Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, prošle godine smo usvojili zakon koji je omogućio da se krene sa izgradnjom stanova za pripadnike Ministarstva odbrane, za pripadnike Vojske Srbije, pripadnike BIA, kao i za pripadnike Uprave za izvršenje krivičnih sankcija po ceni od 500 evra maksimalno.

Danas na dnevnom redu imamo izmene i dopune zakona kojima se proširuje krug lica koja će imati pravo da konkurišu za kupovinu stanova pod ovako povoljnim uslovima i to pravo će steći borci, članovi porodica boraca, ratni i mirnodopski invalidi. To je suština ovih izmena i dopuna i to je, svakako, nešto što treba pohvaliti.

Prema zakonu koji smo usvojili prošle godine, u prvoj fazi grade se stanovi u sedam gradova. U četiri grada se već započelo sa izgradnjom stanova, to su Vranje, Niš, Kragujevac i Kraljevo. U Beogradu se, kako smo čuli, u oktobru očekuje početak gradnje, a u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, radovi su planirani da krenu sredinom avgusta. U toj prvoj takozvanoj A fazi očekuje se izgradnja 1.530 stanova, a bitno je da građani Srbije znaju da je 792 stana već započeto, odnosno da je 792 stana u izgradnji.

U izveštaju koji smo imali prilike da pročitamo, a danas i čujemo od potpredsednice Vlade, sa radovima se najbrže napreduje u Vranju. Četiri stambene zgrade su stavljene pod krov, završeni su svi grubi građevinski radovi i februara 2020. godine se očekuje useljenje u te stanove. Takođe, prema izveštaju koji smo videli, radovi dobro napreduju i u Kraljevu, 50% radova je već završeno.

Danas je bilo primedbi na pomeranje rokova za završetak radova u pojedinim gradovima. Smatram da su razlozi za pomeranje rokova koje smo čuli od strane predstavnika predlagača objektivni. Obzirom na to da se na izgradnju čekalo decenijama, smatram da je najvažnije što se počelo, što se uveliko gradi, a to što će rokovi za par meseci pomereni, smatram da nije od suštinskog značaja.

U prvoj B fazi je planirano da se izgradi još 6.492 stana, dakle ukupno 8.022 stana za pripadnike bezbedonosnih struktura. I ono što je važno i što treba građani Srbije da znaju, iako je danas pokušavano da se drugačije predstavi, jeste da se ovi stanovi grade na dobrim lokacijama, sa svom potrebnom komunalnom infrastrukturom, sa vrtićima u okruženju, obdaništima, bolnicama, školama i svime onim što je potrebno za normalan život.

Što se tiče cene stanova u Vranju i Kraljevu, ona će biti 400 evra po metru kvadratnom, u Sremskoj Mitrovici 430 evra po metru kvadratnom, u Nišu 450 evra po metru kvadratnom i u Novom Sadu i Beogradu stanovi će se prodavati po ceni od 500 evra po metru kvadratnom.

Takođe, primedba dela opozicionih poslanika danas u Skupštini Srbije je bila da predstavnici predlagača, odnosno da potpredsednica Vlade zauzima stav kao da se stanovi nekome dele na poklon. To prosto ne stoji i predstavnik predlagača, a i mi narodni poslanici SNS prosto želimo da građanima objasnimo koliko su u stvari povoljni uslovi koje je država Srbija omogućila pripadnicima Vojske, pripadnicima Vojske Srbije, Ministarstva odbrane, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, da kupe stanove po povoljnim uslovima.

Ako pogledamo primer kredita jedne banke i o tome je i kolega Aca Marković, Aleksandar Marković, govorio, ukoliko neko uzme kredit blizu 16.000 evra za kupovinu stana od 36 metara kvadratnih sa rokom otplate od 30 godina, on će ratu kredita plaćati 53 evra. Smatram da su ovo jako povoljni uslovi.

Takođe, ako uporedimo cenu po metru kvadratnom trenutno na tržištu u Nišu koja se kreće oko 1.200 evra po metru kvadratnom i cenu koju će pripadnici bezbedonosnih struktura plaćati 450 evra, građani će prosuditi sami koliko su ovo u stvari povoljni uslovi.

Mislim da je svima jasan značaj posla koji obavljaju oni koji štite nacionalne interese i u tom smislu verujem da danas u Srbiji nema građana koji neće podržati jedan ovakav projekat, da ti ljudi reše svoje stambeno pitanje pod ovako povoljnim uslovima, obzirom, ponavljam još jednom, da se na ovako nešto čekalo decenijama.

Primedba opozicionih poslanika u prepodnevnom delu sednice da se ovi stanovi grade zato što idu izbori i da bi SNS, eventualno dobila glasače prosto ne stoje. Ja sam sigurna da i opozicioni poslanici, a i građani Srbije vrlo dobro znaju zašto je tek prošle godine donesen jedan ovakav zakon, zašto tek od prošle godine možemo da razmišljamo da gradimo stanove po jako povoljnim uslovima za pripadnike bezbedonosnih struktura, zato što su se tek prošle godine stvorili uslovi za to, zato što je država Srbija bila pred bankrotom kada je SNS preuzela odgovornost za rukovođenje državom. Tek prošle godine, nakon ekonomskih reformi, nakon teških mera fiskalne konsolidacije, mi smo u stvari bili u mogućnosti da usvojimo jedan ovakav zakon.

