Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Vesna Marković

Vesna Marković

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala, predsedavajući.

Jedna od tačaka današnjeg dnevnog reda je i Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Najpre želim da objasnim koju ulogu ima ovaj odbor u procesu evropskih integracija Srbije. Odbor se sastoji od poslanika Evropskog parlamenta i poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Sastaje se dva puta godišnje i na tim zajedničkim sastancima mi razmatramo napredak Srbije u procesu evropskih integracija, tačnije pratimo sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Bavimo se i svim aktuelnim temama, poput dijaloga Beograda i Prištine, pretpristupnoj pomoći EU Srbiji, spoljnoj, bezbednosnoj politici, ali i predstavljanju benefita od članstva u EU građanima Srbije. Na kraju svakog sastanka mi usvajamo zajedničku deklaraciju.

Zašto je rad ovog Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje važan? Jedan od razloga je to što mi možemo u direktnom razgovoru sa kolegama iz Evropskog parlamenta da razmatramo teme koje su za nas izuzetne značajne, a što ne uključuje, naravno, samo dešavanja u Srbiji, već i dešavanja unutar same EU, koja svakako utiču i odražavaju se i na dešavanja u našem regionu.

Članstvo u EU je naš glavni spoljno-politički cilj, pre svega zbog uvođenja standarda najrazvijenijih zapadnih zemalja u sve oblasti našeg društva i Narodna skupština u tom procesu ima veoma značajnu ulogu i to ne samo zbog usvajanja zakona, odnosno prilagođavanja standardima EU u toj oblasti, već ima veoma razvijenu parlamentarnu diplomatiju, odnosno saradnju sa kolegama iz drugih parlamenata.

Izdvojila bih sastanke Odbora za evropske integracije sa kolegama iz Odbora za evropske poslove zemalja članica EU dva puta godišnje. Zatim bih izdvojila sastanke sa kolegama iz parlamenata iz regiona takođe sa istim odborima. Svi mi u našem regionu imamo isti cilj, a to je članstvo u EU. U različitim smo fazama ovog procesa, ali možemo međusobno da razmenimo svoja iskustva, ali na taj način da pokažemo svi zajedno da nam je na prvom mestu regionalna saradnja, mir, stabilnost, našeg regiona, da je to zaista visoko na listi naših prioriteta.

Međutim, bez obzira na sve unutrašnje izazove sa kojima suočava EU, ali i na zajedničke izazove kao što je pandemija Kovida-19, migrantska kriza, teroristički napad i brojni drugi izazovi, mi zaista imamo veoma dobru saradnju u gotovo svim oblastima. Ja ću navesti sada neke od primera koji se odnose na borbu protiv pandemije koronavirusa, a to je da je EU na početku pandemije u aprilu mesecu prošle godine donirala 4,9 miliona evra pomoć Srbiji za borbu protiv koronavirusa, od kojih je jedan deo uložen u dopremu medicinske opreme, kupovinu respiratora, maski, testova, zaštitne, laboratorijske i druge neophodne medicinske opreme.

To je samo deo sredstava koje EU pruža Srbiji u okviru podrške za hitne, kratkoročne i srednjoročne mere za suzbijanje posledica pandemije.

Ove godine, 19. marta, predstavnicima zdravstvenih ustanova u Srbiji su uručeni ključevi 20 sanitetskih vozila, koja su nabavljena kroz program donacije EU. Početkom aprila dobili smo donaciju u vrednosti od 490 hiljada evra za 26 različitih zdravstvenih institucija širom Srbije. Nedavno smo dobili prvu isporuku vakcina iz sistema „Kovaks“, a to je 57 hiljada doza vakcina „Astra Zeneka“.

Samo u sektoru zdravstva EU je donirala i dala u zajam 450 miliona evra u protekle dve decenije, i to za modernizaciju zdravstvenog sistema. Pored saradnje u oblasti zdravstva, koje je u ovom trenutku prioritet, navela bih još neke primere naše saradnje.

