Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, svoje izlaganje ću više opredeliti ka Predlogu zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, jer ga posmatram kao osnov za poboljšanje kvaliteta obrazovanja u Srbiji.
Pred nama je Predlog zakona koji bi trebalo da uredi oblast izdavanja udžbenika, da podigne kvalitet i spreči monopol u oblasti izdavanja udžbenika. Kako rekoh, trebalo bi. Ovim zakonom bi trebalo da se stvore jednaki uslovi za izdavanje udžbenika za sve izdavače, što podrazumeva izjednačavanje državnog izdavača, odnosno Zavoda za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva i privatnih izdavača, u uslovima tržišne konkurencije.
Međutim, u ovom zakonu ima mnogo nedorečenosti, nepreciznosti, nejasnog, a bogami i lošeg. Činjenice su sledeće – polje produkcije udžbenika u Srbiji je trenutno potpuno neuređeno, možemo reći čak i haotično. Ne postoje definisane jasne procedure, a na snazi je još uvek stari zakon iz, kao što vam je poznato, iz 1993. godine, sa sve izmenama i dopunama zakona iz 2006. godine.
U međuvremenu je Ministarstvo sprovelo ogled ili eksperiment, kako hoćete, koji je takođe imao svoje probleme, a naravno, sa tim problemima nastupile su i posledice. Dosadašnji eksperiment nije pokazao da je dosadašnja demonopolizacija donela neki bitniji kvalitet udžbenika, izuzev po šarenilu udžbenika, lepših boja, kvalitetnije štampe, što je pomak ka boljem, ali u svakom slučaju nije dovoljno.
Ako uporedimo rezultate komparativnih analiza starih i novih udžbenika, što se tiče sadržaja i načina prezentovanja gradiva u udžbenicima, suočavamo se sa činjenicom da su neke stare greške ponovljene i u novim alternativnim izdanjima, ali i da su napravljene brojne nove greške u novim izdanjima udžbenika.
Činjenica je da je veliki broj udžbenika iz kojih uče đaci u Srbiji zastareo, napisan jezikom koji nije primeren uzrastu kojem je namenjen i opterećen je gomilom nerazumljivih termina, ali i kardinalnih nedopustivih grešaka, kakav je primer matematike za drugi razred osnovne škole.
Pošto je malo i duhovit, pročitaću ga poslanicima, a i da podsetim gospodina ministra, pretpostavljam da zna već za takvu neku lekciju. Lekcija se zove Polovina i četvrtina. Zadatak glasi ovako – Jova daje Aci četvrtinu svojih bombona, Aca mu kaže da je cicija i da želi bar polovinu bombona. Pitanje glasi – podsećam, radi se o udžbeniku iz matematike – šta misliš o Aci?
Ovo je potpuno primer jednog besmislenog zadatka i pokazuje neozbiljnost i izdavača koji je izdao takav udžbenik, ali bogami i Ministarstva koji je taj udžbenik propustilo da vrati, ne odobri ili kako god hoćete.
Ovo sve nije neko veliko iznenađenje s obzirom, gospodine ministre, da vaši pomoćnici pišu udžbenike za srpski jezik, udžbenike za francuski jezik, naravno za izdavača državnog, odnosno za Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, pa tako dolazimo u situaciju da se spisak odobrenih udžbenika pojavi nakon što su udžbenici odštampani bez ocene i odobrenja, i u velikoj meri kupljeni od strane roditelja sa obećanjem iz Ministarstva da će sve biti u redu i da će udžbenici biti odobreni.
Šta sada? Sada privatni izdavači tuže državu, a roditelji koji su kupili knjige pojedinih izdavača, uglavnom na kredit i na čekove, mogu sada te knjige da bace u đubre, odnosno verovatno su ih i bacili do sada.
Problem u ovim našim udžbenicima su i arhaizmi, strane reči i stručni termini koji nisu objašnjeni, pa samo zbunjuju decu. Nema povezivanja stručnog znanja sa školskim i životnim iskustvima koju deca imaju. Sadržaji nisu izloženi na taj način da detetu pruže mogućnost za samostalni rad, ali je neko zbog toga genijalno smislio, naravno, obavezne radne sveske, koje roditelji moraju da plate, a da učitelji što manje rade.
