Hvala poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice, građani Srbije, pored pronalaženja načina da se zaštiti zdravlje stanovništva i sačuvaju životi, što je i prvi i najvažniji cilj pandemija korona virusa je postavila veliki zadatak pred svetsku ekonomiju, kao i nacionalne ekonomije, da se zaštiti pad privrednog razvoja i da se zaštitimo od rasta nezaposlenosti.

Uvaženi ministre na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava smo zaključili da je ovo rebalans budžeta budućnost Srbije.

Zaključili smo da sa ovim rebalansom budžeta nećemo otklanjati samo posledice od pandemije korona virusa, već i obična borba protiv nje. Naravno, dobro je projektovan, javni dug će biti pod kontrolom što predstavlja posebnu kvalitativnu dimenziju makroekonomske stabilnosti i poslovnog ambijenta u našoj Republici Srbiji.

Samim tim nam je dokaz da u vreme pandemije ni jedan investitor nije odustao od svojih investicija, govorim o stranim investitorima.

Planirani rebalans budžeta ide na prvo mesto kao pomoć za građane i za privredu. Samim tim, to je dokaz da država misli o svima, o svakom građaninu i nezaposlenom, penzioneru, kao i svim punoletnim građanima.

Moram istaći i pomoć privatnom sektoru. Naravno, planirano je i za ulaganje u zdravstvo, nove bolnice koje će se graditi u Novom Sadu, završetak Kliničkog centra u Beogradu, kao i Kliničkog centra Vojvodina, domove zdravlja, kao i za dodatnu opremu i vakcine.

Naravno, tu su i kapitalne investicije, kao i ulaganje u našu ekologiju, tj. u životnu sredinu.

Gospodin Marijan Rističević je naglasio koliko se izdvaja za poljoprivredu, kao što će se izdvojiti i za kulturu, sport, za regionalna takmičenja, za turizam u Srbiji, tj. vaučere, razvojne projekte i ulaganje u našu vojsku.

Planirano je i veće ulaganje u životnu sredinu, kao što sam i naglasila, nauku, inovacije, kao i kapitalne projekte, što će doprineti stabilnom finansijskom rastu u godinama koje dolaze. U prvom kvartalu ove godine rezultat je bio bolji od planiranog budžetom za 2021. godinu.

Postići ćemo projektovani godišnji rast od 6%. Na Odboru za finansije se vodila diskusija sa Fiskalnim savetom o javnom dugu naše Republike. Mi nećemo preći 60%. Javni dug Srbije sa ovim rebalansom budžeta je na nivou 58%.

Ja ću zbog građana Srbije nabrojati koliko imaju zemlje u regionu. U Italiji 160%, u Crnoj Gori 100%, Francuskoj 116%, Španiji 118%, Grčka 220%, dok susedne Slovenija i Hrvatska kreću se između 85 do 90%.

Dobili smo pohvale od Svetske banke, od MMF sa kim sklapamo sada, potpisujemo novi angažman, kao i od Agencije Fič za dobar rejting kreditni zato što nam je stabilna inflacija i naravno kurs.

Rebalansom budžeta, kao što sam i naglasila, na početku, izdvaja se veliki novac za privatni sektor. Ovo je treći paket pomoći za privatni sektor. Vi znate, uvaženi ministre, da je privatni sektor generator ekonomskog rasta i poreskih prihoda. Samim tim ćemo pomoći ciljano onima koji su najviše pogođeni ovom pandemijom virusa tj. najugroženijim sektorima. Neću nabrajati, otprilike, moje kolege su to nabrajale, da bi ostalo vremena za ostale, ali što je bitno da će biti isplata tri minimalca, u stvari sve isplate idu od aprila do novembra i što se tiče građana i što se tiče privatnog sektora.

Uvek ću naglašavati kada se budem javljala o finansijskim zakonima, pogotovo o zakonima gde se pominje privatni sektora, zato što dolazim iz tog privatnog sektora i znam koliko im znači svaki dinar, pogotovo u današnje vreme u kome se svi nalazimo. Daćemo uvek primat privatnom sektoru zato što je naš predsednik Aleksandar Vučić postavio pred nama ciljeve. Ima ih šest i uvek ću naglasiti da je jedan od ciljeva jačanje ekonomsko naše zemlje, a nećemo to postići bez jakog privatnog sektora. Zato ću u danu za glasanje, pre nego što kažem to, imamo i Projekat „2025“ koji moramo ispuniti, glasati za budućnost Srbije, za jaku i stabilnu Srbiju. Hvala.

Hvala, poštovani potpredsedniče.

Javljam se po amandmanu, ali ću se osvrnuti par godina unazad. Godine 2014. sam postala narodna poslanica. Od tada sam u Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Meni je to veoma bitna godina, ali i godina kada smo počeli sa sprovođenjem teških ekonomskih mera fiskalne konsolidacije. Tada smo bili u budžetskom deficitu.

Posle teških ekonomskih mera došli smo do 2016. godine, četiri godine za redom imamo suficit u budžetu. Dočekali smo i 2020. godinu, prvi njen kvartal takođe sa suficitom. Jedini koji su verovali u takve teške ekonomske mere bili su građani Republike Srbije. I ovaj način ću iskoristiti da im se zahvalim.

