Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, danas je pred nama Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.
Usvajanjem ovog zakona urediće se način pružanja podrške i pomoći Republike Srbije, očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.
Sveta carska srpska lavra Hilandar nalazi se na Svetoj gori, monaškoj zajednici u severnoj Grčkoj na istočnom kraju kraka poluostrva Halkidiki. Četvrti je po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda.
Osnovali su ga na ruševinama starijeg manastira 1198. godine monasi izuzetnog ugleda, veliki župan Stefan Nemanja i njegov mlađi sin Rastko, koji su stvorili samostalnu srednjovekovnu državu i autokefalnu svetu crkvu.
Stefan Nemanja kršten je u Petrovoj crkvi, u Novom Pazaru i postao je veliki župan i nastanio se u selu Deževa, tadašnji Ras gde je zidao manastir Đurđeve stupove. Iz Deževe sin Savo odlazi na Svetu goru, a za njim ubrzo i otac veliki župan Nemanja, koji pre toga predaje vlast sinu Stefanu Prvovenčanom u Petrovoj crkvi u Novom Pazaru i sutradan u istoj toj crkvi biva monašen i dobija monaško ime Simeon. Sa Savom podiže Hilandar, a izgradnju Hilandara finansira Nemanjin sin, srpski kralj Stefan Prvovenčani iz Rasa, današnjeg Novog Pazara.
Hilandarci su imali veliki udeo u razvoju srpske književnosti i umetnosti. Sveta carska srpska lavra Hilandar je i danas važno mesto hodočašća i predstavlja najbogatiju riznicu i arhiv nasleđa srpskog naroda.
Požar velikih razmera koji je izbio 2004. godine uništio je i oštetio skoro polovinu manastirskog zdanja, a odmah nakon toga pokrenut je veliki broj aktivnosti za obnovu Hilandara, koji ima za cilj obezbeđivanje održivog razvoja manastira, njegove ekonomije, uslove neophodne za život bratstva, čuvajući jedinstven karakter i svetost samog mesta.
Vlada Republike Srbije je najveći ključni donator obnove. Za projekte obnove Hilandara izdvojila je 13 miliona 94 hiljade 710 evra i danas je obnovljeno oko 80% izgorelih objekata, a u budžetu za 2021. godinu opredeljeno je 360 miliona dinara za obnovu.
Manastir Hilandar ima neprocenjivu vrednost za srpsko istorijsko nasleđe i predstavlja jednu od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti. U njemu je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona, fresaka, tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte.
Od 1988. godine, zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira, nalazi se na UNESKO listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka, objedinjenih pod zaštićenom celinom Svete gore.
Cilj ovog zakona je da obezbedi podršku i pomoć Republike Srbije u očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar, uz stalnu, izvesnu i sigurnu finansijsku podršku Vlade Republike Srbije.
Takođe, za realizaciju se mogu obezbediti sredstva iz budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave putem donacija, kao i iz drugih izvora.
Pozivam sve svoje kolege poslanike da u Danu za glasanje podrže predloženi zakon, jer donošenjem ovog zakona se obezbeđuje i osigurava dugotrajna i organizovana briga Republike Srbije za veliko kulturno nasleđe koje manastir Hilandar zaista i predstavlja. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, danas je pred nama Predlog zakona o muzejskoj delatnosti. Republika Srbija ima Zakon o kulturnim dobrima koji je usvojen davne 1994. godine, tako da oblast muzejske delatnosti do sada nije bila regulisana posebnim zakonom, već ovim zakonom, a sada će ova važna oblast po prvi put biti definisana specijalizovanim zakonom.
Pored terminološke zastarelosti, Zakon o kulturnim dobrima je po svom karakteru opšti propis, jer uređuje zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara. Obzirom da postoji potreba za sistemskim uređenjem svake pojedine oblasti zaštite kulturnih dobara, shodno svojim specifičnostima, donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti je uslov sistemskog pristupa i uređenja oblasti zaštite pokretnih kulturnih dobara, muzejske građe na sveobuhvatan i svrsishodan način.
Iz ovih razloga predlaže se donošenje propisa kojim bi se uredio sistem zaštite muzejske građe, kao i vrste pokretnih kulturnih dobara i muzejske dokumentacije, uslovi i način obavljanja muzejske delatnosti kao i njena struktura, korišćenje muzejske građe, organizacija, nadležnost, delatnost muzeja u Republici Srbiji i druga pitanja od značaja za obavljanje muzejske delatnosti.
