Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre, građani i građanke Srbije, Beograd je sličan mnogim gradovima u svetu, po veličini, po izgledu, ali ono što čini Beograd drugačijim su Beograđani, ljudi koji u njemu žive i borave, srednjoškolci iz Pančeva, studenti iz Gračanice, inženjeri iz Banjaluke, lekari iz Kraljeva, sve manjine koje žive u Srbiji, odbegli, proterani, izbegli i raseljeni. Oblikovali su ga radnici, učenici, starosedeoci, osvajači i branioci, studenti i penzioneri. Naš Beograd, grad koji je bio na rubu propasti zbog neodgovorne politike prethodne vlasti.

Sadašnja vlast je nasledila ogromne probleme, velike kredite, uništene fabrike, radnike na ulicama. Gradska javna preduzeća su u velikom minusu dugovanja prema socijalnim kategorijama.

Gradska vlast je uspela da grad Beograd podigne na noge politikom sveobuhvatnih reformi. Uspela je da stabilizuje finansije, pokrene velike razvojne projekte. Podjednako se brine o svim Beograđanima, bez obzira da li žive u centralnim ili prigradskim opštinama.

Beograd sada može da parira mnogo većim i bogatijim gradovima. Grad koji se razvija, grad investicija, gradilišta. Ništa od toga ne bilo da naš predsednik Aleksandar Vučić nije imao viziju drugačije Srbije i drugačijeg Beograda.

Mnogo energije, truda i rada je uloženo, a cilj je još veći – razvoj Beograda, nove škole, bolnice, obdaništa, da Beograd siđe na Dunav, kao što je Projektom "Beograd na vodi" sišao na Savu.

On je grad budućnosti. Dobiće i prvu liniju metroa, veliki broj novih saobraćajnica, mostova, tunela.

Ovom izmenom i dopunom Zakona o glavnom gradu vršimo decentralizaciju grada, povećavamo odgovornost, nadležnost gradskim i prigradskim opštinama. Omogućavamo brži razvoj prigradskim opštinama i spuštamo na nivo odlučivanja bliže građanima.

Danas ovim zakonom popravljamo Beograd, ali naša želja je i da Srbija bude bar toliko razvijena kao što je Beograd. Zato ću u danu za glasanje glasati za bolju Srbiju i za bolji Beograd. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Javljam se po amandmanu kolega iz SDS, Predlog Zakona o sprečavanju korupcije. Čitajući amandman mislila sam da je neki predlog koji bi poboljšao ovaj zakona, međutim, u pitanju je samo vreme za izbor novog člana Agencije.

Najbitnija poruka je poruka koju su oni nama juče poslali da su se njihove stranke opozicije ujedinile juče u „Kombank“ areni i poruku koju su poslali građanima i građankama Srbije, ujedinili smo se danas, mi smo ovde prisutni, ali otvaramo vrata i svima onima koji žele da se bore sa nama za pravedniju i bolju Srbiju.

Kako bi seo ni, poštovani građani i građanke Srbije, kako bi seo ni borili da naša Srbija bude pravednija i bolja, govore mediji koji su nam izneli neke podatke i sva javnost naše Srbije zna kako bi oni vodili Srbiju, 2013. godine DS pljačka preko „Interkopa“, znači javnost to može da, toliko o borbi i sprečavanju korupcije u našoj zemlji. Homenova firma dobila dva tendera u Kovinu, istražuje „Pištaljka“, kada je bilo, 29. avgusta 2012. godine.

Donator DS uhapšen kao vođa carinske mafije, isto istraživanje „Pištaljke“ 2012. godine.

Poštovani građani i građanke Srbije toliko o pristojnoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javljam se po amandmanu na član 194. Krivičnog zakonika koji se tiče nasilja u porodici, gde je predloženo pooštravanje kazni za krivična dela.

Čim pomenemo nasilje u porodici odmah znamo da se dešava nasilje nad ženama i decom. Mi žene se borimo ne samo za rodnu ravnopravnost polova, već i za borbu protiv nasilja nad ženama i porodicom. Prvenstveno sam se javila kao poslanica, zato što najčešće u porodici su žrtve nasilja žene i deca.

