Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 03.03.2016. |
|
||
| 29.02.2016. |
|
||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nema savršenog zakona pa stoga proizilazi da su zakoni podložni izmenama i dopunama. Takav slučaj je i sa Zakonom o turizmu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu nastao je kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu i sagledavanjima problema sa kojima se suočavaju akteri turističke privrede, kao i drugi subjekti koji obavljaju privredne delatnosti neposredno povezane sa turizmom.
Prioritetan zadatak je potreba smanjenja sive ekonomije u svim delatnostima koje zakon uređuje. U cilju efikasnijeg ostvarivanja ovog važnog zadatka izvršena je preraspodela prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi. To znači da lokalnoj samoupravi, odnosno ovlašćenim inspekcijskim organima lokalne samouprave, poveren je znatan deo nadzora nad primenom zakona.
Napomenula bih samo da grad iz koga ja dolazim, Loznica, ima samo jednog turističkog inspektora, a smatram da je teren izuzetno veliki i da je tu neophodno pojačanje u tom smislu.
U svom izlaganju posebnu pažnju posvetiću izmenama i dopunama Zakona u članu 39. Novine su sledeće – turistička organizacija jedinice lokalne samouprave obavlja poslove, pa između ostalog, i: obezbeđivanja informativno-propagandnog materijala kojim se promovišu turističke vrednosti jedinice lokalne samouprave, štampane publikacije, audio i video promotivni materijal, internet prezentacije, suveniri itd, a u saradnji sa nadležnim organima obezbeđivanja turističke signalizacije. U stvari, turistička organizacija je deo saobraćajne signalizacije i do sada turističke organizacije nisu bile kompetentne da rade taj posao, a od sada će morati, u saradnji sa javnim preduzećima koja se bave infrastrukturom, da tu turističku signalizaciju i postavljaju.
Upravljača turističkog prostora, znači sve destinacije koje se nalaze na teritoriji grada, opštine, turistička organizacija može da stavi u svoju ponudu i svoju nadležnost, izrade, učešća u izradi, kao i realizacije domaćih i međunarodnih projekata iz oblasti turizma. Ovo je jedna pogodnost zato što same turističke organizacije predlažu svoj godišnji plan i program rada i same prave prioritete, a to sve u skladu sa Turističkom organizacijom Srbije.
Novina se odnosi na uslove koje treba da ispunjava direktor turističke organizacije lokalne samouprave i više puta smo to danas govorili, ali verovatno svima nam je to toliko i bitno. Naravno da jedan takav posao mora da obavlja jedna izuzetno obrazovana i odgovorna osoba, podrazumeva se da zna strani jezik, da ima visoku stručnu spremu, da ima za to radno mesto, znači, da ispunjava da ima četiri godine radnog iskustva, od čega dve godine najmanje na rukovodećem mestu, da ne bude prvo zaposlenje, pa – prvo pa direktor.
Htela bih da istaknem problem koji se vezuje za moj grad Loznicu, a i moju okolinu. Moj kraj nije obuhvaćen Nacionalnom strategijom razvoja turizma, a ima mnogo toga da ponudi. Imamo Tršić, Tronošu, imamo Vukov sabor, to je jedna od najvećih manifestacija u Srbiji, znamenite ličnosti kao što su Vuk Karadžić, Jovan Cvijić, Mića Popović, Anta Bogićević, imamo planinu Gučevo, imamo Cer, Bobiju, Zvornik, Ljuboviju, Krupanj, imamo prelepu reku Drinu.
Loznički kraj je poprište istorijskih bitaka, inače, grudobran Srbije u prethodnim ratovima. Tu je i naša lepotica Banja Koviljača. Inače, banja je po svojoj posećenosti među prvih pet u Srbiji. Do 2000. godine banja je bila nosilac razvoja turizma Mačvanskog okruga. Ona je bila mondensko mesto i taj imidž je imala sve do 2000. godine, kada je došlo do promene vlasničke strukture preduzeća koje se bavilo turističkom ponudom u Banji Koviljači, tačnije HTP „Banja Koviljača“. Bilo je društveno preduzeće koje je propalo, pa je podržavljeno 2009. godine, da bi danas bilo u stečaju.
Što se tiče banje, treba voditi računa da se sve ne podvede kao bolnica, nego da se uravnoteži kroz sadržaje kako bi se osmislio i produžio boravak gostiju, što bi se odrazilo na punjenje budžeta kroz boravišnu taksu i različite vidove vanpansionske potrošnje. Banja i okolina imaju uslove za razvoj zdravstvenog, velnes, sportsko-rekreativno, poslovno-kongresnog, ribolovnog, lovnog, izletničko-kulturnog i drugog turizma. Tu su razni vidovi ponude, kao na primer spust Drinom, vožnja biciklom, vožnja džipovima, pešačke i planinarske ture i drugo. Ne treba banju shvatiti kao lečilište, već kao multifunkcionalnu sredinu koja ima i te kako šta da ponudi, s obzirom da je teritorija Loznice bogata i prirodnim i antropogenim vrednostima.
Kako je loznički kraj unazad 15-20 godina industrijski devastiran, mi u turizmu vidimo svoju veliku razvojnu šansu. Pokretanje turističke industrije bi trebalo da bude naš zamajac koji nas može pokrenuti i ozdraviti. Molila bih sve relevantne institucije da objektivno procene turističko potencijal lozničkog kraja kako bi se i on uvrstio u jedan od prioritetnih regiona turističkog razvoja u Srbiji.
