Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7756">Olivera Pešić</a>

Olivera Pešić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Predlažem da se ovaj amandman ne prihvati. Opoziciji očigledno nije jasno da vi ne možete da naterate poslodavca danas, bilo da se radi o domaćem ili stranom poslodavcu, bilo kojoj kompaniji, da nekog uposli i zadrži na određeno mesto. Ali, sigurno je da će đaci, koji su učeći kroz rad stekli znanje i veštine u tim kompanijama i postali konkurentniji na tržištu, imati prioritet prilikom zapošljavanja.

Zašto bi jedna kompanija, kažem bilo da se radi o stranoj ili domaćoj kompaniji, uzimala nove generacije đaka koje će, kako sam ja zaključila iz izlaganja, biti eksploatisane na taj način, zašto će takve kompanije uzimati nove generacije đaka na nova radna mesta koja su im na raspolaganju i zapošljavati ljude koji nemaju iskustva u toj struci i koliko bi to koštalo te kompanije?

Predlažem da se ovaj amandman odbije i navešću samo još jednom primer Leskovca, gde imamo šest kompanija, tri domaće i tri strane, koje imaju ugovor o učenju kroz rad sa školama, iako se radi o pilot projektu iz 2013. godine. Četiri generacije đaka koji su završili svoje stručno obrazovanje je zapošljeno već u kompaniji „Falke“, a tri generacije đaka u kompaniji „Autostop“, u Vlasotincu u „Gruneru“. Čuli smo primer od koleginice LJubice iz Niša. Čuli smo i primer iz Užica.

Dakle, jasno je da će se usvajanjem Zakona o dualnom obrazovanju postići reforma srednjeg obrazovanja. Zahvaljujem.
Poštovani podpredsedniče, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati, jer ovim amandmanom poslanici Demokratske stranke traže brisanje člana zakona koji je u stvari predstavlja osnovu ovog zakona, s obrazloženjem da će, parafraziram, rezultat uvođenja dualnog obrazovanja biti školovanje dece za radna mesta koja ne postoje, kao i stvaranje jeftine radne snage.

Poštovani potpredsedniče, radna mesta u Republici Srbiji i te kako postoje, a svakim danom država Srbija, na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, radi na stvaranju, odnosno obezbeđivanju uslova za nova radna mesta. Vreme koje imam na raspolaganju od dve minute po ovom amandmanu mi prosto nije dovoljno da pobrojim sve gradove i opštine u Republici Srbiji u kojima su otvorene nove fabrike ili novi proizvodni pogoni, odnosno nova radna mesta za vreme vlasti SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima. Srpska napredna stranka se bori za svako novo radno mesto. Svako novo radno mesto je bitno.

Dualno obrazovanje ne stvara jeftinu radnu snagu, kako se kaže u obrazloženju ovog amandmana, već podstiče bolje povezivanje privrede i obrazovanja na svim nivoima. Jeftina radna snaga se upravo stvara ne uvođenjem dualnog obrazovanja, odnosno kada se đacima ne omogući da steknu znanje kroz praktičnu nastavu.

Što se tiče poslednje rečenice u obrazloženju koje je DS dala, da ona neće dozvoliti da generacije budućih đaka budu upropašćene zbog nečijeg hira, želim da kažem samo da je DS imala priliku da vodi ovu državu i da brine o mladim naraštajima, a kako i na kakav način su oni vodili državu ocenili su građani na prethodnim izborima. Zahvaljujem.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o zajmu „Projekat inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja“ između Vlade Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj potpisan je u maju 2017. godine u Beogradu. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu predviđeno je zaduživanje do 50 miliona dolara, a radi unapređenja usluga predškolskog vaspitanja i obrazovanja, a naročito za decu iz socijalno ugroženih sredina.

Dakle, ovaj zajam ima razvojni cilj i on je usko povezan sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, u skladu je sa Strategijom razvoja obrazovanja i akcionim planom za njeno sprovođenje i doprineće reformi predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Srbija se zadužuje u iznosu od 47 miliona evra po jako povoljnim uslovima, odličnoj kamatnoj stopi, sa rokom otplate od 21 godinu, pri čemu se uključuje period početka otplate od pet godina sa planom otplate u 32 polugodišnje rate. Dakle, 32 miliona evra iz ovog zajma, odnosno dve trećine ukupnog iznosa biće potrošeno na izgradnju novih i proširenje postojećih objekata predškolskih ustanova, odnosno 32 miliona evra biće potrošeno u cilju povećanja broja slobodnih mesta u predškolskim ustanovama. Dobiće se oko 17.000 novih mesta u predškolskim ustanovama u Republici Srbiji i na taj način rešiće se problem koji postoji u mnogim lokalnim sredinama, u mnogim lokanim samoupravama, a to su duge liste čekanja za upis dece u predškolsku ustanovu.

Ovaj problem postoji u čitavom Jablaničkom okrugu, ali i u gradu Leskovcu, iz koga ja dolazim i čije građane predstavljam u ovom visokom domu, gde se na listi čekanja nalazi preko 300 dece. Iskreno se nadam da će grad Leskovac imati prioritet kao peti grad po veličini u Republici Srbiji prilikom raspodele sredstava iz ovog zajma i da će se ovim sredstvima sagraditi jedan vrtić, čime će biti rešen višedecenijski problem naših sugrađana, odnosno roditelja čija deca treba da pohađaju predškolsku ustanovu.