U godini 2020. kada je svetom zavladala pandemija, naša zemlja je odreagovala sa ekonomskim merama i na taj način, ne zato što smo mi… bili smo spremni da reagujemo tako, zato što smo bili ekonomski toliko ojačali, postigli privredni rast i ostvarili smo jedan od najboljih rezultata u 2020. godini, u godini kada se svet bori da sačuva živote ljudi i ekonomiju, u godini velike pandemije. Stabilan nam je dinar, stabilna nam je inflacija i naravno stopa nezaposlenosti.

Pred nama je budžet za 2021. godinu. Pored dobro projektovanih javnih prihoda i javnih rashoda vodi se ujedno računa i o standardu građana, kao i o kapitalnim ulaganjima i investicijama.

Uporedo ćemo povećati penzije, naravno minimalne zarade, kao i plate u javnom sektoru, ali ćemo voditi računa i o ulaganjima u infrastrukturu, autoputeve, železnicu, energetska postrojenja, kao i ulaganje u jačanje odbrane i bezbednosti države.

Pored toga, ovim Predlogom budžeta Republike Srbije stvoriće se uslovi za brži oporavak naše privrede i ostvarivanje popriličnog dinamičnog privrednog rasta u periodu kada je čitav svet pogođen pandemijom Kovid 19. Ovu konstataciju u svojim izveštajima potvrđuje i MMF, kao i Svetska banka.

Predloženi budžet će biti stimulativan i za strane investitore, kao što se može videti značajna sredstva u 2021. godini će se izdvajati za regionalni razvoj, hoću reći za smanjenje razlike disproporcije koje u našoj zemlji već ima decenijama unazad.

Ne sme se izostaviti ni određeni deo koji se u budžetu 2021. izdvaja za institucije i ustanove na KiM. Kada se svemu ovome može dodati, uz ovako projektovani budžet za 2021. godinu, javni dug će biti pod apsolutnom kontrolom, onda to predstavlja posebno kvalitativnu dimenziju, makroekonomske stabilnosti i poslovnog ambijenta u našoj zemlji.

Uvaženi ministre, ispred nas su zadati ciljevi. Imamo ih šest, a jedan od njih je jačanje ekonomsko naše zemlje. Svesni smo da to ne možemo bez privatnog sektora, zato je Vlada Srbije i vi kao uvaženi ministar, u ovoj godini kada nas je zahvatila pandemija, veoma brzo i efikasno reagovali sa ekonomskim merama. Mnogo ste pomogli privatnom sektoru. Privatnom sektoru ste omogućili da preko Fonda za razvoj imaju mogućnost kredita, podizanja kredita sa veoma malom stopom, kreditnom stopom koja je oko 1%, ne oko, nego tačno 1%.

Omogućili ste isplatu tri cela minimalca i 60% od dva minimalca. Sada ste pomogli i odlaganje, naravno neću zaboraviti i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa i omogući ste na 24 rate da se isplati taj porez.

Onda ste zajedno u dogovoru sa Narodnom bankom omogućili da se rate za kredit kako fizičkim tako i privatnim licima, u stvari pravnim licima odlaganje rata kredita.

Sada ste dali plus ovim merama ekonomskim, po jedan minimalac hotelijerima, ugostiteljima, turističkim organizacijama i renta kar organizacijama.

Ja očekujem a i naš predsednik Aleksandar Vučić je najavio da ćemo i u 2021. godini nekim ekonomskim merama pomoći privatnom sektoru. Jer, bez jakog privatnog sektora nećemo moći da ispunimo jedan od važnijih ciljeva a to je ekonomsko jačanje naše zemlje.

Naš cilj je da u naredne dve godine ostvarimo zbirno najbolji rezultat u Evropi. Plan ispred nas je 2025 koji ćemo naravno ostvariti. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Ispred nas je Predlog budžeta za 2020. godinu. Osim što je razvojni, iskoristila bih priliku i tu slobodu da kažem da je istorijski budžet, kao predlog za 2020. godinu.

Kao član Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, dužna sam da ovaj istorijski budžet odbranim od nekih izrečenih neistina, jer jedino to treba trenutno, a narod će uskoro shvatiti kakav je Predlog budžeta za 2020. godinu.

Slušali smo kao članovi Odbora za finansije mišljenje Fiskalnog saveta. Krenuću od onih negativnih. Mišljenje Fiskalnog saveta je da je strateški nedostatak to što smo povećali plate i penzije, zato što će nam privrede rast padati, a nama bi trebao malo veći privredni rast u 2020. godini.

Drugo negativno mišljenje Fiskalnog saveta je ko će biti nadležan, u stvari pitanje ministru Siniši Malom jeste ko će biti nadležan za kapitalne investicije i otkud to u Predlogu budžeta za 2020. godinu rast troškova za kazne i penale?

Naravno da smo povećali plate i penzije zato što to radimo iz suficita i to već treću godinu za redom imamo suficit. Uradićemo povećanje plata i penzija zato što to možemo. Ne radimo to iz skupih kredita, već od novca koji realno imamo.

