisanje i nivo zaštite koji je nešto iznad nivoa koji je postojao pre poplave. Ovo je stvarno stanje na terenu, iako je sam postupak popravke kasnio u odnosu na potencijalni rizik od jesenjih voda. Inače, imam podatak da su prihodi koji se ubiraju za regulaciju vodotokova na republičkom nivou gotovo dva puta veći od rashoda za ovu namenu.
Moj grad usled majskih prošlogodišnjih poplava pretrpeo je velike materijalne štete. Na području grada Čačka je pre donošenja zakona u skladu sa tada važećim propisima sprovedena organizacija i koordinacija komisija za procenu pričinjenih šteta. Od majskih poplava angažovano je preko 60 članova komisija koji su volonterski radili, uglavnom preko mesec dana, a to su bili zaposleni iz gradskih uprava, javnih i komunalnih preduzeća, Ministarstva poljoprivrede, Agronomskog i tehničkog fakulteta, Instituta za voćarstvo, kao i volonteri sa posebnim specifičnim znanjima. Formirane su komisije za procenu štete na objektima, komisije za procenu štete pričinjene u poljoprivredi, na infrastrukturnim objektima i komisije za procenu štete na stvarima u domaćinstvu.
Zahvaljujući obimu štete, sa jedne strane, i veličini grada, odnosno prisutnosti odgovarajućih institucija u gradu, sa druge strane, bilo je moguće formirati komisije sa odgovarajućim kvalitetom i brojem članova. U ovom slučaju je bila dovoljna svest i moralna odgovornost za uredno izvršenje ovih zadataka, ali je neophodan sistem u kome se zna ko je zadužen i odgovoran za popis šteta i kolika je naknada za njihov rad. Ovo zbog toga što su oni npr. izostali sa svojih redovnih poslova, a u Čačku je poplavom bilo pogođeno do 10% stanovništva, dok su ostali trpeli posledice zastoja u radu nekih od ključnih javnih službi, tj. nije bilo moguće angažovati npr. lica sa tržišta rada.
Poseban segment, o kome ni do danas nije postignut konsenzus državnih organa, je šteta u okviru privrednih subjekata, na koju se primenjuje važeća regulativa. Mislim na uputstvo o jedinstvenoj metodologiji za procenu šteta od elementarnih nepogoda iz 1987. godine i uredba koja važi od 2001. godine, kojom nije jasno definisano koji nadležni organ je u obavezi da na osnovu procene štete izvrši umanjenje PDV na oštećenoj pokretnoj imovini privrednih subjekata, tj. i dalje postoji bilansno opterećenje privrednih subjekata oštećenom pokretnom imovinom koja uključuje materijal, nedovršeni proizvod, robu i opremu.
Celokupni sistem uzbunjivanja, obaveštavanja i opremanja lica zaduženih za rad na terenu tzv. civilna zaštita je tek nakon poplava proceduralno i formalno formiran što je slučaj u 99% gradova i opština naše zemlje, tj. ceo trošak civilne zaštite, pada na lokalnu samoupravu što je gotovo sigurno, da finansijski slabije lokalne samouprave ne mogu to da isfinansiraju, a kompletno opremanje iz tekućih prihoda nije moguće u narednih par godina. Na primer, u Čačku to uključuje opremanje i obuku preko hiljadu lica.
Što se tiče dodele pomoći za stambene objekte, kvalitet rada je dokazan kroz 496 prvostepenih rešenja koja su izdata kroz upravni postupak u rekordnom roku što je i ukupan broj žalbi manji od 5%, što je nabolji dokaz transparentnosti i pravičnosti u dodeli pomoći kroz jedan kompleksan postupak. Ukupna tj. distribuirana pomoć je 80 miliona 730 hiljada dinara. Dodela pomoći za privredne subjekte kroz 50 upravnih postupaka dodeljena je pomoć za 40 privrednih subjekata gde je samo jedan privredni subjekt se žalio na rešenje. Veliku pohvalu zaslužuju zaposleni gradske uprave koji su radili predano na ovim poslovima.
Kroz dodelu pomoći za poljoprivrednike iz donacije je podeljeno preko 20 miliona dinara i to iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine 553 setvene jedinice kukuruza, 7.056 litara dizel goriva. Kroz donacija kao što su 208,3 tone koncertovanih hraniva za goveda, 44,5 tona semenske pšenice, 53,4 tone mineralnog đubriva i druga semenska roba kao i plastenici. Donatori iz Srbije, mislimo pri tome na zadruge, 102,5 tona stočne hrane. Značajna je i pomoć drugih neinstitucionalnih donatora gde je bilo neophodno da postoji registar onoga što se donira kako se ne bi pojavljivali profiteri u ovakvim situacijama.
Kada su štete u pitanju, na objektima u individualnim domaćinstvima u iznosu od 136.190.479, na objektima privrednih subjekata 24.710.347, na objektima javnih preduzeća 23.483.564. Ovu procenu štete izvršila je stručna komisija Grada Čačka koju čine licencirani građevinski inženjeri.
U majskim poplavama štetu je pretrpelo 506 domaćinstava u vrednosti od 69.731.700 dinara. Kada govorimo o poljoprivrednim kulturama ukupna poplavljena površina je iznosila 1.902 hektara, a procenjena poljoprivredna šteta 812.672.180 dinara, a ukupno je prijavljeno 1.171 domaćinstvo.
Koristim priliku da vas informišem kada su majske poplave bile, da na delu autoputa u Preljini, da su odnele pristupnu saobraćajnicu postojeće bujice. Bilo bi dobro da struka kaže svoje i da se projekat prilagodi novonastaloj situaciji jer je izvođač radova tu lokaciju zatrpao zemljom tako da postoji bojazan usled nekih novih sličnih situacija, novih bujica, budu odneti kasnije i automobili. Zbog samog nasipa stalno se plavi 30 domaćinstava koji nikada nisu bili pre toga u plavnom području.
Svaki privredni subjekt na bazi sopstvene, materijalne i krivične odgovornosti vrši procenu i o istoj dostavlja izveštaj jedinici lokalne samouprave. Potpisuju, dakle, izjavu i čime ta lokalna samouprava priznaje štetu. Ukupna procena štete je 587.483.305 dinara. Bitno je da znamo da ove podatke treba uzeti sa rezervom, jer dobar deo oštećenih zaliha i opreme je moguće prodati kao oštećenu robu što može da utiče na finalan iznos štete iskazane u završnom računu za tekuću godinu svakog pojedinačnog privrednog subjekta.
Ukupna šteta nastala kao rezultat poplava i koja je prijavljena republičkim organima je 1.769.478.930 dinara. Iskreno verujem da će novi zakon koji je sada u pripremi na jedan sveobuhvatan način regulisati ovu oblast. Kao što ste i vi sami rekli ministarko, akcenat treba staviti na preventivu, na smanjenje elementarnih nepogoda i katastrofa.
Bezrezervno podržavam sve aktivnosti iz državnih programa obnove i u danu za glasanje svakako ću podržati ove izmene zakona. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i uvaženi građani koji putem vaših RTV prijemnika pratite, dakle ovo naše današnje izlaganje i pratite javnost rada ovog visokog doma, mi danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci kojim se uspostavlja i garantuje primena klasičnih principa građanskog prava, prilagođeni modernim, uporednim i međunarodnim iskustvima u oblasti založnog prava.
Hipoteka je jedna od osnovnih pravnih mehanizama za obezbeđivanje potraživanja, naročito onih nastalih na osnovu zajma, odnosno kredita. Zakon o hipoteci omogućava da građani i privreda Srbije putem kredita pod povoljnim uslovima obezbede sredstva za ulaganje ili potrošnju posebno od strane banaka i drugih finansijskih ustanova.
Jasno nam je svima da se ovim zakonom unapređuje pravni ambijent i privredna klima u zemlji, što će stimulativno delovati na uvećanje domaćih i stranih ulaganja u svim oblastima privrednog i društvenog života.
Zakon o hipoteci ustanovljava režim hipoteke u skladu sa zahtevima savremene privrede i finansija i potreba Republike Srbije. U tom smislu Zakon ustanovljava garanciju naplate potraživanja, odnosno zaštitu i obezbeđenje poverioca, najčešće banke, veoma brz i siguran način u vansudsko ili skraćenoj sudskom proceduri i uz potrebnu zaštitu, kako dužnika tako i vlasnika hipotekovane nepokretnosti bez suvišnog administriranja i vlasnika i mešanja državnih organa u sam postupak.
Bez kredita moderna privreda je nezamisliva, spora i veoma neefikasna. Razvijanje kreditiranja ima potrebu da sigurnije obezbeđuje rate kredita. To obezbeđenje mora da bude pre svega efikasno, a i na svaki drugi način prilagođeno ekonomiji u kojoj se primenjuje. Hteli da priznamo ili ne kredit igra presudnu ulogu u svakoj tržišnoj privredi, pogotovo kod nas budući da su razvoj i restrukturiranje privrede nezamislivi bez stranog kredita. Samo efikasan sistem osiguranja potraživanja poverilaca može stvoriti pretpostavke za inostrana ulaganja.
Reforma hipoteke kao zahtev tržišne privrede podrazumevalo je potrebu da se dopuste realizacija hipoteke bez obaveznog vođenja prethodnog parničnog postupka, skraćenje postupka prodajne nepokretnosti radi brže realizacije prava namirenja novčanog potraživanja i založene nepokretnosti, dopuštanjem bankama neposredno organizovanje javne prodaje po odobrenju suda ili eventualno novog formiranog javnog beležništva koje bi vršilo upis i odobravalo na osnovu pismene isprave realizaciju nesporne hipoteke.
Sve izneo motivisalo je srpskog zakonodavca da hipoteku kao poseban pravni institut propiše donošenjem posebnog zakonskog propisa Zakona o hipoteci. Iz člana 2. zakona proizilazi i načelo prava prvenstva u naplati potraživanja. Zakonodavac je propisao da hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva naplate svog potraživanja iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti. Mogućnost naplate potraživanja iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti uslovljeno je visinom potraživanja i vrednošću nepokretnosti koja obezbeđuje to potraživanje.
Zakonodavac je u stavu 40. zakona propisao da kad je jedan predmet hipoteke založen nekolicini hipotekarnih poverilaca redosled po kome se isplaćuje njihovo potraživanje i cene dobijene prodajom predmetom hipoteke određuje se prema danu, času i minutu nastajanja hipoteke računajući od momenta prodaje upisane hipoteke. Dakle, zastupljen je princip rangiranja i ustanovljenja samog ranga.
