Hvala predsedavajuća.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Sama činjenica da materija koju tretira ovaj zakon jeste predmet dva zakona. Jedan je Zakon o planiranju i izgradnji, a drugi je Zakon o državnom premeru i katastru koji govore u prilog da je analizom rezultata ova dva zakona se došlo do takvih rezultata da se nameće potreba i da je bilo neophodno doneti jedan ovakav zakon, jednu vrstu legs specialisa jer smo analizom primene ova dva zakona došli do rezultata da je u Srbiji bespravno izgrađenih objekata oko 1.300.000, a verovatno i više jer se ovaj podatak odnosi na 11. septembar 2009. godine.
O ovom zakonu se može diskutovati iz različitih pozicija. Može se kao i o svakom drugom zakonu, a pogotovo ovakav zakon koji se tiče životnih problema građana tzv. srednje klase, doduše kod nas i nema prave srednje klase jer je to sve sirotinja. Sve je to prouzrokovano dugogodišnjom ekonomskom krizom na ovim prostorima pa i ratovima u okruženju.
Nažalost sve vlade pre ove pa i ova, čast izuzecima, delovi i ove vlade bili su u jednom periodu na vlasti i svi smo mi zajedno kumovali tome da naši građani dođu u takvu situaciju da u redovnom postupku nisu mogli da obezbede građevinske dozvole za svoje objekte a da ne govorimo o upotrebnim dozvolama.
Na resornom odboru je bilo ovakvih diskusija kakve smo danas čuli iz redova opozicije. Čak je bilo i pokušaja omalovažavanja ovog predloga zakona ali to je pravo svakog narodnog poslanika da na svoj način govori o bilo kom predlogu zakona.
Pokušaću sa krajnje ljudskog aspekta da kažem nekoliko reči jer sam ubeđen da veliku većinu ovih objekata čine porodično stambene kuće naših porodica širom Srbije koje nisu na drugi način mogli da obezbede stambeno pitanje. Ako pogledamo neke podatke u Srbiji imamo da oko pola našeg stanovništva nezaposlene unuke izdržavaju dede, a da ne govorimo o sinovima. Ode se radi u velikom procentu, ne garantujem za sve objekte i to ne može niko, verovatno ima desetak posto objekata koji će se možda i provući uz ove porodično stambene objekte, ali radi se o ljudima i našim građanima kojih prostom matematikom možemo izračunati.
Ukoliko imamo 1.300.000 bespravnih objekata neka je 1.000.000 porodično stambenih objekata, po tri člana, minimalno se radi o najmanje 3.000.000 naših građana kojima je uskraćeno osnovno ljudsko pravo, pravo na upis teškom mukom stečene svojine.
Ubeđen sam da je Ministarstvo imalo dobre namere i prave namere prilikom predlaganja ovog zakona i na resornom odboru sam i sam govorio o nekoliko primedbi koje sam imao na predlog prvobitnog zakona ali smo juče u razgovoru sa pomoćnikom ministra Aleksandrom Damjanović razgovarali i mi iz vladajuće većine. Dobili smo garancije da će Ministarstvo prihvatiti sve ključne primedbe i opozicije i nekih poslanika vladajuće većine.
Ono što su bile glavne zamerke Agencije za borbu protiv korupcije i Stalne konferencije gradova i opština i nekih opozicionih poslanika je već dogovoreno. Imam takvu informaciju i kod sebe imam predloge amandmana koje je Ministarstvo spremno da prihvati.
Polovina onoga što smo čuli ovde u diskusiji ne stoji. Biće i ograničeni objekti u smislu kvadrature, tako da neće moći neki tajkuni da se provuku kroz ovaj zakon, pa da legalizuju neke svoje magacinske prostore ili proizvodne hale koje su negde izgradili bez dozvole.
Intencija je da se preciziraju sve ove norme. Ono što je bila najveća primedba je da je sada ugroženo pravo svojine na parcelama gde nije raščišćeno čije je to zemljište. Takođe, ovim amandmanom, koji će biti usvojen, dakle, potpuno novim predlogom člana 4, biće legalizovani samo objekti i biće dat određeni rok da se reši pitanje zemljišta, zatim, otuđivanje.
Da je intencija ministarstva pravedna govori i to da je ministarstvo spremno da prihvati amandman na član 11, gde ugovori kojim se otuđuje objekat na kome je upisano pravo svojine u skladu sa odredbama ovog zakona, ne može se sudski overiti bez potvrde jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je objekat sagrađen, da je vlasnik objekta uredio odnose u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta.
Na stranu što kada je reč o ovom plaćanju uređenja građevinskog zemljišta, mislim da su tu građani i po nekoliko puta, ne svi, ali u mnogo slučajeva oštećeni, jer uređivanje građevinskog zemljišta, u mnogim naseljima i u mnogim gradovima ljudi su to radili iz samodoprinosa i sopstvenim akcijama preko režijskih odbora i u skladu sa lokalnim samoupravama i zapravo već platili to građevinsko uređenje, a ponovo su bili prinuđeni u postupku legalizacije da to plaćaju lokalnim samoupravama.
Ono što je još važno, ako se ne varam još 1996/97. godine bio je donet prvi Zakon o legalizaciji za vreme dok je ministar bio moj profesor sa fakulteta Bane Ivković. Od tada do danas smo donosili nekoliko puta zakone o legalizaciji, ali ni jedan nije dao adekvatne rezultate. Ovo je prvi put, i zato podržavam gospodina ministra Velimira Ilića, da se krenulo u drugom pravcu, dakle da se građanima omogući prava svojine, ono što je osnovno ljudsko pravo i u preko 80% slučajeva, po nekim istraživanjima, nema ničega spornog u tome. Samo je sporno što građani nemaju novca da plate previsoke dažbine koje su za legalizaciju predvidele mahom sve lokalne samouprave u Srbiji.
