Dame i gospodo narodni poslanici, član 20. definiše poverene poslove. U prvom stavu se kaže: "Poveravanje ovih poslova vrši se svim ili pojedinim opštinama ..." Predložio sam amandman kojim tražim da se brišu reči "ili pojedinim". Smatram da ovako formulisan stav 1. člana 20. daje mogućnost dovođenja u neravnopravan položaj pojedinih opština, a za šta po mom mišljenju nema adekvatnog i racionalnog obrazloženja. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o lokalnoj samoupravi. To je jedan od onih zakona koji po prirodi stvari zavređuju posebnu pažnju kako  regionalnih i političkih partija, tako i građana tih regija.
Naime, kao poslanik SDP, koji predstavlja građane Sandžaka, mogu da kažem da je ovaj predlog zakona po ideji, kao deklarativni akt, u osnovi dobar. On je svakako bolji od sada važećeg zakona, koji mu ne bi smeo biti mera kvaliteta.
Ako znamo da je jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona usklađivanje sistema lokalne samouprave sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, a takođe bi ovaj novi zakon trebalo da doprinese ubrzanju procesa demokratizacije i decentralizacije, onda to svakako zaslužuje našu podršku, makar kao prvi korak ka donošenju jednog pravog zakona o lokalnoj samoupravi, posle ustavne rekonstrukcije.
Međutim, ovaj predlog zakona ima i brojnih manjkavosti i nedostataka. U prvom redu, to se odnosi na obim poslova iz izbornog delokruga opštine, gde zapravo i nema značajnijih novina u odnosu na postojeći zakon, ako se izuzme utvrđivanje prava opština da osnivaju ustanove u oblasti osnovnog obrazovanja i primarne zdravstvene zaštite.
Kada su u pitanju povereni poslovi, tu imamo predloženo rešenje da se poslovi poveravaju zakonom, i to svim ili pojedinim opštinama. Ovde je ostavljena mogućnost dovođenja u neravnopravan položaj pojedinih opština. Iz dosadašnje prakse može se s pravom pretpostaviti da bi to bile opštine koje po nečemu nisu po volji centralnoj vlasti. Građani sandžačkih opština otvoreno sumnjaju da bi baš ove opštine mogle biti uskraćene za obavljanje pojedinih poverenih poslova, jer, da vas podsetim, takva je bila praksa dugo godina, takve se stvari i danas, nažalost, dešavaju kada su u pitanju neki poslovi koji su u nadležnosti Vlade, pogotovo pojedinih resornih ministarstava.
Naime, kako objasniti činjenicu da je Sekretarijat unutrašnjih poslova u Novom Pazaru, koji pokriva i opštine Tutin i Sjenica, valjda jedini u Srbiji gde još nije došlo ni do kakvih kadrovskih promena. Da ne govorimo o usklađivanju nacionalne strukture zaposlenih u MUP-u i u drugim državnim organima.
Što se tiče lokalne policije, ovako kako je predloženo nije jasno da li ti poslovi spadaju u izvorni delokrug ili su to povereni poslovi. Mislim da nema potrebe stvarati famu oko toga i da su to dostignuća savremenog sveta, da su svuda u svetu to izvorni poslovi, ali da će ta lokalna policija biti u hijerarhiji komandovanja u okviru jedinstvenog MUP-a Republike Srbije.
Kada govorimo o manjkavostima ovog zakona, što se tiče izbora predsednika opštine i njegovih ovlašćenja, to je zapravo jedan važan korak napred, međutim, mislim da bismo usvajanjem nekih amandmana ipak morali malo ograničiti njegova ovlašćenja, jer smo potpuno, ovako kako je predloženo, degradirali status odbornika, tj. skupštine opštine.
Što se tiče imovine opština, to pitanje nije rešeno. Ovde je bilo puno govora o tome.
Sve u svemu, mi ćemo podržati ovaj zakon u načelu i pokušaćemo da ga popravimo amandmanima što je moguće više.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Vlada je predložila da se ukinu dosadašnji, umnogome ideologizovani, državni praznici i da se zamene novim datumima koji imaju veći značaj u istoriji Srbije, a time, zašto ne reći - i u istoriji srpskog naroda. To je po meni u redu. To je nešto što su građani i očekivali.
Takođe, predloženo je da se ovim zakonom definiše i praznovanje verskih praznika koji su do tada bili uređeni Zakonom o radnim odnosima. To samo po sebi nije sporno, mada većina modernih država praznovanje verskih praznika uređuje posebnim zakonima. Međutim, ono što je sporno u ovom predlogu zakona je činjenica da se u jednoj višekonfesionalnoj državi, kakva je Srbija, pravoslavni verski praznici izdvajaju od ostalih i praktično, dižu na nivo državnih praznika. Ovakav predlog zakona bio bi prihvatljiv kada bi Ustavom Republike Srbije bilo predviđeno da je pravoslavno hrišćanstvo državna religija. Kako to nije slučaj, jer član 13. Ustava Republike Srbije garantuje jednakost građana u pravima i dužnostima, bez obzira na veroispovest, ovaj predlog zakona je protivustavan.