Mi danas moramo da odgovorimo na pitanja koji su zapravo željeni ciljevi donošenja ovog zakona. Najpre ovim zakonom uvodimo jasnija pravila, eliminišemo norme koje su bile nedosledne i koje su se pokazale u praksi vrlo neefikasne i nedorečene. Dostižemo viši stepen pravne sigurnosti svih učesnika u poslu i usklađeno sa važećim zakonima, međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom.
Po svojoj prirodi odredbe ovog zakona imaju efekat na sva domaća i privredna društva i preduzetnike, odnosno na organe javne vlasti, građane, kao i na banke i druge finansijske institucije. Predložena rešenja efekat će imati na banke i druge finansijske organizacije, građane i privredna društva, preduzetnike i državne organe, a tu se misli na niz zainteresovanih lica.
Takođe, u okviru ove diskusije želim da istaknem da se kao posredan posledica donošenja predloženog zakona može očekivati povećanje broja domaćih i stranih privrednih subjekata na srednji rok usled uređivanja ovog značajnog instrumenta finansiranja građana i privrede. Jako je dobro što je javna rasprava sprovedena u periodu od 4. do 23. decembra 2014. godine od strane Ministarstva za finansije.
Predloženim zakonom nije predviđeno donošenje podzakonskih i drugih akata, a analiza sprovođenja zakona sprovodiće se u saradnji sa zainteresovanim korisnicima zakona kako na strani poverilaca i njihovih udruženja tako i putem propisanih mehanizama za zaštitu prava korisnika finansijskih usluga.
Iskreno verujem da su davno prošla vremena kada su pojedinci kao založno pravo davali svoje voćnjake ili livade, a uzimali izuzetno visoke iznose kredita od Fonda za razvoj, pa vrlo često koristili sredstva ne namenski, a onda kada treba da se aktivira hipoteka država dođe u problem. Hipoteka ponekad zna da bude prava mora malim i srednjim preduzećima. Banke na jedan način procenjuju ličnu, a na drugi način drugu svojinu u vlasništvu firme. Prilikom apliciranja kod Fonda za razvoj kao bazičan element se javlja bilans stanja tj. osnovna i obrtna sredstva preduzeća. I, ovde izopštavanje nepokretne imovine iz bilansa ima svoju cenu jer Fond za razvoje po pravilu sada diskvalifikuje zahteve za kredit koji nemaju svoje uporište u nepokretnoj poslovnoj imovini.
S toga, uz sve novine koje predviđa mislim da će današnji predlog zakona mnogo osavremeniti sistem osiguranja potraživanja poverilaca. Kredit igra presudnu ulogu u svakoj tržišnoj privredi i samo efikasan sistem osiguranja potraživanja poverilaca može stvoriti pretpostavke za inostrana ulaganja. U danu za glasanje sa kolegama iz poslaničkog kluba SNS podržaću sve predložene zakonske izmene i dopune Zakona o hipoteci. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo Janković, kolege poslanici i građani Srbije koji pratite našu današnju diskusiju, mi danas govorimo o izboru Poverenika jednog vrlo bitnog državnog organa.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisno telo koje je relativno novo u političkom i pravnom sistemu Republike Srbije. Osnovni princip zbog koga je i osnovano je vladavina prava. Ova institucija je četvrta grana vlasti i ono što je čini posebnom u odnosu na druge srodne institucije je što se stara o sprovođenju zakona, o zabrani diskriminacije, tj. predmet istrage nisu samo javni organi, nego i fizička i pravna lica. To je njena posebnost u odnosu na instituciju Zaštitnika građana, Poverenika za slobodan pristup informacijama i zaštiti podataka o ličnosti i Državna revizorska institucija.
Opseg rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je mnogo teži i zahtevniji od aktivnosti srodnih regulatornih institucija. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovljen je 2009. godine, kao nezavisno kontrolno telo koje pruža zaštitu licima čija su prava ugrožena aktima diskriminacije.
Jako je značajno istaći da je Poverenik samostalan državni organ, nezavistan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Nama je preko potrebno društvo pune i efektivne ravnopravnosti, u kojima svi uživaju jednaka ljudska prava, kao i poznata činjenica da smo i posle 60 godina nakon usvajanja univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima, još uvek daleko od principa. Sva ljudska pića rađaju se slobodna i jednaka su u dostojanstvu i pravima.
Što se tiče samog izbora za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, osim da po struci mora biti diplomirani pravnik sa desetogodišnjim iskustvom na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava, bitno je istaći da kandidat mora da poseduje i visoke moralne i stručne kvalitete.
Poverenik dolaskom na ovu funkciju ne može da obavlja neku drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost, u skladu sa Zakonom.
O stručnosti i savesnosti o radu Poverenika diskreciono tumačenje vrši Odbor za ustavna prava Skupštine Srbije.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalni državni organ, specijalizovan za borbu protiv svih oblika i vidova diskriminacije. Uz sebe svakako da ima stručnu službu, koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti i u njegovoj organizaciji su angažovana tri pomoćnika.
Poverenik ima dve vrste nadležnosti. Najpre, reagovanje u slučajevima diskriminacije i prevencija diskriminacije. Izuzetno je široka lepeza nadležnosti koju ima ovaj inokosni organ. Posebno treba istaći uticaj koji ova institucija ima na zakonodavni proces. Naime, Poverenik ima nadležnost da daje mišljenja na sve zakone i propise koji se tiču zabrane diskriminacije, što je, priznaćete, veoma moćno sredstvo u političkom sistemu i zaista jak uticaj na one koji u krajnosti kreiraju i oblikuju sam tekst zakona ili propisa.
Iz svega rečenog, jasno proizilazi zaključak da je poverenikov posao uglavnom taj da bude kontrolor vlasti i da uspostavlja i institucionalizuje vladavinu prava, a očigledno je da se kao diskriminatori najčešće javljaju državni organi.
Nakon svega izrečenog, jasno je da je poverenik izuzetno jaka institucija, ali da je za sada dovoljno neiskorišćena. Poverenik je dovoljno nezavistan, dovoljno finansijski i strukturno jak, ali na drugo strani evidentno je nerazumevanje i nepoznavanje od strane naših građana.
Ukoliko sledi pravne principe međunarodnog i domaćeg prava, zakon koji uspostavlja ovu instituciju ima širok krug nadležnosti, moćnu javnost iza sebe i podršku civilnog društva i građana da nastavi sa širokom borbom protiv diskriminacije u Srbiji.
Poverenik je dakle mehanizam preko koga se nadamo da će Republika Srbija postati država ograničena vladavinom prava.
Na kraju, ne mogu danas da završim ovo svoje izlaganje a da ne spomenem ličnost koju danas biramo za mesto poverenika, diplomiranog pravnika iz Beograda, gospođu Brankicu Janković.
Sudeći po radnoj biografiji koja je zaista briljantna, reč je o kandidatu koji je do sada obavljao vrlo odgovorne funkcije, tako da će građani u njoj prepoznati jednu sigurnost na osnovu čega će graditi poverenje prema samoj ovoj instituciji.
Borba protiv svih oblika i vidova diskriminacije jeste misija i smisao rada ove institucije. Diskriminaciju u našem društvu ne smemo da tolerišemo, treba reagovati i tražiti zaštitu.
Svaki uspešno okončan slučaj diskriminacije biće dragocen doprinos izgradnji društva u kome svi njegovi građani i građanke imaju podjednake šanse da ravnopravno, aktivno i produktivno učestvuju u svim segmentima društvenog života.
U danu za glasanje svakako da ću da podržim ovaj predlog o izboru poverenika za ravnopravnost polova, a inače gospođu Janković poznajem kao odgovornu i vrlo obrazovanu osobu. Dugo je radila u oblasti socijalne politike i želim joj puno uspeha na ovako odgovornoj funkciji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije koji pratite našu današnju diskusiju o određenim zakonskim izmenama Zakona o privatizaciji, i to po hitnom postupku, jer je jako važno da se primena ovog zakona obezbedi što pre, jer na taj način izbegavamo štetne posledice, kako na socijalnom, tako i na privrednom planu.
Ovaj zakon otkloniće mnoge nedostatke prethodnog zakona. Kao primer ću uzeti predlog Vlade da se određeni subjekti privatizacije izuzmu, a to su subjekti koji imaju strateški značaj za našu državu. Ne smemo zaboraviti da upravo u tim strateškim firmama je zaposleno oko 25 hiljada radnika, tako da odlazak ovih firmi u stečaj i gubitak posla za veliki broj građana dovodi do velikih potresa u Republici Srbiji, kako na socijalnom, tako i na privrednom planu.
Odlaganje isteka roka za zaštitu od prinudne naplate na jednu godinu od dana stupanja na snagu zakona, otvara se mogućnost da se pokuša sa revitalizacijom ovih subjekata i sa očuvanjem radnih mesta.
Sve što nije završeno prethodnih 15 godina, sada moramo da završimo, i to pomoću tri glavne promene Zakona o privatizaciji. Preduzeća za koja su objavljeni tenderi za privatizaciju dobijaju zaštitu do 31. oktobra, Vlada za manji broj preduzeća može doneti odluku o zaštiti do godinu dana i procena tržišne vrednosti na dan 31. decembra poslednje poslovne godine – tu se traži usaglašavanje stanja imovine, obaveza i kapitala u prodajnoj dokumentaciji sa faktičkim stanjem, da se odstupanja svedu na najmanju moguću meru.