Niko ne vodi računa o tome da li jedna porodica koja ima platu 20, 30.000 dinara mesečno ili niko ne radi u porodici. Jednostavno, mi ovde u Skupštini možemo da se nadmećemo nekim pravničkim znanjem, teoretisanjem, te ovo je u suprotnosti sa ovim članom, te ono.
Međutim, ako se isprave sve te nelogičnosti i suprotnosti, a intencija je da se popravi ovaj zakon prihvatanjem određenih amandmana, siguran sam da moramo gledati suštinu ovog zakona. Ovo govorim kao član poslaničke grupe SNS, ali prevashodno kao poslanik Bošnjačke narodne stranke. Mnogo mejlova sam dobio od građana koji podržavaju i jedva čekaju da se donese jedan ovakav zakon i nikako ne bismo nekom jeftinom demagogijom, što je pravo opozicije, ali zaista, ima nekih predloga zakona gde bismo svi trebali da podržimo i ako hoćemo ljudski da posmatramo stvari, da jednom učinimo nešto dobro za ove građane, da ne donosimo zakone koji su u interesu neke vrhuške vladajuće elite itd, mada rizikujem da će mnogi reći da je sad ovo populistička priča i demagogija.
Međutim, život, stvarnost ide u prilog onome što govorim. Ako hoćemo nešto da uradimo za te ljude, ovo je prilika. Podržimo ovaj zakon, da omogućimo ljudima. Ponavljam još jednom, tu je nespornih slučajeva, samo je sporno što ljudi nemaju novac, a neko je kriv što su ljudi nezaposleni i nemaju novac da to plate. Jedva su napravili krov na glavom svojoj deci. Ponavljam, i treća generacija živi u istoj kući i prinuđeni su da proširuju tu postojeću kuću bez građevinske dozvole, jer ako traže građevinsku dozvolu, onda to para što su skupili mora da ode na takse i namete lokalnim samoupravama i onda nema od gradnje ništa. To je suština.
Nadam se da ćemo na resornom odboru, verovatno u ponedeljak, usvojiti ove amandmane, da li će to biti amandmani nekih narodnih poslanika ili će sam odbor formulisati amandmane. Dakle, suština je u tome da sve nepreciznosti, sve ono suštinsko na šta je i Agencija za borbu protiv korupcije imala primedbe, sve suštinske primedbe narodnih poslanika biće prihvaćene, ali neće se primeniti suština zakona.
Apelujem na ministra i na ministarstvo da ne dozvole promenu suštine ovog zakona i da država, pre svega, dobije tačnu evidenciju objekata koji postoje u praksi, koji postoje u stvarnosti, u životu, a i da na taj način konačno nešto uradimo za svoje građane i omogućimo ljudima da upišu svoje nepokretnosti u katastar nepokretnosti, da ono što su mukom stekli i vodi se na njihovo ime, a naravno, ako neko hoće da trguje i prodaje to, onda neka plati i naknadu za uređenje građevinskog zemljišta itd.
Hoću da kažem da Bošnjačka narodna stranka podržava ovaj predlog zakona, a kako smo čuli i poslanička grupa kojoj pripadam SNS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, najpre želim da se zahvalim kolegama iz poslaničkog kluba SNS koji su mi omogućili da kao poslanik Bošnjačke narodne stranke prvi koristim danas ovaj institut poslaničkih pitanja, jer inače ne bih stigao, obzirom da je vreme već pri kraju.
Želim da se osvrnem, naime, svedoci smo da smo već kao skupštinska većina počeli da nekoliko puta dolazimo u situaciju da imamo problema prilikom utvrđivanja dnevnog reda i da je predsednik SNS, gospodin Aleksandar Vučić, mislim s pravom preuzeo tu odgovornost i izvinio se građanima Srbije, jer u ovako teškim trenucima i teškoj ekonomskoj krizi svako ovde zamajavanje u Skupštini Srbije skupo košta naše građane. Ono što želim da kažem u vezi sa tim jeste da i Vlada nekad nije koordinisana sa rukovodstvom Skupštine i da smo ovog puta morali da prekinemo Drugu sednicu redovnog zasedanja, da započnemo Treću sednicu, gde je na dnevnom redu bio Zakon o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.
O čemu se radi? Za sutra je predviđena rasprava u pojedinostima i glasanje. Želim da podsetim sve da je sutra najveći islamski praznik Kurban Bajram i da nekoliko poslanika, među kojima sam i ja, opravdano neće moći da prisustvuje sednici. Apelujem da se vodi računa o tim datumima, kao i o katoličkom Božiću, pravoslavnom Božiću itd. Kad već pominjemo "Agrobanku" iskoristiću priliku, obzirom da građani, to je opšte mišljenje, najviše podržavaju rad prvog potpredsednika Vlade… Pre toga, kad već pominjem Kurban Bajram, želim da svim
pripadnicima Islama, Bošnjacima i svima ostalima koji sutra slave Bajram, čestitam tradicionalnom čestitkom "Bajram Šerif Mubarek Olsun". Iskoristiću priliku da prvog potpredsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, pitam, jer to građane interesuje, ne samo ovde u Beogradu, već i u unutrašnjosti, dokle se stiglo sa istragom u predmetu "Agrobanke", obzirom da vidimo da ta istraga vodi u različitim pravcima?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Molim vas dozvolite mi da završim.
Da li će, naime građani to očekuju, ova istraga ići do kraja, obzirom da se mogu pojaviti neka zvučna imena i neka imena koja su možda u vezi sa nekim koalicionim partnerima SNS?

Zahvaljujem se.
Ne sumnjam da je neko ispred Vlade. Čuo sam i danas sam video u štampi da je i predsednik Skupštine čestitao Bajram građanima, a takođe i premijer.
Želim da uz zahvalnost, gospodine potpredsedniče Vlade, da postavim još jedno dodatno pitanje. Naime, znate da potičem iz sandžačkih opština, odnosno opština je zapadne Srbije i građani se tamo s pravom pitaju – da li će vaš tim, tim koji se bori protiv korupcije i kriminala, stići da se pozabavi nekim slučajevima u unutrašnjosti zemlje, s obzirom da nemamo "Agrobanku", ali imamo neke manje ustanove i privredne subjekte i da je opšte mišljenje da je kriminala i te kako mnogo i u ovim opštinama, čak i u nekim državnim institucijama? Razumemo da ne može sve odjednom, odnosno građani to razumeju, ali se nadaju da će pravda ipak stići i u te krajeve.