Država, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, je počela da brine o razvoju juga Srbije na taj način što se otvaraju nova radna mesta, ali su nam potrebni i vrtići da bi roditelji mogli da rade kako bi ostvarili svoje osnovno pravo za egzistenciju. Iz ovog zajma će se obezbediti grantovi za 30 lokalnih samouprava, za potrebe unapređenja komunikacije sa najosetljivijim grupama.

Smatram da jug Srbije i sam grad Leskovac treba da ima prioritet prilikom dodele ovih grantova, iz tog razloga što predškolska ustanova „Vukica Mitrović“ poslednjih pet godina organizuje posebne programe u ruralnim sredinama za decu od tri do pet i po godina u 38 vaspitnih grupa, čime je obuhvaćeno 500 dece iz ruralnih sredina. Dakle, to su deca koja ne pohađaju predškolsku ustanovu i ovi programi su potpuno besplatni.

Takođe, u prilog tome ide da na teritoriji grada postoji romska populacija koja čini znatan procenat stanovništva, a to su svakako deca koja nisu integrisana u ovaj sistem.

Iz ovog zajma se planira nabavka nameštaja, opreme i igrališta za sve nove i obnovljene predškolske ustanove, čime će se znatno unaprediti kvalitet usluga. Kvalitet usluga u predškolskim ustanovama podići će se i kroz unapređenje obrazovanja vaspitača i ostalih zaposlenih, ali i kroz unapređenje obrazovanja rukovodioca ustanova. Za ovu svrhu je planirano 4,7 miliona evra.

Predviđeno je i subvencionisanje dece iz najugroženijih porodica. To su subvencije za porodice sa decom od tro do pet i po godina, za porodice koje su korisnici novčane socijalne pomoći. U ovu svrhu je planirano četiri miliona evra.

Ovim projektom doprineće se ostvarenju opšteg cilja izmena i dopuna Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, a to je veći obuhvat dece od tri do pet i po godina, jer činjenica je da su u program predškolskog vaspitanja i obrazovanja znatno manje uključena deca iz porodica nižeg socioekonomskog statusa, deca iz ruralnih sredina, romska deca, kao i deca čiji roditelji imaju znatno niže obrazovanje.

Još jedna dobra strana izmene i dopune Zakona o predškolskom vaspitanju se ogleda u tome što su jasno definisani okviri Zakona o izradi individualnog operativnog plana, koji sada uključuje i decu socijalne uskraćenosti, za razliku od važećih propisa. Izmene i dopune će uticati i na povećanje spremnosti predškolskih ustanova da odgovore na različitosti među decom i znatno će se unaprediti princip individualizacije.

Pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže kako ovaj zakon, tako i sve druge zakonske predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu. Hvala.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, čija je osnova osnivanje Nacionalne akademije kao centralne institucije za stručno usavršavanje zaposlenih u javnoj upravi.

Do sada u Republici Srbiji nije postojao sistemski pristup u rešavanju pitanja stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi. Nadležnost u oblasti stručnog usavršavanja državnih službenika u donošenju i sprovođenju programa stručnog usavršavanja ostvarivalo je više organa i organizacija, kao i službi Vlade, te je stoga bilo neophodno da se obezbedi jedan sveobuhvatan sistem stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi, što se upravo postiže ovim Predlogom zakona.

Činjenica je da zaposleni u javnoj upravi ne ostvaruju isti nivo stručnog usavršavanja, što za posledicu ima nedovoljan stepen znanja i sposobnosti zaposlenih u javnoj upravi, a samim tim i nedovoljno efikasnu administraciju.Osnivanjem organa u sistemu državne uprave, koji će omogućiti jednako pravo svima na stručno usavršavanje, ali i usavršavanje organa i organizacija javne uprave, ostvariće se opšti cilj reforme javne uprave koji podrazumeva visok kvalitet usluga građanima i privrednim subjektima.

Osnivanje Nacionalne akademije za javnu upravu definisano je Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji, kao i Strategijom stručnog usavršavanja državnih službenika u Republici Srbiji, a po ugledu na druge zemlje koje imaju dobru praksu, vezanu za oblast stručnog usavršavanja.Skoro sve zemlje članice EU imaju jednu centralnu instituciju koja se bavi pitanjem stručnog usavršavanja zaposlenih i u većini zemalja ta centralna institucija ima karakter pravnog lica, a nadzor nad njom vrši nadležno ministarstvo ili same vlade.Ovim Predlogom zakona predviđeno je da se Nacionalna akademija osniva kao posebna institucija, koja ima svojstvo pravnog lica, što će joj obezbediti samostalnost i javno priznatog organizatora aktivnosti neformalnog obrazovanja odraslih, a nadzor će vršiti nadležno ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Nacionalna akademija se organizuje tako da ima posebna stručna radna tela, programski savet i stalne programske komisije i o sastavu ovih stručnih tela smo čuli dovoljno u prethodnim izlaganjima. Ono što je važno je da su ova tela sastavljena od stručnjaka koji će svojim znanjem i iskustvom pomoći u ostvarivanju ključnih ciljeva osnivanja Nacionalne akademije za javnu upravu.Obzirom na to da svi zaposleni u javnoj upravi dobijaju jednake mogućnosti za stručno usavršavanje, ostvariće se visok stepen kompetencije zaposlenih i na taj način ćemo dobiti javnu upravu u službi građana i privrede, jer moderna javna uprava je zapravo servis građana, sposobna da privredi i građanima pruži potreban nivo usluga.