Poenta je, dakle, da se za maksimalan broj preduzeća nađe strateški partner ili da ih prodamo. Dobro je da je pripremljen ozbiljan tranzicioni fond od 16 milijardi dinara i u dogovoru sa MMF-om ne treba da kršimo pravila. Suština je da svi radnici čija preduzeća uđu u probleme, da uzmu otpremnine i na taj način, bar privremeno, reše svoj socijalni problem. Novi zakon odrediće ko ide u raj a za koga više nema šanse. Priča mora da se okonča najbolje moguće za državu, ali i za armiju ljudi koji će ostati bez radno-pravnog statusa.
Važno je napomenuti da u svim aktivnostima nema ništa loše ukoliko su te aktivnosti transparentne i bitno je da nema transakcija koje se rade mimo zakona.
Sada imamo tri grupe firmi. U prvoj se nalazi 17 firmi koje su zaštićene od poverilaca godinu dana, u drugoj grupi se nalazi 28 preduzeća za koja je validna dokumentacija i za njih će se raspisati drugi krug, javni poziv za prodaju, a u trećoj je 117 firmi, gde zaštita od poverilaca prestaje 31. maja. Za preostalih 340 nema nade. To znači da će morati u stečaj.
Radnici preduzeća koja Vladinim planom budu otišla u stečaj, mogu da računaju na pomoć tranzicionog fonda, a sredstva koja dobijaju ne treba da potroše na tekuću potrošnju, već za pokretanje sopstvenog biznisa, bilo da rade samostalno ili udruživanjem kroz osnivanje novih malih firmi. Ponoviću, u toj armiji ljudi koji ostaju bez radnog angažmana, značajan je broj ljudi koji su odlučni u svojoj profesiji i samo treba imati malo hrabrosti, i neka ovo bude jedna vrsta mog apela, da sredstva koriste za investiciono ulaganje i tako krenu u bolju budućnost, da sigurno zarađuju za sebe i za svoje porodice.
Izvlačimo zaključak da su dosadašnji pozitivni privatizacioni efekti krajnje skromni, a da su oni negativni u svojoj punoj meri došli do izražaja. Proces privatizacije još uvek je daleko od svog savršenog kraja, ali naša Vlada sve čini da svojim aktivnostima sačuva što je moguće više radnih mesta.
Meni je apsolutno jasno da privatizacija nije magična mašina za stvaranje profita i da neće baš tako brzo da dovede do rasta efikasnosti. Stanje koje smo nasledili je da su preduzeća ekonomski oslabljena, položaj zaposlenih je veoma težak. Neko je zaboravio pre nas da privatizacija nije samo ekonomska stvar, već je uvek socio-politička stvar.
Naša Vlada čini sve i ulaže maksimalne napore da u svom tranzicionom procesu postigne pozitivne pomake, kako u postizanju makro-ekonomske stabilnosti, tako i u smanjenju stope nezaposlenosti. Dakle, mi nećemo da rušimo započeto, ali moramo da ispravljamo greške i dal vršimo dalju afirmaciju elemenata neophodnih za efikasnu tržišnu privredu.
Na kraju, jako je važno da kažem da ova Vlada neće davati subvencije za neproduktivna preduzeća, već smelo ulazi čak i u reformu javnog sektora, što će biti jedna ključna determinanta uspešnosti jedne Vlade.
I da rezimiram današnju diskusiju, privatizacija će biti okončana u zakonskom roku i proces će biti vođen u skladu sa svim zakonskim pravilima. Biće potpuno javan i otvoren. U Danu za glasanje, sa svojim kolegama iz Poslaničke grupe SNS, podržaću ovaj Predlog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o suđenju u razumnom roku i ja ću tim povodom reći nekoliko reči.
Pravo na suđenje u razumnom roku je ljudsko pravo i ne može neposredno da se ostvari na osnovu ustavne norme i neophodno je da se zakonom propiše način njegove zaštite. To pravo je element, derivat prava na sudsku zaštitu. Ovo pravo ostaje bez dejstva ako se ne garantuje i ukoliko se ne oživotvori. Izuzev ustavne žalbe pravo na suđenje u razumnom roku gotovo nikada nije bilo štićeno u Srbiji do 2013. godine. Stranka nije imala gotovo nikakva prava da sama zahteva zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, već se to prepuštalo sudskoj i pravosudnoj upravi i njihovoj diskrecionoj oceni.
Jedini instrument koji je figurirao osim ustavne žalbe je bilo podnošenje pritužbe, ali je taj postupak bio nedovoljno uređen. Novelama Zakona o uređenju sudova iz 2013. godine u naš sistem je uvedena zaštita prava na suđenje u razumnom roku. Po sredi je nekoliko odredbi koje stranka u sudskom postupku garantuju dva kombinovana prava. Najpre zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku praćen žalbom i naknadu za povraćaj prava na suđenje u razumnom roku.
Potrebno je doneti zakon koji će u celini uređivati pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Osnovni cilj ovog zakona je da se predvide delotvorna pravna dejstva koja bi omogućila zaštitu ustavnog prava na suđenje u razumnom roku i sudovima treba da se omogući fleksibilnost u odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Sve zavisi od okolnosti pravne stvari. Treba postići da stranke učestvuju aktivno u otklanjanju povreda prava na suđenje u razumnom roku.
Smatram da osnovni motiv stranke treba da bude ubrzanje sudskog postupka, a ne novčana naknada. Mora se vodi računa da se ovim ne opterete sudovi, kao što je jedan od ciljeva ujednačenja prakse za određivanje visine obeštećenja, tj. novčana naknada za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku.
Jedan od ciljeva ovog zakona jeste smanjenje broja pritužbi Evropskom sudu za ljudska prava za povredu prava na suđenje koji se podnosi protiv Republike Srbije. Pravna sredstva kojima pribegavamo moraju biti takva da mogu da se podnesu u svakoj fazi sudskog postupka, čime se uzima u obzir ukupno trajanje postupka. Pravno sredstvo mora biti takvo da može da obezbedi korekciju postupka izričito ili pak prećutno priznanje države da je došlo do povrede prava stranke. Najdelotvornije je ono koje je namenjeno ubrzanju postupka. S toga, zakonodavac smatra da je najefikasnije u pravni sistem uvesti dve vrste pravnih sredstava. To su ona koja ubrzavaju sam postupak i ona kojim se garantuje obeštećenje.
Pravno sredstvo kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku smatra se delotvornim samo ukoliko je ispunilo dva uslova, da delotvornost postoji u stvari normativiteta i da ona postoji u praksi. Na državi Srbiji je teret dokazivanja ove činjenice pred sudom. Prvi korak, reč je na zakonodavcu, a poslednji korak na sudovima i javnim tužilaštvima.
Merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku dužni su da primene predsednici sudova kada odlučuju o osnovanosti prigovora i žalbe, ali i pravobranilaštvo kada primi predlog stranke za poravnanje i parnični sud kada primi tužbu kojom stranka zahteva novčano obeštećenje.
Zakon svakako ima i preventivnu ulogu, sama sudska zaštita prava na suđenje u razumnom roku trebalo bi deluje kao sredstvo koje sprečava nastanak budućih povreda i ubrzava postupak pred sudovima. Moramo da konstatujemo da je sumorna statistika u našem pravosuđu, ali to ne datira od poslednje dve godine, već dugi niz godina pre toga. opšti strateški cilj jeste da se ukupan broj predmeta u sudovima Republike Srbije smanji za 80% do 2018. godine. Plan je da 2018. godine ne bude nijednog predmeta starijeg od 5 godina, da se za 80% smanji broj predmeta starih između dve i pet godina i da se za 60% smanji broj predmeta koji traju dve do tri godine.
Na mene poseban utisak ostavlja podatak da postoji 10.000 radnih sporova, a znamo da moraju biti rešeni u roku od šest meseci. Zanima me šta će država preduzeti po pitanju radnih sporova koje će svakako dobiti radnici usled dobijanja nezakonitih otkaza i usput bahatih direktora koji sada možda nisu na rukovodećim pozicijama, ali su vršili zloupotrebe dajući otkaze. Sve te naknade šteta država će svakako morati da podnese i isplati iz svog budžeta, a ti direktori možda sada u nekom drugom poslovnom ambijentu kreiraju politiku rukovođenja.
Sasvim nam je jasno šta hoćemo sa ovim predlogom zakona, da ubrzamo sudski postupak, da rasteretimo sudski postupak, da smanjimo žalbe građana pred Evropskim sudom za ljudska prava. Na kraju, u Danu za glasanje kao pripadnik poslaničke grupe SNS svakako da ću podržati i ovaj zakon i druge zakone koji se nalaze danas na dnevnom redu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, želela bih samo da kažem da ću se pridružiti svojim kolegama iz koalicione većine i da se zalažem za odbijanje ovog amandmana iz prostog razloga što sam prošli put kada smo ovde vodili načelnu raspravu čula veoma neozbiljne predloge, pa čak i da se uništi, odnosno da Nacionalna služba ne treba da postoji na teritoriji naše države. Ako uzmemo i malo se pozabavimo ozbiljnom analizom videćemo da to gotovo niko nije uradio iz zemalja u okruženju pa gotovo nigde u svetu. Uvek postoji državna agencija koja se bavi ozbiljno ovim poslom.
Iz prostog razloga govorim zato što je Nacionalna služba jedna vrlo dinamična, vrlo moderna javna služba čija posvećena zaposlenih je na jednom vrlo impresivnom nivou. Da bi ti zaposleni mogli da rade predano svoj posao, da imaju valjanu realizaciju kada rad taj posao, o tome zaista mora neko da brine. Onda da se malo vratimo u nazad kada smo i birali članovi upravnih odbora, bilo je sigurno da smo poštovali neke kriterijume koji moraju da se poštuju. Evo, npr. ja sam član lokalnog saveta u lokalnoj samoupravi grada Čačka i nije slučajno zato što sam se bavila zapošljavanjem, konkretno direktnim posredovanjem. Smatram da svako, kako reče kolega Stojmirović, znači ko se bavi i snosi odgovornost kada učestvuje u jednom upravnom odboru mora da zna taj posao da radi i mislim da su prošla ta vremena kada je neko mogao pasivno da sedi u tom upravnom odboru, da uzme honorar i da apsolutno nema nikakav učinak u svom poslu.
Lično smatram da posao Nacionalne službe je ozbiljan posao, tamo sede vrlo ozbiljni ljudi, bore se da putem svojih korporativnih planova dostignu nivo službi iz zemalja iz okruženja i iz zemalja EU. Zato vas molim da zaista budemo složni kada treba da se odbije ovaj amandman. Hvala vam.