Znamo da smo 2016. godine usvojili Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Sada menjamo Krivični zakonik tako da ćemo na ovaj način pooštriti i kaznene mere za nasilnike.

Kao što je rekla i moja koleginica Jelena Žarić, sutra je 18. maj, a prošle godine je Vlada Republike Srbije, Ministarstvo pravde, su proglasili Dan sećanja na žene žrtve nasilja. Na neki način će svako od nas obeležiti taj dan, ali ja ću iskoristiti ovu priliku da apelujem na sve žene da ne trpe nasilje, da svaka, ukoliko dobije i šamar od svog supruga, partnera ili bilo koga, prijavi. Jer, to je jedna preventivna mera. Svi moramo biti u tome da svako ko god primeti nasilje, da li se to dešava u našoj porodici ili nekog drugog, trebamo prijaviti. Na taj način ćemo zajednički, državni organi, mediji ali i mi kao celo društvo, boriti se protiv apsolutno neprihvatljive društvene pojave.

Želim da pohvalim, s obzirom da se nisam javila u načelu, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i, naravno, predlaganje najoštrije kaznene mere - doživotne kazne, za nasilnike koji sprovode ta krivična dela nad decom, ženama u drugom stanju. Dajem punu podršku i u danu za glasanje ću glasati.

Hvala, poštovana predsednice.

Uvaženi ministri, kolege i koleginice, građani i građanke Srbije, govoriću o Predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Zakon koji će rešiti veliki problem, tešku finansijsku i materijalnu situaciju za 16.800 porodica. Da li bi vi danas 2019. godine, mogli da donesemo i govorimo o ovakvom zakonu? Ne. Godine 2012. zatekli smo mnoge probleme. Posle teških ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije danas možemo da diskutujemo i govorimo o ovakvom predlogu zakona.

Zatekli smo 2012. godine državu pred bankrotom. Danas je 2019. godina, Srbija zemlja koja ima suficit u budžetu. Zemlja koja ima privredni rast u prošloj 2018. godini 4,3%, zemlja koja sada ima javni dug 50% od BDP. Zatekli smo nezaposlenost ogromnu, smanjili smo je i prepolovili. Nasledili smo mnogo problema, rešili smo mnoge, ali rešavamo i dalje, jer država Srbija to može zato što je jaka.

Cilj ovog zakona je da socijalno ugrožene porodice dobiju pomoć od svoje države. Mi ovim zakonom rešavamo posledice, a svi znamo da je uzrok nastao 2008. godine. Pomažemo ne samo građanima naše Srbije, već i bankama i agencijama za osiguranje depozita.

Našem narodu i svima nama je definitivno potrebna ekonomska kultura, koju nažalost nemamo, a ekonomsko znanje koje moramo da naučimo je upravo ovaj zakon. Ovaj zakon je lekcija za sve nas koji se zadužujemo i uzimamo kredite, jer kredit je veoma ozbiljan posao. Moramo da imamo odgovornost i kao društvo i kao pojedinci.

U danu za glasanje ću glasati za ovaj zakon zbog 100 hiljada ljudi koji su u teškoj materijalnoj situaciji. Građani i građanke Srbije, ni Vlada, ni Aleksandar Vučić, ni SNS nema odgovornost za stvaranje ovog socijalnog problema, ali imamo odgovornost da kao država pomognemo i rešimo probleme svojih građana. Nije ovo jedini problem koji smo rešili. Sadašnja Srbija misli i brine o svojim građanima. Jaka Srbija može da rešava probleme svojih građana, dokaz za to je i ovaj zakon. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.

Ovo je moj drugi amandman na Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja i to sa posebnim osvrtom na privredni rast. Znamo da je osnovna politika Vlade Republike Srbije privredni rast i veće zapošljavanje.