Sigurna sam i duboko verujem u politiku koju vodi Aleksandar Vučić i koju vodi Vlada Republike Srbije i sigurna sam da ćemo jako brzo na dnevnom redu imati tačku kojom ćemo odlučiti da gradimo stanove i za mlade bračne parove i druge kategorije građana u Srbiji, obzirom da je to bila danas jedna od najčešćih primedbi opozicionih poslanika.

U drugoj fazi, kako smo danas čuli od predlagača, je predviđena realizacija još u sedam gradova. Među tih sedam gradova je i grad Leskovac. Potpredsednica Vlade je upoznata da Leskovac ima dve lokacije, od kojih je jedna potpuno komunalno opremljena i naravno postoji potrebna zainteresovanost građana i moje pitanje prema vama, naravno, delegirano od zainteresovanih građana je kada se očekuje druga faza? Ja sam načelno čula da ste vi danas rekli da je to sledeće godine.

Zanima me, da li će se čekati da se kompletno završi realizacija ove prve B faze, znači da se izgrade svih 8.022 stana ili će se uporedo krenuti sa realizacijom u onim gradovima u kojima, kažem, su stvoreni, odnosno obezbeđeni uslovi za tako nešto, kao što je u ovom slučaju grad Leskovac? Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Predlagač amandmana traži da se u članu 48. stav 1. briše tačka 8. Član 48. stav 1. briše tačka 8. Član 48. definiše ovlašćenja tržišnog inspektora i ta ovlašćenja su u ovom članu data od tačke 1. do 13. pri čemu je ovlašćenje tržišnog inspektora u tački 1. da pregleda poslovni prostor, u tački 2. da vrši uvid u poslovne knjige, tački 3. da vrši identifikaciju lica koja obavljaju trgovinsku delatnost itd. Poređena su ovlašćenja inspektora sve do tačke 8. u kojoj je definisano u tački 8. je definisano ovlašćenje tržišnog inspektora da prikuplja podatke koji su relevantni za predmet nadzora.

Upravo je kolega predložio brisanje ove tačke 8. smatram da ovu tačku 8. u okviru člana 48. ne treba brisati iz prostog razloga što se radi o opštem ovlašćenju inspektora u Zakonu o inspekcijskom nadzoru.

Ono što je dobro, a što je vezano za ovlašćenja tržišnog inspektora je novo ovlašćenje, tzv. ovlašćenje da inspektor obavi prikrivenu kupovinu, gde inspektor može bez legitimisanja da u određenom objektu obavi kupovinu ukoliko on smatra ili ima naznake da se radi o ne registrovanoj trgovini.

Smatram da će uvođenjem jednog ovakvog novog ovlašćenja u velikoj meri doprineti da se smanji obim sive ekonomije i zato smatram da ovo jedno osnovno ovlašćenje inspektora ne treba brisati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo tri zakona koji idu u korak sa trendovima u svetu, tri zakona koja će omogućiti modernizaciju trgovinskog sektora, a samim tim će doprineti da i Srbija bude modernija zemlja.

Ja ću konkretno govoriti o Predlogu zakona o trgovini. Radi se o potpuno novom zakonu koji je izrađen u bliskoj saradnji sa privredom. U izradi zakona, učestvovali su predstavnici Privredne komore, učestvovali su predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj, kao i neformalne grupe pružaoca usluga informacionog društva.

Donošenje jednog potpuno novog zakona uslovio je ubrzani razvoj elektronske trgovine u Srbiji. Prema podacima o kojima raspolažemo iz 2018. godine, 1,8 miliona građana Srbije je kupovalo robe i usluge preko interneta, a ako te podatke uporedimo sa podacima iz 2015. godine, dolazimo do zaključka da je 50% građana više obavljalo kupovinu putem interneta.

Da bi se omogućilo da Srbija ide u korak sa vremenom i da se još brže razvija onlajn kupovina, novi zakon o trgovini detaljno uređuje elektronsku trgovinu. Po prvi put se definišu pojmovi kao što su „elektronska prodavnica“, „elektronska platforma“, i niz drugih termina.

Ovim zakonom se definišu i posebne mere za suzbijanje sive ekonomije, na taj način što se inspektorima daju posebna ovlašćenja i mogućnost da obave tzv. prikrivenu kupovinu, ukoliko posumnjaju da trgovina nije registrovana. Ovo je detaljnije regulisano članom 50. ovog zakona.

Činjenica je da internet kao savremeno sredstvo komunikacije predstavlja veliki problem za nadzorne organe i činjenica je da se veliki deo sive ekonomije obavlja preko interneta, tako da se očekuje da će obim sive ekonomije smanjiti, upravo zbog novih ovlašćenja koji se kroz član 50. ovlašćuju inspektori.

Predlog zakona o trgovini stavlja kupce u bolji položaj, jer će kupci biti zaštićeniji i mnogo manje će biti dovođeni u zabludu prilikom kupovine, jer zakon jasno definiše oblike sniženja, jasno se definiše šta je rasprodaja, jasno se definiše šta je sezonsko sniženje, a šta akcijska prodaja i ovo je sve detaljno objašnjeno kroz član 37. zakona.