Ja bih htela samo da kažem nekoliko reči. Žao mi je što je kolega poslanik Živković van sali, ali htela bih da kažem da neko ko jača privrednu koheziju i ko se zaista zalaže da imamo ravnomernu zastupljenost kako naših socijalnih partnera, kako poslodavaca, pa i nezaposlenih na jednoj strani, upravo je nacionalna služba na teritoriji naše države, pa i svuda u okruženju.
Znate šta mi je zasmetalo, kada kolega poslanik priča da nacionalna služba sprovodi puku statistiku. Nije, gospodo, tačno. Ja mogu da vam kažem da je kolega Marijan Rističević gotovo od početka ovog skupštinskog saziva govorio neprestano o činjenici da poslanik koji komentariše da se novac deli na neki način vrlo čudan, da se apsolutno ne poštuju nikakvi kriterijumi, nije tačan iz prostog razloga što je i sam poslanik korisnik kredita Fonda za razvoj, a onda mi iz nacionalne službe postavljamo pitanje – na koji način je ta mera efikasna ako se kasnije ta firma proda i baš me živo zanima kakva je bila realizacija zapošljavanja iz jednog takvog poduhvata Fonda za razvoj?
Srpska napredna stranka verujem da nije tada učestvovala u raspodeli tih novčanih sredstava, pa samim tim nije bila u prilici da prati realizaciju te mere. Toliko.