Mi smo nedavno u Narodnoj skupštini usvojili Sporazum o zajmu u iznosu od 1,7 miliona evra za uvođenje širokopojasnog interneta. Srbija je kandidovala projekat uvođenja širokopojasnog interneta u ruralnim područjima Srbije za ekonomski investicioni plan EU za zapadni Balkan, koji je značajan za povezivanje sa evropskim ekonomija i izvorima novog rasta. Ovaj projekat je važan za klaster 4, koji se odnosi na digitalnu povezanost i zeleni dogovor. Kroz ovaj projekat smo dotakli ciljeve razvojnih politika iz tri klastera o kojima ćemo u budućnosti pregovarati sa EU.

Pored ovog projekta, Ministarstvo za evropske integracije pripremilo je i 12 velikih infrastrukturnih projekata, i to u okviru Investicionog plana za zapadni Balkan. Mogu da kažem, na osnovu svega ovoga, da je Srbija na vreme prepoznala šta su razvojni instrumenti i nove vodeće politike EU, a svakako jedna od najznačajnijih koja povezuje sve ove oblasti o kojima sam govorila je i digitalna agenda za zapadni Balkan, koju je pokrenula Evropska komisija 2018. godine. Cilj ove agende je podrška tranziciji regiona u digitalnu ekonomiju i ostvarenje dobrobiti digitalne transformacije kao što su brži ekonomski rast, više zaposlenih i bolje usluge.

Reforme koje mi sprovodimo nisu samo posao parlamenta, koje se odnose na pridruživanje Srbije EU, već je to posao cele Vlade i tim procesom koordinira Ministarstvo za evropske integracije, a kada su u pitanju IPA fondovi, ministar za evropske integracije koji je ujedno i nacionalni IPA koordinator.

Iako Srbija pregovara po, mogu da kažem, najtežoj metodologiji i po veoma strogim kriterijumima, naši pregovori su ipak specifični u odnosu na sve druge zemlje kandidate, pre svega jer napredak u svim oblastima se prati uporedo sa napretkom u dijalogu između Beograda i Prištine. To, naravno, nijedna druga zemlja, kao što sam rekla, nije imala.

Do usporavanja procesa proširenja, koji se odnosi samo na Srbiju već i na druge zemlje u regionu koje pretenduju da budu članice EU, došlo je ne samo zbog pandemije, već i zbog kritičkog odnosa jednog dela zemalja članica EU prema proširenju.

Ja se nadam da će u narednom periodu doći do usaglašavanja stavova unutar EU, ne samo po pitanju proširenja, već i po brojnim drugim pitanjima koja su nama isto tako važna.

Evropska unija je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner, sa kojom imamo razmenu od 68%. Najviše investicija dolazi upravo iz zemalja EU, u samom vrhu su Italija i Nemačka i meni je izuzetno drago što za vreme pandemije nije došlo do usporavanja ove vrste saradnje.

Na kraju, naš cilj, naš interes je jedinstvena i stabilna EU, jer stabilna EU znači mir i stabilnost u našem regionu i obrnuto.

Ja sam sigurna da ćemo mi kao narodni poslanici iskoristiti sve prednosti parlamentarne diplomatije i da ćemo kroz delegacije i odbore, čiji sastav danas usvajamo, dati svoj doprinos u ovom procesu. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Mi smo nedavno ovde u Skupštini Srbije usvojili sporazum o zajmu u iznosu od 20 miliona evra koji je namenjen za ulaganje u infrastrukturu u kulturi, odnosno za obnovu, izgradnju kulturnih ustanova. Ovim projektom je predviđeno i obnavljanje i proširenje muzeja, izgradnja novih, jer većina muzeja uglavnom se nalazi u istorijskim i zaštićenim zgradama, pa je upravo zbog toga važno sačuvati njihovu arhitektonsku i istorijsku vrednost.

Sve ovo što sam pomenula je svakako jedan deo Strategije razvoja kulture od 2020. do 2029. godine kojom je predviđen i ravnomerni razvoj kulture na celoj teritoriji Srbije, odnosno dostupnost kulturnih sadržaja svim građanima, bez obzira na mesto u kome žive.

U tom smislu je izuzetno značajno donošenje zakona o kome danas govorima, a to je Zakon o muzejskoj delatnosti koji predviđa potpunu zaštitu i očuvanje muzejske građe. Pored toga, mi smo povećali značajno izdvajanje iz budžeta za kulturu, zatim, kao što sam već rekla, ulažemo u obnovu starih i izgradnju novih muzeja, zatim digitalizujemo kulturne centre širom Srbije, otvorili smo Narodni muzej, nakon 15 godina rekonstrukcije, 2018. godine, Muzej savremene umetnosti, nakon 10 godina rekonstrukcije, 2017. godine, a kolege su danas pominjale brojne primere izgradnje i obnove kulturnih institucija širom Srbije.

Potpuno je logično da donosimo Zakon o muzejskoj delatnosti, jer ova oblast zaista iziskuje mnogo preciznija rešenja nego što su bila predviđena Zakonom o kulturnim dobrima u okviru koga je ova oblast do sada bila, jer mi govorimo o 149 muzeja.

Kulturno bogatstvo naše zemlje svedoči o brojnim civilizacijama koje su se smenjivale na ovim prostorima, i to počev od Lepenskog vira koji predstavlja svetski značajan lokalitet star 9.000 godina, zatim Vinčanska kultura koja je bila jedna od tehnološki najnaprednijih praistorijskih kultura u svetu, zatim preko Viminacijuma, Sirmijuma koji je u trećem veku bio jedna od četiri prestonice Rimskog carstva. U Narodnom muzeju se čuva i Miroslavljevo jevanđelje, jedan od najznačajnijih ćiriličnih spomenika srpsko-slovenske pismenosti iz 12. veka. U Narodnom muzeju se čuvaju i srednjovekovne ikone, freske, ali i dela Paje Jovanovića, Nadežde Petrović, Save Šumanovića i mnogih drugih, ne samo domaćih, već i inostranih poznatih umetnika.

Sve ovo pominjem jer želim da ukažem na značaj ulaganja u muzeje, baš zbog očuvanja muzejske građe. Oni su značajni za kulturu, za nauku, za obrazovanje, za očuvanje našeg kulturnog nasleđa, ali i nasleđa svih naroda koji su živeli i koji žive na ovim prostorima.

Srbija, kao retko koja zemlja, može da se pohvali zaista velikom raznolikošću kulturnog bogatstva, velikim brojem različitih kultura koje se vekovima prepliću na ovom prostoru. Ponosna sam na zajednički život sa pripadnicima drugih naroda, i to što imaju priliku da očuvaju svoj jezik, svoju kulturu, odnosno svoj identitet i time daju jedan jedinstven kulturni pečat ovom prostoru i, naravno, našoj zajedničkoj državi. Naravno, svi mi prilikom odlaska u drugu zemlju, ako želimo bolje da upoznamo narod koji tu živi, muzeji su prvo što posetimo, jer oni nam upravo govore o istoriji tog mesta, govore nam i o savremenom stvaralaštvu.

Tako da svakako u turističku ponudu svakog mesta na svetu su uvršteni muzeji i naravno kulturni spomenici. Ovo je jedna zaista ozbiljna materija koja zahteva sistemsko uređenje i smatram da je ovaj zakon veoma značajan, da ćemo njime to uspeti da postignemo tako da ću ga sa zadovoljstvom podržati. Hvala.
Hvala.

Ja bih najpre da se osvrnem na sve ono što je zapravo uticalo na način našeg života, na sve segmente naših života, a to je pandemija Korona virusa i ona je samo dodatno potvrdila da je upotreba interneta postala neophodna i da internet mora svima da bude dostupan kako bismo se prilagodili novonastalim uslovima.