Posle uspešno završene fiskalne konsolidacije i makroekonomske stabilnosti, s ponosom mogu da istaknem da je privredni rast naše zemlje došao na zavidni nivo od 4,5% u prvih devet meseci 2018. godine. Povećavanje životnog standarda, kroz povećanje penzija građana i plata, povećavanje realnih prihoda, kroz veće zapošljavanje, što na procenat nezaposlenosti koji je 11,3%, govori kroz planirano povećanje cene rada, tako da će od 2019. godine, 1. januara minimalna plata od 24.000 doći će na 27.000 dinara, veće zapošljavanje u privatnom sektoru, a smanjenje zapošljavanja u javnom sektoru. Sve navedeno utiče na privredni rast i ekonomski napredak naše zemlje.

Poštovani građani i građanke Srbije, čuli ste od ministra Siniše Malog da je javni dug naše zemlje dostigao 54,1% BDP. Srbija, naša zemlja stoji na dobrom putu daljeg dobrog, privrednog i ekonomskog razvoja. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Čast je diskutovati o ovakvom predlogu budžeta, jer Predlog budžeta za 2019. godinu karakteriše povećanje životnog standarda naših građana kroz povećanje plata i penzija i obezbeđuje kapitalne investicije.

Sami smo čuli, od uvaženog ministra, Siniše Malog da je 30%, za Predlog o budžetu predloženo da se za investicije izdvoji 30% više nego prethodne 2018. godine. Od toga ćemo graditi autoputeve, veliki broj mostova, tunela, domova zdravlja, vrtića, škola, bolnica, kliničkih centara. Veliki broj novih projekata i nastavak postojećih, kako bismo u što kraćem vremenskom periodu obnovili i izgradili našu infrastrukturu.

Predlog budžeta za 2019. godinu karakteriše i razvoj privrede, akcenat na razvoj privrede, samim tim što smo smanjili opterećenje zarada sa 63% na 62%.

Poštovani građani i građanke Srbije, želim samo da demantujem naše kolege iz opozicije, još jednom da naglasim da cena goriva pada i pada će, i da javni dug sada iznosi 54,1% BDP. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Uvaženi ministri, kolege i koleginice, poštovani građani Srbije, već danima slušamo raspravu o najvažnijem zakonu o budžetu naše zemlje. Već danima slušamo diskusije naših kolega iz opozicije, pojedinih iz opozicije i shvatila sam da su oni postali opozicija ne samo vlasti i vladajuće koalicije, oni su …

Jedan od reformskih zakona koji je veoma bitan za budžet iz seta finansijskih zakona i poštovana predsednice, to obezbeđuje i pozitivne ocene MMF, EK, Svetske banke. Jer, posle teških reformi ekonomskih i fiskalne konsolidacije, došli do markoekonomske stabilnosti i ponosna sam što sam poslanica SNS, ponosna sam na Vladu Republike Srbije zato što su vidljivi rezultati. Privredni rast je 4,5%, javni dug nam se smanjuje, inflacija 2,3%, suficit umesto deficita u budžetu, smanjena nezaposlenost, a čuli smo da nije tačna informacija, 11,9% nam je smanjena nezaposlenost. Zaposlili smo 370.000 ljudi. Cena rada nam je povećana, turizam nam je u porastu, životni standard naših građana je bolji. Povećali smo plate, penzije.

Ne očekujem od poslanika opozicije da vole Vladu Republike Srbije, da vole predsednika Aleksandra Vučića, ali očekujem da vole našu zemlju Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege i koleginice, poštovani građani i građanke Srbije, naša Srbija se nalazi na dobrom, zdravom putu daljeg ekonomskog, privrednog rasta i razvoja. Uspeh znači raditi najbolje što možemo sa onim što imamo. Naša Vlada i naš predsednik Aleksandar Vučić su dokazali da je rad osnovni ključ svakog uspeha. Izgradili su uspeh od nasleđenog neuspeha.

Nakon uspešne sprovedene fiskalne konsolidacije od 2015. do 2017. godine izbegnute krize javnog duga i obezbeđivanje makro-ekonomske stabilnosti, nakon teških ekonomskih mera i reformi od 2014. godine došli smo do dobrih rezultata. Ponosno ću istaći te dobre rezultate.