Ko će biti nadležan za investicije u komunalnoj infrastrukturi i uopšte u kapitalne investicije? Znamo već da je formirana Komisija pri Vladi, a predsednica će biti premijerka.

Šta će biti za kazne i penale? Kazne i penali, gospodo, kolege i koleginice, su nasleđeni sudski sporovi, u stvari stečeni već davne 2007. i 2008. godine. Znači, nasleđene troškove moramo kao društvo da vraćamo.

Kakve smo još ocene dobili od Fiskalnog saveta? Ja sam odgovorila na ove negativne, a sada krećem sa onim pozitivnim. Dobro je određen deficit – 0,3%. To je mišljenje Fiskalnog saveta. Ovo sve navodim mišljenje Fiskalnog saveta zato što smo u medijima najčešće mogli da čujemo negativne komentare od Fiskalnog saveta. Retko koji mediji su preneli pozitivno mišljenje Fiskalnog saveta. Znači, dobro je određen deficit od 0,3%. Vodiće pad javnog duga kako bi dostigao ispod 45%. Dobro je planiran budžet i stvoriće se suficit i 2020. godine, a mišljenje Fiskalnog saveta je da se višak iz budžeta… odnosno njihov savet je da se uloži u kanalizaciju, prečišćavanje otpadnih voda. Znači, u komunalnu infrastrukturu.

Kao što sam i na početku rekla, najvažniji zakon je pred nama. Ja sam iskoristila tu slobodu da ga nazovem istorijskim predlogom zakona zato što je sam ministar Siniša Mali rekao da je ovo veoma dobro planiran budžet, konzervativno planiran budžet, koji će ići u dva pravca. Moram ponovo da naglasim, iako su moje kolege o tome govorile, da je ovo prvenstveno budžet koji će povećati životni standard građana, kao što smo i naveli povećanjem plata, penzija procentualno već koji neće uticati, kao što su rekli da će povećanje plata i penzije uticati na BDP. Nije tačno, otprilike ćemo biti u zakonskom okviru EU 28 na 9,6%. Većinom u medijima tako se iznosi.

Znači, dali smo jednokratnu pomoć penzionerima, a šta ćemo ulagati… u stvari mislimo celo vreme, poštovani i uvaženi ministre, na građane. Ne samo što povećavamo njihov životni standard, mi ćemo ulaganjem kapitalnim, investicijama pomoći našim građanima. Samim tim što ćemo ulagati i dalje sve više, videli smo u Predlogu budžeta da ste izdvojili više novca za obrazovanje, za zdravstvo i samim tim ćemo imati ne samo kvalitetnije zdravstvo i obrazovanje, a to nam utiče i na privredni rast, nego ćemo imati i bolju zdravstvenu infrastrukturu, obrazovanje. Rekonstruisaćemo škole, graditi nove, tako da će ulaganje u kapitalne investicije samim tim poboljšati i standard naših građana, a ne samo povećanje plata i penzija.

Kao što su i moje kolege rekle, povećali smo i minimalnu cenu rada. Mišljenje negativno Fiskalnog saveta je zašto nismo smanjili sa 63% na 60% za poreze i plate u privatnom sektoru.

Mi smo smanjili na 61%, što se nadam da će 2020. godine biti na 60% s obzirom da dolazim iz privatnog sektora i uvek razmišljam kada bilo koji zakon dođe na dnevnom redu, pa i ovaj Predlog budžeta, šta je dobro za privatnike.

Tako da u 2020. godini očekujem malo još neki procenat niže, za poreze i plate, a na taj način ćemo pomoći, naravno, privatnom sektoru da se njihove plate izjednače sa javnim, ali prosek plata, kao što smo i naglasili, u decembru će biti u zemlji Srbiji, 500 evra, onoliko koliko ste i vi i Aleksandar Vučić najavili.

Znači, ubrzavaćemo kao što sam rekla privredni rast kroz javne investicije, smanjili smo nezaposlenost na 10,3% i treća već godina za redom kako imamo suficit u budžetu, javni dug je sada 51% BDP. Kao što sam i navela učešće plata u BDP-u je 9,5%.

Sve ovo što sam navela je, kao što sam i rekla i naglasiću, u korist naših građana, u korist da naša Srbija bude još uspešnija. Naravno da ću u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona.

Hvala.

Ne čujemo često reči pohvale na račun pripadnika unutrašnjih poslova. Nema pohvale, nema ni toplih reči o policajcu, a znamo da policija rizikuje svoje živote, žrtvujući ih da bi zaštitili građane Srbije.

Policija je potrebna celoj državi i društvu. Njen posao je da služi građanima, da radi sve što može da zaštiti, sačuva i obezbedi im sva prava. Oni su čuvari vrednosti našeg društva, poretka i načina života.

Gde su bili pre pet godina? Kakvu su uniformu nosili ti pripadnici unutrašnjih poslova? Staru osam godina. Kakav im je bio vozni park? Prosek starosti vozila 14 godina, svako auto u proseku je prešlo oko 250.000 kilometara. A gde je danas i kakva je slika danas MUP-a? Novih 66.800 uniforma za policajce. Koliko novih radnih mesta? Dakle, 3.544, i to za osobe koje su baš obrazovane za taj kadar.