Jedinstvena ocena svih zainteresovanih strana u pripremi ovog zakona, odnosno svih predstavnika organa čiji je delokrug rada povezan sa ovim zakonom, a pre svega mislim na državne organe a zatim i na nevladin sektor, Stalnu konferenciju gradova i opština, Nacionalnu alijansu za lokalni i ekonomski razvoj, kao i stručnu javnost, ali i same zaposlene u javnoj upravi koji su učestvovali, je da je bilo neophodno formirati centralnu instituciju za stručno usavršavanje zaposlenih u Srbiji.

Reforma državne uprave je bitan uslov za uspeh reformi svih ostalih segmenata društva i u neraskidivoj je vezi sa njima i zato vas pozivam da u Danu za glasanje svi podržimo ovaj Predlog zakona, kao i sve ostale zakone koji se danas nalaze na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Prema važećem zakonu određen je broj poljoprivrednih proizvođača nije imao pravo na podsticaje upravo za one vidove stočarske proizvodnje koja beleži trend rasta kako u okruženju, tako i svetu, a pre svega se misli na proizvodnju junećeg mesa. Od ukupnog stočnog fonda u Srbiji, negde oko jedne polovine, a to je oko 200 hiljada krava se nalaze u manjim poljoprivrednim gazdinstvima, sa dva do tri grla po gazdinstvu. Iz godine u godinu, poljoprivredni proizvođači se sve više odlučuju da smanje broj grla i da telad prodaju jer čuvanje nije profitabilno u onoj meri u kojoj bi trebalo da bude.
Dakle, činjenica je da se iz godine u godinu gubi baza za proizvodnju kvalitetne teladi za tov proizvodnju junećeg mesa i upravo iz tih razloga izmenama i dopunama ovog zakona se postojeći podsticaju u stočarstvu proširuju i na podsticaje za krave za uzgoj teladi za tov i na taj način se postiže očuvanje broja krava koja su baza za proizvodnju junećeg mesa i stvaraju se uslovi za povećanje stočnog fonda kao i za unapređenje stočarske proizvodnje.
Takođe se uvodi i novi podsticaj za kvalitetne tovne bikove, kvalitetne priplodne ovnove i jarčeve, sa ciljem da se poljoprivredni proizvođači podstaknu na uzgoj kvalitetnih priplodnih mužjaka. Na taj način se dobija genetsko unapređenje zapada a takođe i moguće da se vrši meleženje sa neumatičnim grlima čime se kroz izvestan period pospešuje proizvodnja onih vrsta mesa za kojima na tržištu postoji tražnja. Srbija ima dobre uslove za proizvodnju junećeg mesa i sa izmenama i dopunama koje se predlažu ovim zakonom može da postigne dobre rezultate.
Izmenama zakona se preciziraju dužnosti korisnika podsticaja kao i obaveza u slučaju vraćanja finansijskih sredstava ukoliko se ta finansijska sredstva ne namenski koriste. Takođe se precizira ukoliko se korisnik ne pridržava svojih obaveza da je dužan da sredstva vrati u određenom roku i da naravno plati zateznu kamatu. Definiše se i da se dokumentacija čuva pet godina i na ovaj način će se smanjiti malverzacije i zaštiti će se poljoprivredni proizvođači kojima je ovaj vid prihoda jedini izvor egzistencije. Izmene ovog zakona daju punu podršku osnivanju poljoprivrednih udruženja. Uvode se i podsticaji za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnog razvoju.
Ono što je novina i što je jako važno je da se uvodi mera podrške za mlade poljoprivrednike. Cilj je da se mladim poljoprivrednim proizvođačima koji svoj život i opstanak vide na selu pruži podrška. Naročito će akcenat biti stavljen na ona registrovana poljoprivredna gazdinstva koja se vode na mlade ljude.
Kroz bespovratna sredstva u formi star-ap sredstava za određene investicije, kao i kroz posebne programe o kojima je danas pričao ministar, gde će ti mladi proizvođači imati grejs period od godinu i po do dve godine sa niskim kamatnim stopama, kako smo danas čuli, ovakvim poljoprivrednim gazdinstvima će se pomoći da unaprede svoju proizvodnju i da na taj način ostvare svoje prihode za gazdinstvo. Dakle, očekuje se povećano interesovanje za korišćenje sredstava podsticaja, tako da će izmene i dopune ovog zakona uticati direktno na sva registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Obzirom na to da dolazim iz Leskovca, grada koji se odlučio stratešku granu razvoja poljoprivrede, gde se više od jedne polovine stanovništva bavi direktno poljoprivredom i gde imamo registrovano 12 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, smatram da će od izmena i dopuna ovog zakona moji sugrađani, kao i građani čitave Srbije imati direktnu korist. Zato ću u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarska sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, član 7. Predloga zakona definiše da rukovodilac područne policijske uprave određuje policijske službenike koji su završili specijalizovanu obuku da bi sprečavali nasilje u porodici i pružali zaštitu žrtvama nasilja u porodici.
Predlagači ovog amandmana traže da se brišu reči – koji su završili specijalizovanu obuku. Pozivam vas da ovaj amandman ne prihvatimo, jer ako se izbrišu reči koje se traže predloženim amandmanom, to znači da se podnosioci amandmana slažu da je potrebno da postoji policijski službenik koji će se baviti problemom nasilja u porodici, ali smatraju da nije potrebno da taj nadležni policijski službenik i prođe tu specijalizovanu obuku, čime bi stekao dodatna znanja i veštine iz oblasti zakona koji treba da primenjuje. Stvarno ne razumem zašto neko misli da je višak ili možda čak štetno ako neko stekne dodatna znanja i veštine iz ove oblasti.
Oni u obrazloženju kažu da je sprovođenje obuke u stvari način da se tom obukom nekim predavačima omogući finansijska korist. Ni jedna obuka nije skupa ukoliko spašava ljudske živote.
S druge strane, obuka je definisana članom 27. Predloga zakona i ako su podnosioci amandmana smatrali da je neko drugi bio kompententniji da sprovodi ove obuke, a ne Pravosudna akademija, oni su trebali da podnesu amandman na član 27. ovog zakona.
Nisam sigurna da li je u pitanju prosto nesnalaženje ili, kako bih rekla, promašena tema ili se radi o tendenciji da prosto tri dana sedimo u parlamentu i raspravljamo zakon u pojedinostima.
Još jednom vas pozivam da ovaj amandman ne prihvatimo. Hvala.
(Srđan Nogo, s mesta: Replika.)
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, stavovi 6. i 7. člana 3. čije se brisanje traži predloženim amandmanom propisuju bliže uslove i kriterijume za dodelu i korišćenje sredstava dobijenih iz budžeta Republike Srbije za tehničko održavanje vodnih puteva, kao i uslove koje moraju da ispunjavaju privredna društva za obavljanje poslova tehničkog održavanja vodnih puteva.
Cilj predloga ovog zakona je ubrzani razvoj vodnog saobraćaja. Ako bismo brisali članove šest i sedam, mi bismo došli u situaciju da prilikom sprovođenja javnih nabavki se prijavljuju privredna društva koja u stvari ne ispunjavaju uslove za poslove tehničkog održavanja vodnog saobraćaja, a to bi u stvari bilo u suprotnosti sa predlogom zakona, odnosno sa ciljem koji mi želimo da postignemo.
Takođe, ako izbrišemo ovlašćenja za propisivanje bližih kriterijuma za dodelu i korišćenje sredstava koja će se koristiti za tehničko održavanje vodnih puteva, mi u stvari gubimo na transparentnosti u ovom postupku, što nije dobro ni za koga. Iz navedenih razloga, predlažem da ovaj amandman ne usvojimo. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je danas na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Ovaj zakon se donosi da bi se ostvario ubrzani razvoj vodenog saobraćaja i završila započeta zakonodavna reforma sistema upravljanja lukama. Predloženim izmenama i dopunama Zakona se drugačije uređuje oblast tehničkog održavanja vodnih puteva. Naime, ukida se zakonski monopol, koji po važećem Zakonu Republike Srbije ima Direkcija za vodne puteve za obavljanje poslova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih puteva. Direkcija za vodne puteve po važećem zakonu jedina je ovlašćena na teritoriji Republike Srbije da obavlja ove poslove.
Predloženim izmena i dopunama Zakona uvodi se da se privatni sektor uključuje u obavljanje ovih poslova. Izmene i dopune ovog zakona podstiču stvaranje novih privrednih subjekata, razvoj postojećih, jačaju tržišnu konkurenciju i otvaraju mogućnost za privlačenje stranog kapitala. Na ovaj način se ostvaruje jedan od jasno definisanih ciljeva Vlade Republike Srbije, a to je kreiranje povoljnih uslova za poslovanje privatnog sektora.
Takođe, ovim zakonskim predlogom radi se podizanju nivoa sigurnosti u obavljanju vodnog saobraćaja, kao i na sprečavanju krivičnih dela kao što su krađe i piratstvo.
U osnovi postoje dva modela na osnovu kojih se uređuju pitanja iz ove oblasti. Prvi je onaj po kome Republika Srbija trenutno uređuje ovu oblast, a to je da postoji jedan nadležni državni organ, da se on finansira sredstvima iz budžeta i da obavlja sve poslove tehničkog održavanja vodnih puteva.
Drugi model je kada postoji jedan nadležni državni organ koji utvrđuje standarde za tehničko održavanje, sprovodi javnu nabavku, a samo izvođenje fizičkih radova prepušta specijalizovanim firmama na tržištu i to je upravo model koji se predloženim izmenama i dopunama ovog zakona predlaže.
Do sada smo imali situaciju da sredstva koja Direkcija za vodne puteve dobija iz budžeta Republike Srbije uglavnom ulaže u plaćanje članova posade i tehničko održavanje ispravnosti plovila, odnosno flote, za koju smo čuli da je u jako lošem stanju i u koju godinama nije ulagano. Dakle, činjenica je da Direkcija za vodne puteve duži niz godina nije ulagala dovoljno sredstava za obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja.
Predloženim izmenama i dopunama ovog zakona sredstva koja će Direkcija za vodne puteve dobijati iz budžeta Republike Srbije će se isključivo koristiti za finansiranje izvođenja radova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih puteva i na taj način će Republika Srbija ispuniti svoju međunarodnu obavezu održavanja propisanih parametara plovnih puteva u cilju nesmetane plovidbe.
Danas na tržištu postoji veliki broj specijalizovanih firmi koje brže i efikasnije mogu da obavljaju ove poslove, ali pod stručnim nadzorom Direkcije za vode, kako se i predlaže izmenama i dopunama ovog zakona.
S druge strane je otvaranje mogućnosti za učešće u privatnom sektoru. Ovi poslovi će se obavljati uz mnogo manje troškova, jer će privatna društva sama finansirati troškove članova posade, kao i troškove održavanja plovila, odnosno ona će ta sredstva obezbeđivati obavljanjem poslova koja se nude na tržištu.
U finansijskom smislu predložene izmene i dopune Zakona će imati uticaj na pojedina privredna društva koja pružaju uslugu u čerterovanju, odnosno iznajmljivanju jahti i plovila za rekreaciju, koja nisu registrovana u Srbiji, već su registrovana u inostranstvu. Nas to ne treba mnogo da dotiče, obzirom da se radi o nametanju troškova privrednim društvima koja nisu domaćeg porekla.
Na taj način što su registrovana u inostranstvu i što plove pod zastavom stranih država, na njih se i ne primenjuju zakoni Republike Srbije, tako da oni izbegavaju plaćanje poreza, čime Republika Srbija gubi značajne prihode.