Tu se postavlja pitanje zašto nam je potreban pristup internetu, ali ne samo to, već i veća brzina prenosa podataka. Pre svega zbog nastave koja se u prethodnih godinu dana odvija onlajn. Sve što je urađeno pre pandemije u oblasti obrazovanja, mislim na uvođenje digitalnih udžbenika i digitalnih učionica, olakšalo je funkcionisanje u toku pandemije.

Srbija je među retkim zemljama u Evropi u kojoj učenici nisu izgubili ni jedan čas nastave u toku pandemije. Mi živimo u eri u kojoj čak i najmlađi osnovci u najudaljenijim selima koriste smart telefone. Zaista je neophodno da svima njima obezbedimo kvalitetniji, brži i jeftiniji pristup internetu.

S druge strane, svakodnevno raste broj zaposlenih koji svoje poslove obavljaju od kuće. Porasla je prodaja onlajn proizvoda različite namene, odnosno naručivanje od kuće i to je u ovim uslovima pandemije jedina grana koja beleži veliki rast.

Naše aktivnosti u parlamentu takođe su vezane za komunikaciju sa kolegama iz drugih zemalja, iz drugih parlamenata, odvijaju se takođe onlajn, ali i brojne druge konferencije.

Danas je svetska diplomatija, bilo da su u pitanje bilateralni ili multilateralni sastanci, nezamisliva u ovom momentu bez interneta. Svedoci smo dase susreti najvažnijih svetskih lidera takođe održavaju onlajn.

Iz svega ovoga možemo da zaključimo da je danas nezamislivo poslovati, obrazovati se, jednostavno funkcionisati u modernom svetu bez upotrebe interneta. Svi smo mi korisnici usluga koje sam nabrojala bez obzira da li živimo u centru grada ili u udaljenim seoskim sredinama.

Smatram da je korišćenje interneta možda čak više potrebno ljudima koji žive u udaljenim seoskim sredinama, pre svega što na taj način štede ne samo novac veći i vreme, jer korišćenjem ovih tehnologija omogućava nam se da se brzo informišemo, da plaćamo račune bez odlaska u poštu, da ne čekamo u redovima, možemo da apliciramo za različite vrste podsticaja za pokretanje posla i to bez čekanja, da pratimo prijavljujemo se na konkurse iz različitih oblasti. I, ako želimo da idemo u korak sa razvojem tehnologije, pokrivenost mrežom mora da bude istog intenziteta na celoj teritoriji Srbije.

Kratko bi se osvrnula na ekspoze premijerke Brnabić, u kome je istakla digitalizaciju kao jedan od prioriteta Vlade Srbije. Istakla je takođe da je cilj Vlade Srbije da naša zemlja postane jedan od vodećih digitalnih habova u Evropi. Naši potencijali u oblasti ljudskih resursa u ovoj oblasti su globalno prepoznati. Beogradski, novosadski start-ap ekosistem uvršten je među pet najboljih u svetu kada je reč o kvalitetnom i dostupnom inženjerskom kadru.

Vlada je investirala oko 100 miliona evra u oblasti inovacione infrastrukture, u naučno-tehnološke parkove, start-ap centre, naučne institute i univerzitetsku infrastrukturu. Svi zajedno moramo da radimo na digitalnoj budućnosti Evrope, jer intenzivnija saradnja među evropskim zemljama, bolja razmena znanja i iskustva neophodni su za jačanje jedinstvenog evropskog tržišta i njegovu konkurentnost na globalnom nivou.

Sada bih se osvrnula i na digitalnu agendu za zapadni Balkan koji je pokrenula Evropska komisija 2018. godine na digitalnoj Skupštini u Sofiji, a godinu dana pre toga ta ideja je zapravo pokrenuta na samitu u Trstu koji je održan u okviru berlinskog procesa gde su lideri zapadnog Balkana podržali digitalnu integraciju kao jednu od četiri komponente višegodišnjeg akcionog plana za uspostavljanje regionalnog ekonomskog područja.

Cilj ove agende je podrška tranziciji regiona u digitalnu ekonomiju i ostvarenje dobrobiti digitalne transformacije kao što su brži ekonomski rast, više zaposlenih i bolje usluge.

Digitalna agenda za Zapadni Balkan obuhvata ulaganje u širokopojasnu povezanost na prvom mestu i o tome mi danas upravo govorimo i prema rečima ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović, koja je jedna od potpisnika ovog ugovora, Srbija je kandidovala projekat uvođenja širokopojasnog interneta u ruralnim područjima Srbije za Ekonomsko-investicioni plan EU za Zapadni Balkan, koji je značajan za povezivanje sa evropskim ekonomijama i izvorima novog rasta.

Ovaj projekat je važan za klaster 4 u okviru pregovora sa EU po novoj metodologiji, a klaster 4 se odnosi na digitalnu povezanost i zeleni dogovor, ali je takođe povezan i sa klasterom 5 koji je posvećen resursima i razvoju poljoprivrednih politika.

Digitalna agenda za Zapadni Balkan takođe obuhvata povećavanje sajber bezbednosti, poverenje i digitalizaciju industrije, zatim jačanje digitalne privrede i društva, to podrazumeva jačanje alata u oblastima e-uprave, e-nabavki, e-zdravstva, ali i razvoj digitalnih veština među građanima, bez kojih naravno ovo ne bi bilo moguće.

Na kraju, možda i najvažniji segment ove digitalne agende, a to je podsticanje istraživanja inovacija, jer digitalna agenda će podržati uspostavljanje nacionalnih istraživačkih centara i razvoj najsavremenije e-infrastrukture na Zapadnom Balkanu i integrisati ih u digitalni evropski istraživački prostor. To će nove generacije istraživanja i inženjera organizovati vrhunsku obuku i istovremeno promovisati saradnju širom Evrope. Srbija je spremna, naravno i ima kapacitet, da predvodi region u promenama koje stvaraju nove i jednake mogućnosti za sve.

Proces digitalizacije poboljšaće standard i kvalitet života, smanjiće se troškovi, kreirati nove vrednosti u skoro svim oblastima života i rada. Proces digitalizacije je najvažniji katalizator inovacije i rasta.

Usvajanje ovog Predloga zakona svakako će biti značajan pokretač razvoja u svim oblastima koje sam već navela, a samim tim smatram da je izuzetno značajno njegovo usvajanje. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Klimatske promene o kojima danas govorimo jesu globalni problem sa kojim moramo svi zajedno da se borimo, ako želimo da sačuvamo ne samo svoje neposredno okruženje, već i planetu na kojoj živimo. Elementarna nepogoda je poput poplava, koje su i nas zadesile, o kojima je danas bilo dosta reči na ovoj sednici, ali i povećavanje temperature vazduha, zatim suše, požari su takođe posledica klimatskih promena.

Recimo, 2014. godine Srbija je bila najtoplija od 1961. godine, od kada je počelo merenje. Upravo te godine su se desile poplave, ali i obilne padavine koje su do njih dovele. Znači, suša je naročito opasna, manje je vidljiva, ali smanjuje zalihe hrane. Uticaj klimatskih promena na proizvodnju hrane je sve izraženiji. Planiranje poljoprivredne proizvodnje mora da uzme u obzir činjenicu da klima neće biti ista narednih decenija, jer već sada nije ista kakva je bila krajem 20. veka. Kod nas je poljoprivreda značajna grana privrede i ove promene iziskuju posebne mere prilagođavanja na novonastale uslove. Globalna temperatura se povećala za jedan stepen, što je naravno pokrenulo klimatske promene i čak i da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte ove promene ne mogu brzo da se zaustave, a region u kojem se Srbija nalazi je topliji u odnosu na planetarni prosek.