Vozni park je bogatiji za 2.400 novih automobila. Zadat je udarac narko mafiji, 5,7 tona narkotika se povuklo sa ulice. Izgrađeni su objekti MUP-a, rekonstruisano je preko 30 objekata MUP-a, započeti su stanovi za iste te ljude. Jača je sada granična policija.

Citiraću jednu rečenicu ministra unutrašnjih poslova gospodina uvaženog Stefanovića i u toj rečenici ćete čuti sve šta je postiglo MUP. Citiram – svi rezultati MUP jasno pokazuju da je zakon nadjačao kriminal, da je red pobedio bezvlašće, a sigurnost preuzela primat nad strahom i da je poštenje savladalo korupciju. Poštovani, uvaženi ministre Stefanoviću, ne mogu da vam oproste uspeh.

Iskoristiću priliku da najavim kampanju „16 dana aktivizma“ koja počinje 25. novembra sa međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, a gde učestvuje preko 100 zemalja, naravno i naša zemlja, a završava se sa 10. decembrom kada je međunarodni dan ljudskim prava. Simbolično povezujemo problem nasilja nad ženama sa ljudskim pravima.

U danu za glasanje ću podržati sve predloge, u stvari predlog izmene i dopune Zakona o putnim ispravama, gde će građani dobiti posebne olakšice pri izdavanju putnih isprava, i naravno glasaću za memorandum i za ostalih pet sporazuma. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Ako može malo mira da bih nastavila govor.

Biću strpljiva poštovani predsedavajući, čekam.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Javljam se po amandmanu koji je Vlada prihvatila, iako dolazi, iako je predlog poslanika opozicije, a sve u cilju, naravno, kao što su i moje kolege rekle, kako bi poboljšali Predlog zakona i omogućili našim građanima da imaju bolje poštanske usluge.

Kao što sam i rekla, sve radimo zarad naših građana. Juče ste mogli da čujete našeg predsednika, Aleksandra Vučića, koji su naši prioriteti što se tiče budućnosti naše zemlje, a i naših građana.

Jedan od prioriteta je da sačuvamo mir i stabilnost naše zemlje. Drugi prioritet je nezavisnost naše zemlje. Treći prioritet je ekonomija, brži i bolji ekonomski razvoj naše zemlje. Četvrti prioritet je briga o mladima, da mladi ostanu u svojoj zemlji i da rade i stvaraju sebi budućnost, kao i da se oni koji su otišli van vrate ponovo u svoju zemlju. Peti predlog je pogled u budućnost, za bolju i lepšu budućnost svih građana naše Srbije.

Usvojićemo investicioni plan u kojim ćemo uložiti deset milijardi evra za bolje lice naše Srbije. Moram, poštovani predsedavajući, taksativni da navedem ono što je izjavio naš predsednik Aleksandar Vučić, jer je u pitanju deset milijardi evra koliko ćemo uložiti.

Za kompletnu kanalizacionu mrežu i vodovod, bez Beograda, izdvojićemo tri milijarde evra, a to znači da će svako selo i grad u Srbiji za četiri ili pet godina imati kanalizaciju i čistu pijaću vodu. Najviše će biti izdvojeno za Novi Sad, Kragujevac, Niš, Pančevo, Suboticu, Valjevo, Smederevo, Čačak, Vranje, Požarevac.

Uložićemo u putnu infrastrukturu u vrednosti od četiri milijarde evra za nove projekte. Milijarda evra biće uložena u rekonstrukciju pruge Beograd-Preševo, a ako Hrvatska bude htela biće rekonstruisana i pruga ka Zagrebu, najmanje 1,3 milijarde biće uloženo u lokalne i regionalne puteve. Tako da će svaki okrug i svaka opština osetiti boljitak. Sami znate da investitor neće doći tamo gde nema izgrađene infrastrukture.

Za škole i zdravstvene ustanove predviđeno je dodatnih 700 miliona evra, a za prenatalnu politiku 500 miliona evra.

Poštovani građani, građanke Srbije, veoma važno je naglasiti iza vantelesnu oplodnju, koja će biti besplatna u celoj Srbiji i to više puta, a za socijalnu pomoć će biti isto finansijska pomoć za prvo, drugo, treće i četvrto dete i biće udvostručeno u iznosu na sadašnju koja iznosi oko 30 hiljada evra, a koja će iznositi u periodu od deset godina.

Dalje, ja ću biti opširna poštovani predsedavajući jer ipak je u pitanju 10 milijardi, za ulaganje u digitalnu infrastrukturu, naučno tehnološke parkove, biće uloženo dodatnih 500 miliona. Planirano je 500 miliona evra za gradnju stanova za mlade, po još povoljnijim uslovima, nego što su imali pripadnici vojske i policije. Na taj način želimo da rešimo stambene probleme za oko 40 hiljada bračnih parova. Oko 100 miliona evra biće uloženo u preduzetništvo, za energetiku je planirano 500 miliona evra, a veliko ulaganje biće u turizam i poljoprivredu. Nacionalni investicioni plan obuhvata izgradnju metroa u Beogradu, da nam ne bi bio zagađen vazduh i mislimo i na to, nacionalnog stadiona i još devet stadiona na teritoriji naše lepe Srbije.

