Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 03.03.2016. |
|
||
| 29.02.2016. |
|
||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala, predsedavajuća.
Pre nego što se osvrnem na određene delove Izveštaja Evropske komisije, o kome danas razgovaramo, naglasila bih da je projekat evropskih integracija nastao kao mirovni projekat. To smo danas mogli da čujemo, ali na to bih da dodam da se nakon 70 godina ispostavilo da je najbolja garancija za mir, demokratiju i napredak, ali se pokazao i kao veoma uspešan u prevazilaženju otvorenih pitanja između sadašnjih država članica, što može da bude i značajna poruka ili da kažem podsticaj za naš region.
Srbija, kao stara evropska država, povezana ne samo geografski, već i kulturno-istorijski i ekonomski sa država sa kojima delimo, naravno, isti kontinent, bilo da su one članice EU ili ne, delimo iste vrednosti i potpuno je logično da težimo da postanemo deo najrazvijenije zajednice na svetu.
Svi mi koji učestvujemo u ovom procesu, mislim na Vladu Srbije, Ministarstvo evropskih integracija i Narodnu skupštinu, naš Odbor za evropske integracije, smo potpuno svesni značaja reformi koje sprovodimo i kakav će uticaj one imati na razvoj našeg društva u celini.
Mi smo i u ovim izmenjenim okolnostima, okolnostima u kojima ceo svet veoma otežano funkcioniše, mislim na pandemiju Kovida 19, uspeli da nastavimo sa svojim aktivnostima. To prepoznaje ovaj izveštaj, jer po prvi put su sve oblasti ocenjene da su zabeležile određeni napredak.
Sa druge strane, Izveštaj je pokazao takođe da je naš glavni spoljnopolitički cilj članstvo u EU. Ali, moramo da budemo svesni, svi mi koji smo u ovom procesu, da se EU suočava sa brojnim izazovima poslednjih nekoliko godina, možda po prvi od svog osnivanja, a to su i Bregzit i migrantska kriza, borba protiv terorizma, kao naravno i ovaj poslednji izazov koji sam pomenu, pandemija Kovida 19.
Sva dešavanja unutar EU doprinela su da postoje različiti stavovi država članica po pitanju proširenja. Neke države smatraju da je neophodno najpre izvršiti unutrašnje reforme, a tek nakon toga govoriti o proširenju. Međutim, nadam se da će se ovi stavovi konsolidovati i da će svi uvideti prednosti proširenja koje je važno za stabilnost ne samo našeg regiona, već i za stabilnost same EU.
Sve ovo pominjem samo iz jednog razloga, ja sam potpuno svesna, a verujem i svi mi koji učestvujemo u ovom procesu, da se pregovori odvijaju u mnogo težim okolnostima i da imaju jednu specifičnost u odnosu na pregovore koje su vodile druge države koje su sada članice, a to je, recimo, i Poglavlje 35 - dijalog između Beograda i Prištine, koji se u ovom trenutku odvija uz posredstvo EU. Međutim, bez obzira na sve ove izazove, nove okolnosti koje sam pomenula, proširenje je ostalo na agendi EU.
Jedan od najboljih primera i možda da kažem najsvežijih je svakako i Brdo deklaracija usvojena 6. oktobra ove godine, u kojoj lideri EU potvrđuju svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zapadnog Balkana i pozdravljaju našu posvećenost evropskoj perspektivi koja je u našem zajedničkom strateškom interesu i ostaje naš zajednički strateški cilj.
Evropska unija je pripremila ekonomski i investicioni plan i smernice za implementaciju „Zelene agende“ za zapadni Balkan. Plan uključuje investicioni paket u vrednosti od oko 30 milijardi evra za region tokom narednih sedam godina. Devet milijardi bespovratnih sredstva i 20 milijardi evra u investicijama. Plan treba da dovede do dugoročnog sociekonomskog oporavka i konkurentnosti regiona, da podrži zelenu i digitalnu tranziciju, održivo povezivanje, regionalnu integraciju, trgovinu, čime se jača saradnja sa EU i približavanje EU, kao i ciljevi koji se tiču klimatskih promena.
Srbija je od Evropske komisije dobila zeleno svetlo za otvaranje klastera 4, to je Zelena agenda i održiva povezanost. Taj klaster objedinjuje poglavlja vezana za transport, energetiku, transevropske mreže, zaštitu životne sredine i klimatske promene. Naša Zelena agenda je usklađena sa evropskim propisima u toj oblasti. Ja verujem da će ove ocene koje se nalaze u Izveštaju Evropske komisije, ali i preporuka koju sam pomenula Evropske komisije dovesti do toga da otvorimo Poglavlje 4, ali i Poglavlje 3, koji su spremni, i da će države članice prihvatiti ovaj predlog.