Pitaću vas i jedno lično pitanje, a nadam se da mi niko neće zameriti – da li lično trpite pritiske zbog ovoga što radite? Da li ima pretnji i tako nečega?

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nešto oko sat vremena došlo je do pucnjave u Novom Pazaru, u Altun-alem džamiji. Dobili smo više poziva građana iz Novog Pazara, ima ranjenih, po našem saznanju, za sada dvojica.
Tražim od predsednika Narodne skupštine da hitno sazove Odbor za bezbednost. Kao član Odbora za bezbednost, takođe, tražim od ministra unutrašnjih poslova informaciju i hitno reagovanje povodom ovih događaja. Zaista, ne bih želeo da ovo obraćanje pretvorim u politiku, jer sam izuzetno uznemiren i zabrinut.
Naša saznanja govore da je reč o grupi aktivista stranke Demokratske akcije Sulejmana Ugljanina, dobro organizovanoj, njih oko 200, dovučenih iz drugih opština, to nisu ljudi koji pripadaju tom džematu i toj džamiji, dakle, Altun-alem džamiji u Novom Pazaru, i da će biti organizovana jedna akcija, koja je ovih dana bila i najavljivana od strane aktivista stranke Demokratska akcija i tzv. Islamske zajednice Srbije, novoformirane.
Pominjale su se reči - krvoproliće i mi zaista smatramo da, ukoliko sada MUP ne preduzme najenergičnije korake, ova situacija može eskalirati.
Najiskrenije, sa ove govornice pozivam sve ljude u Novom Pazaru da se uzdrže, da ostanu mirni i da se vrate svojim kućama, a policiju pozivam, jer to jutros nisu učinili, a znali su da do ovoga može doći, već su pustili te ljude da uđu na silu u džamiju i pucaju na ljude koji su već bili tamo.
Tražim i od ministra unutrašnjih poslova i od predsednika Narodne skupštine ono što sam rekao. Hvala.

Samo da na početku kažem što se tiče matematike kako je gospodin Omerović izračunao koliko je poslanika ...
(Predsednik: Gospodine Mukoviću, vi ste se javili po Poslovniku. Koji član Poslovnika?)
Po Poslovniku, član 143. Mi smo osporili jednog kandidata i tražimo da se o njemu glasa posebno. Usput sam hteo samo da odgovorim na ovo što ste vi, gospodine predsedniče, rekli i da objasnim parlamentu zašto je kolega Omerović rekao da iza ovih predloga ne stoji većina. Možda je to pogrešna formulacija, stoji većina, ali nije predložila većina. Jer, poslanički klub Demokratske stranke nema ovde kandidate na ovoj listi. Kada izvedemo tu računicu onda dođemo do broja... Nema ni SRS, ni neke druge poslaničke grupe. Onda dolazimo do toga da je ovu listu predložilo oko 80 i nešto poslanika. To je to.
Kada govorim po Poslovniku, zaista mi je žao i ne želim da zloupotrebljavam ovu govornicu, ali moram da kažem, prvo, da se o kandidatu pod rednim brojem 7. mora posebno glasati, jer je ovde osporen. Drugo, najbolje bi bilo da predlagač povuče taj predlog, s obzirom na to da smo i od samog predlagača čuli da to nije dobar kandidat. Na lažnu dilemu koju ovde lansira gospodin Omeragić da, eto, nema drugog Bošnjaka, pa moramo glasati za ovog, ja odgovaram, jednostavno, da nećemo da glasamo za najgoreg kandidata.
Zašto nema drugog Bošnjaka? Nema, jer je poslanički klub DS u pregovorima sa drugim političkim partijama odustao od predlaganja, inače bismo imali drugog kandidata. Iako Sandžačka demokratska partija ovde ima tri poslanika, Lista za Sandžak dva, mi nismo imali mogućnosti da predložimo drugog Bošnjaka jer nemamo poslanički klub i to je vrlo jednostavno. Radi javnosti i radi građana u Sandžaku želim da kažem da nije tačno ono što je gospodin Omeragić ovde rekao - da smo mi protiv kandidata Bošnjaka. Mi mislimo da u prvom redu treba da glasamo i predlažemo stručne ljude, ali ako već predlažemo po tom nacionalnom ključu, kandidat Bošnjak mora da bude makar jednak sa ostalima, ne pristajemo da budemo najgori i nećemo podržati ovog kandidata.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas imamo problem da u nedostatku procedure imamo pred sobom predlog liste kandidata za sudije Ustavnog suda koju Narodna skupština treba da utvrdi, dakle, listu od deset od kojih pet treba da izabere predsednik Republike.
Meni je zaista žao što je predsednik Skupštine morao da stavi potpis na ovaj predlog, na predlog ove liste, a da zapravo i ne zna kakvi se sve kandidati na njoj nalaze. Kada su u pitanju ostali kandidati, je ne želim o njima da govorim, s obzirom na to da ne poznajem ljude lično. Želim samo da kažem principijelno, kada su u pitanju predstavnici pojedinih manjinskih nacionalnih zajednica ovde imamo jedan sasvim korektan predlog poslaničke grupe Vojvođanskih poslanika. Iz same biografije kako je ovde data i onoga što piše u njoj vidi se da je to prof. dr i da je to ozbiljan kandidat. Iz ovog čime se bavila vidi se da ima izuzetno dobre reference. Mi podržavamo takve kandidate, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Ne može nacionalna pripadnost biti jedini kvalitet. Ne može neko stalno da se skriva iza toga, eto, to je kandidat te i te nacionalne zajednice i on mora proći. Ako je kriminalac, ne mora proći, ako je tačno, a mi znamo sasvim pouzdano da je tačno ono što je kolega Krasić govorio da postoji dosije za kandidata pod rednim brojem sedam i znamo šta se sve nalazi u tom dosijeu. Zbog nivoa ove rasprave ovde zaista ne želimo te pojedinosti da iznosimo, bez obzira što najoštrije odbacujemo taj predlog i tražimo od predlagača da povuče taj predlog iz procedure. Ne možemo zbog dostojanstva Narodne skupštine, zbog našeg ličnog dostojanstva, pa na kraju krajeva i dostojanstva predlagača, jer stoji potpis Olivera Dulića, nažalost, na ovom listu papira koji smo dobili. Nećemo, ukoliko ne budemo prinuđeni, iznositi te detalje. Tu postoje ozbiljne prepreke da Zejnepa Kavrajić uopšte bude kandidat na ovoj listi.