Sve to da bi nam naša Srbija bila lepša, bolja i uspešnija. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice, kao što je naša predsednica Odbora za finansije rekla, veoma dobri predlozi zakona danas na dnevnom redu i mi kao članovi Odbora za finansije već smo upoznati, ali prosto zbog građana i onih koji se tiče ovaj zakon malo opširnije od nas.

Više ću se bazirati na zakon o računovodstvu, s obzirom da on doprinosi transparentnosti i javnost poslovne evidencije. Ovim zakonom usklađujemo srpsko računovodstvo sa naravno evropskom praksom i međunarodnim standardima. Znamo svi da se računovodstvo vremenom menjalo. Kako je tehnologija napredovala računovodstvo je prvo prihvatilo ta nova tehnološka istraživanja, a i rešenja.

Elektronska formula je svakako računovodstveni iskorak i plaćanje savremenim tehnološkim iskorakom i rešenjima. Učinićemo da srpsko računovodstvo bude jednostavnije i stručnije. Imaćemo desetine prednosti i očekujemo da će veoma veoma uticati na mikro preduzeća. Samim tim, ne može se očekivati napredak mikro preduzeća a da ne pratimo svetska rešenja u oblasti računovodstva.

Od izuzetnog je značaja i objedinjavanje podnošenjem izveštaja finansijskih i statističkih. Praktično, umesto dva izveštaja sada ćemo imati jedan krajnji konsolidovan račun.

Prosto ću pohvaliti i Zakon o reviziji i naravno Zakon o kontroli države pomoći. Kao što sam rekla, od izuzetnog značaja su za ekonomiju, gde se u stvari i samim tim novim Predlogom zakona povećava nadzorna funkcija parlamenta, a i Odbora za finansije. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice, danas diskutujemo o rebalansu budžeta. Znamo da su najteže mere iza nas. Odgovornom ekonomskom politikom i merama fiskalne konsolidacije došli smo do toga da povećavamo penzije i plate, smanjen je javni dug. O inflaciji više ne govorimo, nije tema zato što je ona sada 1,5%. Dinar jača i umesto deficita i dugova, razmišljamo o unapređenju života naših građana.

Nećemo zaboraviti kako je bilo. Težak je bio put od 2013. godine. Moramo da znamo gde smo sada i gde ćemo biti. Danas raspravljamo o prihodima, o suficitu, kako da potrošimo. Isplanirali smo i potrošićemo novac sa građanima Srbije.

Rebalansom budžeta predviđeno je da do kraja godine potrošimo sav višak sredstava koji je tokom 2019. godine ostvaren u budžetu. Rebalansom planiramo da najviši deo novca uložimo, naravno, u kapitalne investicije. Daćemo i penzionerima tu jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, vratićemo kredite, pomoći ćemo našim građanima, kojih ima oko 18.000, koji su podigli kredite u švajcarskim francima. Uložićemo u vojsku i policiju i, kao što sam i rekla, za investiranje u putnu infrastrukturu. Najbitnije je navesti Pojate-Preljina autoput, izgradnja tog autoputa.

Naravno da ćemo povećati i plate u proseku od 8% do 15%. Danas kada povećavamo standard, kao što sam rekla, želimo da građani bolje i kvalitetnije žive. Danas dok pričamo i diskutujemo ponosna sam što sam poslanica SNS.

Uvaženi ministre, vas, Vladu Republike Srbije, a i samog našeg predsednika Aleksandra Vučića su kritikovali. Prosto, ovih dana smo čuli diskusije o samom rebalansu budžeta, o tome, o kritikama, ali ste im odgovarali i uvek ćete odgovarati uspehom i rezultatima.

Postoji jedna narodna poslovica – sve će vam se oprostiti, samo uspeh neće. U danu za glasanje naravno da ću glasati za sve predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice, Vlada Srbije je posvećena obrazovanju, jer je to i ključ uspeha celog našeg društva. U kratkom vremenskom periodu sprovedene su intenzivne reforme i najbolje je to ocenila i prepoznala Evropska komisija, jer su nam rezultati veoma vidljivi.

Vlada Srbija je od 2014. godine, preko Kancelarije za javna ulaganja, uložila oko 150 miliona evra u rekonstrukciju 128 škola u celoj Srbiji, a u ovom trenutku traje rekonstrukcija 25 škola, a priprema se javna nabavka za rekonstrukciju oko 50 škola.

U našoj zemlji se dešava sveukupna reforma obrazovnog sistema. Prošle godine je počelo uređenje digitalnih udžbenika. Ove godine Srbija prvi put ima 10.000 digitalnih učionica, što pokriva oko 200 hiljada učenika. Širom Srbije radi se na budžetiranju za još 10.000 digitalnih učionica 2020. godine, a 2021. godine imamo kompletnu digitalnu prosvetu.

Ulaganje u obrazovanje garantuje razvoj i budućnost zemlje, jer je ulaganje u obrazovanje investicija u budućnost.