Usvajanjem predloženih izmena i dopuna ovog zakona ta privredna društva će imati obavezu da se registruju na teritoriji Republike Srbije, a obzirom na to da je procena da postoji znatan broj takvih privrednih društava, određena sredstva, odnosno značajna sredstva će se sliti u budžet Republike Srbije. S druge strane, privredna društva koja već posluju na teritoriji Republike Srbije se stavljaju u ravnopravan položaj sa ovim privrednim subjektima i na taj način ona postaju i konkurentna.
Takođe, izmene i dopune propisuju obavezu brodarima da donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtava u slučaju plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama i ovde se radi o usklađivanju sa Zakonom o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, kao i o usklađivanju sa članom 5. Uredbe o planu hitnih mera pomoći žrtvama i njihovim porodicama u slučaju nesreće u saobraćaju, kao i sa usklađivanjem propisima Evropske unije.
Sa finansijskog aspekta, ove izmene i dopune će prouzrokovati određene troškove brodarima, ali moram da naglasim da se radi o troškovima koji nisu značajni, obzirom da oni donose interne planove i da za izradu ovakvih planova mogu da angažuju lica koja su već zaposlena kod njih.
Brodarska privredna društva i luke će biti u obavezi da organizuju sigurnosnu zaštitu na taj način što će angažovati lica koja su licencirana za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja i ovu obavezu privredna društva već imaju u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, tako da je ne treba posmatrati kao dodatan namet privrednim društvima, već prosto kao usklađivanje sa zakonom koji je na snazi.
Na kraju, želim da uputim čestitke potpredsednici Vlade i ministarki za zalaganje u radu Ministarstva koje vodi i pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže predložene izmene i dopune ovog Zakona. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama danas na dnevnom redu je Zakon o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Predloženim dopunama ovog Zakona sprečava se diskriminacija osoba sa invaliditetom, koji zbog prirode svoje invalidnosti nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu u situacijama kada se to od njih traži, u situacijama kada se od njih traži potpis za ostvarivanje nekog prava, obavljanje nekog posla ili pružanje usluga.
Članom 1. ovog Zakona vrši se dopuna člana 34. važećeg Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Dodavanjem dva stava koji se odnose na obavezu organa javne vlasti da osobi sa invaliditetom koje ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti, pored potpisivanja isprava na način koji je uređen posebnim propisom, omogući potpisivanje isprava uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom.
Članom 2. ovog Zakona vrši se dopuna važećeg Zakona o sprečavanju diskriminacije osobe sa invaliditetom, a na osnovu koje se utvrđuje obaveza pravnih i fizičkih lica koja se bave pružanjem usluga da osobi sa invaliditetom koje ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti omogući korišćenje tih usluga, potpisivanjem uz pomoć pečata koji sadrži podatak o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom.
Pojam usluge obuhvaćen je u širokom smislu i on omogućava upotrebu pečata u bankama, turističkim objektima i drugim sličnim mestima. Dopuna ovog zakona, takođe, se odnosi na propisivanje kazne za fizička i pravna lica, kao i odgovorno lice u pravnom licu za odbijanje omogućavanja usluga potpisivanjem uz pomoć pečata osoba sa invaliditetom na koje se ove dopune odnose.
Za prekršaj, koji sam pomenula, pravno lice se kažnjava u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara, odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara, a fizičko lice za prekršaj, odnosno onemogućavanje usluge osobi sa invaliditetom na koje se ove dopune odnose u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara.
U bazi podataka Saveza paraplegičara i kvadriplegičara Srbije, od 830 evidentiranih članova sa povredom kičmene moždine, njih 197 su osobe sa tetraplegijom. Statistika kaže da 40 osoba na godišnjem nivou zadobija povrede kičmene moždine u saobraćajnim nezgodama koje za posledice imaju to da povređeni postanu korisnici invalidskih kolica, a od tog broja jedna trećina su osobe sa tetraplegijom.
Mnogi od njih tehnički nisu u mogućnosti da se potpišu ili je za samo jedan potpis potrebno da ulože mnogo napora i do 15 minuta svog vremena. Takav potpis se lako falsifikuje, jer svaki put izgleda drugačije. Ne dešava se često da osobi sa ovom vrstom invaliditeta traže da se potpiše otiskom palca, što je za njih ponižavajuće.
Ovim dopunama menjaju se samo tri člana, ali smatram da se dopunom ova tri člana može poboljšati u mnogome kvalitet života osoba sa ovom vrstom invaliditeta. U savezima na nivou Srbije ima registrovanih oko 12.000 slepih i slabovidih, 1715 lica obolelih od distrofije i 1300 paraplegičara i kvadriplegičara ali, nažalost, ovaj broj je mnogo veći on je oko 800.000. Nadam se da će izmene i dopune ovog Zakona poboljšati bar malo kvalitet života ovih lica.
Ministar je govorio o naporima koje Ministarstvo ulaže da se generalno poboljša kvalitet života osoba sa invaliditetom u Srbiji, a ja želim da istaknem da grad Leskovac, koji predstavljam u ovom visokom Domu, takođe u cilju poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom sprovodi aktivnu meru politike zapošljavanja i subvencioniše privrednike koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom u iznosu od 150.000 dinara na godišnjem nivou i ova mera aktivne politike zapošljavanja se u gradu Leskovcu sprovodi od 2013. godine do danas, sprovodiće se i u 2016. i u 2017. godini. Poboljšanje života osoba sa invaliditetom treba da bude zajednički cilj svih nas i zato ću u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas dva jako bitna predloga zakona, Predlog zakona o oglašavanju i Predlog zakona o informacionoj bezbednosti. Ja ću se danas u svom izlaganju fokusirati na Predlog zakona o informacionoj bezbednosti.