Sama biografija koju nam je ovde dostavila gospođica Zejnepa Kavrajić je veoma neozbiljno napisana. To je, po mom mišljenju, još jedna uvreda za ovaj visoki dom, jer jedan kandidat za sudiju Ustavnog suda je trebalo da napiše malo više iz svoje biografije. Ovde vidimo da je rođena 1951. godine, da je završila Pravni fakultet u Prištini, da je veći deo svog radnog veka radila u privredi i da je za vreme kada je JUL bio neprikosnoven u ovoj zemlji izabrana za sudiju Opštinskog suda u Novom Pazaru, a kasnije i za sudiju Okružnog suda u Novom Pazaru.
Ovde imamo jedan fenomen da ne samo da imamo partijskog kandidata, već imamo višepartijskog kandidata, s obzirom na to da je ona bila istaknuti član JUL-a. Njena rođena sestra Zuvra je bila predsednik JUL-a za Novi Pazar, a danas je direktor Ugljaninove regionalne televizije koja je sve samo ne javni servis građana opštine Novog Pazara. Kako je sada došlo do te transformacije da ona na prečac postane udarna pesnica Liste za Sandžak, jedan od najistaknutijih ljudi od poverenja Sulejmana Ugljanina, to nije na nama da otkrivamo. Možda se neki odgovori nalaze u onom dosijeu koji je malopre spominjao gospodin Krasić.
Mi smatramo da zbog tih razloga i zbog sve masovnijih poziva građana iz Novog Pazara i okoline, zbog poziva advokata koji su se čak našalili jutros kada su nas pozvali u poslaničkom klubu i tražili od nas da ne sprečavamo njen izbor, jer bi makar pravosuđe u Novom Pazaru ozdravilo ako bi se ona makla iz Novog Pazara i bila izabrana, pa makar to bilo i njeno unapređenje.
U devedeset posto predmeta koje je presudila gospođica Kavrajić u ulozi odbrane se javlja jedan advokat (za njihovu međusobnu vezu građani Novog Pazara znaju, s obzirom na to da je to relativno mali grad); unapred se dogovori presuda i onda njih dvoje dele novac koji taj advokat uzima od klijenata za svoju nadoknadu.
Ovde je vešto pokušano da se nametne dilema da smo mi protiv kandidata koji je Bošnjak. To najodlučnije moram da demantujem. Ja sam malopre u javljanju po Poslovniku, pardon, rekao zašto mi nemamo svog kandidata, iako imamo tri poslanika Sandžačke demokratske partije. Jednostavno, na nivou šefova poslaničkih klubova doneta je odluka koja nije u skladu sa Ustavom – da samo poslaničke grupe mogu predlagati kandidate, a onda je poslanička grupa Demokratske stranke zbog nekih svojih interesa, dogovora sa ostalim poslaničkim grupama odustala od mogućnosti uopšte da predlaže, tako da smo mi bili uskraćeni da imamo svog kandidata.
Međutim, to nije razlog zašto smo protiv ovog kandidata. Da je Lista za Sandžak predložila nekog kandidata koji je kvalifikovan i koji zaslužuje da bude kandidat za sudiju Ustavnog suda, sasvim sigurno bismo glasali za njega. Nakon svega što se ovde čulo pozivam i poslanike DS-a i poslanike sa kojima smo mi, Sandžačka demokratska partija, u istom poslaničkom klubu da dobro razmisle i da možda oni zatraže ovaj dosije od ministra pravde gospodina Petrovića, ne zbog nas, nego zbog sebe; da razmisle da li oni mogu glasati za kandidata pod rednim brojem sedam, gospođicu Zejnepu Kavrajić, da uopšte bude kandidat i da iz ovog visokog doma ide kao predlog predsedniku Republike. Siguran sam u to da, konačno, ona ne može biti izabrana za sudiju Ustavnog suda i to je možda jedina dobra vest koju možemo poslati sa ove govornice građanima koji su zainteresovani za ovo pitanje.
Takođe, u više navrata ovde se pokušalo manipulisati time ko ima pravo da predstavlja određene nacionalne zajednice ili nacionalne manjine. Da vas podsetim, ovde se radi o zakonu za izbore na nivou Republike, za izbor narodnih poslanika. Činjenica da je uveden prirodni prag veoma je pohvalna. Mi smo to tražili još u onom prvom sazivu, kada je ovde koalicija DOS imala većinu. To zbog skraćenja mandata i nije moglo da dođe na dnevni red. Zatim je u prošlom sazivu skupštinska većina to izglasala i to jeste za svaku pohvalu. Međutim, to se ne sme zloupotrebljavati.
Pravo da neko može koristiti prirodni prag ne znači obavezu. To pravo, ako bi značilo obavezu, teralo bi nacionalne manjine u geto i zabranjivalo bi im drugi vid političkog organizovanja, da stvaraju i sklapaju koalicije sa drugim političkim partijama. To nije tada bila namera zakonodavca.
Ovde imamo određene političke opcije koje su izašle na taj način, što niko ne spori, jedva su dobile dva mandata, konkretno Lista za Sandžak, to je nekih 30.000 glasova, a u Republici Srbiji ima oko 120.000 bošnjačkih glasova. Znači, oni više nisu takav politički faktor kakav su bili devedesetih godina, i to njima očigledno teško pada, ali ovde pokušavaju da se predstave kao jedini legitimni predstavnici bošnjačkog naroda.