Smanjena je nezaposlenost na 11,9%, a 2012. godine iznosila 25,2%. Nezaposlenost mladih ljudi je smanjena 50%, sa 51% na 27,5%. Javni sektor je pri tom smanjio broj nezaposlenih a privatni sektor je povećao broj zaposlenih. Treću godinu za redom imamo suficit u budžetu, završava se budžet sa suficitom, javni dug se konstantno smanjuje i na kraju 2017. godine iznosi 26,6% BDP, pre par godina je iznosio 70% BDP. Inflacija nam je 2,3% i privredni rast prvih devet meseci 2017. godine 2,3%.

Predlog budžeta za 2019. godinu je uravnotežen, racionalan i karakteriše ga socijalni aspekt. Povećanje životnog standarda građana povećuju se plate i penzije od 7% do 12%, s tim što ćemo zdravstvenim radnicima dati najviše povećanje policiji, vojsci, nastavnicima.

Razvojni aspekt, velika ulaganja infrastruktura u izdvajanju kapitalne investicije preko 30% budžeta za 2019. godinu biće predviđeno za kapitalne investicije. Znači, 30% više nego 2017. godine, 220 milijardi dinara je predviđeno za kapitalne investicije od tih 220 milijardi planira se završetak obilaznice oko Beograda, veliki broj novih mostova, tunela, zdravstvenih ustanova, škola, vrtića, bolnica. Znači, razvoj privrede i dalji rast naše ekonomije, smanjenje opterećenja na zarade 63% na 62%.

U danu za glasanje ću podržati ovakav predlog budžeta, naravno i set svih reformskih zakona, kao i sve predloge na dnevnom redu. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Ovo je moj četvrti amandman na Predlog zakona, član koji se tiče načela integrisanog delovanja i među sektorske saradnje.

Kao što i znamo imamo sedam načela, delovanje u sistemu smanjenja rizika od katastrofa i otklanjanju i upravljanju u vanrednim situacijama. Ovaj član tretira jedno načelo.

Već sedmi dan diskutujemo o ovom predlogu, o svim predlozima zakona, a treći dan o amandmanima na predlog zakona.

Zaključili smo i sami u našim diskusijama, da je ovo preventivan zakon gde se preventiva ističe u prvi plan i otklanjaju svi nedostaci do sada uočeni, što se tiče prethodnog zakona koji je još uvek na snazi.

Jedna novina, već sam i naglasila, je da više imaju zadatak i obaveze lokalne samouprave.

Živim u Beogradu i do sada je Grad Beograd, naravno bio tretiran samo kao lokalna samouprava. Novina u ovom predlogu zakona je da Beograd koji ima 17 opština, ima obavezu, u stvari sada i opštine imaju svoje obaveze, što se tiče primene ovog zakona, zato što je veoma bitno kada dođe do hitnih situacija, do reagovanja, da i gradske opštine dobiju obaveze u reagovanju i otklanjanju u rizicima od katastrofa.

Što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova, znamo koliko smo dobre rezultate i u prethodnoj godini i u sadašnjoj, sada u ovoj godini nastavili. NJihov zadatak je da brinu o bezbednosti naše zemlje i o svom građanima, što i sami rade, a ovaj zakon nije samo predlog i usklađivanje sa zakonima EU, već poštovani građani i građanke, ovaj zakon je bitan za vas, za našu bezbednost. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama je zajednička priprema, angažovanje obaveze zajednice, jedinica lokalnih samouprava, pravnih subjekata i građana.

Predlogom zakona se otklanja ono što se u praksi pokazalo kao nedovoljno efikasno, a nova rešenja pojednostavljena i lakša za primenu. Preventivne aktivnosti i samo ne preduzimanje istih od strane subjekata sistema je ključni nedostatak koji se pokazao u prethodnom periodu. Plan zaštite i spasavanja izgradio je do sada mali broj jedinica lokalnih samouprava, a novim zakonskim rešenjima pomažemo subjektima sistema, a sve u cilju smanjenja rizika od katastrofa. Uređena su planska dokumenta, unapređen proces saradnje i dijaloga između različitih institucija na nacionalnom nivou, međunarodnoj saradnji i u domenu prevencije, a i u domenu humanitarne pomoći.