Proglašavanjem pravoslavnih verskih praznika za neradne dane za sve građane uvodi se princip obaveznosti praznovanja verskih praznika, a ne dobrovoljnosti, kako bi trebalo da bude, a pripadnicima drugih veroispovesti i ateistima se u tim danima još i ukida pravo na rad. To pravo je takođe zagarantovano Ustavom.
Za pripadnike drugih verskih zajednica ostaje princip dobrovoljnosti praznovanja, gde se u članu 4. kaže da "zaposleni imaju prava da ne rade u dane sledećih verskih praznika", onda se nabraja koji su to dani. Primenom ovog zakona, ukoliko bude usvojen u predloženom tekstu, doći ćemo u situaciju da u opštinama ili preduzećima, državnim i drugim organima, sa izrazitom većinom u strukturi zaposlenih, npr, islamske ili katoličke veroispovesti, pravoslavni Božić ili Vaskrs bude neradni dan. Dakle, u svemu kao državni praznik. Čini se da zakonopisac nije imao dovoljno sluha kada je u pitanju ravnopravnost svih građana u pogledu praznovanja verskih praznika. To može nepotrebno kod pripadnika manjinskih zajednica da proizvede osećaj nametanja tuđih praznika. Pogotovu ako taj predlog dolazi od Vlade, koja uživa poverenje ogromnog broja ovih manjinskih zajednica.
Kao poslanik Sandžačke demokratske partije i Demokratske opozicije Srbije, moram reći da Bošnjaci koji su, inače, pripadnici islamske verske zajednice, nisu očekivali od predlagača ovakvo zakonsko rešenje po pitanju praznovanja verskih praznika, pogotovu, ako se ovo zakonsko rešenje uporedi sa Zakonom o svetkovanju verskih praznika u Crnoj Gori, na primer. On ovu materiju tretira na jedan, rekao bih, mnogo prihvatljiviji način.
Dakle, princip dobrovoljnosti praznovanja verskih praznika je narušen i morao bi biti ispoštovan do kraja. Zato pozivam predstavnike predlagača da povuku ovaj predlog zakona, kako bi se uradio i dao Skupštini na usvajanje, novi predlog koji bi uvažio ove, svakako, opravdane primedbe.

Zaista ne bih hteo da oduzimam vreme Skupštini, ali moram da reagujem na izlaganje poslanika Veljkovića. Čini mi se, on je rekao da mi on dozvoljava da radim, a mislim da se on više ni za šta ne pita, a najmanje da li meni može da dozvoli da radim ili da ne radim.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove načelne rasprave hteo sam da se osvrnem na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi. Naime, radi se o izmenama odredaba ovog zakona, kojima se daju veća ovlašćenja lokalnim organima vlasti, kako prilikom određivanja stepena opterećenosti poreskih obveznika na njihovim teritorijama, tako i kada se radi o određivanju namene prikupljenih sredstava iz javnih prihoda.
Ove promene idu u pravcu decentralizacije vlasti. Hteo bih, kao poslanik Sandžačke demokratske partije, dakle jedne regionalne stranke, da podržim napore Vlade koji idu u tom smeru, iako se radi o prvim i početnim koracima u tom pravcu. Dakle, radi se o osnovnim programskim opredeljenjima naše stranke. Neko je ovde vrlo slikovito rekao da je klatno centralizacije vlasti bilo maksimalno zategnuto u jednom pravcu.
Sada Vlada pravi napore da se to klatno postepeno kreće u drugom smeru. Kretaće se tako dok ne dostigne svoj optimalni položaj. Ja, kao i građani, imam razumevanja da sada to klatno ne treba odjednom gurnuti u suprotnom smeru. Građani će sigurno podržati Vladu u tom nastojanju, kao što imaju razumevanja i za još uvek loš standard i za tešku ekonomsku situaciju. Međutim, ono što građani, eventualno, mogu zamerati Vladi, to je sporost Vlade, odnosno resornih ministarstava u sprovođenju kadrovskih promena u republičkim, državnim organima vlasti, javnim preduzećima i ustanovama na nižim nivoima. Te promene bi, u kombinaciji sa vraćanjem određenih ingerencija lokalnoj samoupravi, praktično bile poštovanje izborne volje građana, jer građani su 5. oktobra glasali za promene.
Ovih dana i danas čuli smo ovde mnogo kritika od strane opozicije na rad Vlade, na predloge novih zakonskih rešenja koje Vlada predlaže. Naravno, tu nema ništa sporno. Opozicija je tu da kritikuje Vladu, često i bez pravih argumenata.
Međutim, postavlja se pitanje kredibiliteta ove opozicije, obzirom da je ona do juče bila vlast. Posebno se postavlja pitanje pojedinaca iz te opozicije koji su bili kao što znamo perjanice bivšeg režima. Takođe, postavlja se pitanje dokle te kritike mogu ići, a da ne pređu granice dobrog ukusa i to, ne sa stanovišta Vlade ili sa stanovišta poslaničke većine u Parlamentu, već sa stanovišta građana koji sigurno nemaju kratko pamćenje i koji znaju, ko je proteklih 10 godina bio na vlasti, ko je ovu zemlju doveo do ovakvog stanja. Dakle, eventualne kritike građana na račun Vlade koje će stići ili možda već stižu, potpuno su drugačije prirode. Rekao bih da su potpuno suprotne od kritika koje čujemo ovde u Parlamentu, od strane opozicije. Hvala.