To neće moći da prođe, jer je Sandžačka demokratska partija, koja ovde ima tri poslanička mandata, izbornoj listi DS - Boris Tadić donela preko 55.000 glasova, a ostatak glasova su uzele druge građanske stranke u ovoj zemlji, što je takođe njihovo legitimno pravo da se bore za to biračko telo. Dakle, moramo samo uvažavati činjenice i ponašati se u skladu sa tim.
Na samom kraju želim da još jednom pozovem predlagače ovog kandidata pod rednim brojem 7, s obzirom na to da su oni kao poslanici koji pripadaju poslaničkom klubu manjina imali pravo da predlože kandidata, da zaista najozbiljnije razmisle i da povuku ovaj predlog, kako bismo se dogovorili i, ako je to već potrebno, da nacionalne zajednice budu zastupljene, da predložimo nekog zajedničkog kandidata iza koga ćemo moći svi da stanemo i da bošnjačka zajednica bude zastupljena u ovom predlogu.
Ovako, ovaj kandidat sigurno neće proći. Ja sam rekao, mi to ne možemo podržati i najodlučnije odbacujem tezu da smo mi protiv kandidata Bošnjaka. Mi smo protiv lošeg kandidata, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Nismo mogli predložiti, da još jednom ponovim, jer je poslanički klub DS, kome mi pripadamo, odustao od predlaganja ovih kandidata. Ali, to nije ni poslednja prilika. Ima prilike da nekog Bošnjaka izaberemo u Vrhovni sud, u druge visoke sudske instance i ne treba od toga praviti dramu. Najvažnije je da ovako loši kandidati, kakav je Zejnepa Kavrajić, ne budu i najbolje bi bilo da nisu bili ni kandidati ni tema ovog današnjeg zasedanja. Hvala.

Dame i gospodo, zahvaljujem predsedavajući, u ime poslanika Sandžačke demokratske partije ovog momenta kažem da ćemo prekinuti ovu raspravu o ovom kandidatu, nećemo se više javljati po ovoj tački dnevnog reda, previše smo dragocenog vremena potrošili. Ova žena ne zaslužuje da se o njoj troši ovoliko vremena. Ona neće biti izabrana za sudiju Ustavnog suda. Mi se još jednom svima izvinjavamo i ne želimo više, bez obzira šta će naši politički oponenti i dalje govoriti, da učestvujemo u ovome i pozivamo sve da se vrate dnevnom redu. Hvala vam.

Povređen je član 103. Poslovnika i, rekao bih, povređen je duh Poslovnika, jer od jutros prisustvujemo jednom zaista ciničnom obraćanju poslanika Liste za Sandžak koji su promašili čitavu tačku dnevnog reda, rekao bih namerno.
Naime, oni imaju jednog kandidata za Ustavni sud, o kojem smo mi hteli da govorimo po trećoj tački dnevnog reda i govorićemo, ali ovo što sada slušamo od obojice poslanika Liste za Sandžak jeste pokušaj opstrukcije rada ovog parlamenta i jeste pokušaj ucenjivanja državnih organa, pogotovu tu mislim na predsednika Tadića, koji ničim to nije zaslužio. Dakle, ljudi koji su najdirektnije generisali događaje u islamskoj zajednici, ljudi koji su napravili paralelnu islamsku zajednicu, zloupotrebljavaju ovu govornicu apelujući na državne organe da omogući vernicima da, kako oni kažu, konzumiraju verska prava a, koliko znam, konzumiraju se vina itd. U islamu nema konzumiranja verskih prava.
Oni skrnave islam i oni ljudi koje su poslali tamo na ulicu, i platili im da klanjaju na ulici, najdirektnije skrnave islam. Zloupotrebljavaju ovu govornicu, mi to nikada nismo radili iz Sandžačke demokratske partije. Evo jutros strpljivo slušamo i čekamo da oni prestanu sa tim. Međutim, kap je prelila čašu i moram radi javnosti, radi građana Sandžaka da saopštim činjenice. Jadni su ti vjernici koje bi Jočić, ministar policije, trebalo da uvede u džamije, a Bajram Omeragić i Esad Džudžević danima pozivaju državne organe i pozivaju policiju da uvede vjernike u džamije.
Ima toliko džamija gde bi oni mogli da klanjaju i da vrše svoj verski obred; međutim, ne, Ugljanin i njegovo obezbeđenje teraju ljude da klanjaju na ulici, i to moram reći jedan mali broj ljudi, danima pokušavaju da omasove taj događaj ne bi li izazvali neko krvoproliće, koji ovih dana, i njihov nazovi novi reis, kojeg u Sandžaku s pravom ljudi zovu srpski reis, pominju oružje, pominju krvoproliće. To je reis islamske zajednice, ne može biti srpski, ne može biti ni bošnjački, islam ne poznaje nacije, islam poznaje samo vernike. Ovde smo čuli toliko nebuloza da je to zaista poniženje za bošnjački narod, poniženje je kao i ovaj kandidat o kome ćemo govoriti po trećoj tački dnevnog reda, i očigledno da je Bajram Omeragić nervozan, zna da taj kandidat ne može nikako proći i nije mogao da sačeka ni treću tačku dnevnog reda, već po drugoj tački dnevnog reda govori o tome, ucenjuje sve živo.
A on sam, kao što je i potpredsednik Narodne skupštine Nataša Jovanović rekla, jedini je poslanik koji ne zna da li je poslanik ili je član Vlade, on čovek ne zna šta je. On protivustavno, na nečiji poziv, prisustvuje sednicama Vlade.
Pozivam sa ove govornice, pogotovo ljude u Sandžaku, vernike, da budu dostojanstveni jer je zaista bruka ovo što ovde Bajram Omeragić danas radi, ali šta ćemo, moramo i to pretrpeti, biće, nadam se, sve u redu. Hvala vam.