Članom 38. se definiše oglašavanje prodajnih podsticaja, tako da se zakonom zabranjuje oglašavanje podsticaja za robu koja ima u tako malim količinama, da je na prvi pogled jasno da je cilj prodavca da na neki način navede kupca da uđe u objekat i kupi neku drugu robu.

Što se tiče oglašavanja procenta sniženja, svi mi kao kupci, svi građani Srbije su bar jednom u životu dovedeni u zabludu, kada šetamo i kada vidimo da na određenoj trgovini stoji procenta „Rasprodaja 30%, 50% ili 70“. To će biti zabranjeno ovim zakonom, jer zakon definiše da ukoliko na izlogu stoji određen procenat sniženja, da u takvoj radnji minimum jedna petina artikla iz ukupnog asortimana proizvođača mora biti na sniženju.

Takođe, zakon zabranjuje oglašavanje rasprodaje ili prividnog sniženja ukoliko ranija cena nije istinito prikazana, kupac mora da zna pravu cenu, tj. vrednost pravog proizvoda.

Sve ovo što sam navela omogućiće da kupci, odnosno građani Srbije kao kupci, budu u boljem položaju usvajanjem Zakona o trgovini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima.

Jedan od razloga zbog koga Srbija potpisuje Konvenciju je očuvanje međunarodnog ugleda koji Srbija trenutno ima i koji treba i mora da održi.

Srbija se obavezala na potpisivanje i potvrđivanje Konvencije do kraja 2019. godine, u suprotnom Savet EU je upozorio na mogućnost da se Srbija nađe na listi nekooperativnih jurisdikcija u poreskim pitanjima. Planirano je da se potpisivanje, potvrđivanje i deponovanje instrumenata potvrđivanja okonča do kraja avgusta 2019. godine, a da Konvencija stupi na snagu 1. decembra 2019. godine.

Konvencija se potpisuje zato što je neophodno da se intenzivira međunarodna saradnja, saradnja na međunarodnom nivou, kako bi se stvorila nova pravila u materiji međunarodnog oporezivanja i administrativne saradnje u poreskim pitanjima, zbog velikih razmera poreske evazije i izbegavanja plaćanja poreza.

S druge strane, borba protiv poreske evazije i izbegavanje poreza ne znači da osnovna prava poreskih obveznika treba da se zanemare, naprotiv, Konvencija garantuje zaštitu osnovnih prava poreskim obveznicima.

Treba napomenuti da Republika Srbija nije u mogućnosti da odmah primeni sve obaveze koje su propisane u Konvenciji iz razloga što su za ispunjenje ovih obaveza potrebni složeni tehnički uslovi, a takođe je potrebno i obezbediti odgovarajući obim ljudskih resursa, što Srbija trenutno nije u mogućnosti da učini i iz tog razloga je Srbija iskoristila pravo koje je dato u samoj Konvenciji da se stavi rezerva na onaj deo koji trenutno ne može da ispuni.

Srbija je iskoristila pravo da ograniči primenu Konvencije samo na razmenu obaveštenja u oblasti poreza na dobit pravnih lica i poreza na dohodak građana. Metode za razmenu obaveštenja su razmena obaveštenja na zahtev, spontana razmena i automatska razmena obaveštenja.

Srbija već razmenjuje obaveštenja na zahtev i spontanu razmenu na osnovu potpisanih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Međutim, potpisivanjem ove Konvencije se uvodi pravni osnov za automatsku razmenu obaveštenja. Trenutno Srbija sa 54 zemlje razmenjuje obaveštenja na osnovu Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a potpisivanjem ove Konvencije taj broj će se povećati na 128 zemalja.

Pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo predloge koji se nalaze danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2018. godini dat je pre svega u jasnom formatu sa detaljnim statističkim podacima. Iz Izveštaja može da se vidi da je sa Zaštitnikom građana u 2018. godini razgovaralo preko 9.000 građana, tačnije 9.120 građana. Od tog broja, direktno razgovor licem u lice sa Zaštitnikom građana imalo je preko 2.400 građana Srbije, dok je 3.350 građana Srbije telefonskim putem razgovaralo sa Zaštitnikom građana.

Što se broja primljenih predmeta tiče u 2018. godini, primljeno je preko 3.300 predmeta, a rad je okončan na preko 2.300 predmeta. Ono što je važno da građani Srbije znaju, da je Zaštitnik građana razmotrio preko 2.700 predmeta iz prethodnih godina koji su bili na čekanju, a od tih 2.700 predmeta, na 1.500 je okončan rad. Tako da, ako saberemo podatke o broju predmeta iz 2018. godine na kojima je okončan rad i podatke o broju okončanih predmeta iz ranijih godina, dolazimo do cifre od 3.800 okončanih predmeta, što je za svaku pohvalu.

Ono što je u Izveštaju naglašeno od strane Zaštitnika građana, da se veliki broj pritužbi odbacuje jer nisu ispunjeni uslovi za postupanje po njima, uglavnom zbog nenadležnosti, anonimnosti, preuranjenosti ili iz nekih drugih razloga i takav broj predmeta u 2018. godini je bio 1.650 i važno je da građani znaju da je u 72% tih odbačenih pritužbi Zaštitnik građana pružao savetodavnu pravnu pomoć.

Osim ovog redovnog izveštaja, Zaštitnik građana sačinio je i posebne izveštaje, kao što su Izveštaj o stanju prava deteta, koji posebno želim da pohvalim, zatim, Izveštaj o zastupljenosti žena na mestima odlučivanja u jedinicama lokalne samouprave, Izveštaj o pristupačnosti za sve itd, ali takođe su sačinjeni i posebni izveštaji o posetama koje je Zaštitnik građana sa svojim stručnim timom imao u gradovima, opštinama i ustanovama širom zemlje Srbije.

Takođe, u Izveštaju se pominje i saradnja Zaštitnika građana sa Stalnom konferencijom gradova i opština i timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i dodele nagrada od strane Zaštitnika građana jedinicama lokalne samouprave koje su u prethodnoj godini doprinele razvoju svih oblika pristupačnosti na svojoj teritoriji. S ponosom želim da istaknem, da je grad Leskovac u 2018. godini od Zaštitnika građana dobio nagradu za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti na svojoj teritoriji.

Želim da pohvalim pristupačniju komunikaciju sa Zaštitnikom građana koja je omogućena građanima Republike Srbije i obavljanje posla van sedišta organa od strane Zaštitnika građana. Naime, otvorene su tri kancelarije u Bujanovcu, Preševu i Medveđi i želim da pohvalim to što Zaštitnik građana sa svojim saradnicima obilazi gradove i opštine Srbije, o čemu postoje detaljni izveštaji kao što sam već navela. Na kraju ću pomenuti i pohvalu, vezano za formiranje Odeljenja za hitne intervencije.

Ono što se nakon razmatranja jednog ovako detaljnog i statistički urednog izveštaja zaključuje, jeste da su građani Srbije za kratak vremenski period uspeli da vrate poverenje u instituciju Zaštitnika građana, koja je naravno po Ustavu i zakonima Republike Srbije nezavisna institucija. Iako je institucija Zaštitnika građana po Ustavu i zakonima Republike Srbije nezavisna institucija ona to nije bila u periodu od 2007. do 2017. godine. Naprotiv, institucija Zaštitnika građana u tom periodu je bila totalno urušena i zloupotrebljena. Građani Srbije su svedoci da se tadašnji Zaštitnik građana sa pozicije Zaštitnika građana bavio politikom, tvitovao, bavio se dnevno političkim aktivnostima i na kraju sa pozicije Zaštitnika građana se i kandidovao za najvišu funkciju, odnosno funkciju predsednika Republike Srbije, naravno, suprotno Ustavu i zakonu.

Iskreno verujem da ćete, gospodine Pašaliću, da nastavite sa radom kao što ste radili do sada, da nećemo čuti da ste kao vaš prethodnik kupili besan automobil, da ste koristili posebne nalepnice na svom automobilu kako vas policija ne bi mogla da zaustavlja, da ste obezbedili isti takav automobil i za svoju porodicu i ukoliko ne budete radili takve stvari i nastavite da imate komunikaciju sa građanima kakvu ste imali do sada, imaćete podršku poslanika SNS. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je na dnevnom redu osam sporazuma o zajmu koji će doprineti da Srbija bude jedna moderna zemlja sa unapređenom putnom infrastrukturom, sa unapređenom elektronskom upravom, sa modernizovanom poreskom administracijom, sa unapređenom lokalnom infrastrukturom i unapređenom zdravstvenom zaštitom. Dakle, to su oblasti koje će se finansirati iz ovih osam sporazuma koji su danas na dnevnom redu.

Danas ću konkretno govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope za finansiranje javnog sektora za unapređenje infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite.

Srbija uzima zajam od 200 miliona evra za finansiranje zdravstvene infrastrukture i bolničke opreme u zdravstvenim centrima širom Srbije. Projekat se odnosi na izgradnju proširenje i rehabilitaciju zdravstvenih centara u 18 opština i gradova u Srbiji. Projekat će sprovoditi Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, a procenjena vrednost ovog projekta je minimum 350 miliona evra od čega 200 miliona evra, kao što sam već pomenula, Srbija uzima iz zajma, a 150 miliona evra će se finansirati iz budžeta Republike Srbije. Dakle, sredstva iz ovog zajma su planirana kao podrška već postojećim investicijama iz budžeta Srbije u zdravstvenu zaštitu.

Ono što je važno da građani Srbije znaju jeste da se ovaj zajam uzima pod jako povoljnim uslovima, da imamo mogućnosti da prilikom povlačenja tranši biramo fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu, a informacije radi fiksna kamatna stopa kod Banke za razvoja Saveta Evrope iznosi 0,5% godišnje. Takođe imamo mogućnost da prilikom povlačenja tranši biramo period otplate od 15 do 20 godina, uključujući i period početka od pet godina. Kredit se realizuje u najmanje dve tranše, pri čemu je iznos prve tranše ne može biti veći od 50% vrednosti ovog zajma. Sredstva su nam na raspolaganju do 2023. godina, a ono što je najvažnije je da na ne povučena sredstava ne plaćamo nikakvu nadoknadu, odnosno ne plaćamo penale.