Znači, globalno zagrevanje znači povećavanje prosečne temperature Zemljine atmosfere i okeana, a obuhvata i prateće klimatske efekte, a neke od njih sam već i pomenula. Naučnici koji se bave ovom temom sigurni su da je ovo uzrokovano povećavanjem koncentracije gasova staklene bašte nastale ljudskim aktivnostima, kao što su sagorevanje fosilnih goriva i krčenje šuma.

Politika borbe protiv klimatskih promena je utvrđena zakonima o ratifikaciji Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime i njenim pratećim aktima. To su Kjoto protokol, Doha amandmanom na ovaj protokol i Sporazumom iz Pariza, koji smo i mi ratifikovali. Sa druge strane, propisi Evropske unije u vezi sa životnom sredinom izuzetno su obimni i čine približno jednu trećinu ukupnog broja propisa Evropske unije. Politika Evropske unije u oblasti životne sredine zasniva se na načelima preventivnog delovanja, jer pre nego što šteta, odnosno zagađenje nastanu i ulaganje u prevenciju manje je svakako od ulaganja koje zahteva otklanjanje posledica na zdravlje pre svega, u zdravstveni sistem ili u otklanjanje posledica poplava ili požara, na primer.

Odbor za evro-integracije Narodne skupštine, čiji sam član u okviru pregovora sa Evropskom unijom u svoju pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, to je životna sredina i klimatske promene koje će po novoj metodologiji biti u klasteru broj 4 zajedno sa dugim povezanim poglavljima. Fondovi Evropske unije su nam dostupni za projekte iz ove oblasti. Naravno, mi je koristimo i koristićemo ih i narednih godina, a sve to sa ciljem, jer mi želimo da primenimo najbolje standarde koji postoje u zemljama koje su u ovoj oblasti ispred nas, a na to smo se obavezali kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i to je samo dodatni podsticaj. Od samog početka pregovora, okončanja procesa skrininga za ovo Poglavlje 27 koje sam već pomenula jasno je da je to poglavlje najkomplikovanije, najobimnije, najzahtevnije i naravno najskuplje.

Postavlja se pitanje šta mi želimo da postignemo usvajanjem ovog zakona o kome danas govorimo, a to je da uredimo deponije, odnosno upravljanje otpadom, zatim sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, unapređenje sistema kvaliteta vazduha koji je nama izuzetno važan koji živimo u gradovima, zatim cilj usvajanja implementacije ovih propisa koje sam pomenula je i zdravija sredina u kojoj živimo, čistiji vazduh, voda, zemlja i hrana.

Prethodni ministar u razgovoru sa nama prilikom usvajanja ove pregovaračke pozicije nije imao odgovore na pitanja koja smo mu postavljali, a ni rešenja za brojne nagomilane, mogu da kažem višedecenijske probleme, poput velikog broja divljih deponija koje se širom Srbije nalaze neposredno pored gusto naseljenih mesta, poput recimo, deponije u Kragujevcu i veliki broj dece živi u njenoj neposrednoj blizini.

Značajan napredak obustavljanja odlaganja velike količine otpadnog mulja u reku Lepenicu u Kragujevcu i podnošenje prijave protiv odgovornih od strane inspekcije. Jedan od većih zagađivača u Kragujevcu je i gradska toplana koja će ove godine biti priključena na gas, što će u značajnoj meri popraviti kvalitet vazduha i nadam se da će i problem deponije biti uskoro rešen.

Primetila sam da je za kratko vreme ministarka Vujović napravila značajne i konkretne aktivnosti, uklanjanja divljih deponija pre svega, ali ono što je možda još značajnije to je konkretan plan za osnivanje osam regionalnih centara za upravljanje otpadom, zatim niža cena priključaka na gas, prelazak kotlarnica koje koriste mazut i ugalj na gas ili bio masu u velikom broju opština u Srbiji i sve to će naravno direktno se odraziti na smanjenje aero zagađenja.