Osvrnula bih se kratko i na deo Izveštaja koji se odnosi na dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju. Citiraću deo iz Izveštaja za koji mislim da najbolje opisuje sve prednosti regionalne saradnje, ali i benefite koje možemo da imamo, i to ne samo naš region, već i Evropska unija. On glasi: „Dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja predstavljaju ključni deo procesa evropskih integracija Srbije i doprinose stabilnosti, pomirenju i pogodnoj klimi za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti. Srbija je nastavila učešće u brojnim inicijativama za regionalnu saradnju, poput CEFTA-e, Energetske zajednice, Transportne zajednice, procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi i Saveta za regionalnu saradnju. Pandemija bolesti Kovida-19 ubrzala je ambiciju da se poboljša regionalna integracija, pokazujući važne veze između tržišta u regionu, kao i između Evropske unije i šest ekonomija u regionu Zapadnog Balkana. Na Samitu u Sofiji 10. novembra 2020. godine šest lidera Zapadnog Balkana usvojilo je Deklaraciju o zajedničkom regionalnom tržištu, koje je zasnovano na četiri slobode – slobodi kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi. To čini do sada najambicioznijim nastojanje da se ostvari regionalna integracija na Zapadnom Balkanu“.
Šta u stvari znači zajedničko regionalno tržište? Već sam rekla, da se zasniva na četiri slobode, ali predstavlja i odskočnu dasku za bržu integraciju regiona sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, još pre pristupanja. Zajedničko regionalno tržište će biti ključno za povećanje atraktivnosti i konkurentnosti našeg regiona.
Kada već govorimo o regionu, iako smo mi napravili važne korake ka povezivanju, moram da napomenem da Narodna skupština, odnosno mi kao narodni poslanici, učestvujemo u brojnim regionalnim inicijativama. Svaki sastanak sa kolegama iz regiona doprinosi produbljivanju naše saradnje, ali i boljem razumevanju, jer svi mi imamo isti cilj, a to je članstvo u Evropskoj uniji, mada smo u različitim fazama ovog procesa, neke države zapravo nisu ni dobile status kandidata. Ja se nadam da će se to desiti uskoro. Svi ovi sastanci koje sam pomenula veoma su značajni kako bi razmenili iskustva pre svega iz ove oblasti koja je svima nama glavni spoljnopolitički cilj.
Na kraju, meni je drago da u Narodnoj skupštini već drugi put, drugu godinu zaredom, razgovaramo o Izveštaju Evropske komisije, jer mislim da je ovo najbolji način da naši građani budu upoznati sa svim prednostima koje imamo od pridruživanja ekonomski najrazvijenijim zemljama, ali i standardima koje mi uvodimo u naše društvo, koji će nam svakako poboljšati životni standard. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Jedna od tačaka današnjeg dnevnog reda je i Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.
Najpre želim da objasnim koju ulogu ima ovaj odbor u procesu evropskih integracija Srbije. Odbor se sastoji od poslanika Evropskog parlamenta i poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Sastaje se dva puta godišnje i na tim zajedničkim sastancima mi razmatramo napredak Srbije u procesu evropskih integracija, tačnije pratimo sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Bavimo se i svim aktuelnim temama, poput dijaloga Beograda i Prištine, pretpristupnoj pomoći EU Srbiji, spoljnoj, bezbednosnoj politici, ali i predstavljanju benefita od članstva u EU građanima Srbije. Na kraju svakog sastanka mi usvajamo zajedničku deklaraciju.
Zašto je rad ovog Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje važan? Jedan od razloga je to što mi možemo u direktnom razgovoru sa kolegama iz Evropskog parlamenta da razmatramo teme koje su za nas izuzetne značajne, a što ne uključuje, naravno, samo dešavanja u Srbiji, već i dešavanja unutar same EU, koja svakako utiču i odražavaju se i na dešavanja u našem regionu.
Članstvo u EU je naš glavni spoljno-politički cilj, pre svega zbog uvođenja standarda najrazvijenijih zapadnih zemalja u sve oblasti našeg društva i Narodna skupština u tom procesu ima veoma značajnu ulogu i to ne samo zbog usvajanja zakona, odnosno prilagođavanja standardima EU u toj oblasti, već ima veoma razvijenu parlamentarnu diplomatiju, odnosno saradnju sa kolegama iz drugih parlamenata.
Izdvojila bih sastanke Odbora za evropske integracije sa kolegama iz Odbora za evropske poslove zemalja članica EU dva puta godišnje. Zatim bih izdvojila sastanke sa kolegama iz parlamenata iz regiona takođe sa istim odborima. Svi mi u našem regionu imamo isti cilj, a to je članstvo u EU. U različitim smo fazama ovog procesa, ali možemo međusobno da razmenimo svoja iskustva, ali na taj način da pokažemo svi zajedno da nam je na prvom mestu regionalna saradnja, mir, stabilnost, našeg regiona, da je to zaista visoko na listi naših prioriteta.
