Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Radoslav Jović

Radoslav Jović

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala predsedavajući.

I ovaj zakon je jedan od reformskih zakona koje preduzimamo unazad nekoliko godina, a sa prevashodnim ciljem da građanima Srbije omogućimo lakši i bezbedniji život. Bili smo svedoci u minulim decenijama da je neefikasna administracija sa jedne strane i neodgovornost poslodavaca sa druge strane, mnoštvo građana Srbije dovelo u situaciju da ne mogu da ostvaruju svoja elementarna prava iz oblasti socijalnog osiguranja.

Centralni registar o kome govorimo, doživljavam kao jedan moćan alat, pomoću kojega će svaki pojedinac, svaki građanin Srbije, moći u svakom trenutku da ima uvid u njegova socijalna prava, što je jako važno. Setimo se samo koliko je hiljada ljudi kada su zatvarana mnoga preduzeća u Srbiji, kada je verovao da može da ostvari pravo na penziju, na zdravstveno osiguranje bio suočen sa činjenicom da toga nema upravo zbog neodgovornosti administracije i neodgovornosti pojedinih poslodavaca.

Dakle, ovaj zakon treba maksimalno podržati, kao i sve druge zakone koji idu u pravcu da običnom čoveku, građaninu Srbije obezbede lakši i bezbedniji život. Zahvaljujem.
Poštovane koleginice i kolege, kada sam početkom dvehiljaditih kao gradonačelnik Kraljeva pokušavao da dovedem ozbiljne investitore u taj grad, da supstituišu činjenicu da su svi veliki industrijski sistemi, kao što je Fabrika vagona „Magnohrom“, „Jasen“, i da ne nabrajam dalje, takoreći uništeni, nažalost, njihov odgovor je uvek bio negativan, iz dva razloga, dva ključna razloga. Jedan je nedostatak saobraćajne infrastrukture i činjenica da grad Kraljeva i ostatak centralne Srbije sa Beogradom i severom Srbije vezuje magistrala smrti, Ibarska magistrala. To je bio jedan od ključnih razloga zbog kojih nisu prihvatali da budu ozbiljni investitori u Kraljevu. Drugi razlog je bio nedostatak adekvatne zakonodavne sigurnosti, jer investitor očekuje da bude siguran kad ulaže kapital u Srbiju.

Ipak smo svedoci, i svako ko je dobronameran to jasno vidi, ozbiljnih promena u Srbiji na bolje. Ovaj dom je doneo sijaset dobrih zakona koji uređuju ovu materiju, vraćaju sigurnost potencijalnim investitorima, a svedoci smo i činjenice da i Koridor 11, Koridor 12, u najavi i Moravički koridor, obezbeđuju i one uslove koji su neophodni investitorima da dođu u Srbiju.

Zahvaljujući tome Kraljevo je danas grad koji ima nadu i evo već dve fabrike koje će, nadam se uskoro, krenuti sa radom, obezbeđuju posao za 7.500 ljudi. Zato puna podrška naporima predsednika, Vladi i svima onima koji čine dobro Srbiji.
Dame i gospodo, kada je Zakon o zaštiti životne sredine u pitanju, naravno da zaslužuje posebnu pažnju. Zašto? Zato što je u direktnoj korelaciji, proporciji sa zdravljem ljudi, zdravljem životinja i naravno biljnog sveta i svakako treba podržati sve ono što ide u pravcu da Srbija zaista bude jedna čista i lepa zemlja.

Kad putujemo i kad smo u prilici da iz aviona pogledamo malo našu zemlju, vidimo kolika je to lepota i koliko je lepotu i bogatstvo Bog dao na raspolaganje građanima ove zemlje i našem narodu.

Čini mi se da je problem komunalnog otpada u ovom trenutku jedan od najtežih. Zašto? Pa zato, naravno, što nemamo razrađen sistem odgovornosti. Nemamo razrađen dovoljno sistem nagrade i kazne za činjenje i nečinjenje. Mislim da taj problem možemo vrlo lako da rešimo i posebno apostrofiram problem na seoskom području.

U gradovima smo kako tako rešili taj problem kako odlagati komunalni otpad. Nažalost, ljudi koji žive u ruralnom području nemaju definisano gde mogu da odlažu svoj otpad, a oni imaju iste potrebe i troše iste one materije, upotrebljavaju sve ono što koriste ljudi koji žive u gradskim sredinama.