Na ovaj način bi se stvorio okvir da Republika Srbija uredi muzejsku delatnost u zaštiti muzejske građe, pogotovo ako imamo u vidu značaj ovih institucija i kulturnog nasleđa, ne samo za istoriju, nauku i kulturu, već i za sveukupne potrebe građana Republike Srbije.
Usvajanjem zakona o muzejskoj delatnosti, pored stvaranja okvira za obezbeđivanje potpune zaštite i očuvanja muzejske građe, kao pokretnih kulturnih dobara, na jedinstven način, bez obzira na oblik u kojem nastaje i gde se nalazi, uticaće i na razvoj svesti o važnosti očuvanja muzejske građe, kao pokretnih kulturnih dobara i naše baštine za naredne, buduće generacije, tj. svesti da se najvažniji predmeti materijalnog i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa moraju zaštiti od uništenja.
Predlog zakona definiše i obaveze muzeja i osnivača muzeja, poboljšavanje uslova rada muzeja kako bi mogli punim kapacitetom da se posvete zaštiti pokretnih kulturnih dobara za koje su nadležni i reguliše centralne i matične funkcije muzeja, kao i uređenje nadležnosti u okviru mreže muzeja.
Donošenjem ovakvog zakonskog rešenja moći ćemo na funkcionalan način da unapredimo delovanje muzeja u Republici Srbiji i zato pozivam svoje kolege poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajuća.
Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.
Osvrnuo bih se na to da je Zakon o utvrđivanju poreza, porekla imovine i posebnom porezu, usvojen 29. februara 2020. godine, da je stupio na snagu 11. marta 2020. godine, a da počinje da se primenjuje od 12. marta tekuće godine. Zakon se prevashodno bavi onom imovinom koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način, a osnov zakona, čini unakrsna provera imovine, uspostavlja se poseban poreski postupak koji sprovodi poreska uprava, odnosno posebna jedinica poreske uprave. Jedinice će utvrđivati imovinu i uvećanje imovine fizičkog lica, kao i poseban porez na uvođenje imovine za koju lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način.
Poreklo imovine vrši jedinica poreske uprave uvidom u podatke iskazane u poreskim prijavama i poreskim bilansima, računovodstvenim izveštajima, drugim evidencijama, bazama i upoređuje podatke iz poreskog računovodstva i drugih službenih evidencija. Celokupna imovina fizičkog lica uzima se u obzir pri utvrđivanju vrednosti imovine, teret dokazivanja na fizičkom licu da je na zakonit način steklo imovinu. Ako se prilikom postupka potvrđivanja imovine, njenog porekla i njene vrednosti utvrdi da postoje činjenice koje ukazuju da postoji sumnja da je izvršeno krivično delo, jedinica poreske uprave obaveštava o tome policiju, javno tužilaštvo i ostale druge nadležne organe.
Važno je istaći da je zakon po svojoj prirodi iz oblasti zakona prevencije korupcije i da država ovakvim zakonom dobije efikasan mehanizam, da u svakom trenutku, za svakog može da utvrdi da li se nezakonito obogatio jer svi građani treba da znaju da se veoma lako može utvrditi da li je njihov imetak proizvod korupcije i zloupotrebe ili je stečen zakonito, a sa druge strane zakon ima mehanizam naplate nezakonito stečenih dobara.
Najvažnija izmena Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu se odnosi na promenu termina - nezakonito stečena imovina u - imovina na koju se utvrđuje poseban porez. Kako se taj izraz ne bi poistovećivao sa izrazom - imovina proistekla iz krivičnog dela. Promena se odnosi i na dodavanje izraza - izdaci za privatne potrebe fizičkog lica koji je definisan kao izdaci koje fizičko lice imalo za privatne potrebe a radi utvrđivanja porekla prihoda koje je steklo fizičko lice, a nije ih potrošilo na sticanje sopstvene imovine.
Izmene i dopune predloženog zakona kao i sam zakon su vrlo značajne za Republiku Srbiju jer se na jedan sistematski način uređuje kako da se efikasnije borimo protiv korupcije, da država naplaćuje mnogo više od poreza, a sve u cilju izgradnju još jače i bolje države Republike Srbije. Pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže predložene izmene i dopune zakona. Zahvaljujem.
(Beograd, 07.06.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 96164.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 110000.00 | RSD | 15.04.2014 - 03.06.2016. |