Samo ću da kažem zbog čega ovaj amandman treba odbiti.
Moram da vam kažem da aktivna politika zapošljavanja i nije zabetonirana ploča na nivou jedne kalendarske godine. Evo, navešću vam i primer, da vam bude jasnije. Ako imate jednog poslodavca kome treba deset zavarivača, vi pogledate na vašoj evidenciji, nemate takvog profila, vidite po teritorijalnoj pokretljivosti da na teritoriji šire regije nemate takođe taj profil, a znate, da bi neko došao npr. da radi u Beogradu iz Subotice, mora da povlači svoju porodicu, iziskuje neke druge troškove. Vi ćete onda da pribegnete aktivnoj meri zapošljavanja, obuka za poznatog poslodavca. Pa ćete onda iz grupe bravara, kojih imate možda 360 na evidenciji, da povučete deset lica, ne uvek deset, nego malo više jer neki neće proći obuku, ne završe svi koji krenu na obuku. Vi ćete za, na primer, period od tri meseca plasirati tu meru, osposobiti devet bravara. Od njih će biti dobrih deset zavarivača i time ćete izaći u susret jednom poslodavcu koji ima nameru zaista te ljude i da zaposli.
Upravo sam ovim primerom pokazala kako to Nacionalna služba radi na terenu, kako modifikuje svoje mere, menja ih u hodu jer, prosto, to je neminovnost sada u ovako vrlo teškim uslovima privređivanja. Toliko.

Evo ja ću se potpuno pridružiti i razmišljanjima predlagača Odbora za rad i socijalnu politiku i zapošljavanje kao i prethodnom kolegi koji je imao svoje izjašnjavanje po pitanju amandmana, ali, ono što niko nije dotakao u obrazlaganju jeste činjenica da, a to će vam samo moći reći ljudi koji su konkretno uključeni kada treba da vrše selekciju ljudi koje uključuju u proces javnih radova, nezaposlenih lica, imate situaciju na terenu da ti ljudi koji vi radno angažujete u zavisnosti od vrste javnog rada, da je tu jako česta fluktuacija, pogotovo ko se radi o nisko kvalifikovanoj radnoj snazi.
Ako imate npr. javni rad čišćenje neke reke, imate izuzetnu situaciju da ljudi na terenu izbegavaju ili pak pribegavaju nekim određenim bolestima, kako bi izvrdali određeni javni rad, pogotovo ukoliko se radi o niskoj kvalifikacionoj strukturi. Ako je npr. Gradska biblioteka raspisala javni rad i onda treba da angažuje pet profesora književnosti, verujte tu neće biti nikakve fluktuacije, ljudi poštuju taj posao i predano rade i znate i sami da je svaki javni rad oročen vremenom znači najduže traje šest meseci i odmah treba da vam bude jasno da u zavisnosti od vrste javnog rada zavisi i sam način potpisivanja ugovora sa određenim licima. Toliko.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici, danas govorimo o vrlo važnoj izmeni zakona kojim se uređuje pitanje zapošljavanja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Kako ste vi ministre izjavili početkom ove godine, ova 2015. godina, slobodno može da se okategoriše kao godina borbe za zapošljavanje posebno mladih ljudi i jasno je da će efekti i mere koje se budu preduzele biti vidljive krajem 2015. godine, jer svake godine za preduzeća u restrukturiranju se odvajalo 708 miliona evra, a sada to više neće biti slučaj i bitno je da radnici neće biti na ulici.
Niko od ljudi koji postaju višak u smislu radnog angažovanja, neće otići na ulicu bez otpremnine i odgovarajućeg socijalnog paketa. Za našu državu je i te kako značajno da vidimo ko će od tih preduzeća uspeti da u ovom periodu pronađe, dakle, strateškog partnera ili da budu ta preduzeća uspešno privatizovana.
Akcioni plan zapošljavanja Vlada donosi na godišnjem nivou i predlažu se nove mere i programi u skladu sa potrebama lokalnog tržišta rada i na osnovu analize efekata prethodno sprovedenih mera.
Upravo tim predloženim merama se unapređuje proces kreiranje mera i programa aktivne politike zapošljavanja, boljom analizom i korišćenjem postojećih podataka što su sve aktivnosti koje se sprovode uz podršku Svetske banke.
Predlogom zakona se smanjuje broj članova Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje sa devet na sedam i to sve u cilju racionalizacije i postizanja ušteda. Ono što posebno odlikuje Nacionalnu službu je permanentno usavršavanje zaposlenih kroz različite obuke, treninge i seminare, gde se podiže nivo kompetencija zaposlenih tako da mogu da podnesu proces reorganizacije i da unaprede učinak svojih zaposlenih.
Vrlo je bitno da se shvati kako kontrolisati određene troškove koji su nužni u pogledu plasiranja određenih mera. Ja ću navesti jedan primer. Ako imamo, na primer, situaciju da u jednoj lokalnoj sredini nemamo, znači, interesovanje poslodavaca za obukom za poznatog poslodavca, pa svakako da tu meru nećemo da koristimo, a imamo na primer iskazanu potrebu za stručnom praksom i mi ćemo upravo tada pribeći toj meri. Znači, ljudi koji su završili fakultete i posebno je preko potrebno da oni upravo kroz tu meru stručne prakse steknu potrebna znanja u određenoj oblasti.
Kao u svakom poslu, za realizaciju takvih mera potrebna su, znači finansijska sredstva. Visina troškova uslovljena je raspoloživim sredstvima u finansijskom planu Nacionalne službe za svaku kalendarsku godinu kao i planiranim obuhvatom nezaposlenih pojedinim vrstama mera aktivne politike zapošljavanja.
Član 7. ovog Predloga zakona bavi se sprečavanjem zloupotreba oko korišćenja prava na novčanu naknadu i vi ste ministre malopre to odlično obrazložili, znači, time se jasno na neki način sprečavaju sve moguće zloupotrebe i naveli ste upravo primer kako treba, ne treba podučavati nezaposlene kako da tuže svoju državu, već im treba pronaći posao i dati im da budu radno angažovani, a to upravo znači da se samo poštuje član 66. zakona, da oni ponovo, znači, da bi koristili to pravo moraju biti u osiguranju najmanje u neprekidnom trajanju od 12 meseci ili pak sa prekidima u poslednjih 18 meseci.
Član 90. jasno precizira da ta novčana naknada ne može biti viša od 160 niti niža od 80% minimalne zarade utvrđeno u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vrši isplata novčane naknade. Time su znači sprečene te zloupotrebe, jer u praksi se dešava da u radnoj knjižici piše jedno, a ono je sasvim drugačije kada vi odete i uzmete listing nezaposlenog lica.
Znate, ja moram da kažem da je moja praksa pokazala obzirom da sam radnik Nacionalne službe za zapošljavanje, da imate situaciju da mnogi poslodavci stavljaju pečate neodgovorno u radnu knjižicu, a vi kada uzmete njihov listing vi vidite da nedostaju doprinosi i da ste u problemu.
Član 16, detaljnije se uređuju obaveze i odgovornosti nosioca poslova zapošljavanja u postupku posredovanja za zapošljavanje u inostranstvu. U praksi su očene nepravilnosti u radu Agencija za zapošljavanje u postupku posredovanja koji se ogledaju nedovoljno u informisanosti o mogućnostima i uslovima zapošljavanja, oblikom i načinu zaštiti u skladu sa Ugovorom o radu kao i o pravima po povratku sa rada iz inostranstva.
Raduje me činjenica da je finansijskim planom za 2015. godinu sa jasnim projekcijama za 2016. i 2017. godinu za finansiranje programa mera aktivne politike zapošljavanja opredeljeno 2,8 milijardi dinara i 500 miliona za osobe sa invaliditetom.
Važno je da shvatimo da se ovim zakonom sprečavaju štetne posledice po radu organa i organizacija u vezi sa ostvarivanjem prava na novčanu naknadu od strane više 1.000 korisnika kao i bolja zaštita građana Republike Srbije kada odlaze na rad u inostranstvo.
U Srbiji je broj nezaposlenih za 3% procenta manji od istog perioda prošle godine. U Srbiji imamo sada 766, 500 hiljada nezaposlenih. Prioritet su mladi do 30 godina i osobe starije od 50 godina. Ne bih želela da populacija ljudi koji pripadaju od 30 do 50 godina života smatraju da su zanemareni od strane Nacionalne službe, naprotiv, to su ljudi koji daju upravo najveći doprinos u radu i vrlo su edukovani za posao koji obavljaju i vrlo lako se transformišu kada je u pitanju i promena zaposlenja.
Što se tiče moje lokalne samouprave, u privredi grada Čačka, sada je uposleno 13.470 radnika, što je složićete se tri puta manje nego pre dve decenije. Naime, pre 23 godine u Čačku je bilo zaposleno 44.575 radnika, a danas ih je dakle oko 25 hiljada.
U privredi je radilo 34.500, danas trostruko manje. Jasno je da razlog ovog sunovrata leži u sankcijama koje su zadesile našu zemlju devedesetih godina i svakako katastrofalni efekti privatizacije.
Čačanska preduzeća u kojima je promenjena vlasnička struktura, pre dobijanja novih gazda zapošljavala su preko 12 hiljada radnika, a sada ih je u radnom odnosu nešto više od 2.500.
Kako bi učinila određene napore u saniranju takve situacije, Nacionalna služba je imala sluha, pa još 2006. godine inicirala formiranje lokalnih saveta za zapošljavanje i Čačak je definitivno umeo da razume u čemu je problem i jedan je od prvih lokalnih samouprava koji je formirao lokalni savet za zapošljavanje i od 2006. godine do dana današnjeg, apsolutno vrši izdvajanja iz lokalnog budžeta za zapošljavanje svojih sugrađana.
Ove godine 12. februara Gradsko veće grada Čačka usvojilo je akcioni plan zapošljavanja grada za 2015. godinu.
Za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja u gradskom budžetu je izdvojeno ukupno 30 miliona dinara, a očekuje se učešće države sa sedam miliona a za javne radove, država će izdvojiti četiri miliona dinara.
Jasno su utvrđene tri mere koje će grad Čačak finansirati, najpre subvencije poslodavcima za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima, zatim subvencije za samozapošljavanje i javni radovi na teritoriji grada.
Prva mera predviđa da upravo onaj poslodavac koji zaposli preko pet lica sa evidencije, a preduslov je da budu tri meseca pre nego što krenu u tu meru, da budu da se nalaze na evidenciji zaposlenih i za ovu meru je predviđeno 17 miliona dinara. Subvencija za samozapošljavanje iznosi sada po licu 160 hiljada dinara. Svih ovih prethodnih godina izdvajali smo po 200 hiljada, međutim, hteli smo da uravnotežimo priču sa Republikom i da ne pravimo razliku da olakšamo posao ljudima koji prate sve te ugovorne obaveze. Za treću meru, javne radove, izdvaja se pet miliona dinara, a maksimalna dužina javnog rada iznosi šest meseci.
Koristim ovu priliku da građanima Srbije kažem da moje kolege iz Nacionalne službe potpuno besplatno, odnosno u okviru svojih redovnih radnih aktivnosti koje oni imaju kao zaposleni, na osnovu ugovora koji potpisuje direktor Nacionalne službe sa lokalnim samoupravama, oni upravo taj posao sklapanja ugovora, praćenja ugovornih obaveza obavljaju savesno i odgovorno za naše građane.
Na kraju mog današnjeg izlaganja, slobodno mogu da kažem da gotovo ni jedno ministarstvo, pa ni Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike ne može samo da se izbori sa ovako jako velikim problemom nezaposlenosti jer smo svesni koliko je to jedan kompleksan problem koji je prisutan kod nas i samo ćemo zajedničkim aktivnostima države i društva u celini to postići.
Želim da pohvalim našeg ministra koji je ovde sa nama iz razloga što je uspeo da uvede jednu integraciju korisnika novčane socijalne pomoći. To nikada nije pošlo za rukom gotovo nikome pre vas zato što mi nismo na lokalu mogli da postignemo dogovor sa ljudima iz Centra za socijalni rad. Dolazili su nam ljudi od dva metra potpuno radno sposobni i traže izvod sa evidencije da se nalaze kod nas. Mi kažemo – Zar ne možete da se angažujete u nekom javnom radu da nešto korisno uradite? Nije bilo shvaćeno dobronamerno, čak znam i kada ste vi to uspeli, kada ste predložili da se primeni, nije naišlo baš na odziv. Međutim, svako ko je radno sposoban treba da zaradi novac i nema potrebe da zavisi od socijalne pomoći.
Toliko od mene i hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima i kolege poslanici, na današnjoj sednici reći ću samo nekoliko reči o sporazumima koji su danas na dnevnom redu.
Kao treća tačka dnevnog reda na ovoj Četvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja je Sporazum između Srbije i Kanade o podsticanju i zaštiti ulaganja.
Sporazum je potpisan 1. septembra 2014. godine u Beogradu i želja je da strane ugovornice ustanove pravni okvir u kome će se obezbediti dodatno privlačenje investitora. Ovim sporazumom ulagačima se garantuje puna zaštita i bezbednost njihovih ulaganja.
Ulagačima iz zemalja ugovornica se garantuje da u odnosu na njihovo ulaganje neće biti izvršena eksproprijacija niti pak neka druga mera države, osim u slučajevima propisanim zakonom i po strogo propisanom postupku, kao i da će sve biti praćeno jednom efikasnom i efektivnom naknadom.
Za izvršavanje Sporazuma o podsticanju i zaštiti ulaganja između Republike Srbije i Kanade ne stvaraju se posebne finansijske obaveze za Republiku Srbiju.
Ukoliko analiziramo stanje koje je sada aktuelno, slobodno možemo reći da je kanadska privreda vrlo zainteresovana za ulaganje u Srbiju, posebno u oblasti energetike, rudarstva, poljoprivrede, prehrambene industrije i infrastrukture.
U Srbiji posluje više od 50 kanadskih kompanija i evidentno je da postoji obostrani interes za unapređenje ekonomske saradnje dve zemlje. Kanada svesrdno podržava reforme i evropski put Srbije i zalaže se za ubrzani razvoj ekonomske saradnje.
U prošloj godini, robna razmena između Srbije i Kanade uvećana je blizu 50%, ali u narednom periodu očekuje se veće ulaganje i veće uvećanje izvoza iz Srbije u Kanadu.
Pored ekonomske, očekujemo svakako i unapređenje saradnje u oblasti obrazovanja.