Iskoristila bih priliku da čestitam našim srednjoškolcima koji su na 27. Informatičkoj olimpijadi osvojili četiri medalje. Osvojili su u stvari prvo mesto u konkurenciji od 13 zemalja, od toga dve zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju.

Osudila bih, takođe, i upad studenata iz pokreta „Jedan od pet miliona“ u zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu, jer je to nepoštovanje studenta, uopšte institucija.

U rukama držim saopštenje proširenog predsedništva Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu, koji su juče, zbog ugroženosti prava oko 100 hiljada studenata Univerziteta u Beogradu, održali hitnu sednicu proširenog predsedništva Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu. Legitimno izabranim studentskim predstavnicima onemogućeno je održavanje sednice u prostorijama unutar zgrade Rektorata od strane okupljenih studenata koji su blokirali zgradu.

„Predsedništvo Studentskog parlamenta jednoglasnog je mišljenja da ovakvo izražavanje stavova ugrožava nastavni proces i koči rad službi koje su na usluzi svim studentima. Naglašavamo da je onemogućeno korišćenje prostorija Rektora u kojima se održavaju ispiti, predavanja i konsultacije, podnošenje dokumenata i njihovo lično preuzimanje, kao i održavanje svih sednica, komisija i sastanaka koji doprinose poboljšanju uslova studiranja i rešavanje njihovih problema, kao i potpisivanje međunarodnih ugovora o razmeni studenata“.

Sve ovo stoji u saopštenju studenskog parlamenta i naravno u danu za glasanje ću podržati izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Samim tim ćemo produžiti i rok za studiranje studenata po starom programu i omogućiti istima da završe svoje studije. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Posle srednje škole uvodimo i dualno obrazovanje na fakultetima, to će nam omogućiti i Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, da studenti stiču znanje kroz učenje i rad u kompanijama. To će doneti niz koristi i za visokoškolske ustanove, poslodavce, a najvažnije i za studente. Povećava se relevantnost visokog obrazovanja, povećava se zapošljavanje svršenih studenata. Studenti koji se opredele za takvu vrstu studija mogu da računaju na veoma veliku podršku kompanija uz dobar ugovor i garantovan posao.

Ovo je reformski pravac onih grana privrede koji zasigurno zadržavaju mlade u našu zemlju, dobar signal kompanija koje imaju razvojne pravce i istraživačke laboratorije u Srbiji.

Kao što sam i rekla, počeli smo sa dualnim obrazovanjem u srednjim školama, što se veoma dobro pokazalo u praksi i kroz specijalizovana odeljenja u gimnazijama i to IT sektora, pa tako za školsku 2019/20. godinu planirano je 50 specijalizovanih IT odeljenja u gimnazijama u Srbiji. Počeli smo sa brojem veoma malim i koji se sve više i više povećava. Što se tiče povećanja broja IT odeljenja i povećanjem kvota za studente koji će studirati IT na fakultetima izgrađuje se između ostalog novo savremeno tehnološko društvo.

Kao što sam i rekla, da, poštovani ministre sami ste izjavili da ulaganje u obrazovanje su među prioritetima naše Vlade, to je naglasio i naš predsednik Aleksandar Vučić i naravno to je zahvalnost vašeg resornog ministarstva jer je ulaganje u mlade je za održivu budućnost Srbije.

Mi moramo da naučimo decu da misle, da kreativno razmišljaju, da stvaraju nove ideje i vrednosti i mi pravimo obrazovni sistem upravo na tim osnovama.

Što se tiče ulaganja u obrazovanje, postoji i prioritet, i grad Beograda je tako u ovoj 2019. godini uložio veoma veliki iznos, oko 800 miliona dinara je ulaganje u obrazovanje i vrednosti radova koji su u toku, a ovo pričam o rekonstrukcijama škola koje godinama nisu renovirane. Najveća investicija je izgradanja osnovne škole u Leštanima, koja iznosi 545 miliona dinara, zatim OŠ „Kralj Petar II“ na Vračaru, gde je rekonstrukcija u finalnoj fazi za šta je izdvojeno oko 30 miliona dinara. Uskoro se očekuje početak radova na rekonstrukciji škole „Sava Marjanović“ u Sopotu, čija je vrednost oko 37 miliona dinara, kao i OŠ „Vladimir Rolović“ što će biti najveća investicija vredna oko 60 miliona dinara.