Građani imaju veliku ulogu u vanrednim situacijama i pravovremeno reagovanje građana i određenih institucija takođe je propisano zakonom. Lekciju koju smo 2014. godine naučili uspećemo da primenimo kroz dobra zakonska rešenja i budemo spremni za godine koje nam dolaze. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama je nadogradnja postojećeg sistema i Zakona o vanrednim situacijama.

Ključno obeležje ovog zakona predstavlja stavljanje preventive u prvi plan. To je, u stvari, zajednička priprema i angažovanje samih lokalnih samouprava, pravnih subjekata i samih građana.

Novina što se tiče grada Beograda, kojeg kao lokalna samouprava čini 17 opština, je ta što je obaveza lokalne samouprave proširena i na gradske opštine grada Beograda. Beograd se do sada tretirao kao lokana samouprava koju čini 17 opština i zbog sporosti u reagovanju, nedoumicama i raznim drugim nedostacima u sistemu predato je sada jedinicama koje su opštinske u gradu Beogradu, jer one nisu lokalne samouprave, ali imaju prenete nadležnosti i imaju odeljke lokalne samouprave i značajne su u aspektima spašavanja.

Želim da pohvalim i istaknem rad MUP-a u protekloj 2017. godini. Pripadnici MUP RS u prethodnoj godini su napravili rekordne rezultate u više oblati. Navela bih smanjenje stope kriminaliteta. Rezultati koji su najbolji u proteklih 10 godina. Gledajući ovaj period, počinjeno je i najmanje krivičnih dela ubistva, dok je broj saobraćajnih nezgoda za 17% u proseku poslednjih 10 godina smanjen.

Pripadnici MUP-a su u 2017. godini ugasili više od 31.000 požara. Izdali su više od 2,4 miliona pasoša, ličnih karata, vozačkih i saobraćajnih dozvola, a na graničnim prevozima je izvršena kontrola skoro 69 miliona putnika.

Rezultati rada MUP-a se vide i u 2018. godini, jer je njihov zadatak da Srbija, a i njeni građani, budu bezbedni i sigurni.

Na kraju, želela bih da pohvalim i rad Ministarstva pravde, čije ću Predloge zakona, izmene i dopune zakona, podržati u danu za glasanje, a naročito bih istakla i nove zakone, kao što je Zakon o besplatnoj pranoj pomoći i Zakon o lobiranju. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Širom Srbije vidimo nove investicije, nova ulaganja, auto-puteve, mostove, ne samo investicije državne već i strane. Samim tim, kao ekonomista, rekao je već i moj kolega ekonomista Kovačević, koliko građevinarstvo utiče na porast BDP i koliko su nam te investicije bitne.

Poštovana ministarko, pričali ste nam i rekli, iskazali šta sve planirate da gradite. Vidimo koliko su i znamo svi mi, koji smo deo vlasti, koliko su bitne investicije, koliko je bitna uopšte infrastruktura, da bi strani investitor ulagao u našu zemlju najbitniji su nam auto-putevi.

Želim da vidim, kao što se u Beogradu gradi i radi, da se i u svakom gradu iz Srbije stigne auto-put i da u svakom gradu imamo uslove za nove investicije, za nove fabrike, da i Prijepolje i Priboj i Nova Varoš i svaki grad može da se pohvali auto-putem koji spaja sa svojim gradom.

Ja živim u Beogradu i vidim koliko se ovaj naš Beograd promenio u protekle dve godine. Gledamo koliko je novih projekata u planu. Čuli smo gradonačelnika Beograda da je u planu da se grade još dva mosta i da ćemo, ne samo pored dva mosta, imati i dva nova tunela i metro.

Na svaki korak, šetajući se Beogradom, vidimo kranove. Volela bih da kolege koje nisu danas ovde i danima, koji su kritikovali sve ovo, ukoliko sada kritikuju našu vlast bio bi lepši Beograd da su tada gradili, koliko sada kritikuju.

Moj kolega Aleksandar Marković je izneo neke podatke za prošlu i ovu godinu, koliko smo građevinskih dozvola izdali samo u Beogradu. Ja znam, a želim da znaju i građani Srbije, da ste zajedno vaše ministarstvo, gradska vlast i Vlada doprineli da se ovoliko dozvola izda samo u Gradu Beogradu. To je zajednički rad sviju vas.