Četvrta tačka dnevnog reda tiče se Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji. Želja potpisnica sporazuma ove dve zemlje je da se intenzivira i devirzifikuje njihova uzajamna trgovina, vodeći se principima jednakosti, zajedničkog interesa i međunarodnog prava.
Ekonomska saradnja ove dve zemlje za sada je na niskom nivou i uglavnom je to robna razmena. To je svakako ispod potencijala privrede ove dve zemlje i taj nivo robne razmene je nezadovoljavajući, gotovo simboličan. Zato je i došlo do ovog sporazuma, jer se očekuje da će upravo on pružiti dobru osnovu za jedno intenziviranje ekonomske saradnje i prosperiteta.
U prvih sedam meseci 2014. godine vrednost izvoza u Republiku Jermeniju iznosila je 1,1 milion dolara, a celokupna vrednost uvoza robe jermenskog porekla 63 dolara - odnosilo se uglavnom na uvoz folije od aluminijuma.
Za izvršavanje ovog sporazuma sredstva će se obezbediti u okviru limita utvrđenih fiskalnom strategijom, na razdelu ministarstva nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Što se tiče Sporazuma između Vlade Srbije i Gruzije u oblasti turizma, on treba da omogući institucionalni okvir za jačanje saradnje između zemalja potpisnica sporazuma, a to opet za rezultat ima jačanje ukupnih ekonomskih odnosa između ove dve države.
Zvanična statistika pokazuje i beleži da se turistički promet sa Gruzijom tretira kao dolazak iz ostalih evropskih zemalja, što je potvrda skromnih rezultata. Potencijalni turisti iz Gruzije nisu dovoljno upoznati sa turističkim potencijalima sa kojima Srbija raspolaže.
Naglasak se u članu 1. Sporazuma stavlja na jačanje saradnje, na povećanje razumevanja istorije i kulture obe zemlje. Član 3. predviđa da se saradnja ostvari putem promocije organizovanih grupnih i individualnih turističkih putovanja između ove dve države. To se još može upotpuniti razmenom turističkih informacija, kao i podržavanjem razvoja kadrova u oblasti turizma i ugostiteljstva.
Članom 6. predviđeno je formiranje mešovite komisije, koja na osnovu svog poslovnika uređuje i prati aktivnosti između predstavnika institucija dve zemlje kojima je nadležnost oblast turizma.
Što se tiče 6. tačke dnevnog reda, ona se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti turizma, što nije u skladu sa tradicionalno dobrim ukupnim bilateralnim odnosima.
Takođe, i ovde imamo situaciju da su jako skromni rezultati, a sporazum treba da unapredi saradnju u oblasti turizma ove dve zemlje, da podstakne bilateralnu razmenu i da uspostavi direktne kontakte između nadležnih organa u oblasti turizma, turističkih agencija, kao i drugih relevantnih subjekata i organizacija koje se bave turističkom delatnošću. Na primer, predviđeno je jačanje i razvoj turističke infrastrukture, materijalne baze, kao i investiranje u turističku industriju.
Član 7. predviđa organizaciju seminara za turističke zvaničnike i profesionalce. Članom 9. predviđeno je osnivanje radne grupe za turizam u cilju praćenja primene ovog sporazuma, a bitno je reći i da se zalažemo za sprovođenje Zakona o potvrđivanju ovog sporazuma i bitno je reći da to ne iziskuje neka posebna sredstva kada je u pitanju budžet Republike Srbije.
U Danu za glasanje poslanička grupa Srpske napredne stranke svakako da će podržati ove sporazume o kojima smo danas vodili diskusiju, kao i izbor sudija koji je nastao kao zvaničan predlog Visokog saveta sudstva. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, uvaženi učenici koji svojim prisustvom doprinosite javnosti rad ovog visokog doma. Želim da kažem da danas govorimo o veoma važna četiri Predloga zakona.
Prvi zakon o kome danas govorimo jeste Zakon o ograničavanju, raspolaganju imovinom u cilju sprečavanja terorizma koji treba da reši mnoge probleme.
Donošenjem ovog zakona unapređujemo borbu protiv terorizma ustanovljavanjem sistema preventivnih i represivnih mera protiv finansiranja terorizma.
Još od 1. januara 2006. godine stupio je na znaku Krivični zakon i odredba člana 393. finansiranje terorizma inkriminisano je kao posebno krivično delo. Takođe, propisana je i obaveza ustanovljavanja zakonskog okvira za preduzimanje preventivnih mera na sprečavanju finansiranja terorizma, kao i obezbeđivanje efikasne međunarodne saradnje sa drugim državama članicama na ovom planu.
Važno je istaći da zadržavanjem trenutnog stanja i neregulisanjem ove oblasti zakonom država ne bi mogla na adekvatan način da odgovori međunarodnim obavezama preuzetim članstvom u međunarodnim organizacijama i ratifikacijom relevantnih međunarodnih pravnih akata.
Zakon se donosi po hitnom postupku, jer se njegovim donošenjem ispunjavaju međunarodne obaveze i usklađuju propisi sa propisima EU. Nameće nam se pitanje – kakve će efekte imati donošenje ovog Predloga zakona. Njegovo donošenje propisuje određene obaveze i to najpre na organe javni vlasti, pri tom mislim na Vladu, Ministarstvo nadležno za spoljne poslove, MUP, Organ nadležan za bezbednosne i obaveštajne poslove, Uprava za sprečavanje prava novca, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, sudovi i javni beležnici.
Zatim, ovaj zakon ima određene obaveze i za fizička lica koja imaju poslove ili druge slične odnose sa označenim licem ili kod kojih se imovina nalazi, i pravna lica, banke, računovodstvene agencije, osiguravajuća društva, brokersko-dilerska društva.
Efikasna primena zakona će zahtevati dodatnu edukaciju i specijalizaciju u ovoj oblasti zaposlenih u organima javne vlasti koji će učestvovati u sprovođenju zakona. Primena ovog zakona izazvaće troškove građanima i privredi, s tim da se navedena posledica ne može izbeći pošto je donošenje ovog zakona međunarodna obaveza Republike Srbije proistekla iz članstva države u organizaciji UN.
Sa druge strane, troškovi će se opravdati, jer primenom ovog zakona unapređuje se borba protiv terorizma, ustanovljavanjem sistema preventivnih i represivnih mera, protiv finansiranja terorizma, kao prethodne neophodne faze u vršenju terorističkih akata.
Tako povećavamo opštu sigurnost u državi, a doprinosimo da Srbija bude prepoznata kao jedan pouzdan partner Međunarodnoj zajednici i u borbi protiv terorizma kao jednog zaista globalnog problema koji moramo da rešimo.
Očuvanost, integritet i stabilnost kreditnih i finansijskih institucija i poverenje u finansijski sistem u celini mogu ozbiljno biti ugroženi pokušajima pojedinaca ili grupa da pribave zakonito ili nezakonito stečen novac u svrhe preduzimanja akata terorizma.
Ovim zakonom svakako treba preventivno da se utiče na označena lica i sa njima povezana lica tako da izbegavaju uspostavljanje poslovnih odnosa sa licima iz Srbije, jer će biti svesni rizika da će biti prijavljeni nadležnim državnim organima i da će raspolaganje njihovom imovinom biti ograničeno.
Time će biti sprečena eventualna zloupotreba domaćeg finansijskog tržišta u cilju finansiranja terorizma, a to će doprineti boljoj oceni Srbije na međunarodnom planu u smislu njenog poslovnog i investicionog rejtinga.
Sprečavanje zloupotrebe domaćih pravnih i fizičkih lica za finansiranje terorizma i očuvanje integriteta, reputaciju i stabilnost finansijskog sistema, doprineće povećanju jedne opšte pravne sigurnosti u državi Srbiji.
Mnoge relevantne organizacije imale su priliku da daju svoje sugestije kada se ovaj zakon nalazio u formi nacrta, a čak su svoje sugestije dali i eksperti Saveta Evrope i uglavnom, sve se to ticalo tehničkih pitanja, a u pitanju je čak bilo i jezičko prilagođavanje.
Ovim zakonom je predviđeno da ministar nadležan za poslove finansija, u obavezi je da u roku od šest meseci nakon stupanja na snagu ovog zakona, donese odgovarajuće podzakonske akte, koji će regulisati načine na koje će pravna i fizička lica ispunjavati svoje obaveze izveštavanja i o načinu na koji će nadležni državni organi postupati po podnetim obaveštenjima.
Drugi zakon o kome danas govorimo je Carinski zakon i njegova savremenost se ogleda u činjenici pojednostavljenja carinske procedure, njenog bržeg i efikasnijeg obavljanja, što sve zajedno doprinosi ubrzanju carinskog postupka i smanjenju troškova u spoljno-trgovinskom prometu.
Što se tiče izmena i dopuna u delu gde je regulisana materija carinskih prekršaja, tu bi smo najpre ukazali na osnovni cilj carinskih zakona, a to je zaštita ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije, zatim, zaštita Republike Srbije od nezakonite ilegalne trgovine, bezbednosti, zaštita ljudi i životne sredine, kao i olakšavanje međunarodne trgovine.
Carinskim zakonom uređuju se carinske radnje i postupci, kao i prava i obaveze lica i carinskog organa, koje iz tih radnji i postupaka proističu.
Svi učesnici u carinskom postupku, dužni su da se ponašaju u skladu sa propisima, jer svako nepoštovanje propisa, svakako za sobom povlači određene sankcije.
Ja ću iskomentarisati Predlog zakona, članove 14. i 15. kojim se menjaju čl. 229. i 231. Carinskog zakona.
Izmene se tiču obezbeđenja za naplatu carinskog duga. Umesto dosadašnje bankarske garancije, kao oblik obezbeđenja, izmenama je predviđeno da svako lice sa prebivalištem, odnosno sedištem u Republici Srbiji može biti garant ukoliko je predložena garancija prihvatljiva po oceni carinskog organa.
Članom 22. Predloga zakona menja se član 296. Carinskog zakona. Ovom izmenom, predviđena je blaža novčana kazna za učinioce prekršaja, pod uslovom da carinska vrednost robe koja je predmet prekršaja, ne prelazi iznos od hiljadu evra u dinarskoj protivvrednosti, preračunato u skladu sa članom 54. ovog zakona.
Član 26. Predloga zakona, izmenjen je član 302. Carinskog zakona, tj. propisana je drugačija nadležnost organa.
Prema novom zakonskom rešenju, carinski organ izdaje prekršajni nalog za prekršaje, za koje je propisana kazna u fiksnom iznosu, a za prekršaje za koje se ne izdaje prekršajni nalog, carinski organ podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Želim da kažem i nekoliko reči o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KWF Frankfurta na Majni i Republike Srbije za projekat energetske efikasnosti u javnim objektima. Ovim sporazumom o zajmu, predviđeno je planirano zaduženje u iznosu od 15 miliona evra, kojim Srbija uzima zajam i sredstva povlači u tranšama sa kamatnom stopom, koja će biti fiksirana za ceo period zajma. Kamatna stopa iznosi 2,1% na godišnjem nivou, a period trajanja zajma je 12 godina. Krajnji rok za njegovo povlačenje je 30. decembar 2017. godine.
Realizacija projekta energetske efikasnosti u javnim zgradama, školama, dogovorena je na međudržavnim konsultacijama između Vlade Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke, održane u martu 2011. godine, po kome je Nemačka strana obezbedila razvojni kredit, najpre od 10 miliona evra, a onda 2012. godine na pregovorima je precizirano da se u tu svrhu dodelu još pet miliona evra.
Cilj projekta je unapređenje energetskih svojstava zgrada, škola i drugih obrazovnih ustanova, sa ciljem da se u njima smanji potrošnja energije i unaprede uslovi za učenje i rad.
Ovim projektom, biće obuhvaćeno oko 30 do 40 naših škola. Lokalni doprinos opština na čijoj se teritoriji nalaze škole i druge obrazovne ustanove, uključene u ovaj projekat za radove na investicionom održavanju, predviđeni su na nivou od 1,5 miliona evra.
Predviđenim merama ostvarila bi se značajna ušteda u pogledu potrošnje energije u školama i drugim obrazovnim ustanovama, a što bi imalo pozitivan uticaj na budžete iz kojih se ti objekti finansiraju.
Na kraju moje današnje diskusije, želim da kažem da treba da se usredsredimo samo da, i kada naša Vlada, koja radi dobro, obezbedi ovakve kredite, da se mi sa nivoa lokalnih samouprava potrudimo da obezbedimo valjanu projektnu dokumentaciju. Jer, ništa nam ne vrede ovakvi povoljni zajmovi ukoliko mi nemamo gotove projekte.
U Danu za glasanje, sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, podržaću ove predloge zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, ja ću svoje današnje izlaganje fokusirati na Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Razlog za predlaganje izmenama i dopuna ovog zakona je obezbeđivanje usklađenosti određenih zakonodavno-pravnih rešenja sa primenom u praksi, a sve u cilju sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine.