Predlog zakona o informacionoj bezbednosti predstavlja skup mera koje omogućavaju da informaciono-komunikacioni sistem zaštiti tajnost, integritet, raspoloživost i neporecivost podataka kojima se rukuje putem tog sistema.
Ovaj predlog predstavlja dobar okvir za uređenje bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema u Republici Srbiji i njime se uređuju mere zaštite od rizika, kao i odgovornost pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema.
Predlog zakona određuje nadležni organ za sprovođenje mera zaštite, koordinaciju između činilaca zaštite i praćenje propisanih mera zaštite. Donošenje Zakona o informacionoj bezbednosti predstavlja korak ka harmonizaciji pravnog okvira Republike Srbije sa Evropskoj unijom u oblasti informacionog društva.
Predlog zakona predviđa da je Ministarstvo nadležno za poslove informacione bezbednosti organ državne uprave nadležan za bezbednost informaciono-komunikacionih sistema, koji će pripremiti podzakonske akte na osnovu ovog zakona, vršiti međunarodnu bilateralnu i multilateralnu saradnju na polju bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema i vršiti nadzor nad primenom ovog zakona, a sve u cilju povećanja bezbednosti.
Najveći broj incidenata u informaciono-komunikacionim sistemima ima međunarodni karakter, a napadi se mogu vršiti sa teritorije različitih država. Zbog toga je dobra komunikacija između država bitna kako bi se blagovremeno zaustavili ili umanjili incidenti.
Predlog zakona definiše da je nadležni organ za informacionu bezbednost dužan da pruža rana upozorenja o rizicima i incidentima koji brzo rastu, koji mogu da prevaziđu nacionalne kapacitete i koji mogu imati uticaj na više od jedne države.
Radi ostvarivanja saradnje i usklađenog obavljanja poslova, radi unapređenja informacione bezbednosti, ovaj Predlog zakona predviđa da Vlada obrazuje telo za koordinaciju poslova informacione bezbednosti kao koordinaciono telo Vlade. Predlog je da telo čine predstavnici ministarstva nadležnih za poslove informacionog društva, Ministarstva odbrane, unutrašnjih poslova, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva pravde, predstavnici službi bezbednosti, Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednosti i zaštitu tajnih podataka, Generalnog sekretarijata Vlade, Uprave za zajedničke poslove republičkih organa i Nacionalnog CERT-a.
Predlog zakona sadrži poseban deo o kripto-bezbednosti i zaštiti od kompromitujućeg elektronskog zračenja.
Predlogom zakona se definiše inspekcijski nadzor nad radom informaciono-komunikacionih sistema preko inspektora za informacionu bezbednost, a koji će dalje podnositi prekršajne prijave.
Putem očuvanja bezbednosti IKT sistema štite se osnovna ljudska prava, lični podaci i privatnost. Usvajanjem ovog zakona Srbija pokazuje da se odgovorno odnosi i prema ovoj temi i zato ću u danu za glasanje, kao i svi poslanici SNS, podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.
Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije.
Pred poslanicima danas na dnevnom redu su dva izuzetno značajna zakona iz oblasti poljoprivrede – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Predlog zakona o zaštiti zemljišta. Ja ću se danas u svom izlaganju fokusirati na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Republika Srbija u svom vlasništvu ima oko 830 hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga se samo oko 240 hiljada hektara obrađuje, a ostalo zemljište se ne obrađuje, odnosno ne izlicitira. To je jedan od osnovnih razloga za usvajanje predloženih izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu omogućiće se bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini. Stvoriće se mogućnost za unapređenje poljoprivrede kroz rast investicija u poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini. Regulisaće se dugoročni zakup i omogućiti racionalnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta.
Izmenama i dopunama ovog zakona po prvi put će se dati mogućnost investitorima da uzmu u zakup zemljište na period od 30 godina. Investitorima koji planiraju da ulože u sisteme za odvodnjavanje i navodnjavanje u poljoprivredne objekte u višegodišnje sadnice.
Smatram da je produženje perioda zakupa od 20 na 30 godina ekonomski opravdano rešenje jer ono investitorima, odnosno zakupcima u ovom slučaju daje sigurnost kako bi ulagali u višegodišnje zasade. Izmene i dopune zakona propisuju ko ima pravo kupovine poljoprivrednog zemljišta. Pravo kupovine poljoprivrednog zemljišta može da stekne svako fizičko lice koje je državljanin Republike Srbije i ko u svom vlasništvu ima najviše 30 hektara poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini kako bi ukrupnilo svoj posed, unapredilo svoju proizvodnju i postalo konkurentnija na tržištu.
Takođe, fizičko lice može da kupi najviše 20 hektara poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u državnoj svojini. Propisani su i uslovi koje je to poljoprivredno zemljište koje može da se prodaje. Ono je koje je udaljeno od državne granice, koje nije predviđeno planom detaljne regulacije, koje nije predmet državnih i strateških ciljeva u poljoprivredi, koje ne pripada zaštićenim poljoprivrednim dobrima i koje se ne nalazi u zoni bezbednosti.
Izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu uticaće na razvoj poljoprivrede u svim jedinicama lokalne samouprave, pa tako i na razvoj poljoprivrede grada Leskovca iz koga ja dolazim i čije građane predstavljam u ovom visokom domu. Predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu su od izuzetnog značaja za grad Leskovac, s obzirom na to da se grad Leskovac opredelio za stratešku granu razvoja poljoprivredu.
Broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Leskovcu je oko 12 hiljada, tačnije 11.748, a u čitavom Jablaničkom okrugu je 21.437. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo ima 1,98 hektara zemljišta i tu je situacija ista kao i na nivou čitave Republike Srbije gde poljoprivredno gazdinstvo imaju male i jako usitnjene površine. Više od 95% ukupnog broja gazdinstva u Leskovcu ima manju površinu od pet hektara. Od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u vlasništvu države, a na teritoriji grada Leskovca više od jedne trećine se ne izlicitira. Smatram da će upravo ovi izmene i dopune Zakona o poljoprivrednog zemljištu omogućiti poljoprivrednim proizvođačima da povećaju na taj način svoje kapacitete.
Ovim izmenama i dopunama je takođe urađeno pitanje davanje na besplatno korišćenje poljoprivrednog zemljišta koje nije bilo predmet zakupa poslednje tri agroekonomske godine i nije bilo predmet korišćenja javnim nadmetanjem po početnoj ceni od nula dinara, može se dati na korišćenje fizičkim i pravnim licima koja su u aktivnom statusu na period od pet godina. Obzirom da u Leskovcu postoje oko 800 hektara poljoprivrednog zemljišta koje se ne izlicitira.
Smatram da će ove izmene i dopune omogućiti poljoprivrednim proizvođačima da se odluče da uzmu u zakup, ili dobiju besplatno na korišćenje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Takođe, daje se mogućnost produženja korišćenja tog zemljišta do 25 godina, pod uslovom da poljoprivredni inspektor utvrdi da se to zemljište obrađuje i naravno posle pet godina se plaća adekvatna zakupnina.
Šta se postiže na ovaj način? Besplatnim korišćenjem poljoprivrednog zemljišta povećava se obradiva površina poljoprivrednog zemljišta, poljoprivredni proizvođači će imati finansijski benefit, smanjiće se broj uzurpacija, a samim tim i sudskih troškova i sudskih sporova.
Takođe, uvode se i novčane sankcije za bespravno korišćenje državnog zemljišta, jer one do sada postojećim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu nisu bile obuhvaćene, dakle nisu postojale kaznene mere za uzurpaciju zemljišta.
Takođe, ono što je bitno i za udruženja koja, posebno na teritoriji grada Leskovca i na nivou čitave Srbije, da će udruženja moći da apliciraju kao investitori i zadruge, kao pravna lica, imaju pravo da na 30 godina uzmu zemljište u zakup na, naravno uz investicioni plan.
Još jedna predložena dopuna se odnosi na uvođenje obaveznosti vođenja knjige polja, uz sledstvenu kontrolu plodoreda i ova dopuna je od izuzetnog značaja za ratarsku, povrtarsku i voćarsku proizvodnju svih poljoprivrednih proizvođača i takođe je podjednako važna za pravilno korišćenje i obnavljanje poljoprivrednog zemljišta i očuvanje ovog dragocenog resursa.
I na kraju, ali ne najmanje bitno, izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu smanjiće se korupcija, jer se predloženim izmenama i dopunama, prosto ne ostavlja prostor da postoje privilegovani, koji dobijaju na licitaciji, kakva je praksa bila prethodnih godina. U danu za glasanje podržaću predložene izmene i dopune zakona. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama je danas na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju.
Na samom početku želim da naglasim da će ove izmene i dopune omogućiti dalje podizanje nivoa bezbednosti u vazduhoplovstvu i da su osnovni razlozi za predložene izmene i dopune ovog zakona dalje usklađivanje sa standardima i preporučenom praksom Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva i pravnim tekovinama EU.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju se detaljnije uređuju određene oblasti, kao i donošenje podzakonskih propisa, a sve u cilju podizanja nivoa bezbednosti i usklađivanja sa standardima.
Propisuje se obaveza da se tokom obavljanja vazdušnog saobraćaja poštuju pravila letenja, a pravila letenja se utvrđuju propisima koje donosi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju se usklađuju definicije pojmova sa definicijom Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, a takođe se vrši i usklađivanje sa definicijama koje su sadržane u relevantnim evropskim uredbama.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju reguliše bespilotne vazduhoplove, koji važećim zakonom nisu regulisani. Dat je osnov da se propišu bliži uslovi za bezbedno korišćenje bespilotnih vazduhoplova, kao i uslovi koje moraju da ispune lica koja koriste bespilotne vazduhoplove. Takođe, definišu se uslovi i način po kojem se lansiraju rakete i drugi leteći objekti.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, stvara se osnova da Direktorat nakon pribavljanja saglasnosti ministra za poslove odbrane i ministra unutrašnjih poslova, odredi opasnu, zabranjenu i uslovno zabranjenu zonu, kao i uslove pod kojima se odvija letenje u tim zonama. Takođe, izmene i dopune predviđaju obrazovanje nacionalnog komiteta za bezbednost u vazduhoplovstvu, kao povremenog radnog tela Vlade, a sa ciljem povećanja bezbednosti u vazduhoplovstvu.