Dualno obrazovanje je najvažnija tema za budućnost. Kažemo, dok učimo moramo i da radimo. I to je u stvari veza između obrazovnog sistema i same privrede, zato su nam potrebne investicije, zato Vlada Republike Srbije kao i predsednik Aleksandar Vučić tome uvek daju akcenat. Sami znamo koliko je u poslednje vreme otvoreno novih fabrika, što stranih investitora, što i naših. Hvala vam.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Javljam se po amandmanu na član 6. koji, naravno, Vlada nije prihvatila zato što su ovim amandmanom precizno definisana dva postupka. Ukoliko se poverilac odluči, to je u stvari član zakona koji govori o uređenju namirenja istog poverioca primenom različitih zakona na nepokretnosti koje su opterećene hipotekom, ukoliko se poverilac odluči da se naplati namirenjem, u stvari vansudskim namirenjem, potraživanjem koji je pokrenut po Zakonu o hipoteci, ima mogućnost da u datom trenutku pređe na postupak sudskog namirenja, koji je pomenut na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U načelu kada sam govorila rekla sam da svaki član zakona, njih 170, je taksativno obrazloženo i objašnjeno zašto se donosi, zašto je u predlogu zakona. U praksi se pokazalo da poverilac, ukoliko krene u vansudsko namirenje, ne može da zaustavi taj proces i da pređe u sudsko namirenje. Ovim članom zakona se precizno objašnjava mogućnost da i u toku izvršenje vansudskog može da se prekine postupak i pređe u sudsko izvršenje. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvažena ministarko, kolege i koleginice, čitajući predlog izmene i dopune novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, došla sam do zaključka da će ove nove izmene i dopune prvenstveno ići u korist građana, prvenstveno dužnika, a naravno i poverioca, zaštitiće državne interese, a zaustaviće korupciju i zloupotrebu samog zakona.

Najvažnija novina Predloga zakona je to da jedina nepokretnost, već smo čuli od mojih kolega, koju poseduje dužnik, ne može da se proda ukoliko dug je manji od pet hiljada evra. Samim tim će iznos plate i penzije biti osiguran i moći će da se naplaćuje i na taj način ćemo dužniku koji je prosto imao potrebu za život…

Sledeće bitno je da će se postupci objedinjavati u jedan izvršni postupak. Nema cepanja potraživanja prema istom dužniku. Ukoliko dođe do cepanja, opet će se naknada troškova samo po jednom postupku vršiti.

Predlog zakona sadrži i, kao što sam rekla, antikoruptivne mere, kupci nepokretnosti ne mogu biti sami izvršitelji, njihovi zamenici, pomoćnici, pa i svi oni koji rade i koji su zaposleni kod njih, bez razlike da li su u predmetu ili ne.

Problem zloupotrebe zakona ćemo sprečiti, zaustavićemo ga, samim tim što ćemo uvesti elektronsko javno nadmetanje. Mišljenje većine Radne grupe je to da se prilikom javne aukcije, kao centralne faze prodaje nepokretnosti, da je to najslabija karika i da je vladala nedopustiva praksa da jedna grupa fizičkih i pravnih lica u stvari figuriraju kao kupci nekretnina.

Što se tiče državnih interesa kod predmeta, koje je kao izvršni dužnik, označava se kao Republika Srbija, lokalna samouprava, Autonomna pokrajina i svi direktni i indirektni korisnici budžeta, moraće pre postupka izvršenja da se obavesti Ministarstvo finansija i to 30 dana pre, tako da bi se došlo do neke nagodbe i mogućnost da se dobrovoljno namire obaveze i naravno po nižim tarifama.

Znači sve ove izmene, 170 članova novog predloga izmena i dopuna, koje ste vi taksativno i objasnili u Predlogu zakona, a o tome ćemo pričati po amandmanima, idu kao što sam i rekla u korist, prvenstveno, građana koji su dužnici. Naravno, tu niste izostavili ni poverioce, ali zaključak – zaustaviće zloupotrebu i korupciju prethodnog zakona, u stvari mogućnost korupcije i zloupotrebe.

Želim da osudim kao i sve moje koleginice, na kraju, napad na državnu sekretarku MUP Biljanu Popović Ivković od strane članova Saveza za Srbiju i da postavim nekoliko pitanja iz saopštenja, pisma koje smo mi poslanice poslale. Ima li kraja poplavi nasilja nad ženama koje svakodnevno promovišu i sprovode u delo lideri Saveza za Srbiju? Gde je granica takvom ponašanju? Da li je to jedini način političke borbe? Obračunavanje sa ženama, promovišući golo nasilje i linč nad ženama? Najnoviji napad na državnu sekretarku Biljanu Popović Ivković od strane bivšeg režima predstavljaju tu politiku nasilja nad ženama na delu. To su njihove vrednosti i njihov moral.

Želim samo da im poručim, ukoliko ne znaju informaciju i nemaju tu informaciju, da 51% stanovništva čine žene, 51% žena će im na neki način uzvratiti na izborima, ali zaboravljaju da su onih 49% rodile žene. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice, građanke i građani Srbije, na dnevnom redu su tri zakona koji će suštinski unaprediti trgovinu u Srbiji.

Trgovina svakako jeste jedna od najstarijih poslovnih aktivnosti. Od kada postoji civilizacija, trguje se. Trgovina određuje ne samo poslovnu aktivnost, već i društvene odnose. Kako se menjala trgovina, tako se menjalo i uređenje društva. Zato je značaj trgovine veći od obične privredne aktivnosti.

Trgovina je, naravno, privredna aktivnost, ali je i kultura, socijalna politika, odnos među ljudima. Sve je to trgovina u širem značenju.

Kada menjamo zakone o trgovini i uređujemo nova pravila, u stvari radimo modernizaciju društva, uređujemo ga, uvodimo nove principe i nova pravila koja su dala značajne rezultate svuda u svetu i unapredila ga.