Za izdavanje integrisane dozvole čuli smo u prethodna dva dana. Znači, potrebno je sprovesti propisanu zakonsku proceduru koja traje do 240 dana. Donošenje ovog zakona se predlaže po hitnom postupku s obzirom da bi njegovo nedonošenje moglo da prouzrokuje štetne posledice u pogledu ostvarivanja strateškog opredeljenja naše zemlje u procesu pregovora i pristupanja EU, odnosno kontinuirane implementacije propisa u oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine sa propisima EU.

U Republici Srbiji ima 196 postojećih postrojenja i lista postojećih postrojenja je urađena na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i na osnovu Uredbe o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola.

Imajući u vidu dinamiku izdavanja integrisanih dozvola, kao i proces, složenost i praksu izdavanja integrisane dozvole, predviđeno je da će nadležni organ izdati integrisanu dozvolu najkasnije do 31. decembra 2020. godine.

Šta postižemo ovim zakonom? Mislim da se dosta čulo u prethodnom danu. Predložena rešenja su izraz iznalaženja rešenja da se rad novih postrojenja obezbedi nakon probnog rada, do izdavanja integrisane dozvole.

Kakav će uticaj imati rešenja koja su predložena ovim zakonom? Najpre, pozitivan efekat će imati na operatere novih postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, jasnijim utvrđivanjem uslova rada postrojenja u periodu razmatranja zahteva u toku probnog rada odnosno nakon probnog rada u narednih 240 dana, do dana izdavanja integrisane dozvole. Takođe, pozitivan efekat se očekuje i na nadležni organ za izdavanje dozvole, preciziranjem takve dinamike izdavanja integrisanih dozvola, najkasnije do 2020. godine, kojom se nadležnom organu obezbeđuje racionalan i opravdan period vremena za izdavanje dozvole.

Imperativ primene zakonskih rešenja, pa i ovog zakona, jeste da se ovim zakonom omogućava pojava novih privrednih subjekata na tržištu, da se time jača tržišna konkurencija, odnosno stvara se realna mogućnost za ulaganje stranih investicija u izgradnju novih postrojenja, odnosno implementaciju tržišnih standarda i obezbeđivanje pravne sigurnosti i u pogledu primene zakona EU i nacionalnih propisa u ovoj oblasti.

Kada govorimo o ovom zakonskom predlogu, bitno je reći da se ovim zakonom ne menja bitno uređenje nekog pitanja iz ove oblasti. Međutim, javna rasprava nije sprovedena po posebnom programu.

Kao logičan sled nakon određenih izmena i dopuna ovog zakona, relevantni su i određeni izvršni propisi koji se odnose na izdavanje integrisanih dozvola i ja ću neke od njih spomenuti: Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola; Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole; Pravilnik o sadržini samog zahteva; Uredba o utvrđivanju programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole, kao i Zakon o planiranju i izgradnji.

Iskreno verujem da u oblasti životne sredine očekujem veliku ulogu i parlamentaraca koji su se zajedno okupili u okviru zelene mreže, da se izbore da možda određena zakonska rešenja i promenimo i da u okviru te mreže mogu da kažem da su okupljeni predstavnici svih političkih partija. Smatram lično da tu ne treba da bude partijske obojenosti, jer, prosto, problem ekologije, problem našeg zdravog životnog okruženja jeste problem svih nas i mislim da tu nema mnogo razlike da li smo u poziciji ili nismo.

Ako procenjujemo izveštaj o napretku Srbije u ovoj oblasti u toku 2013. godine, od ukupno 161 postrojenja, 105 je podnelo zahtev za integrisane dozvole. U toku 2013. godine izdato je samo šest dozvola. Potrebno je, dakle, ojačati veze između procene uticaja na životnu sredinu i IPPS i iskoristiti njihovu sinergiju.

U lokalnim samoupravama treba osigurati minimalne standarde za preuzimanje zakonskih propisanih obaveza, pre prenošenja nadležnosti. Dakle, znatno moramo da povećamo nivo predviđenog učestvovanja javnosti u integrisanom sprečavanju i kontroli životne sredine.

U 2014. godini od procenjenih 185 instalacija za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja, 162 je podnelo zahtev. Rešeno je 10 dozvola, tri su na republičkom nivou, pet je bilo na pokrajinskom i dve su na nivou lokalne samouprave.

Analizirajući kapacitete Ministarstva, zapaža se da je jako nizak prag znanja podnosilaca zahteva, uprkos brojnim obukama koje su sprovedene.

Ako analiziramo kakav je naš odnos prema stanju životnog okruženja, govori i podatak da je u 40 lokalnih samouprava zaposleno samo 169 ljudi koji se bave zaštitom životne sredine.

Konkretno, u gradu Čačku, iz koga ja dolazim, dugi niz godina problem deponije je bio gorući. Mnogo se kuburilo sa samom lokacijom koja bi bila opredeljena za tu deponiju. Mogu vam reći da smo kao rezultat svega dobili da je Čačak postao jedan od najvećih osnivača regionalne deponije „Duboko“ sa 26,88%. Koliko je to srećno rešenje za moju lokalnu samoupravu govori činjenica da svake budžetske godine za odvoz i deponovanje smeća Čačak izdvaja oko milion evra i nikada nismo na čisto koji je vek trajanja te deponije. Juče je čak i šef naše poslaničke grupe, gospodin Zoran Babić, rekao da je tamo toliko novca otišlo u sanaciju klizišta i neminovnost je da se zacevi Turski potok kako bi se proširilo to telo deponije i kako bi se proširio vek trajanja te deponije.

Htela bih nešto da kažem i o postojanju divljih deponija. Dve godine unazad ja sam na osnovu mapiranja čitave teritorije grada, koju je radila komunalna policija, imala veoma ažurne podatke o tome gde se deponije nalaze, a problem smo sanirali tako što smo kroz javne radove, upravo aktivnošću javnih komunalnih preduzeća, čistili te deponije. Ali, znate šta se dogodilo? Svake godine unazad, gotovo kontinuirano, te divlje deponije su se obnavljale, što znači da našem prosečnom građaninu fali i te kako edukacija, jer on po navici baca i odlaže komunalni otpad onde gde je to navikao da radi. Zbog toga nam je jako važna edukacija, kako od najmlađih, pa i u vrtićima, preko osnovnih i srednjih škola, pa i fakulteta.

Inače, moj grad, grad Čačak važi za izuzetno ekološki savestan grad, jer primarna selekcija otpada je dostigla nivo od 70%, što znači da veliku zahvalnost dugujemo i evropskoj delegaciji koja nas je maksimalno u tome podržala i problem rešila na neki način na nivou okruga, jer smo 184.000 evra dobili upravo za podršku primarnoj selekciji otpada. U tom projektu zajedno su učestvovali: kao aplikant grad Čačak, a Ivanjica i Lučani su bili koaplikanti na tom projektu.

Što se tiče izgradnje transfer stanice, mogu da se pohvalim da će grad Čačak do kraja ove kalendarske godine dobiti i izgrađenu transfer stanicu, što će na neki način podići taj sistem pretovara smeća na jedan viši nivo nego što se to sada radi na deponiji „Prelići“.

Takođe, juče sam čula informaciju da će od septembra meseca doći do formiranja ekološkog fonda. Verujte da me ta činjenica mnogo raduje, zato što naši lokalni budžeti nisu dovoljni da mogu da isprate mnoge projekte u oblasti zaštite životne sredine, a kada se na terenu susretnete vidite da je jako velika aktivnost i sa nivoa mesnih zajednica i sa nivoa škola, pa čak i fakulteta, kada su u pitanju oni mali projekti koji mogu i te kako da imaju svoj doprinos.

U aktivnostima koje se tiču zaštite životne sredine jako je važno da utvrdimo prioritete i jako je važno racionalno trošenje ekološkog zelenog dinara. Videla sam da je to uglavnom bila zamerka naših diskutanata do sada, da se u proteklom periodu po malo, ne da je reč o spekulaciji, nego da se prosto nije namenski trošio taj novac. Evo, ja sam bila prinuđena da to istrgnem iz naplate komunalne takse, zato što sam videla da tu nije bilo namenskog korišćenja sredstava, i apsolutno prebacila naplatu ekološke takse da to radi lokalna poreska administracija, jer onda mi je mnogo lakše da pratim priliv u budžet i da namenski, potpuno transparentno i putem medija, trošim te ekološke pare.

Drugo što bih želela da kažem kad je problem ekologije u pitanju, o kome danas i juče raspravljamo, treba potpuno da zauzmemo mišljenje da treba svi time da se pozabavimo. Ne treba da mislite da je ostalo na samovolji svakoj lokalnoj samoupravi da svako piše ono što misli da treba da tretira kroz taj program. Lokalne samouprave, možda neke kolege nemaju taj podatak, najpre podnose zahtev, sa programom izlaze na svoje gradsko veće i kada prođe gradsko veće, onda se podnosi zahtev nadležnom ministarstvu, a ministarstvo komisijski sagleda program lokalne sredine i onda ga vraća na usvajanje u lokalni parlament. U svoje lično ime i u ime svoje poslaničke grupe, ja ću u danu za glasanje podržati upravo predlog ovog zakona. Hvala.