Da bismo uveli sistem i kazne i nagrade, i na tom području Republike Srbije, mi moramo tim ljudima, kao država i kao lokalna zajednica, da definišemo gde mogu i gde moraju da odlažu svoj otpad koji svakodnevno stvaraju kao i svi ostali.

Zato smatram da u narednom periodu moram apostrofirati upravo taj problem i, gospodine ministre, mislim da vi imate i snage i volje da radite na tom problemu da bi smo Srbiju očistili.

Godine 2004. sam kao predsednik opštine Kraljevo angažovao sve živo da očistimo te divlje deponije. Nažalost, posle šest meseci na istom mestu su bile. Tada sam shvatio da taj problem možemo rešiti jedino tako da u saradnji sa lokalnim zajednicama definišemo mesta koja će biti naravno urađena po određenim ekološkim standardima i pravilima. Mogu to biti i protočne deponije koje bi se punile godinu dana, pa se praznile, itd.

Znači, postoji više rešenja kako su mi još tad rekli ljudi koji se bave ekologijom, na taj način ćemo i ljudima koji žive na seoskom području omogućiti da na jedan adekvatan i korektan način odlažu svoj komunalni otpad.

Tada imamo moralno pravo, kao država, da zaista i zakone koji se tiču krivičnog gonjenja, prekršajnog gonjenja pooštrimo do maksimuma, kada ljudima definišemo gde će i kako da odlažu svoj otpad. Zahvaljujem.
Dame i gospodo, u fokusu zakona o kome raspravljamo ovim dana jesu ljudi kojima smo se nedvosmisleno zahvalili za njihov doprinos stabilizacije ekonomskih prilika u Srbiji.

Međutim, mi ne smemo da zaboravimo ko su ti ljudi. To su one generacije koje su prežive rastakanje države, građanske ratove, agresiju najmoćnije sile sveta. Preživeli su hiperinflaciju u kojoj je bio obezbeđen sav njihov rad i trud. Preživeli su mnoge nedaće i naravno to je razlog da im budemo i dodatno zahvalni za žrtvu koju su podneli.

Oni su čuvali svoje porodice i borili se za opstanak njihovih porodica, ali su i te kako bili svesni svoje odgovornosti prema državi i uvek su bili spremni da podnesu žrtvu za tu državu, za našu Srbiju.

Kao lekar svedočim da danas mnogi od tih ljudi imaju probleme, ozbiljne probleme sa zdravljem upravo zbog činjenice da su živeli u uslovima o kojima sam malopre govorio. Naravno da je ovaj koncept koji će omogućiti, između ostalog, realno uvećanje njihovih penzija i te kako pravičan, ali sem toga ako te ljude pitate šta bi želeli, na prvom mestu bi rekli da žele mir u ovoj zemlji, da žele prosperitetan razvoj, da se stvore uslovi da njihova deca i unučići ostaju u ovoj zemlji da rade i žive i da se rađaju nove generacije, odnosno mnogo više dece nego sada.

Dakle, ta odgovornost koju te generacije imaju prema našoj zemlji jeste nešto čemu moramo da se divimo i čemu moramo da odamo zahvalnost u svakom trenutku. Humanost jednog društva ogleda se upravo u njegovom odnosu prema ranjivim kategorijama stanovništva. Imajući to u vidu i imajući sve pozitivne promene koje se dešavaju u društvu u svim sektorima, verujem da će naše društvo imati taj humani karakter i da će u svakom trenutku znati da nagradi generacije koje su podnele najveće žrtve. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, ovih dana smo govorili o 6.000 memorijala o kojima ćemo brinuti u budućnosti. Tih 6.000 memorijala zapravo su dokaz velikog stradanja kroz istoriju.

Kažu – istorija je učiteljica života. Nadam se da će ovi memorijali sve nas naučiti da o životu više vodimo računa u budućnosti, da čuvamo i štitimo našu naciju. Dobro reče pre neki dan kolega Martinović, kada je govorio o ovom zakonu – koliko miliona bi nas danas bilo više da nismo toliko stradali.

To je zaista pitanje koje moramo svakog dana sebi da postavljamo i dobro je da ova država, politikom koju vodi danas i koju će, nadam se, voditi u budućnosti, brine pre svega o životu, o živim ljudima, o njihovoj budućnosti i stvaranju ambijenta za pristojan život u Srbiji.