Deca, kao što vam je poznato, uče lekcije napamet, iz loših udžbenika, iz udžbenika koji nisu primereni njihovom uzrastu, zastarelih. Na časovima popunjavaju radne sveske, i naravno, pri tom, ništa ne nauče. Samim tim, nemaju ni neku veliku volju ni da uče.
Ono što me plaši da će se ovim predlogom zakona situacija pogoršati sa jedne strane. Istina je da će proces odobravanja udžbenika biti bolje uređen, ali sa druge strane postoji mogućnost da dobijemo čistu komercijalizaciju tržišta udžbenicima, a da kvalitet bude potisnut u drugi plan.
Kvantitet ne znači nužno i kvalitet, to vam je jasno, pogotovo ako Ministarstvo ostane ovako inertno sa postupcima kako je do sada bilo. Iskreno se nadam da ćete to, gospodine ministre, promeniti. Dovoljno vremena ste ministar, mislim da je vreme da Ministarstvo počne da funkcioniše kako treba.
U prilog mom razmišljanju su i dosadašnji postupci Ministarstva, ali i Predlog zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima koji se nalaze pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
Idemo ovako, po nekim bitnijim članovima, član 15. Predloga zakona u kojem stoji da – izdavač podnosi Ministarstvu zahtev za odobrenje udžbenika u roku od 60 dana od dana donošenja novog nastavnog programa. Sada vas pitam, kakav je to kvalitet udžbenika koji treba da se napiše, odnosno da se uradi za 60 dana, pogotovu što izdavač u tri primerka mora podneti i elaborat, sa grafički, likovno i tehnički oblikovanim rukopisom udžbenika?
Elaborat, inače, izdavača o rukopisu udžbenika sadrži, kako ti inače stoji u članu 13. Predloga zakona, najmanje tri pojedinačne recenzije, zajedničku zaključnu ocenu recenzentske komisije o usklađenosti teksta i likovnih sadržaja rukopisa udžbenika sa nastavnim planom i programom ili programom ogleda, utvrđenim standardom kvaliteta udžbenika, ciljevima obrazovno-vaspitnog rada i razvojnim nivoom učenika određenog uzrasta, kao i ocenu o jezičkoj uređenosti teksta, odluku nadležnog organa izdavača o usvajanju rukopisa.
Pa zatim komisije za versku nastavu ukoliko se radi o udžbenicima iz veronauke ili za udžbenike na jeziku nacionalne manjine. Pored svega, ovo mora sadržati i mišljenje nacionalnog saveta nacionalne manjine i da ne čitam dalje. I to sve za 60 dana, gospodine ministre. Naravno, sa sve pisanjem tog udžbenika.
Nema tu nikakvog govora o kvalitetu udžbenika, jer je nemoguće sve to postići za tako kratko vreme. To ćete promeniti! Dobro. Poslanici SNS su i podneli amandman čak i na član 15, koji produžava na neki period od 90 dana. Mislim da bi čak trebalo možda i ukinuti taj vremenski rok bilo koje vrste, da li 60 ili 90 dana, ali poznajući funkcionisanje ove Vlade, ako se traži brisanje nekog člana obično se to odbija bez nekog većeg obrazloženja.
Sledeći problem ovog predloga zakona je što zakon ne rešava pitanje raspisivanje konkursa ili javnog poziva, ili bilo kojeg drugog načina obaveštavanja izdavača i široke javnosti za izdavanje svih udžbenika, tako da se ne zna da li je konkurs praktično stalno otvoren, uopšte ga nema i kako će ta šira javnost i izdavači biti obavešteni? Da li putem SMS-a, da li Poni ekspresom ili na koji drugi način.
Predlog zakona je Vlada Republike Srbije usvojila da bi ga stavila u skupštinsku proceduru po hitnom postupku, uz tvrdnju da se donošenjem ovog zakona po hitnom postupku uvodi pravna sigurnost za sve izdavače da se rukopisi udžbenika odobravaju za upotrebu pod jednakim uslovima – propisivanjem standarda, procedura i rokova u postupku odobravanja udžbenika, odnosno sprečavaju se štetne posledice (sada čitam ono što piše u obrazloženju zakona) po organe i organizacije, a da se odobravanje udžbenika vezuje za školsku godinu.