Zaista se izvinjavam svim poslanicima. Sandžačka demokratska partija nikada nije ovu govornicu zloupotrebila i vi ste svi svedoci ovde. Ovo je prvi put da moramo da odgovorimo na laži kakve smo danas ovde čuli.
Upravo zbog ove biografije, ovo je poniženje za Narodnu skupštinu da je Zejnepa Kavrajić u tri rečenice napisala svoju biografiju ili joj je pisao Bajram Omeragić. Radi se, ovo sam hteo da govorim po trećoj tački dnevnog reda, ali moram, jer je Bajram Omeragić ovde izneo laž da mi ne podržavamo kandidata Bošnjaka. Ovo je najveće poniženje za bošnjački narod. Bolje niko nego Zejnepa Kavrajić. Ima Bošnjaka u svim institucijama, nije smak sveta ako ovoga puta ne bude bio član Ustavnog suda iz reda bošnjačkog naroda.
Mi smo želeli da se dogovorimo sa Listom za Sandžak, bez obzira što imamo mnogo toga da zamerimo, da predložimo nekoga ko bi bio makar ravan ostalim kandidatima, ima takvih kandidata iz reda bošnjačkog naroda. Međutim, ne, oni hoće svog partijskog aktivistu Zejnepu Kavrajić koja je jedina u biografiji napisala da nije član nijedne stranke. Laž, upravo zbog toga je to napisala, jer je ona član glavnog odbora SDA.
Ona je bila predsednik Opštinske izborne komisije kada je poginuo jedan od kandidata za odbornika u Novom Pazaru u poznatim događajima i nije htela ni da poništi rezultate glasanja na tom biračkom mestu iako je čovek tu poginuo. Ona je, sa ličnim obezbeđenjem Sulejmana Ugljanina, kao predsednik Izborne komisije, obilazila biračka mesta, uterivala strah u kosti biračima i govorila - ko ne glasa za Ugljanina, nije Musliman. Takvog kandidata su nam oni ovde predložili i traže od nas da ga podržimo. Nikada nećemo na to pristati, i Bajram Omeragić zna da to ne može proći, i otuda od jutros njegova nervoza i izlaženje za ovu govornicu i kad treba i kad ne treba.
Inače, što se tiče toga da građani toj Listi za Sandžak daju neko poverenje, o tome najbolje govori broj glasova koji je iz izbora u izbore sve manji kada je u pitanju Lista za Sandžak. To je jedna stvar.
Molim još minut vremena, da se ne bih ponovo javljao po Poslovniku. Druga stvar na koju bi želeo da ukažem, to je jedna vešta manipulacija koju Bajram Omeragić ovde stalno, pozivajući se na pozitivnu diskriminaciju, pa kad god ima nešto da se izabere, iako je protivustavno, "dajte nama, mi smo ugroženi, mi smo manjina".
Ne, mi iz Sandžačke demokratske partije nećemo tako da radimo. On koji ovde za sve i svašta traži pozitivnu diskriminaciju, tamo gde oni vrše vlast, najbezočnije se obračunavaju i sa političkim protivnicima, i sa novinarima, kradu izbore, rade sve i svašta. Mediji, koji su pod njihovom kontrolom, gori su neko RTS za vreme Slobodana Miloševića, mnogo, mnogo gori.

Poštovani predsedavajući, kao što sam rekao na početku, moja namera nije bila ni jednog momenta, a mislim da smo to i dokazali, da zloupotrebim ovu govornicu i da lokalne ili regionalne naše razmirice iz sandžačkih opština prenesemo ovde i da oduzimamo pravo narodnim poslanicima da govore o temama koje su na dnevnom redu. Ali sam bio prinuđen, kao i sada, da koristim pravo po Poslovniku.
Najkraće sada da kažem i demantujem ono što smo čuli od poslanika Liste za Sandžak da, eto, Sandžačka demokratska partija ne želi da podrži Bošnjaka. Mi smo, kao što svi znate, glasali za Esada Džudževića da bude potpredsednik Skupštine, najdirektnijeg našeg političkog protivnika, ne želeći da unosimo dalje zlu krv i podele, i želeći time da demonstriramo da smo za dogovore, za razgovore itd.
Povodom ovog predloga za Ustavni sud, želeo bih to jasno da kažem, mi smo hteli, ako već treba nacionalne zajednice da predlažu svoje kandidate, da kandidat bošnjačkog naroda ili bošnjačke nacionalne manjine bude makar ravan sa ostalim kandidatima, a takvih ima, da nas na ovaj način ne ponižavaju, po ko zna koji put, da naš kandidat bude najgori. Onda se šalje poruka bošnjačkom narodu upravo ovakvim kandidovanjem da smo i mi najgori. E, mi ne pristajemo iz Sandžačke demokratske partije na to. To je jedna stvar.
Druga stvar, gospodin Džudžević mi se lično obratio, i on zaboravlja i ovu činjenicu da smo mi glasali za njega, i zaboravlja činjenicu da je i to mesto dobio poklonom. Prvo, LDP je poklonio to mesto manjinama, odnosno poslaničkom klubu Manjina, pa je gospodin Džudžević dobio to mesto kao kompromis. Koristi sada to mesto, kao izigrava neki autoritet ovde i poziva državne organe da se mešaju u poslove islamske zajednice. Mislim da je to katastrofa, ovo što smo čuli od njega.
Ono što je meni lično rekao, da nisam ušao nikad ni u jedan verski objekat, to više govori o njemu, to zaista ne bih komentarisao. To je suvišno komentarisati. Idem u džamiju kad god imam vremena. Naravno, teško je biti pravi musliman u onom pravom istinskom smislu, jer to podrazumeva pet puta obavljanje namaza, služenja itd. To zaista ne mogu, ali idem kada god imam vremena. Gospodin Džudžević je dao sebi za pravo da meni kaže da nikad ne idem u džamiju. Očigledno u nedostatku argumenata, oni su se našli u jednoj izuzetno teškoj situaciji, pokušali su da izvrše puč.