Znači samo prošle godine 2017, izdato je za 1.024.000 kvadrata građevinskih dozvola. Ove godine, zaključno sa 30. septembrom, izdato je građevinskih dozvola za preko 750.000 kvadrata. Lokacijskih uslova za preko milion kvadrata samo u 2018. godini.

Trenutno je aktivno oko 1.450 gradilišta, ali ne samo državnih, već i privatnih. Kao što sam i rekla, da su sada koji toliko dobro kritikuju gradili bila bi drugačija naša zemlja sada.

Svesni smo koliko je bilo investicija kada su oni imali vlast. Pričam ne samo ono što je država gradila, ja bih više volela da bilo ko od njih iznese, osim država što je gradila, koje su još investicije imali u našoj zemlji za njih kada su oni vladali. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, ovo je moj treći amandman na član 3. Predloga zakona. Želim na kraju da rezimiram i da pohvalim ovaj Predlog zakona. Znamo svi da su formalno pravne izmene i reforma finansija, kada su u pitanju sredstva korišćenja iz IPA, IPARD fondova.

Novina je, zaključili smo svi, da finansijska sredstva mogu da koriste i pravna, a sada i fizička lica, naravno uz nadzor i vaše inspekcije iz Ministarstva koja će odrediti da li fizička lica imaju uslove za apliciranje istih.

Poštovani ministre, čeka vas veliki posao, a i sve nas, kada je u pitanju ne samo pristupanje Poglavlju 29 i EU, već i zbog naše životne sredine. Znamo svi šta nam je prioritet, voda, vazduh, zemljište. A to je sve vezano za moj amandman, održanje ekološkog potencijala.

Želela bih samo jednu poruku našim svim građanima i građankama da kažem, vezano za Svetski dan zaštite životne sredine, koji je 5. juna. Tog dana širom naše zemlje ima niz akcija, u svakom gradu, opštini postoje takve akcije. Želim samo da im poručim da svaki dan bude svetski dan zaštite životne sredine. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, moj amandman je vezan za održavanje ekonomskog potencijala naše zemlje. Ne mogu, a da se ne osvrnem na bitnu Agendu 2030 i na 17 ciljeva održivog razvoja koji se tiču Agende 2030 koja ima i 169 podciljeva.

Glavni ciljevi održivog razvoja Agende 2030 su svrstane u četiri grupe. Da bi se održali ekonomski potencijali, veoma je bitno imati i zdravu životnu sredinu. Samim tim, 17 ciljeva Agende 2030 je svrstano u četiri grupe. Treća grupa je životna sredina i klima koja obuhvata šest ciljeva Agende 2030. Toliko je bitna životna sredina, a samim tim znamo da je ista Agenda stupila na snagu u januaru 2013. godine i da je naša zemlja dala podršku sprovođenju tih ciljeva održivog razvoja. Dali smo podršku u posmatranju i održavanju, kako će se ti ciljevi ostvarivati, ali i podršku kroz nacionalnu kampanju „Srbija kakvu želim“.

Moj kolega Aleksandar Marković je pričao o takvim akcijama i kampanjama, ali bivše vlasti, „Očistimo Srbiju“ koja je doprinela toliko da očistimo budžet. Oni, u stvari, bivša vlast je očistila budžet. Ovo nije takva vrsta nacionalne kampanje, već Srbija kakvu želim.

Ispunjavanjem ciljeva Agende 2030 postavićemo temelje budućnosti za svakog čoveka u našoj zemlji. Iskorenićemo siromaštvo, obezbedićemo kvalitetno obrazovanje, jednake šanse za sve, zdravu životnu sredinu i još bolju ekonomiju i jačanje institucija. Ciljevi održivog razvoja Agende 2030 su ideja vodilja za sve koji teže da poboljšaju živote ljudi kako bi obezbedili budućim generacijama bolji život.

Agenda 2030 je suštinski vezana za ostvarivanje pravednije, lepše i sigurnije budućnosti. Kako je naša premijerka Ana Brnabić izgovorila – cilj Agende 2030 je da niko ne ostane na kraju kolone. Hvala.