Drago mi je da je ovde danas ministarka koja se, pre svega, bavi demografskom politikom u Srbiji. Kao što sam rekao i juče i prekjuče, živi ljudi, potomci koje ćemo stvarati i rađati u Srbiji, jesu najbolja uspomena na sve one koji su stradali kroz istoriju braneći naš narod i našu slobodu.

Zato puna podrška svim naporima koje ulažete i koje će ulagati Vlada u budućnosti, da se u Srbiji rađa više dece, da se kao narod obnavljamo, jer na taj način ćemo obezbediti istorijsko sećanje na naše pretke i naše stradalnike i u vekovima koji su pred nama. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, sticajem istorijskih okolnosti srpski narod se kroz vekove često nalazio na udaru moćnih sila. Žrtve su ogromne, o tome je bilo reči podosta u ova dva dana, i neko od kolega je danas pomenuo cifru od 6000 memorijala, koje srpski narod neguje, da bi čuvao uspomenu na prevelike žrtve koje smo dali braneći slobodu, a nekad i sopstveni opstanak.

Osim što je dobro što donosimo ovakav zakon i uređujemo tu materiju, smatram da istoričari, oni koji istražuju sva ta stratišta našeg naroda, trebaju da se više pozabave i brojevima, i činjenicama. Zašto?

Veoma često smo svedoci licitiranja brojevima, na taj način ne doprinosimo čuvanju pijeteta prema žrtvama. Istorija mora dati jasne činjenice, jasne podatke oko kojih neće biti sporenja u budućnosti. Na taj način će i memorijali koje gradimo i koje čuvamo, dobiti na svom značaju i neće biti podložni kritikama i deobama među nama.

Naravno, kao i juče i danas podvlačim, najbolje sećanje na one koji su stradali kroz vekove braneći našu otadžbinu, braneći slobodu, jesu živi ljudi, jesu potomci. Zato moramo sve učiniti da im se odužimo na najbolji način, da se stvori ambijent tamo gde živi srpski narod, da se rađaju deca, da se rađaju potomci, koji će u krajnjoj liniji, i čuvati živu uspomenu na sve žrtve i na sve stradalnike iz naše istorije. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, danas raspravljamo u pojedinostima o setu veoma važnih zakona. naravno da prvi zakon o kome razgovaramo jeste Zakon o ratnim memorijalima i moje koleginice i kolege su upravo istakli koliki je značaj sa više aspekata, što smo se odlučili da donesemo jedan ovakav zakon. Naravno, tu pre svega mislim na istorijsko pamćenje, na očuvanje tradicije, a pre svega, na samosvest o sopstvenom trajanju kroz vekove, jer postoji ona jedna jasna, nesporna činjenica, da narod koji zaboravi svoju istoriju, zaboravi svoju kulturu, tradiciju, jezik je osuđen na nestajanje.

Ovim amandmanom i nizom amandmana koje sam podneo, upravo sam želeo da istaknem značaj ovog zakona i da ga podržim činjenicu da se nalazi on pred nama, ali bih u setu ovih zakona o kojima raspravljamo posebno istakao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Zašto?

Znate, kada govorimo o memorijalima, kada bismo pitali sve te stradalnike, te ljude koji su se žrtvovali kroz istoriju za ovu državu, šta bi najviše želeli, duboko sam ubeđen da bi kao cenu toga da im se kao narod odužimo, želeli da se ovde rađaju deca i da se ovaj narod obnavlja. Zato smatram da je upravo činjenica da u setu zakona o kojima raspravljamo se nalazi i takav zakon, možda najbolji način da se odužimo svim žrtvama koje je naš narod dao kroz vekove, boreći se za slobodu, a ponekad i za goli opstanak.

Zato sam gospodine ministre i na ovaj Zakon o podršci porodici sa decom, predložio jedan od amandmana, ne samo na ovaj prvi zakon, da se dodatno podrže majke koje rađaju decu i koje obnavljaju naciju.

Naravno, sticajem istorijskih okolnosti, srpski narod je podneo ogromnu žrtvu. Setimo se onog serijala RTS, bio je pre nekoliko godina, „Gde cveta limun žut“ i setimo se reči koje je tada izgovorio veliki glumac, nažalost, pokojni Dragan Nikolić, kada je rekao da se nada da je prošlo vreme stradanja i umiranja i da je došlo vreme da se radujemo životu i da se radujemo budućnosti Srbije.