Naravno da će srpski potrošači raširenih ruku prihvatiti promene ovih zakona, koje će sam proces trgovine učiniti još jednostavnijim, konkurentnijim i sa većim osiguračima u korist građana.

Trgovina je povezana sa slobodom i pravom na izbor. Ne trpi preveliku pravnu regulaciju, ali ne smemo da uđemo u drugu krajnost, da ne sputavamo nove i kreativne oblike trgovine koji će se u budućnosti pojavljivati.

Rast trgovine u Srbiji samo je posledica rasta bruto domaćeg proizvoda i opšteg rasta i razvoja društva i ekonomije. Zato je rast trgovine i današnje normativno uređenje trgovine rezultat ekonomskih reformi, koje je učinila Vlada Republike Srbije i naš predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.

Hvala, poštovana predsednice.

Poštovani ministre, dame i gospodo, kolege i koleginice, građani i građanke Srbije, danas su pred nama dva zakona iz oblasti finansija. Prvi je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihove filijale teritorije bivših republika Savezne Republike Jugoslavije.

Ovom izmenom i dopunom zakona želimo da omogućimo građanima povraćaj stare devizne štednje. Pomažemo im samim tim zato što imaju veliki problem u prikupljanju dokumentacije, pogotovo onu dokumentaciju koja se pribavlja iz Republike Hrvatske i Federacije BiH. Iz tog razloga im produžavamo rok i omogućavamo im da za šest meseci podnesu potrebnu dokumentaciju kako bi podnete te prijave oštećenih građana mogli da pomognemo i isplatimo, što je i dužnost svake države, da štiti prava svojih građana.

Imamo preko 9.000 takvih prijava i 7.000 nema potrebnu dokumentaciju. Uvaženi ministar nam je sve taksativno nabrojao koje su i sa kojih teritorija bivših republika. Iz tog razloga, danas je pred nama ovakav predlog izmene i dopune zakona, kao što sam i rekla, zato što je dužnost svake države, pa i Republike Srbije, da štiti interese svojih građana.

Drugi zakon koji je pred nama je zakon o konvenciji, što je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima. Ova Konvencija je potpisana u Parizu i potpisalo je preko 120 zemalja, tačno 128 zemalja je potpisalo istu i sve najrazvijenije zemlje sveta su potpisnice i čast je biti deo ovakvog sporazuma, kao i zbog toga je bitno da poboljšamo i transparentnost našeg poreskog sistema u našoj zemlji, kao i očuvanje ugleda koji imamo, a i želimo da održimo na međunarodnom nivou.

Uvaženi ministre, vi ste čuli danas verovatno jednu od retkih pojava, da je kolega iz opozicije pohvalio predloge zakona, što je retkost za poslanike opozicije.

U danu za glasanje naravno da ću i ja glasati za oba predloga zakona. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolega i koleginice, građani i građanke Srbije, novi Zakon o komunalnoj miliciji je uređen u korist građana, poštovanje komunalnog reda i povećanja bezbednosti svih građana, naročito najmlađih. On će doneti mnoga rešenja. Neka od njih su formiranje komunalne policije na nivou opština, ukidanje ograničavajuće odredbe jedan milicionar na 5.000 stanovnika, mogućnost formiranja zajedničke službe komunalne policije od strane jedinice lokalnih samouprava, nov sistem selekcije odabira kandidata preuzimanja iz redova policije, rad u civilu, traženje obaveštenja, audio i video snimanja postupanja komunalne milicije, zaustavljanje i pregled lica i vozila i kaznene odredbe za ne postupanje po nalogu komunalnog milicionara i, na kraju, unutrašnja kontrola u samoj komunalnoj miliciji.

Komunalna milicija svakako donosi indirektno razvoju ekološke svesti naših građana. Svi znamo za Agendu 2030 i za ciljeve održivog razvoja kojih ima 17, a svrstani su u tri grupe. U trećem delu tih ciljeva održivih razvoja bavimo se zaštitom životne sredine. Očuvanje životne sredine predstavlja najznačajniji ekonomski izazov u procesu pridruživanja EU.

Iznos da sedam milijardi evra predstavlja najznačajnije investicije koje će uslediti u narednom periodu. Pored značajnog investicionog ulaganja svakako je neophodna i zakonska regulativa koja jednim delom pretpostavlja i kontrolu očuvanja životnog okruženja.

Iako je zakon isključivo fokusiran na Beograd, mislim da je ključni izazov, pre svega, u manjim sredinama u kojima postoje problemi ekološke zaštite. Davanjem mogućnosti lokalnim samoupravama da formiraju i prate rade komunalne policije daje mehanizam lokalnim samoupravama da intenzivnije kontrolišu zaštitu životne sredine na svojoj teritoriji. Ne samo kroz kontrolu i sprečavanje ekoloških ekscesa, već pre svega preventivno i kroz pojačanu edukaciju naših sugrađana. Dakle, ulogu komunalne milicije je u očuvanju ekološke svesti i realizacija Agende 2030 može biti jedna od ključnih uloga ove lokalne službe.

Predlog zakona o komunalnoj miliciji je efikasan, savremen i funkcionalan i u danu za glasanje ću glasati za. Hvala.