(Predsedavajući: Zahvaljujem, gospodine Mukoviću.)
Pokušali su da izvrše puč u Islamskoj zajednici, da naprave paralelnu islamsku zajednicu. Nije im to uspelo i sada koriste skupštinsku govornicu da pozivaju državne organe da im pomognu u tome.
To sigurno neće dobiti, jer nije ova država tako nisko pala i ti državni organi da se mešaju u Islamsku zajednicu i da daruju Ugljaninu njegovu privatnu islamsku zajednicu.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, neću reći ništa novo ako reklamiram povredu Poslovnika, član 100. - da poslanici mogu govoriti samo o onome što je na dnevnom redu. Međutim, izlaganje šefa Poslaničkog kluba nacionalnih manjina pretvorilo se ovde u debatu o položaju nacionalnih manjina, o tome da li su manjine uplašene izborom Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine.
Kada već o tome govorimo, želeo bih samo jedno objašnjenje od šefa Poslaničke grupe nacionalnih manjina.
Potpuno dobronamerno podržavam sve ono što je on ovde rekao, ali da li on predstavlja i poslanike Liste za Sandžak - dr Sulejman Ugljanin, obzirom na to da oni nisu glasali za demokratskog kandidata, iako su imali obavezu, jer je zaključak Poslaničkog kluba manjina bio da oni podrže kandidata Milenu Milošević.
Očigledno, dva poslanika Sulejmana Ugljanina nisu tako glasala, pobegli su iz sale, nisu hteli da se zamere novoj skupštinskoj većini, ostavljajući mogućnost da, ukoliko bude formirana vlada te skupštinske većine, učestvuju u vlasti. To moram da kažem zbog birača u Sandžaku, pre svega, bošnjačke nacionalne zajednice, da bi javnost u Srbiji i Sandžaku znala pravu istinu.
Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da govorim po ovoj tački dnevnog reda, iz prostog razloga, što poslanička grupa Reformista Vojvodine i Sandžačka demokratska partija podržava ove predloge izmena  i dopuna zakona.
Međutim, od nekoliko poslanika čulo se osporavanje osnivanja privrednog suda u Novom Pazaru, tj. trgovinskog suda u Novom Pazaru. Želim da kažem da se tu naprosto radi o jednom novom pristupu Vlade Republike Srbije prema takvim pitanjima, rekao bih, jednom potpuno normalnom i korektnom pristupu, jednakom prema svim delovima Republike Srbije, pa tako i prema Novom Pazaru.
Nema tu nikakvih političkih nagodbi, a pogotovo ne nagodbi sa negativnim predznakom. Ukoliko ima političkih kompromisa, onda je to na dobrobit svih građana i zainteresovanih privrednika u ovoj oblasti. Želim da podržim ovaj predlog i ukoliko Sandžačka demokratska partija ima tu nekih zasluga, a ima, na to sam ponosan. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Reformista Vojvodine i Sandžačke demokratske partije - DOS  podržaće predložene izmene i dopune zakona o osnovnoj i srednjoj školi, kako je to na početku rasprave rekao i šef poslaničke grupe, gospodin Svirčević.
U prvom redu zbog toga što ove izmene i dopune omogućuju realizaciju onoga o čemu je u uvodnom izlaganju govorio ministar, dakle demokratizacije, depolitizacije i decentralizacije školstva.
Dobre strane ovih izmena i dopuna su i to što one zabranjuju aktivnosti kojima se ugrožavaju ili omaložavaju grupe ili pojedinci po osnovu verske, nacionalne, jezičke, političke i druge pripadnosti, kao i fizičko kažnjavanje učenika.
Takođe je pozitivno i odvajanje upravnog nadzora od stručno-pedagoškog nadzora, kao i poveravanje lokalnoj samoupravi inspekcijskog nadzora. Ovim odvajanjem se postiže veća stručnost, efikasnost i kvalitet kontrole.
Uvođenje novih zvanja, koja nastavnici mogu dobiti u toku stručnog usavršavanja, po programu i načinima organizovanja, uslovima i postupku napredovanja, što posebnim aktom propisuje ministar, svakako će doprineti kvalitetu nastave.
Međutim, najvažnije izmene u ovim predlozima su u pogledu izbora školskih odbora i davanja školskim odborima ovlašćenja za izbor direktora.
Svi smo svedoci da je u proteklih deset godina ovo pitanje bilo maksimalno ispolitizovano i da je osnovni kriterijum za direktora bila zapravo pripadnost nekoj od političkih partija koje su bile na vlasti. Takav zakon je nasledila i vlast Demokratske opozicije Srbije, tako da je i ona postupajući po starom zakonu, istina u mnogo manjoj meri, ipak pravila greške u imenovanju pojedinih direktora škola, i to upravo pod pritiskom opštinskih odbora pojedinih stranaka iz DOS-a.Takvih primera bilo je i za vreme vlasti naše vlade, dakle Vlade DOS-a.
Koristim ovu priliku da pozovem nastavnike da zajedno sa roditeljima, jer će ih u novim školskim odborima biti šest od ukupno devet, učine sve da uzmu stvari u svoje ruke i da preko nastavničkih veća predlože i izaberu za direktore najbolje kandidate, koji uživaju njihovu podršku, a ne podršku bilo koje političke partije.
Ono što nije obuhvaćeno ovim predlogom jesu osnivačka prava. Ništa nije rečeno o pravu fizičkih i pravnih lica, a takođe i nacionalnih zajednica, da osnivaju svoje škole. Mi smo na Odboru za međunacionalne odnose diskutovali o tome i imam obećanja ljudi iz Ministarstva da će ova pitanja biti rešena prilikom donošenja novih celovitih predloga zakona u ovoj oblasti.