Zato smatram da je jako važno da se i na taj način, stvarajući uslove u ovoj zemlji za rađanje, za opstanak, uslove gde će deca ostajati u Srbiji, zapravo na najbolji način odužujemo svim stradalnicima kroz vekove, stradalnicima za slobodu i opstanak ovog naroda.

Zato verujem da ćemo podržati naravno i sve ove zakone, a ako nije moguće da se u ovaj zakon ugradi dodatno materijalno obezbeđenje za majke koje rađaju decu, ja bih zamolio da Vlada predloži izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i penzijskom i invalidskom osiguranju. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Koleginice i kolege, prošle nedelje smo doneli odluku da formiramo komisiju koja će istražiti sve uticaje koje je po zdravlje imalo bombardovanje koje smo preživeli 1999. godine. Ne smemo zaboraviti da su upravo pripadnici naših službi bezbednosti tih meseci i tih nedelja bombardovanja bili tamo gde je bilo najgore, pod nemogućim uslovima štitili su bezbednost i nas i države u celini. Kakve će posledice biti po njihovo zdravlje, to ćemo videti kada komisija koju smo formirali, odnosno koju ćemo ovih dana definitivno i izglasati dati prve rezultate svojih istraživanja.

Lično sam, kao lekar, upoznao dobar deo pripadnika službi bezbednosti i lečio sam te ljude i moram da priznam da su zaista i svojim životima i svojim zdravljem platili visoku cenu onoga što su učinili za našu državu i naš narod. Zato upravo želim da govorim o toj ljudskoj, humanoj dimenziji donošenja ovog zakona. Mislim, da je on pravičan, pre svega jer ćemo se na taj način odužiti svim tim ljudima koji su spremni, a makar ćemo se delimično, koji su spremni da i svoje živote i svoje zdravlje ulože u nešto što se zove bezbednost države Srbije. Zato puno podrška i predlogu zakona i puna podrška svemu onome što čini Vlada Srbije da se ovaj problem reši. Hvala najlepše.
Poštovana predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, veoma mi je drago što je na listi gradova i lokalnih sredina u koje će biti investirano u narednom periodu izgradnja stanova svrstano i Kraljevo, grad iz kojega dolazim.

Kao neko ko je dva puta bio na čelu tog grada, dobro poznajem prilike u tom gradu i mogu vam reći da sve ono što nas je zadesilo krajem 20. veka, dakle, onaj nesrećni građanski rat, je izazvalo velike poremećaje u ovom gradu. To je grad koji ima oko 120 hiljada stanovnika sa prigradskim naseljima i seoskim područjima. U taj grad u kratkom vremenskom periodu od nekoliko godina uselilo se između 25 i 30 hiljada stanovnika. To su ljudi koji su tražili utočište. To su oni ljudi koji su iz Bosne, iz Hrvatske, a na kraju i sa Kosova i Metohije, bili prinuđeni da traže smeštaj u ovom gradu. Kraljevčani su velikog srca primili te ljude.

Naravno da je sa sobom to donelo i veliki pritisak na infrastrukturu i sve ono što govori o našem svakodnevnom životu.

Ova investicija, ova činjenica da će Kraljevo biti među prvim gradovima u kojima će se graditi stanovi za pripadnike službe bezbednosti jeste sigurno jedna velika pomoć našem gradu. Uz ostale investicije, uz tzv. urbanu regeneraciju u koju smo već krenuli, i uz činjenicu da ćemo verovatno u toku ove godine krenuti sa dve velike investicije, da zapošljavamo ljude u toj sredini, dobrim delom pomažemo da se razrešavaju problemi koji su u ovom gradu nagomilani.

Zato puna podrška ovom zakonu i čitavom setu zakona koji se nalaze pred nama. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, kraj 20. veka, tu 1999. godinu naš narod će pamtiti po zlu, neviđenoj nepravdi. Najveće vojne sile sveta brutalno su, kršeći povelju UN, napali jednu malu evropsku zemlju.

Tih 78 paklenih dana trpeli smo teror sile. Desetog juna, kada se potpisivanjem Kumanovskog sporazuma okončalo to bezumlje rezultati su bili zastrašujući. Nekoliko hiljada poginulih i ranjenih i ogromna materijalna šteta koja se meri desetinama milijardi dolara. Uništeni su manastiri, crkve, bolnice, škole, fabrike, da ne nabrajam.

Ovih dana je, da vas podsetim, Vesli Klark dobio visoko odlikovanje od Hašima Tačija za to delo. Ne mogu a da se ne setim reči koje je u intervjuu za jedan list izgovorio penzionisani general NATO i vojni diplomata, Biađo Di Gracija, citiram: „Bombardovanje SRJ bilo je eksperimentalni rat NATO“.

Da ne ponavljam ono što već svi znamo, bio je to zločin bez presedana u novijoj istoriji. Bila je to surova agresija na malu i suverenu evropsku zemlju. Posledice toga, ovaj narod i ova država, uz velike napore i odricanja polako saniraju.

Novi kurs spoljne politike, koji je zasnovan na realnim činjenicama izgrađuje temelje na kojima će se graditi mir i lepša slika onog dela sveta kome pripadamo.

Međutim, ta naša iskrena želja za mirom i prosperitetom, za boljom budućnošću našeg naroda, ali i onih naroda koji žive u našem okruženju, ne smeju i ne mogu biti razlog da zatvorimo oči nad istinom, nad onim što jesu stvarne i moguće trajne posledice tog bezumlja i nepravde koja nam je učinjena na kraju minulog veka.

Ne smemo ćutati zbog nas i naših potomaka. Ne smemo ćutati zbog žrtava. Ne smemo ćutati zbog istine i pravde, ne smemo ćutati ni zbog onih koji raspolažu prevelikom silom i kojima može preći u naviku da olako potežu mač na male i nemoćne.

Dakle, mi ovim činom, formiranjem parlamentarne komisije koja će na objektivan način, uz poštovanje najviših naučnih i stručnih standarda, istražiti i one moguće dugoročne posledice NATO agresije po zdravlje ljudi i prirodnu okolinu. Između ostalog, dajemo i doprinos izgradnji pravednijih i boljih odnosa među narodima i državama u svetu, afirmišući ponovo pogaženo međunarodno pravo.

Razloge koji nas navode da podržimo i osnivanje i rad ovakve komisije svrstao bih u nekoliko kategorija. Prva kategorija su svakako moralni i etički razlozi, koji proističu iz naše odgovornosti prema istini, prema sadašnjim i budućim generacijama. O njima sam već govorio.

Drugu kategoriju razloga nazvao bih naučni-stručni razlozi, koji proističu iz naših dosegnutih saznanja o mogućem pogubnom i dugotrajnom uticaju upotrebe opasnih materija u cilju postizanja ratnih ciljeva, kao što je i upotreba osiromašenog uranijuma, čemu smo nažalost i mi bili izloženi 78 dana.

Kao lekar i kao čovek koji se decenijama bavio istraživanjem faktora kancerogeneze, faktora koji utiču na nastanak i razvoj malignih bolesti, sa pravom svedočim da postoje jasni naučno-verifikovani dokazi da radioaktivne materije, njihovi hemijski produkti, mogu biti uzrokom maligne transformacije ćelija i tkiva.

Takođe, sa pravom tvrdim da one mogu uticati na naš genetski kod, na biološku osnovu. Dakle, mogu izazvati opasne mutacije unutar jedra naših ćelija, čime naravno budu uzrokom razvoja opasnih oboljenja.

Opasne su posebno one promene koje nastaju u reproduktivnim ćelijama. Na taj način se te opasne bolesti i malformiteti mogu prenositi sa jedne generacije na drugu.

Dakle, i saznanjima koja smo dobili od nauke i saznanjima koja smo dobili od istraživanja posledica rata u Persijskom zalivu u kome je takođe korišćena ovakva municija i saznanjima koja smo dobili od italijanskih kolega, koji su dokazali vezu između obolevanja njihovih vojnika i njihovog boravka na KiM u toku rata, kao i pokazatelja koje nam daju statistička istraživanja o učestalosti pojave nekih oboljenja, posebno malignih, s pravom kao narod, kao ljudi, kao lekari, kao predstavnici naroda u ovom visokom domu postavljamo pitanje - da li postoji veza između porasta broja obolelih od nekih oboljenja, posebno malignih, između porasta broja sterilnih brakova, između porasta broja rađanja dece sa urođenim anomalijama itd, i činjenice da smo tokom agresije bili izloženi opasnim materijama?

Kraljevo, grad u kome sam rođen i živim, takođe je pretrpeo velika razaranja. Do sada sam kao lekar pregledao na desetine hiljada ljudi. Nisam radio istraživanja da bih smeo da tvrdim, ali, opšti utisak je da se znatno povećao broj obolelih od malignih bolesti, da je sve veći broj mladih bračnih parova koji ne mogu imati potomstvo, da je sve veći broj autoimunih bolesti, sve veći broj tzv. nespecifičnih alergija, sve veći broj mladih sa defektnim funkcijama jetre, bubrega i tako redom.

Jedna porodica u mojoj okolini za samo nekoliko godina nakon bombardovanja od osam članova izgubila je polovinu. Dakle, četvoro je umrlo od malignih bolesti. Ova preostala polovina te čestite porodice sa pravom očekuje odgovor, sa pravom očekuje istinu, kao i mnoštvo drugih porodica sa sličnom sudbinom u Srbiji.

Treća grupa razloga, takođe važna kategorija zbog kojih moramo pristupiti istraživanju, jeste politička i pravna. Naravno, tu ne smemo prejudicirati ništa, dok ne dobijemo rezultate istraživanja koje će obaviti ova komisija.

Na osnovu relevantnih činjenica do kojih ćemo, nadam se, doći, naša država, naše institucije, naše političke vođe i predstavnici moći će da zauzmu jasan stav o ovom važnom nacionalnom pitanju i jasno će voditi politiku na način da nam se više nikada ovakva tragedija ne ponovi, da se posledice saniraju što je pre moguće i na najefikasniji mogući način.

Lično mislim da svi moramo, u okvirima svojih mogućnosti, uključiti se u ovaj nacionalni posao od izvanrednog značaja. Ovde ne bi smelo biti bilo kakvih političkih, nacionalnih, verskih ili bilo kakvih drugih podela. Put ka istini morao bi biti sveti cilj za sve.

Komisiji predlažem da, sem što će u radu, verujem, koristiti ljude od nauke i struke, najbolje što imamo u Srbiji, svakako koristi podatke koje možemo lako dobiti iz regionalnih onkoloških dispanzera u Srbiji i ukrštanjem njihovih nalaza sa podacima o zonama najjačeg dejstva municije sa osiromašenim uranijumom, možemo lako doći do značajnih pokazatelja, odnosno do tzv. kvalifikovane verovatnoće.

Verujem da smo došli do takvog pitanja kada je neophodno i nužno da u traženju odgovora budemo razumni, racionalni, jedinstveni i iskreni. Zato puna podrška predlogu predsednice Narodne skupštine, puna podrška kolegi Laketiću kao budućem predsedniku ove komisije, puna podrška članovima te komisije i svima onima koji će uložiti trud da dođemo do rezultata kojima ćemo moći da verujemo i mi i naši građani, naša javnost, međunarodna javnost i međunarodne institucije.

Nažalost, kako reče general de Bijađ, ovo je bio eksperiment NATO-a. Ova komisija, nažalost, tužno je što moram to da kažem, treba da otkrije kakvi su to rezultati zastrašujućeg eksperimenta in vivo, odnosno nad živim ljudima. Hvala vam.
Dame i gospodo, razvijen i stabilan sistem zdravstvene zaštite je jedan od najvažnijih elemenata uređenog društva koji stvara osećaj sigurnosti kod građana. Upravo amandman koji sam podneo na član 4, a koji se bavi pojmom i vrstama planskih dokumenata, ima za cilj da podvuče značaj planiranja u sistemu javnog zdravlja, odnosno u sistemu razvoja zdravstvene zaštite.

Kada govorimo o javnom zdravlju i kada govorimo o zdravstvenom sistemu naravno da pre svega u fokus planiranja moramo staviti nekoliko elemenata. Prvi element su kadrovi, drugi element je prostor, treći je oprema, četvrti – potrošni materijal i, naravno peto, možda i veoma važno jeste standard zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite.

Dakle, očekujem da će u planskim dokumentima koje ćemo donositi u narednom periodu upravo svi ovi elementi koje sam pomenuo biti u fokusu planiranja i da više nikada ne dozvolimo da sistem zdravstvene zaštite u Srbiji bude u onako haotičnom stanju u kakvom smo ga zatekli pre nekoliko godina. Napori koje ulaže ova Vlada i prethodne dve vlade su zaista ugasili dobrim delom požar u sistemu javnog zdravlja, ali sada očekujem da ćemo planskim dokumentima obezbediti stabilan sistem u budućnosti i njegov dalji razvoj, a na dobrobit, naravno, građana Srbije. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, na član 1. ovog zakona podneo sam amandman koji ima za cilj da podvuče značaj planiranja za razvoj sistema javnog zdravlja. Poznato je da kada govorimo o planiranju nekoliko važnih elemenata. Prvo, kadrovi, zatim prostor, oprema, potrošna sredstva i naravno standard zaposlenih u sistemu javnog zdravlja. Ako analiziramo sve ove elemente za koje očekujemo da će biti predmet realizovanja ovog zakona koji je pred nama, jasno je da smo u prethodnom periodu morali da u mnogo segmenata gasimo požar.

Setimo se samo podatka da je pre dve godine prosek životnog doba zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite bio oko 55 godina.

Naravno, da kada govorimo o tom elementu perspektiva razvoja zdravstva je bila dovedena u pitanje. Setimo se u kakvom su nam stanju bile ustanove, klinički centri, bolnice, domovi zdravlja. Dakle, i taj drugi element je bio veoma zapušten. Ako govorimo o opremi, setimo se takođe šta je sve nedostajalo od toga u našim zdravstvenim ustanovama.

Naravno, i kada govorimo o potrošnim sredstvima setimo se da smo prošli kroz jedan period kada u našim zdravstvenim ustanovama nije bilo, nažalost, ni penicilina.

Dakle, donošenje ovakvog zakona je sa aspekta razvoja sistema zdravstvene zaštite u Srbiji veoma važno, jer ćemo moći da planiramo sve ove elemente koje sam malopre pobrojao.

Ne sme se više dozvoliti da bilo koji element, što utiče na sistem zdravstvene zaštite bude zapostavljen. U krajnjoj liniji i ovaj zakon doživljavam kao želju države, kao napore Vlade i Narodne skupštine da konačno uvedu planski sistem, sistem u kome će se jasno znati šta mi kao društvo želimo i koji će uvesti, makar nekoliko principa kao što su racionalnost, pravičnost, ravnomernost itd, u razvoju svih segmenata našeg društva.

Nadam se da će većina mojih koleginica i kolega u Narodnoj skupštini podržati ovaj zakon i da ćemo konačno, zahvaljujući njemu i njegovoj realizaciji, dobiti državu kao dobrog domaćina koji će na racionalan način raspolagati o resursima kojim raspolaže. Zahvaljujem.
Dame i gospodo, u članu 3. Predloga zakona predložio sam da se doda i tačka 10. koja glasi – Obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje javnog zdravlja.

Činjenica je da suštinu sistema zdravstvene zaštite, temelj sistema zdravstvene zaštite čine kadrovi, oprema i prostor. Na žalost, kroz sve ono kroz šta je prošla naša država unazad nekoliko decenija, a posebno mislim na strašne sankcije i ratove kroz koje smo prošli, sistem zdravstvene zaštite je prošao golgotu. Sva tri ova segmenta o kojima sam govorio bila su zapuštena do krajnje granice.

Želeo bih da istaknem da unazad nekoliko godina Vlada Republike Srbije čini ogroman napor da u sva tri ova segmenta znatno popravi stanje. Neću govoriti samo o onoj opremi koju smo nabavili unazad dve, tri godine, koja je najsavremenija generacija nove opreme, neću govoriti o novim bolnicama i klinikama čiji smo svedoci da se otvaraju u Srbiji, ali ću govoriti o kadrovima.

Samo u prošloj godini 2.000 mladih lekara, tehničara i sestara dobilo je šansu da iskaže svoje znanje. Bogu hvala da je tako, jer smo imali strašan statistički podatak, da je prosečan životni vek ljudi zaposlenih u zdravstvu bio oko 55 godina. Da nismo da nismo prošle godine povukli ovaj potez kao država pitanje je do kakvih posledica bismo došli već u narednim godinama. Zato maksimalno podržavam ovaj zakon, jer će uvesti red u kadrovsku politiku u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako istovremeno radimo na ostvarenju dva strateška cilja, s jedne strane poboljšanju zadravstvenog stanja nacije i, s druge strane, na stvaranju ambijenta za rađanje više dece, dobićemo sjajnu budućnost Srbije.

Kada govorimo o kapitalizaciji znanja, pre svega mislim na zdravstveni sistem, na zdravstvenu zaštitu stanovništva, istakao bih jedan termin koji govori o mobilnosti kadrova. Šta hoću da kažem? Navešću jedan primer.

Danas je smrtnost od kardio-vaskularnih oboljenja na prvom mestu. Ako omogućimo kadrovima da po jednoj piramidalnoj strukturi budu mobilni i vrše edukaciju kadrova, dobićemo brzu transmisiju znanja. Šta to podrazumeva? Ako naši vrhunski stručnjaci iz određenih oblasti odlaze u inostranstvo na najbolja mesta da se usavršavaju i ako posle toga to svoje znanje prenose na svoje kolege u unutrašnjosti Srbije, u bolnicama, centrima itd, veoma brzo ćemo dobiti osposobljene kadrove koji će moći i najsloženije intervencije da rade i u unutrašnjosti Srbije. time postižemo ravnomeran razvoj zdravstvene zaštiti i postižemo da nam smrtnost od ovih oboljenja i nekih drugih bude znatno niža, a invaliditet koji odnosi sposobnost ljudi i ogroman novac iz budžeta Srbije će na taj način biti sačuvani.

Dakle, govorim o mobilnosti kao jednom od metoda razvoja i kapitalizacije znanja u Srbiji.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije u članu 1. definiše predmet zakona. Amandman koji predlažem glasi – u članu 1. Predloga zakona dodaje se stav 3. koji glasi – NOKS-om se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje javnog zdravlja.

Dakle, amandman ima za cilj da dodatno definiše predmet ovog zakona. Ako pažljivo pročitamo član 1. ovog zakona videćemo da se u njemu između ostalog kaže, odnosno pojavljuju se sledeći termini – vrši opis znanja, veština, sposobnosti i stavova. Podvukao sam ove reči člana 1. Predloga zakona iz prostog razloga što smo do sada imali ponekad i zastrašujuće posledice neimanja ovakvog zakona, neregulisanja materije kvalifikacije.

Podsetiću i vas i javnost da smo unazad nekoliko godina bili svedoci jedne zastrašujuće kampanje protiv vakcinisanja dece. Rezultati toga su danas - 12 ljudi je umrlo, 12 ljudi je platilo glavom, četiri hiljade ljudi je obolelo sa tendencijom da ih bude još.

Šta se desilo i zašto smo svedoci jedne ovakve poražavajuće istine? Desilo se to da su nekompetentni ljudi, ljudi koji nisu imali adekvatnu kvalifikaciju, adekvatno znanje, ali pri tome nisu imali ni ono što se zove lična odgovornost, sebi dali za pravo da javno govore o materiji koju ne poznaju. Imali smo čak i na Odboru za zdravlje pre dve, tri godine, predstavnike nekih nevladinih organizacija koje su imali hrabrosti da i nas članove Odbora za zdravlje, ubeđuju kako vakcine ne bi trebalo da budu zakonom obavezne.

Jedna od najvećih tekovina medicinske nauke i prakse, jedna od najvećih tekovina i ljudske civilizacije uopšte jesu upravo vakcine. Zašto? Setite se samo, verovatno su svima nama naše dede i bake pričale šta je značila dijagnoza tuberkuloza, pre stotinak godina. Značila je gotovo sigurno osudu na smrt. Danas upravo zahvaljujući vakcini ta bolest i mnoge druge bolesti su svedene na minimum. Upravo ovim zakonom regulisanje materije kvalifikacije mi ne pravimo samo jedan zakon koji će eto da pobroji kvalifikacije, pravimo zapravo jedan sistem za koji bih u dve reči mogao da kažem – to je sistem kompetentnosti i sistem odgovornosti. Kad kažem odgovornost, tu mislim, pre svega, na ovu ličnu odgovornost ali i odgovornost za izgovorenu reč. Nadam se da ćemo posle ovakvog zakona koji dobrim delom doprinosi uspostavljanju novog pravog sistema vrednosti u našem društvu, nećemo biti svedoci na da nekom okruglom stolu na medijima o vakcini i sličnim važnim temama budu ravnopravno zastupljeni profesori univerziteta i akademici sa estradnim zvezdama, filozofima itd. Upravo zato što smo u jednom trenutku dozvolili da se o takvim stvarima koja su zaista visoko stručna pitanja, razgovaraju ravnopravno ljudi koji nemaju adekvatne kvalifikacije. Zato pozdravljam donošenje ovakvog zakona i smatram da će doprineti dobrim delom i uspostavljanju onog pravog sistema vrednosti i odgovornosti kakav je potreban savremenom srpskom društvu. Zahvaljujem.