Stvara se osnov da se obezbedi zaštita podataka koje je Direktorat prikupio, bilo na osnovu obaveznog prijavljivanja događaja, odnosno kvara ili prekida ili na osnovu dobrovoljnog prijavljivanja, a sve u cilju podizanja bezbednosti. Direktoratu se daje mogućnost da prizna sertifikat za pružanje usluga koji je izdat u stranoj državi izvan EU i definiše se dokument koji je izdalo Nacionalno nadzorno telo države članice EU mora da se prihvati bez vođenja daljeg postupka za priznavanje, a u skladu sa uredbom Evropskog parlamenta i saveta koji je Republika Srbija obavezna da primeni na osnovu multilateralnog sporazuma o uspostavljanju zajedničkog vazduhoplovnog područja. U cilju podizanja bezbednosti propisuje se obaveze da se Direktorat obavesti ukoliko prevozilac daje u zakup vazduhoplov sa posadom.
Što se tiče izmena i dopuna koje se odnose na oblast ekologije, predlog za ograničenje ili obustavu avio prevoza daje ministarstvo koje ima saznanja da je došlo do prekoračenja graničnih vrednosti emisije gasova ili buke, s obzirom da to ministarstvo vrši monitoring, a Direktorat donosi odluku o tome, dok je važećim zakonom bilo obrnuto. Direktorat je davao predlog a ministarstvo je donosilo odluku.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona definišu se razlike između aerodroma kojima se izdaje sertifikat, odnosno koji moraju da ispune najstrožije uslove, aerodromima kojima se izdaje dozvola za korišćenje i aerodromima kojima se izdaje saglasnost. Takođe se definiše da se vrše obavezne periodične provere. Definiše se kada će Direktorat sprovesti proveru, da li će imalac dozvole za obavljanje ove vrste delatnosti i dalje ispunjavati uslove, a sve u cilju povećanja bezbednosti.
Određene predložene izmene i dopune se odnose takođe na vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja. Propisuje se i obaveza osoblja koje obavlja pregled obezbeđivanja na aerodromu, da uz potvrdu o obučenosti poseduje i sertifikat koji izdaje Direktorat, a sve u cilju povećanja bezbednosti i usklađivanja sa međunarodnim standardima. Takođe se propisuje obaveza da zdravstvenu sposobnost vazduhoplovnog osoblja utvrđuju lekari zdravstvene ustanove koji imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti.
Starosna granica za obavljanje poslova pilota, radnog vremena, ograničenja koja se odnose na vreme letenja, odmor, slobodne dane, takođe su regulisani predloženim izmenama i dopunama, a u cilju povećanja bezbednosti i usklađivanju sa standardima. U Danu za glasanje podržaću ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, zadržala sam svoju prijavu za reč iako je ministar sve detaljno obrazložio, a takođe i kolege moji prethodnici, iz prostog razloga što je jasna namera predstavnika opozicije.
U obrazloženju ovog amandmana stoji da se amandman predlaže zbog toga što treba težiti ka smanjenju parafiskalnih nameta. Ono što je bitno da građani Srbije čuju, je da Predlog ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, ne stvara nove obaveze za građane i za privredu, iako je ovde pokušano da se drugačije predstavi.
Taksa koja se predviđa Predlogom zakona, predstavlja nadoknadu troškova izrade i izdavanja dokumenata, koja organ državne uprave ima u cilju njenog izdavanja. Propisana taksa bi se svakako naplaćivala kroz sistem republičkih administrativnih taksi, tako da ne stvara nova, do sada nepostojeća obaveza za privatni sektor bezbednosti.
Jasno je takođe da troškove izrade i izdavanja legitimacija za službenike privatnog obezbeđenja, država mora da nadoknadi kao i troškove za izdavanje svih drugih dokumenata i isprava koje se izdaju građanima.
Jednostavno ne bi bilo opravdano da država snosi taj teret zato vas molim da glasamo protiv ovog amandmana. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati. Smatram da je potrebno da se što pre krene sa punom primenom Zakona o privatnom obezbeđenju i da je rok do 1. januara 2017. godine, koji je Vlada prihvatila, sasvim dovoljan da se izvrše sva potrebna usklađivanja.
Takođe, smatram da je ovaj rok sasvim dovoljan da se ministarstvo organizovano pripremi za punu implementaciju ovog zakona. Rok koji se ovim amandmanom predlaže je do 1. januara 2018. godine. Smatram da je to predugačak rok, jer kao što sam na početku navela, neophodno je da što pre krenemo sa punom primenom ovog zakona, posebno imajući u vidu da je od svih zemalja u okruženju jedino Srbija imala diskontinuitet u ovoj oblasti u poslednjih 20 godina. hvala.
Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici.
Predlagači ovog amandmana traže brisanje člana 1. koji je u stvari predmet ovog zakona, da bi narodni poslanici kako su naveli u obrazloženju imali dovoljno vremena da daju dobre predloge za poboljšanje ovog zakona.
Predlažem da se ovaj amandman ne prihvati, jer je predlog zakona upućen Narodnoj skupštini Republike Srbije po hitnom postupku, a u skladu sa procedurom sam tekst zakona je prošao više javnih rasprava, a tekst nacrta zakona je bio dostupan na sajtu Narodne banke Srbije, tako da svako ko je imao nameru da se uputi u sam zakon je mogao i to da učini.
Ukoliko neko od narodnih poslanika želi da da svoj doprinos u poboljšanju nekog zakona, on u vidu amandmana daje konkretna rešenja, odnosno konkretne predloge što u slučaju predlagača nije praksa. Praksa je postala „briše se“, što dovodi u stvari u pitanje nameru samog predlagača da doprinese što kvalitetnijem usvajanju određenog zakona. Hvala.