Međutim, bez obzira na sve unutrašnje izazove sa kojima suočava EU, ali i na zajedničke izazove kao što je pandemija Kovida-19, migrantska kriza, teroristički napad i brojni drugi izazovi, mi zaista imamo veoma dobru saradnju u gotovo svim oblastima. Ja ću navesti sada neke od primera koji se odnose na borbu protiv pandemije koronavirusa, a to je da je EU na početku pandemije u aprilu mesecu prošle godine donirala 4,9 miliona evra pomoć Srbiji za borbu protiv koronavirusa, od kojih je jedan deo uložen u dopremu medicinske opreme, kupovinu respiratora, maski, testova, zaštitne, laboratorijske i druge neophodne medicinske opreme.
To je samo deo sredstava koje EU pruža Srbiji u okviru podrške za hitne, kratkoročne i srednjoročne mere za suzbijanje posledica pandemije.
Ove godine, 19. marta, predstavnicima zdravstvenih ustanova u Srbiji su uručeni ključevi 20 sanitetskih vozila, koja su nabavljena kroz program donacije EU. Početkom aprila dobili smo donaciju u vrednosti od 490 hiljada evra za 26 različitih zdravstvenih institucija širom Srbije. Nedavno smo dobili prvu isporuku vakcina iz sistema „Kovaks“, a to je 57 hiljada doza vakcina „Astra Zeneka“.
Samo u sektoru zdravstva EU je donirala i dala u zajam 450 miliona evra u protekle dve decenije, i to za modernizaciju zdravstvenog sistema. Pored saradnje u oblasti zdravstva, koje je u ovom trenutku prioritet, navela bih još neke primere naše saradnje.
Mi smo nedavno u Narodnoj skupštini usvojili Sporazum o zajmu u iznosu od 1,7 miliona evra za uvođenje širokopojasnog interneta. Srbija je kandidovala projekat uvođenja širokopojasnog interneta u ruralnim područjima Srbije za ekonomski investicioni plan EU za zapadni Balkan, koji je značajan za povezivanje sa evropskim ekonomija i izvorima novog rasta. Ovaj projekat je važan za klaster 4, koji se odnosi na digitalnu povezanost i zeleni dogovor. Kroz ovaj projekat smo dotakli ciljeve razvojnih politika iz tri klastera o kojima ćemo u budućnosti pregovarati sa EU.
Pored ovog projekta, Ministarstvo za evropske integracije pripremilo je i 12 velikih infrastrukturnih projekata, i to u okviru Investicionog plana za zapadni Balkan. Mogu da kažem, na osnovu svega ovoga, da je Srbija na vreme prepoznala šta su razvojni instrumenti i nove vodeće politike EU, a svakako jedna od najznačajnijih koja povezuje sve ove oblasti o kojima sam govorila je i digitalna agenda za zapadni Balkan, koju je pokrenula Evropska komisija 2018. godine. Cilj ove agende je podrška tranziciji regiona u digitalnu ekonomiju i ostvarenje dobrobiti digitalne transformacije kao što su brži ekonomski rast, više zaposlenih i bolje usluge.
Reforme koje mi sprovodimo nisu samo posao parlamenta, koje se odnose na pridruživanje Srbije EU, već je to posao cele Vlade i tim procesom koordinira Ministarstvo za evropske integracije, a kada su u pitanju IPA fondovi, ministar za evropske integracije koji je ujedno i nacionalni IPA koordinator.
Iako Srbija pregovara po, mogu da kažem, najtežoj metodologiji i po veoma strogim kriterijumima, naši pregovori su ipak specifični u odnosu na sve druge zemlje kandidate, pre svega jer napredak u svim oblastima se prati uporedo sa napretkom u dijalogu između Beograda i Prištine. To, naravno, nijedna druga zemlja, kao što sam rekla, nije imala.
Do usporavanja procesa proširenja, koji se odnosi samo na Srbiju već i na druge zemlje u regionu koje pretenduju da budu članice EU, došlo je ne samo zbog pandemije, već i zbog kritičkog odnosa jednog dela zemalja članica EU prema proširenju.
Ja se nadam da će u narednom periodu doći do usaglašavanja stavova unutar EU, ne samo po pitanju proširenja, već i po brojnim drugim pitanjima koja su nama isto tako važna.
Evropska unija je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner, sa kojom imamo razmenu od 68%. Najviše investicija dolazi upravo iz zemalja EU, u samom vrhu su Italija i Nemačka i meni je izuzetno drago što za vreme pandemije nije došlo do usporavanja ove vrste saradnje.