S obzirom na to da je donet novi nastavni program za sedmi razred osnovne škole, neophodno je obezbediti pravne pretpostavke za primenu ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega pre početka naredne školske 2010/2011. godine. To je, gospodine ministre, čista besmislica. Zašto?
Isticanje činjenica u navedenom obrazloženju, da se hitnost postupka za donošenje ovog zakona vezuje za školsku godinu, a s obzirom na to da je donet novi nastavni program za sedmi razred osnovne škole, uopšte nije merodavan.
Postupak za odobravanje udžbenika treba da se sprovodi po postojećim važećim propisima. Vi ste toga svesni.
Jasno u završnim i prelaznim odredbama ovog predloga zakona stoji da će podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona biti doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a da su izdavači dužni da usklade svoja poslovanja sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja ovog zakona. Dakle, teško da će biti po novom programu, barem za sedmi razred.
U obrazloženju za donošenje zakona po hitnom postupku došlo je i do zamene teza. Navodi se da se odobravanje udžbenika koje su izdali privatni izdavači obavljalo bez propisanih standarda. Gospodine ministre, po kojim standardima su se do sada izdavali ti udžbenici? Hajde sada za privatne izdavače još kako-tako, ali po kojim standardima je Zavod za izdavanje udžbenika izdavao ako nisu bili standardi?
Na kraju krajeva, cilj zakona ne sme da bude sprečavanje štetnih posledica za organe i organizacije, kao što je navedeno u razlozima za donošenje po hitnom postupku, već stvaranje kvalitetnih udžbenika. Tu se verovatno slažete.
Broj izdavača u svakom slučaju nije tačka od koje treba krenuti u rešavanje problema produkcije udžbenika, mora se prvo kreirati opšta politika izdavanja, podizanje kvaliteta udžbenika.
Činjenica je da uglavnom bogate zemlje, u kojima postoji tzv. razvijeno tržište, štampanje udžbenika se može prepustiti tržišnim mehanizmima. Srbija je nažalost siromašna država koja ima želju, ima obavezu da u praksi sprovede načelo kvalitetno obrazovanje za sve, međutim, da bi se to sprovelo moraju se pažljivo birati rešenja koja će podsticati kvalitet udžbenika, a istovremeno voditi računa i o socijalnom aspektu.
Za sada je javna tajna, na nesreću, da rabat i slične stvari utiču na opredeljenje škola za udžbenike, a pribojavam se da će ta praksa postati redovna sa usvajanjem ovakvog zakona.
Gospodine ministre, nadam se da mi kolege poslanici neće zameriti, iskoristiću priliku da pored svih kritika pohvalim jedan član zakona. To je bio član 3. stav 1. zakona koji kaže: "Udžbenik se štampa na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom". Iako Ustav nedvosmisleno potvrđuje ćirilicu kao zvanično pismo u Republici Srbiji, svedoci smo da korišćenje latinice i nesrećnom amerikanizacijom srpskog jezika gubimo, polako ali sigurno, nacionalni identitet, tako da je pohvalno što se zakonopisac setio da unese ovaj član u zakon.
S druge strane, ministar Obradović, u nekom intervjuu, vi ćete se bolje setiti, gospodine ministre, u kome ste izjavili: prednacrt zakona za udžbenike i druga nastavna sredstva pisali su sami izdavači, predstavnici Zavoda i predstavnici udruženja izdavača. Je l' tako bilo?
Gospodine ministre, nedopustivo je da zakon pišu oni na koje se zakon odnosi, bilo da su iz državnog, privatnog preduzeća ili fizička lica. Na šta bi u stvari ličio pravni poredak ove države kada bi svako pisao zakon onako kako njemu odgovara i za sebe vezan?
Iz svih do sada nabrojanih razloga poslanici SNS ne mogu i neće glasati za Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ni za Predlog zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima.