Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 03.03.2016. |
|
||
| 29.02.2016. |
|
||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala poštovana predsedavajuća.
Uvaženi ministre, kolege i koleginice, građani Srbije, pored pronalaženja načina da se zaštiti zdravlje stanovništva i sačuvaju životi, što je i prvi i najvažniji cilj pandemija korona virusa je postavila veliki zadatak pred svetsku ekonomiju, kao i nacionalne ekonomije, da se zaštiti pad privrednog razvoja i da se zaštitimo od rasta nezaposlenosti.
Uvaženi ministre na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava smo zaključili da je ovo rebalans budžeta budućnost Srbije.
Zaključili smo da sa ovim rebalansom budžeta nećemo otklanjati samo posledice od pandemije korona virusa, već i obična borba protiv nje. Naravno, dobro je projektovan, javni dug će biti pod kontrolom što predstavlja posebnu kvalitativnu dimenziju makroekonomske stabilnosti i poslovnog ambijenta u našoj Republici Srbiji.
Samim tim nam je dokaz da u vreme pandemije ni jedan investitor nije odustao od svojih investicija, govorim o stranim investitorima.
Planirani rebalans budžeta ide na prvo mesto kao pomoć za građane i za privredu. Samim tim, to je dokaz da država misli o svima, o svakom građaninu i nezaposlenom, penzioneru, kao i svim punoletnim građanima.
Moram istaći i pomoć privatnom sektoru. Naravno, planirano je i za ulaganje u zdravstvo, nove bolnice koje će se graditi u Novom Sadu, završetak Kliničkog centra u Beogradu, kao i Kliničkog centra Vojvodina, domove zdravlja, kao i za dodatnu opremu i vakcine.
Naravno, tu su i kapitalne investicije, kao i ulaganje u našu ekologiju, tj. u životnu sredinu.
Gospodin Marijan Rističević je naglasio koliko se izdvaja za poljoprivredu, kao što će se izdvojiti i za kulturu, sport, za regionalna takmičenja, za turizam u Srbiji, tj. vaučere, razvojne projekte i ulaganje u našu vojsku.
Planirano je i veće ulaganje u životnu sredinu, kao što sam i naglasila, nauku, inovacije, kao i kapitalne projekte, što će doprineti stabilnom finansijskom rastu u godinama koje dolaze. U prvom kvartalu ove godine rezultat je bio bolji od planiranog budžetom za 2021. godinu.
Postići ćemo projektovani godišnji rast od 6%. Na Odboru za finansije se vodila diskusija sa Fiskalnim savetom o javnom dugu naše Republike. Mi nećemo preći 60%. Javni dug Srbije sa ovim rebalansom budžeta je na nivou 58%.
Ja ću zbog građana Srbije nabrojati koliko imaju zemlje u regionu. U Italiji 160%, u Crnoj Gori 100%, Francuskoj 116%, Španiji 118%, Grčka 220%, dok susedne Slovenija i Hrvatska kreću se između 85 do 90%.
Dobili smo pohvale od Svetske banke, od MMF sa kim sklapamo sada, potpisujemo novi angažman, kao i od Agencije Fič za dobar rejting kreditni zato što nam je stabilna inflacija i naravno kurs.
Rebalansom budžeta, kao što sam i naglasila, na početku, izdvaja se veliki novac za privatni sektor. Ovo je treći paket pomoći za privatni sektor. Vi znate, uvaženi ministre, da je privatni sektor generator ekonomskog rasta i poreskih prihoda. Samim tim ćemo pomoći ciljano onima koji su najviše pogođeni ovom pandemijom virusa tj. najugroženijim sektorima. Neću nabrajati, otprilike, moje kolege su to nabrajale, da bi ostalo vremena za ostale, ali što je bitno da će biti isplata tri minimalca, u stvari sve isplate idu od aprila do novembra i što se tiče građana i što se tiče privatnog sektora.
Uvek ću naglašavati kada se budem javljala o finansijskim zakonima, pogotovo o zakonima gde se pominje privatni sektora, zato što dolazim iz tog privatnog sektora i znam koliko im znači svaki dinar, pogotovo u današnje vreme u kome se svi nalazimo. Daćemo uvek primat privatnom sektoru zato što je naš predsednik Aleksandar Vučić postavio pred nama ciljeve. Ima ih šest i uvek ću naglasiti da je jedan od ciljeva jačanje ekonomsko naše zemlje, a nećemo to postići bez jakog privatnog sektora. Zato ću u danu za glasanje, pre nego što kažem to, imamo i Projekat „2025“ koji moramo ispuniti, glasati za budućnost Srbije, za jaku i stabilnu Srbiju. Hvala.
Hvala, poštovani potpredsedniče.
Javljam se po amandmanu, ali ću se osvrnuti par godina unazad. Godine 2014. sam postala narodna poslanica. Od tada sam u Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Meni je to veoma bitna godina, ali i godina kada smo počeli sa sprovođenjem teških ekonomskih mera fiskalne konsolidacije. Tada smo bili u budžetskom deficitu.
Posle teških ekonomskih mera došli smo do 2016. godine, četiri godine za redom imamo suficit u budžetu. Dočekali smo i 2020. godinu, prvi njen kvartal takođe sa suficitom. Jedini koji su verovali u takve teške ekonomske mere bili su građani Republike Srbije. I ovaj način ću iskoristiti da im se zahvalim.
U godini 2020. kada je svetom zavladala pandemija, naša zemlja je odreagovala sa ekonomskim merama i na taj način, ne zato što smo mi… bili smo spremni da reagujemo tako, zato što smo bili ekonomski toliko ojačali, postigli privredni rast i ostvarili smo jedan od najboljih rezultata u 2020. godini, u godini kada se svet bori da sačuva živote ljudi i ekonomiju, u godini velike pandemije. Stabilan nam je dinar, stabilna nam je inflacija i naravno stopa nezaposlenosti.
Pred nama je budžet za 2021. godinu. Pored dobro projektovanih javnih prihoda i javnih rashoda vodi se ujedno računa i o standardu građana, kao i o kapitalnim ulaganjima i investicijama.
Uporedo ćemo povećati penzije, naravno minimalne zarade, kao i plate u javnom sektoru, ali ćemo voditi računa i o ulaganjima u infrastrukturu, autoputeve, železnicu, energetska postrojenja, kao i ulaganje u jačanje odbrane i bezbednosti države.
Pored toga, ovim Predlogom budžeta Republike Srbije stvoriće se uslovi za brži oporavak naše privrede i ostvarivanje popriličnog dinamičnog privrednog rasta u periodu kada je čitav svet pogođen pandemijom Kovid 19. Ovu konstataciju u svojim izveštajima potvrđuje i MMF, kao i Svetska banka.
Predloženi budžet će biti stimulativan i za strane investitore, kao što se može videti značajna sredstva u 2021. godini će se izdvajati za regionalni razvoj, hoću reći za smanjenje razlike disproporcije koje u našoj zemlji već ima decenijama unazad.
Ne sme se izostaviti ni određeni deo koji se u budžetu 2021. izdvaja za institucije i ustanove na KiM. Kada se svemu ovome može dodati, uz ovako projektovani budžet za 2021. godinu, javni dug će biti pod apsolutnom kontrolom, onda to predstavlja posebno kvalitativnu dimenziju, makroekonomske stabilnosti i poslovnog ambijenta u našoj zemlji.
Uvaženi ministre, ispred nas su zadati ciljevi. Imamo ih šest, a jedan od njih je jačanje ekonomsko naše zemlje. Svesni smo da to ne možemo bez privatnog sektora, zato je Vlada Srbije i vi kao uvaženi ministar, u ovoj godini kada nas je zahvatila pandemija, veoma brzo i efikasno reagovali sa ekonomskim merama. Mnogo ste pomogli privatnom sektoru. Privatnom sektoru ste omogućili da preko Fonda za razvoj imaju mogućnost kredita, podizanja kredita sa veoma malom stopom, kreditnom stopom koja je oko 1%, ne oko, nego tačno 1%.
Omogućili ste isplatu tri cela minimalca i 60% od dva minimalca. Sada ste pomogli i odlaganje, naravno neću zaboraviti i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa i omogući ste na 24 rate da se isplati taj porez.
Onda ste zajedno u dogovoru sa Narodnom bankom omogućili da se rate za kredit kako fizičkim tako i privatnim licima, u stvari pravnim licima odlaganje rata kredita.
Sada ste dali plus ovim merama ekonomskim, po jedan minimalac hotelijerima, ugostiteljima, turističkim organizacijama i renta kar organizacijama.
Ja očekujem a i naš predsednik Aleksandar Vučić je najavio da ćemo i u 2021. godini nekim ekonomskim merama pomoći privatnom sektoru. Jer, bez jakog privatnog sektora nećemo moći da ispunimo jedan od važnijih ciljeva a to je ekonomsko jačanje naše zemlje.
Naš cilj je da u naredne dve godine ostvarimo zbirno najbolji rezultat u Evropi. Plan ispred nas je 2025 koji ćemo naravno ostvariti. Hvala.
Hvala, poštovani predsedavajući.
Ispred nas je Predlog budžeta za 2020. godinu. Osim što je razvojni, iskoristila bih priliku i tu slobodu da kažem da je istorijski budžet, kao predlog za 2020. godinu.
Kao član Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, dužna sam da ovaj istorijski budžet odbranim od nekih izrečenih neistina, jer jedino to treba trenutno, a narod će uskoro shvatiti kakav je Predlog budžeta za 2020. godinu.
Slušali smo kao članovi Odbora za finansije mišljenje Fiskalnog saveta. Krenuću od onih negativnih. Mišljenje Fiskalnog saveta je da je strateški nedostatak to što smo povećali plate i penzije, zato što će nam privrede rast padati, a nama bi trebao malo veći privredni rast u 2020. godini.
Drugo negativno mišljenje Fiskalnog saveta je ko će biti nadležan, u stvari pitanje ministru Siniši Malom jeste ko će biti nadležan za kapitalne investicije i otkud to u Predlogu budžeta za 2020. godinu rast troškova za kazne i penale?
Naravno da smo povećali plate i penzije zato što to radimo iz suficita i to već treću godinu za redom imamo suficit. Uradićemo povećanje plata i penzija zato što to možemo. Ne radimo to iz skupih kredita, već od novca koji realno imamo.
Ko će biti nadležan za investicije u komunalnoj infrastrukturi i uopšte u kapitalne investicije? Znamo već da je formirana Komisija pri Vladi, a predsednica će biti premijerka.
Šta će biti za kazne i penale? Kazne i penali, gospodo, kolege i koleginice, su nasleđeni sudski sporovi, u stvari stečeni već davne 2007. i 2008. godine. Znači, nasleđene troškove moramo kao društvo da vraćamo.
Kakve smo još ocene dobili od Fiskalnog saveta? Ja sam odgovorila na ove negativne, a sada krećem sa onim pozitivnim. Dobro je određen deficit – 0,3%. To je mišljenje Fiskalnog saveta. Ovo sve navodim mišljenje Fiskalnog saveta zato što smo u medijima najčešće mogli da čujemo negativne komentare od Fiskalnog saveta. Retko koji mediji su preneli pozitivno mišljenje Fiskalnog saveta. Znači, dobro je određen deficit od 0,3%. Vodiće pad javnog duga kako bi dostigao ispod 45%. Dobro je planiran budžet i stvoriće se suficit i 2020. godine, a mišljenje Fiskalnog saveta je da se višak iz budžeta… odnosno njihov savet je da se uloži u kanalizaciju, prečišćavanje otpadnih voda. Znači, u komunalnu infrastrukturu.
Kao što sam i na početku rekla, najvažniji zakon je pred nama. Ja sam iskoristila tu slobodu da ga nazovem istorijskim predlogom zakona zato što je sam ministar Siniša Mali rekao da je ovo veoma dobro planiran budžet, konzervativno planiran budžet, koji će ići u dva pravca. Moram ponovo da naglasim, iako su moje kolege o tome govorile, da je ovo prvenstveno budžet koji će povećati životni standard građana, kao što smo i naveli povećanjem plata, penzija procentualno već koji neće uticati, kao što su rekli da će povećanje plata i penzije uticati na BDP. Nije tačno, otprilike ćemo biti u zakonskom okviru EU 28 na 9,6%. Većinom u medijima tako se iznosi.
Znači, dali smo jednokratnu pomoć penzionerima, a šta ćemo ulagati… u stvari mislimo celo vreme, poštovani i uvaženi ministre, na građane. Ne samo što povećavamo njihov životni standard, mi ćemo ulaganjem kapitalnim, investicijama pomoći našim građanima. Samim tim što ćemo ulagati i dalje sve više, videli smo u Predlogu budžeta da ste izdvojili više novca za obrazovanje, za zdravstvo i samim tim ćemo imati ne samo kvalitetnije zdravstvo i obrazovanje, a to nam utiče i na privredni rast, nego ćemo imati i bolju zdravstvenu infrastrukturu, obrazovanje. Rekonstruisaćemo škole, graditi nove, tako da će ulaganje u kapitalne investicije samim tim poboljšati i standard naših građana, a ne samo povećanje plata i penzija.
Kao što su i moje kolege rekle, povećali smo i minimalnu cenu rada. Mišljenje negativno Fiskalnog saveta je zašto nismo smanjili sa 63% na 60% za poreze i plate u privatnom sektoru.
Mi smo smanjili na 61%, što se nadam da će 2020. godine biti na 60% s obzirom da dolazim iz privatnog sektora i uvek razmišljam kada bilo koji zakon dođe na dnevnom redu, pa i ovaj Predlog budžeta, šta je dobro za privatnike.
Tako da u 2020. godini očekujem malo još neki procenat niže, za poreze i plate, a na taj način ćemo pomoći, naravno, privatnom sektoru da se njihove plate izjednače sa javnim, ali prosek plata, kao što smo i naglasili, u decembru će biti u zemlji Srbiji, 500 evra, onoliko koliko ste i vi i Aleksandar Vučić najavili.
Znači, ubrzavaćemo kao što sam rekla privredni rast kroz javne investicije, smanjili smo nezaposlenost na 10,3% i treća već godina za redom kako imamo suficit u budžetu, javni dug je sada 51% BDP. Kao što sam i navela učešće plata u BDP-u je 9,5%.
Sve ovo što sam navela je, kao što sam i rekla i naglasiću, u korist naših građana, u korist da naša Srbija bude još uspešnija. Naravno da ću u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona.
(Beograd, 14.02.2019.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 95617.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 95617.00 | RSD | 03.06.2016 - |