Na moje veliko zadovoljstvo i na zadovoljstvo svih građana Leskovca i čitavog Jablaničkog okruga, u 18 opština i gradova u kojima će se renovirati zdravstvene ustanove, spada i grad Leskovac iz koga ja dolazim, odnosno Opšta bolnica u Leskovcu. Ukupna vrednost projekta za renoviranje Opšte bolnice u Leskovcu iznosi 21 milion evra, priznaćete vrlo impozantan iznos. Od toga 15 miliona evra je planirano za kompletnu rekonstrukciju glavne zgrade bolnice koja datira još iz 70-ih godina, zatim za izgradnju centralne intenzivne nege, zatim za centralnu sterilizaciju i specijalističke ambulante, dok je šest miliona evra planirano za nabavku nove opreme. Radovi na rekonstrukciji i energetskoj sanaciji zgrade Opšte bolnice Leskovac su uveliko u toku, kažem, na veliko zadovoljstvo svih stanovnika Jablaničkog okruga.

Hoću da podsetim građane da smo krajem 2017. godine otvorili klinički centar u Nišu, prema svetskim standardima. Danas govorimo o ulaganjima u Opštu bolnicu u Leskovcu u vrednosti od 21 milion evra. Takođe, ovim sporazumom o zajmu obuhvaćeni su i zdravstveni centri u Vranju, koji će takođe biti renovirani i to su sve dokazi da Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić vode računa o razvoju juga Srbije. Da Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić vode računa o razvoju Srbije, govore napori koji su uloženi da se što pre završi južni krak Koridora 10, koji će zvanično u subotu biti otvoren.

Građani juga Srbije prepoznaju napore koje predsednik Vučić ulaže i koje Vlada Republike Srbije ulaže za razvoj juga Srbija i upravo je to i razlog zašto predsednik Republike Srbije najveću podršku građana ima upravo na jugu Srbije.

Dozvolite mi da se samo kratko osvrnem na jučerašnje teme iz dnevnog reda. Imam moralnu obavezu da kažem, da apsolutno podržavam izmene i dopune Krivičnog zakonika u delu koji se odnosi na uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela. Građani Srbije su imali priliku da kažu šta misle o uvođenju kazne doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta za najteža krivična dela. Oni su potpisali peticiju, 160.000 građana je potpisalo peticiju za uvođenje doživotne kazne zatvora.

Tako da pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje, glasamo za izmene i dopune Krivičnog zakonika, a i za sporazume koji se nalaze na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman ide u pravcu da se ovaj zakon poveže sa sveobuhvatnim razvojem Srbije sa posebnim osvrtom na ostvarenje socijalne ravnopravnosti.

Ovaj zakon će značajno doprineti ostvarenju socijalne ravnopravnosti jer će omogućiti efikasniju kontrolu naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ali i smanjenje administrativnih troškova. Na ostvarivanje socijalne ravnopravnosti u Srbiji svakako će uticati budžet za 2019. godinu, jer su u budžetu za 2019. godinu planirana značajna sredstva za povećanje plata i penzija, ali i za olakšice, odnosno za rasterećenje privrede.

Takođe, budžet Republike Srbije omogućiće i ostvarivanje socijalne ravnopravnosti za građane Leskovca, jer budžetom za 2019. godinu planirana su značajna sredstva koja će omogućiti bolje uslove života za građane Leskovca. Ja ću izdvojiti samo dve kapitalne investicije koje su budžetom Republike Srbije za 2019. godinu planirane za Leskovac.

Na poziciji Ministarstva životne sredine za izgradnju glavnog gradskog kolektora planirano je 430 miliona, o značaju ovog projekta je suvišno govoriti, i 250 miliona je izdvojeno za završetak izgradnje obilaznice oko Leskovca. Ministarka Zorana Mihajlović je juče izjavila da će u decembru biti raspisan tender za završetak obilaznice, a da se sa radovima kreće na proleće. Obilaznica oko Leskovca podrazumeva kompletnu rekonstrukciju Bulevara Nikole Pašića i preusmeravanje celokupnog teretnog saobraćaja iz centralnog gradskog jezgra, tako da će se na ovaj način građanima Leskovca omogućiti kvalitetniji i bolji uslovi života. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, podnela sam amandman kako bih dodatno ukazala na značaj donošenja ovog zakona.

Ovim amandmanom akcenat se pre svega stavlja posebno na ostvarivanje socijalne ravnopravnosti. Usvajanjem zakona će se omogućiti efikasnija kontrola naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, smanjenje administrativnih troškova i uopšte efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja. Cilj Vlade Republike Srbije i našeg predsednika Aleksandra Vučića je da Srbija bude jedna moderna zemlja. Ovo je svakako jedan od zakona koji će doprineti tome da Srbija bude modernija zemlja, jer je on pre svega fokusiran na ostvarivanje, odnosno omogućavanje boljih usluga za sve građane Srbije.

Na ostvarivanje socijalne ravnopravnosti uticaće takođe budžet za 2019. godinu, jer je budžetom za 2019. godinu predviđeno 33 milijarde više sredstava u odnosu na 2018. godinu za povećanje plata u javnom sektoru, tako da ćemo imati povećanje plata 7-12%, pri čemu će najveće povećanje zarada u Srbiji imati medicinske sestre i tehničari 12%, 10% povećanja imaće lekari, 9% ustanove socijalne zaštite, prosveta, vojska, policija, 7% ostali budžetski korisnici.

Takođe, na ostvarivanje socijalne ravnopravnosti u Srbiji uticaće i povećanje minimalne cene rada, odnosno povećanje minimalne zarade u Srbiji od 1. januara, ali svakako na ostvarivanje socijalne ravnopravnosti uticaće i povećanje penzija, kao i jednokratna pomoć koju su naši penzioneri dobili u prethodnim danima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o budžetu za 2919. godinu je rezultat reformskog procesa koji je Vlada Republike Srbije započela još 2014. godine.

Želim da naglasim i pohvalim dobru praksu koja se nastavlja prilikom planiranja budžeta, odnosno želim da kažem da su prihodi i rashodi realno planirani, tako da mi danas ovde govorimo o jednom uravnoteženom budžetu.

Planirani deficit je fiskalno odgovoran i kao takav on će omogućiti održavanje makroekonomske stabilnosti koja je postignuta u prethodnom periodu i dovešće do smanjenja učešća javnog duga u BDP. Uštede koje su napravljene u prethodnim godinama, zahvaljujući, pre svega, teškim merama fiskalne konsolidacije, otvorile su prostor za nikad veće investicije, tako da se budžetom za 2019. godinu planira 30% više sredstava za kapitalne investicije nego što je to bilo planirano u 2018. godini.

Dakle, 220 milijardi je planirano budžetom Republike Srbije za 2019. godinu za kapitalne investicije i ministar je više puta tokom svog izlaganja taksativno nabrojao o kojim se važnijim kapitalnim investicijama radi. Ja ne bih da ponavljam. Želim da kažem samo da se radi o velikom broju škola, vrtića, bolnica, domova zdravlja, kilometrima auto-puta i upravo iz tog razloga mi s pravom možemo da kažemo da je ovaj budžet razvojni.

Budžet za 2019. godinu je takođe i socijalno odgovoran, jer je on, pre svega, fokusiran na povećanje životnog standarda svih građana Srbije. U prilog tome govori i to da će plate od 1. januara u Srbiji u javnom sektoru biti veće 7 do 12%. U tu svrhu je planirano 33 milijarde u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, više nego što je to bilo u 2018. godini. Tako da će 12% povećanja neto zarada imati medicinske sestre i tehničari, 10% povećanja imaće lekari, 9% povećanja imaće ustanove socijalne zaštite, prosveta, Vojska, policija, 8,5% poreska uprava i uprava carine i 7% ostali budžetski korisnici.

Ono što je važno da građani Srbije znaju je da će od 1. januara 2019. godine minimalna zarada biti veća u Srbiji, tako da će ona iznositi 27.000 dinara. Povećane su penzije u iznosu od 8 do 13%, a danas su svi naši penzioneri dobili ček od 3.000 dinara.

Nakon što je Vlada Republike Srbije obezbedila makroekonomsku stabilnost, pre svega, uspešno sprovedenim merama fiskalne konsolidacije, stvorila se mogućnost da se ovim budžetom za 2019. godinu smanji fiskalno opterećenje zarada za 1%, odnosno sa 63 na 62% i da se na taj način rastereti privreda.

Budžet za 2019. godinu je dokaz da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija vode odgovornu budžetsku politiku i upravo, zahvaljujući tome, građani Srbije u narednim godinama mogu da očekuju nova povećanja plata i penzija, nove investicije, nove olakšice za privredu, ali pre svega iz realnih izvora, a u skladu sa onim što zaradimo, jer politika ove Vlade jedina ispravna, moguća i prava politika jeste da trošimo u skladu sa onim što zaradimo, jer je to jedini način da Srbija stoji čvrsto na svojim nogama.

U danu za glasanje poslanici iz SNS, a nadam se i naši koalicioni partneri, podržaće Predlog zakona o budžetu, kao i ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman sa ciljem da ukažem dodatno na značaj donošenja ovog zakona.

Osnovni ciljevi Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim s situacijama jesu prvenstveno sveobuhvatno normiranje preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, zatim brzo i efikasno reagovanje, onda kada nastupi katastrofa i efikasno otklanjanje posledica katastrofa, kako bi se u što kraćem roku normalizovali uslovi za život i rad na mestu koje je bilo pogođeno katastrofom.

Predlogom zakona se u stvari vrši nadogradnja postojećeg sistema, obzirom na to da ovaj predlog zakona se uglavnom oslanja na postojeća rešenja, s tim što je u ovaj predlog zakona dodatno ugrađeno ono što se u praksi pokazalo nedovoljno efikasnim u postojećem zakonu.

Ono što će proizići je da ćemo kao društvo biti otporniji i spremniji za potencijalne katastrofe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela ima za cilj da se dodatno ukaže na značaj usvajanja ovog zakona. Katastrofe su izazov koji pokazuje kada, koliko i na koji način je društvo spremno da reaguje.

Postoje načini da se smanje rizici i da se ograniče posledice katastrofa, kao i da se poveća otpornost društva na katastrofe i to se upravo postiže ovim predlogom zakona.

Efikasno smanjenje rizika od katastrofa zahteva snažnu institucionalnu osnovu koja obezbeđuje dalju izgradnju kapaciteta, poboljšanje i unapređenje odgovarajućih sistema, razvojnih programa, zakonskih rešenja, olakšava protok informacija i omogućava efikasne mehanizme dijaloga i koordinacije.

Takođe, podsticanje nevladinih i neprofitnih organizacija i građana za obrazovanje i postupanje pre, tokom i posle vanrednih situacija, doprinosi daljem razvoju i poboljšanju integrisanog sistema zaštite i spasavanja.

Na kraju, ne manje važno, uspostavljanje intenzivne saradnje sa međunarodnim subjektima i to pre svega kroz razmene iskustva, ukazivanje na najbolje prakse, razne vidove edukacija, kurseve, treninga i razvijanje susedskih programa, donacije i slično. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege su dosta govorile o katastrofalnim poplavama koje su zadesile Srbiju 2014. godine, o posledicama tih poplava, kao i o značaju preventivnih mera.

Ja ću da iskoristim priliku da pomenem način na koji se Demokratska stranka odnosila prema ovoj temi dok je vodila državu.

Naselje Bobište u Leskovcu je u periodu od 2005. do 2010. godine, dakle za nepunih pet godina, dva puta poplavljeno, prvi put 2005, a zatim i 2010. godine. Blizu 800 domaćinstava je poplavljeno izlivanjem kanala koji prolazi kroz čitavo naselje, a u nekim kućama je visina vode bila i preko jednog metra. U toku tih poplava naselje je obišao predsednik Srbije Boris Tadić i za medije izjavio, a o tome postoje i pisani tragovi, da ne postoji racionalno objašnjenje zašto odvodni kanal koji prolazi kroz naselje godinama nije čišćen. Naravno, Boris Tadić kao predsednik Srbije je tada obećao građanima da će se urgentno krenuti sa izgradnjom efikasnog i funkcionalnog kanala za odvod voda, kako bi se na minimum sveo rizik od novog izlivanja. Naravno, to se nikada nije desilo.

Do dolaska SNS stranke na vlast građani ovog mesta su prilikom svake veće kiše strepeli od novih izlivanja. Godine 2012, kada je SNS došla na vlast, taj kanal je produbljen, očišćen i obložen betonskim pločama u dužini od 400 metara na kritičnim mestima kroz čitavo naselje i za to je država Srbija izdvojila 30 miliona dinara.

Moj kolega Žarko Bogatinović je malopre pričao o izdvajanjima koje Grad Leskovac ima u cilju preventivne zaštite, ja samo hoću da dodam da Grad Leskovac od 2014. godine do danas je izdvojio preko 30 miliona dinara za sanaciju preko 50 kilometara vodotokova drugog reda. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. sa ciljem da ukažem dodatno na značaj donošenja ovog zakona.

Donošenje zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama predlaže se kako bi se poboljšao opšti okvir za uspostavljanje efikasnog integrisanog sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u cilju smanjenja postojećih rizika, sprečavanju rizika u budućnosti i efikasnije odgovora na katastrofe.

Složili smo se svi u diskusijama u načelu, koje smo imali prethodnih dana, da je preventiva najvažnija i da upravo treba raditi na unapređenju koncepta spremnosti i smanjenju rizika od katastrofa.

Planirana je i realizacija aktivnosti investicija na svim nivoima, koje su zasnovane na poznavanju rizika kojim se obezbeđuje veći stepen zaštite ljudi i imovine od eventualnog nastupanja novih katastrofa je u stvari sistemski odgovor društva na ovu vrstu opasnosti i omogućava smanjenje rizika od nastupanja štetnih posledica većeg obima.

Od 2014. godine do danas, na teritoriji grada Leskovca locirano je i sanirano preko 50 kilometara vodotokova drugog reda, gde je grad uložio preko 30 miliona dinara. Zahvaljujući tome, problemi sa izlivanjem i poplavama su svedeni na minimum. Ako imamo u vidu da elementarna nepogoda prva nastupa na teritoriji jedinica lokalne samouprave i da se blagovremenim reagovanjem mogu sprečiti i ublažiti posledice, logično je što se predlogom ovog zakona, kao i do sada, jedinice lokalne samouprave stavljaju u prvi plan i definišu njihova prava i obaveze. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj moj četvrti amandman ide u pravcu da se poveže sveukupni razvoj Republike Srbije sa ovim zakonom.

Juče sam govorila o tome šta je sve u Leskovcu urađeno od novembra 2012. godine, od kako je SNS na vlasti, znači za ovih nepunih šest godina. Takođe, moje kolege narodni poslanici govorili su o tome šta je u njihovim gradovima i opštinama urađeno od kako je SNS na vlasti i juče i danas poslanicima iz ovog „saveza za propast“ je to smetalo, tako da ja nemam, gospodine predsedavajući, nikakav problem da pričam o tome šta je sve u Leskovcu urađeno kada je DS vodila Leskovac, ali na moju veliku žalost i na žalost svih građana Leskovca, nemam ništa lepo da kažem o tom periodu, jer u njihovo vreme su se realizovali neki propali projekti, kao što je npr. projekat bušotina, kada su milioni para građana Leskovca bačeni na pronalaženje tople vode i to, zamislite, na njivi čiji je vlasnik bio visoki funkcioner DS.

Takođe, u njihovo vreme, 300 upošljenika gradske uprave Leskovac koji nisu bili članovi DS je dobilo otkaz, a na ta radna mesta su oni doveli svoje ljude. Nakon tri godine su se svi ti upošljenici koji su bespravno bili otpušteni vraćeni na posao, a grad je to koštalo preko 100 miliona dinara. Sada vi vidite, za tih 100 miliona dinara koliko je gradilišta u Leskovcu moglo da bude otvoreno, koliko je škola moglo da se izgradi, koliko vrtića, koliko ulica je moglo da se asfaltira.

Pre pola sata kolega Aleksić iz „saveza za propast“, koji već sada nije tu, rekao je da oni nisu osvetoljubivi. Jesu, i te kako su osvetoljubivi, i sigurna sam da bi oni sve nas političke neistomišljenike vešali i to su i pokazali kada su imali priliku da vode Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, podnela sam amandman na član 2. sa ciljem da dodatno ukažem na značaj usvajanja ovog zakona vezano za sveobuhvatni razvoj Srbije.

Ovaj zakon će doprineti ubrzanom razvoju građevinarstva koje je jedna od najvažnijih privrednih grana, pre svega zato što će se našem domaćem proizvođačima obezbediti bolji položaj na tržištu EU, obzirom da ih ovaj zakon čini, usvajanje ovog zakona čini konkurentnijim na tržištu EU, jer će se u Srbiji primenjivati isti standardi koji se primenjuju u EU i isti standardi koji se primenjuju u svim zemljama u okruženju.

Juče su nam poslanici opozicije mnogo zamerali zato što govorimo o izgradnji puteva, o izgradnji koridora. Smatram da je baš dobra prilika da danas govorimo o toj temi, jer tema ove nedelje i jeste usvajanje Zakona o građevinskim proizvodima, kojim će se, ustvari, omogućiti bolji kvalitet puteva u Srbiji. Ja sam sigurna, gospodine predsedavajući, da bi se poslanici žutog preduzeća danas ovde javljali i govorili o tome koliko je u njihovo vreme urađeno kilometara auto-puteva, koliko je u njihovo vreme urađeno kilometara pruge, koliko je u njihovo vreme urađeno staničnih mesta, ali na moju veliku žalost i na žalost svih građana Srbije, oni nemaju na osnovu čega da se jave i nemaju sa čim da uporede te podatke kako bi pokazali kako eventualno Ministarstvo građevinarstva i Vlada Republike Srbije nemaju rezultate.

To je ono što ih boli, to je ono što im smeta, zato što mi pominjemo izgradnju puteva. Boli ih uspeh SNS. Boli ih uspeh predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je uspeo da ugled Srbije u svetu promeni za mnogo puta. Boli ih to što unapred znaju i što su svesni da će njihova svaštara koalicija, koja svakodnevno poziva na silovanje, poziva na vešanje na Terazijama i raznorazne gnusnosti, na predstojećim izborima doživeti totalni poraz.

Hoću, ministarko, da vam ovom prilikom čestitam na rezultatima rada vašeg ministarstva i posebno da vam čestitam na angažovanju vašem za ubrzanje radova za završetak Koridora 10. Za nas koji dolazimo sa juga Srbije, završetak Koridora 10 znači nova radna mesta, znači opstanak čitavog juga Srbije, jer svedoci smo da kako se koji kilometar auto puta završi, tako pristižu i investitori na jug Srbije.

Završetak Koridora 10 za grad Leskovac i za čitav Jablanički okrug ima veliki značaj, jer zahvaljujući završetku Koridora 10 mi u Leskovcu imamo izgrađenu novu fabriku, britansku fabriku „Aktiv“ koja će zaposliti 2.500 radnika i to pre svega kao što sam rekla zahvaljujući dobrim saobraćajnim vezama.

Takođe, Grdelica, Varoš kod Leskovca je ponovo vraćena na industrijsku mapu Srbije onog trenutka kada je auto-put stigao do Grdelice, stigla su i dva nova investitora koja su nakon mnogo godina od kako su pljačkaškim privatizacijama zatvorena sva nova radna mesta u Grdelici uspela da dobiju nova radna mesta i da oživi. Takođe u Lebanu, Jablaničkom okrugu je nakon 30 godina otvorena nova fabrika, pre svega zahvaljujući dobrim saobraćajnim vezama.

Zato mi danas imamo pravo i s pravom možemo da pričamo o izgradnji auto-puteva jer smo svesni da dobra infrastruktura je u stvari osnov za sveobuhvatni razvoj jedne zemlje.

Na kraju samo želim da se u ime građana čitavog Jablaničkog okruga zahvalim što ste prepoznali značaj izgradnje oblizanice oko Leskovca, jer će se na taj način sva roba koja se izvozi i uvozi u Lebane i Bojnik…