U danu za glasanje svakako pozivam sve kolege da podrže Predlog izmena i dopuna Zakona i ja ću ga, naravno, podržati. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Uz svo poštovanje nacionalnih manjina ipak smatram da ovaj amandman ne možemo da prihvatimo jer nikako nije pedagoški opravdano da svake godine menjamo nastavne planove. Tako da ipak mislim da period od četiri godine je jedan razuman rok i da u tom periodu i kako je sam zakon propisao, ukoliko dođe do promene nastavnog plana i programa, da se pozivamo na član 16. koji je sve to dobro propisao i iz tih razloga smatram da ovaj amandman ne treba da prihvatimo. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, nijedan zakon nije savršen, pa stoga je podložan promenama. Razlozi za donošenje novog Zakona o udžbenicima su brojni, a ja ću samo navesti par.
Zakon iz 2009. godine nije usklađen sa izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2013. godine, u pogledu nadležnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja za predlaganje odobravanja udžbenika ministru. Važeći zakon je omogućio licenciranje velikog broja izdavača udžbenika i odobravanje velikog broja udžbenika, a koji nije rezultirao boljoj dostupnosti udžbenika, kao i poboljšanju kvaliteta istih, a posebno za stručne škole.
Školske 2014/2015. godine u Republici Srbiji učenici su u 15 područja rada u stručnim školama upisala 132 obrazovna profila u četvorogodišnjem trajanju i 105 obrazovnih profila u trogodišnjem trajanju, što ukupno čini 75% učeničke populacije u srednjim školama.
Otvaranje tržišta udžbenika za privatne izdavače donelo je veću ponudu udžbenika za osnovnu školu, ali je ponuda za stručne predmete u stručnim i umetničkim školama ostala nepromenjena, tako da veliki broj ovih udžbenika datira iz 90-tih godina prošlog veka. Veći broj udžbenika, usled svoje zastarelosti, je praktično neupotrebljiv, prevaziđeni su zbog neusklađenosti sa naučnim, tehničko-tehnološkim i društvenim promenama nastalih u poslednjih 20 i više godina. Ovakvo stanje je do toga dovelo da se nastava u stručnim školama odvija bez udžbenika uglavnom za jedan veći broj predmeta, što je zabrinjavajuće.
Radim u srednjoj stručnoj školi i u pojedinim zanimanjima imamo 17 predmeta. Zamislite kakav je kvalitet rada u takvim odeljenjima kada učenici nemaju udžbenik. Naravno da nije učenik sposoban da prati nastavu, da prati nastavnika šta govori pa je samim tim i veliki broj nastavnika prinuđen da diktira svojim učenicima. I naravno, to je nešto što mi moramo u narednom periodu da prevaziđemo i stoga i jesmo tu da radimo na poboljšanju i na izmenama ovog postojećeg zakona.
Zabrinjavajuće je i to što se ni nastavni planovi za pojedine predmete u srednjim školama za sve ove godine nisu posebno modifikovali, pa nije ni čudo što je ovakva situacija sa udžbenicima. Važno je naglasiti član 34. stav 4. predloženog zakona, koji govori o zabrani izdavaču da učini, a školi, predškolskoj ustanovi, zaposlenom, da primi svaku donaciju.
Prethodnih pet, šest godina je vladao pravi haos pri nabavci udžbenika. Izdavači su se utrkivali kako da dođu do kupaca, pa su nudili sve i svašta kako zaposlenima, tako i školama. Mnogo stvari su donirali, organizovali su seminare za prosvetne radnike, a na kraju je to sve morao neko da plati, i ko bi drugi, nego plaćao je roditelj.
Moram da napomenem da su škole u pogledu materijalne opremljenosti u zaista teškoj situaciji, da im je mnogo toga potrebno, neophodno, ali ipak to se mora rešavati na drugi način, izdvajanjem na drugi način određenih sredstava a ne da izdavači kupuju laptopove, pametne table, tablete i ostalo, kopir aparate. Mislim da to nije ni primereno i na takav način se umanjuje i vrednost same škole, a i samih prosvetnih radnika.
Donošenjem ovog zakona smatram da će se uvesti red u izdavanju i nabavci udžbenika i da će samim tim i cene udžbenika biti niže nego što su bile do sada. Samo mogu da dam jedan primer, da čitanka, bez obzira na izdavača, košta od 600 do 900 dinara. Zamislite koliko treba novca roditeljima da bi kupili 17 udžbenika za srednju školu, pa su naši učenici zbog visokih cena knjiga često kopirali te udžbenike, pa to više nije udžbenik, to je neka minijatura, ta slova su jako sitna. Ta fotokopirana knjiga košta 130-140 dinara. On ne može da čita, ne može da prati, ne može da radi na času, nije aktivan, ne može kod kuće da uči iz te knjige i naravno da tu sam kvalitet nastave nije na nivou na kakvom bi trebalo da bude. Otežano je da učenik savlada gradivo. Nama je, prosvetnim radnicima, teško da to gradivo bude dostupno našim đacima, tako da smo u problemu i mi i oni. Moramo se na neki drugi način malo posvetiti samom kvalitetu udžbenika, njihovoj ceni, jer jedino tako može nastavni proces da teče u nekom pravom smeru.
Isto tako, izdavači bi trebalo da obrate pažnju kako na kvalitet u tematskom smislu udžbenika, tako i u tehničkom smislu. Ali, samo ću navesti vezano za tehnički smisao, odnosno, to je moje lično mišljenje, svi ti udžbenici su lepi kada ih otvorite prvih desetak dana, posle toga ti listovi otpadaju, te knjige nisu više za upotrebu, znači, to postanu, kako žargonski kažemo, kupusare. Učenici gube pojedine stranice tih knjiga i verujte da se na to mora obratiti pažnja, znači, kod samih štampara, da bolje vezuju te stranice u knjige. Ja bih imala toliko.
Pozivam sve kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže sve predloge predloženih zakona. Zahvaljujem.