Ovi zakoni takođe i dalje ostaju neusaglašeni sa saveznim zakonom o zaštiti prava nacionalnih manjina. Naime, u pogledu usvajanja nastavnih planova i programa iz pojedinih predmeta od posebnog interesa za nacionalne manjine, kao i udžbenika, ubuduće bi se morali konsultovati nacionalni saveti nacionalnih manjina, čiji bi predstavnici morali učestvovati u donošenju nacionalnih nastavnih planova i programa; dakle iz pojedinih predmeta koji su bitni za nacionalne manjine, naravno zajedno sa Ministarstvom prosvete.
Kako je objašnjenje predstavnika Ministarstva bilo da će ova pitanja biti rešena novim predlozima zakona, na koje nećemo, nadam se, čekati mnogo dugo, mi smo to prihvatili i podržaćemo predložene izmene i dopune ovih zakona. Hvala vam.

Uvaženo predsedništvo, poštovani potpisnici sporazuma, dame i gospodo narodni poslanici, stav poslaničkog kluba Reformista Vojvodine i Sandžačke demokratske partije je da je ovaj sporazum u datim okolnostima, uključujući i mišljenje međunarodne zajednice,   najbolje realno moguće rešenje. Mi smo i ranije govorili da je
od dileme federacija ili konfederacija daleko bitnije utvrditi minimum zajedničkih funkcija koje će države članice preneti na zajednicu.
Mislim da je Sandžačka demokratska partija u tome bila iskrenija od mnogih koji su se i tada i sada zalagali za zajedničku državu. To je, uostalom, razumljivo i zbog toga što je bošnjačka nacionalna zajednica posebno zainteresovana za mirna rešenja oko ovog pitanja, jer se jedan deo Sandžaka, kao što znate, nalazi u Crnoj Gori, a drugi deo u Srbiji. Mi, naravno, podržavamo međunarodno prihvaćeni princip nepovredivosti granica, pa tako i granice između Srbije i Crne Gore. Međutim, granica ne sme biti prepreka za uspostavljanje pune komunikacije između građana Srbije i Crne Gore, pa tako i Bošnjaka koji žive u Srbiji i Crnoj Gori. Sandžak de fakto u kulturnom i duhovnom smislu predstavlja jednu zaokruženu celinu, dakle, jednu regiju.
Zašto je ovaj sporazum najbolje moguće rešenje? Kada tražimo odgovor na to pitanje, moramo postaviti drugo pitanje - šta je bila alternativa. Čuli ste u uvodnim izlaganjima, a to zaista stoji, da je alternativa bio jedino razlaz, koji sa stanovišta bošnjačke nacionalne zajednice nama nikako ne odgovara, da ne govorim o drugim državnim pitanjima.
Drugo, utvrđen je kako je utvrđen taj minimum zajedničkih funkcija i time zaustavljen, makar privremeno, proces dezintegracije na ovim prostorima.
Treće, dobijen je manevarski prostor u vidu prelaznog perioda od tri godine, kada stvari mogu krenuti u dva pravca. U tom periodu sadržaj zajedničkih fukcija može biti produbljen i unapređen, ali, istina, u jednom nepovoljnom razvoju događaja može biti smanjen ili potpuno izgubljen. Sa jedne strane, mi strahujemo da će se u Crnoj Gori ovaj period pretvoriti u predreferendumsko stanje koje će trajati pune tri godine, gde će manjine, pa tako i Bošnjaci koji žive u Crnoj Gori (njih ima negde oko 17%) biti pod stalnom presijom suverenističkog bloka, što nije dobra pozicija ni za koga, a pogotovu za manjine.
Sa druge strane, taj manevarski prostor može biti iskorišćen za ozbiljnije političko organizovanje Bošnjaka u crnogorskom delu Sandžaka, što mi inače podržavamo, čime bi oni, kada ih već okolnosti teraju na to, mogli, kao građani Crne Gore, presudno uticati na opstanak zajedničke države.
Dakle, Polazne osnove za preuređenje odnosa između Srbije i Crne Gore, iako ne garantuju opstanak zajedničke države, daju realnu šansu za to i mi ćemo zato podržati ovaj dokument.
Na kraju, rekao bih samo par reči povodom istupanja mog prethodnika, iako to nije tema, mislim da smo ovde čuli razne nebuloze oko muslimanskog jezika itd, a ovo nije mesto da ja držim neki kurs oko tih stvari. Bošnjaci će se izjasniti kako će se izjasniti, i ova državna zajednica to mora uvažavati. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je daleko veći problem u zloupotrebama koje se vrše prilikom uvođenja samodoprinosa, nego ova dilema da li da ostane samodoprinos ili ne.
Naime, podneo sam amandman na člna 87, koji glasi: "Skupština opštine i njeni organi nadležni za organizovanje i sprovođenje samodoprinosa dužni su da omoguće svim opozicionim političkim partijama u skupštini opštine da prate proces uvođenja samodoprinosa, posebno postupak tajnog glasanja, tako što bi njihovi predstavnici imali pravo posmatranja i dobijanja kopija zapisnika na svim glasačkim mestima i u centralnoj komisiji".
Naime, moja namera je da se spreče zloupotrebe koje su se redovno dešavale prilikom uvođenja samodoprinosa, tako što je ona partija koja je na vlasti u lokalnoj samoupravi, formirajući jednopartijske komisije za sprovođenje referenduma, gotovo redovno falsifikovala tajno izjašnjavanje građana. Da ne govorimo o zloupotrebama u korišćenju tog novca sakupljenog od samodoprinosa.
Kao primer ću navesti opštinu Tutin, gde je prošle godine uveden samodoprinos i gde je centralna opštinska komisija saopštila da je na referendum izašlo oko 60% građana, a mi pouzdano znamo da nije izašlo ni 5% građana opštine. Tako je došlo do jedne situacije da je građanima uveden još jedan namet koji oni teško plaćaju, a da bahata lokalna samouprava te pare čak i ne koristi u namenske svrhe, već ih koristi za kupovinu luksuznih automobila, za uređivanje svojih kabineta.
Mislim da bi prihvatanjem ovog amandmana zakonski načelno obavezali lokalne samouprave da one u svojim podzakonskim aktima i statutima omoguće jednu ovakvu kontrolu.