Na kraju, naš cilj, naš interes je jedinstvena i stabilna EU, jer stabilna EU znači mir i stabilnost u našem regionu i obrnuto.
Ja sam sigurna da ćemo mi kao narodni poslanici iskoristiti sve prednosti parlamentarne diplomatije i da ćemo kroz delegacije i odbore, čiji sastav danas usvajamo, dati svoj doprinos u ovom procesu. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Mi smo nedavno ovde u Skupštini Srbije usvojili sporazum o zajmu u iznosu od 20 miliona evra koji je namenjen za ulaganje u infrastrukturu u kulturi, odnosno za obnovu, izgradnju kulturnih ustanova. Ovim projektom je predviđeno i obnavljanje i proširenje muzeja, izgradnja novih, jer većina muzeja uglavnom se nalazi u istorijskim i zaštićenim zgradama, pa je upravo zbog toga važno sačuvati njihovu arhitektonsku i istorijsku vrednost.
Sve ovo što sam pomenula je svakako jedan deo Strategije razvoja kulture od 2020. do 2029. godine kojom je predviđen i ravnomerni razvoj kulture na celoj teritoriji Srbije, odnosno dostupnost kulturnih sadržaja svim građanima, bez obzira na mesto u kome žive.
U tom smislu je izuzetno značajno donošenje zakona o kome danas govorima, a to je Zakon o muzejskoj delatnosti koji predviđa potpunu zaštitu i očuvanje muzejske građe. Pored toga, mi smo povećali značajno izdvajanje iz budžeta za kulturu, zatim, kao što sam već rekla, ulažemo u obnovu starih i izgradnju novih muzeja, zatim digitalizujemo kulturne centre širom Srbije, otvorili smo Narodni muzej, nakon 15 godina rekonstrukcije, 2018. godine, Muzej savremene umetnosti, nakon 10 godina rekonstrukcije, 2017. godine, a kolege su danas pominjale brojne primere izgradnje i obnove kulturnih institucija širom Srbije.
Potpuno je logično da donosimo Zakon o muzejskoj delatnosti, jer ova oblast zaista iziskuje mnogo preciznija rešenja nego što su bila predviđena Zakonom o kulturnim dobrima u okviru koga je ova oblast do sada bila, jer mi govorimo o 149 muzeja.
Kulturno bogatstvo naše zemlje svedoči o brojnim civilizacijama koje su se smenjivale na ovim prostorima, i to počev od Lepenskog vira koji predstavlja svetski značajan lokalitet star 9.000 godina, zatim Vinčanska kultura koja je bila jedna od tehnološki najnaprednijih praistorijskih kultura u svetu, zatim preko Viminacijuma, Sirmijuma koji je u trećem veku bio jedna od četiri prestonice Rimskog carstva. U Narodnom muzeju se čuva i Miroslavljevo jevanđelje, jedan od najznačajnijih ćiriličnih spomenika srpsko-slovenske pismenosti iz 12. veka. U Narodnom muzeju se čuvaju i srednjovekovne ikone, freske, ali i dela Paje Jovanovića, Nadežde Petrović, Save Šumanovića i mnogih drugih, ne samo domaćih, već i inostranih poznatih umetnika.
Sve ovo pominjem jer želim da ukažem na značaj ulaganja u muzeje, baš zbog očuvanja muzejske građe. Oni su značajni za kulturu, za nauku, za obrazovanje, za očuvanje našeg kulturnog nasleđa, ali i nasleđa svih naroda koji su živeli i koji žive na ovim prostorima.
Srbija, kao retko koja zemlja, može da se pohvali zaista velikom raznolikošću kulturnog bogatstva, velikim brojem različitih kultura koje se vekovima prepliću na ovom prostoru. Ponosna sam na zajednički život sa pripadnicima drugih naroda, i to što imaju priliku da očuvaju svoj jezik, svoju kulturu, odnosno svoj identitet i time daju jedan jedinstven kulturni pečat ovom prostoru i, naravno, našoj zajedničkoj državi. Naravno, svi mi prilikom odlaska u drugu zemlju, ako želimo bolje da upoznamo narod koji tu živi, muzeji su prvo što posetimo, jer oni nam upravo govore o istoriji tog mesta, govore nam i o savremenom stvaralaštvu.
Tako da svakako u turističku ponudu svakog mesta na svetu su uvršteni muzeji i naravno kulturni spomenici. Ovo je jedna zaista ozbiljna materija koja zahteva sistemsko uređenje i smatram da je ovaj zakon veoma značajan, da ćemo njime to uspeti da postignemo tako da ću ga sa zadovoljstvom podržati. Hvala.
(Beograd, 11.12.2019.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| - | Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (Radni odnos) | Republika | Mesečno | 138000.00 | RSD | 02.09.2013 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 30000.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 33148.00 | RSD | 03.06.2016 - |