Ovo su neki konkretni napreci koje želim da pohvalim i ja sam sigurna da će te vi u narednom periodu nastaviti da radite u istom pravcu. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Pošto se i sama već više od 20 godina bavim jednom vrstom umetnosti i mogu slobodno da kažem da sam upoznata sa problemima sa kojima se suočavaju umetnici u Srbiji i to posebno mladi na početku svoje karijere i koliko je potrebno truda i odricanja uložiti kako bi se ostvario određeni rezultat. Upravo zbog toga mislim da je važno prisustvo ministra omladine i sporta danas, jer mi moramo da se više potrudimo da mladima približimo kulturne sadržaje i to ne samo u Beogradu, već i širom Srbije.

Ali, najpre bih se osvrnula na sve ono što nam se dešava poslednjih godinu dana, a to je svakako pandemija Kovida – 19 i to je, naravno, otežalo funkcionisanje kulturnih aktivnosti. U tom periodu otkazano je oko 40% događaja, ali bez obzira na smanjene prihode plate u kulturnim institucijama nisu smanjivane, jer u Srbiji, u institucijama kulture radi 10.816 ljudi, znači u 520 registrovanih institucija, i beogradskim umetnicima koji rade po ugovorima o delu, a ima ih 309, prošle godine je isplaćena pomoć novčana u iznosu od 90.000 dinara.

Iako je pandemija najviše uticala na oblasti koje zavise od živih performansa, ali i na kulturni turizam, filmska industrija takođe je beležila velike gubitke, jer oko 30% prihoda kreativnih industrija dolazi upravo iz kinematografije, a kreativna industrija u Srbiji doprinosi ekonomiji od 3,4% do 7,1% BDP.

Kako bi se prilagodili novim okolnostima i kako bi institucije kulture obezbedile dugoročni opstanak, fokus će svakako ubuduće biti stavljen na digitalizaciju i na nove mogućnosti za kulturnu produkciju, distribuciju, ali i potrošnju. Bez obzira na otežane okolnosti za našu privredu u celini, budžet za ovu godinu za kulturu uvećan je za 10,67%, odnosno za ukupno 12,708 milijardi dinara.

Povećani su iznosi, ne samo za finansiranje ustanova kulture, već i za projekte iz ove oblasti. Sredstva za kulturu i informisanje iznose 1,1% od ukupnog budžeta što predstavlja uvećanje od 0,79% u odnosu na rebalans budžeta za 2020. godinu.

Na primer, pre 2012. godine budžet za kulturu je iznosio 0,6%. Na primer, za podsticaje za snimanje filmova i serija opredeljeno je 700 miliona dinara iz budžeta. Brojna filmska i televizijska ostvarenja, poput filma o kome se najviše govori u poslednje vreme, „Dara iz Jasenovca“, „Nemanjića“, „Kralja Petra“, „Korena“ serije o životu Svetozara Miletića i mnogih drugih, oni doprinose očuvanju naravno naše istorije, jer je film jedno od najznačajnijih i najpopularnijih edukativnih sredstava.

Iako su se prethodnih dana vodile brojne polemike o filmu „Dara iz Jasenovca“, poruka ovog filma je samo jedna, a to je da se više nikada tako nešto ne ponovi ni jednom narodu na svetu.

Sada bih se osvrnula kratko na Strategiju kulture Republike Srbije od 2020-2029 godine koja je prepoznala i definisala probleme koje postoje u ovoj oblasti, a to je nizak nivo učešća građana u kulturnim aktivnostima i kao stvaralaca i kao publike, ali nedovoljno podsticajni ambijent za umetničko stvaralaštvo.

Kulturan život se ne odvija u svim sredinama podjednako, što onemogućava ravnomerni i kulturni razvoj na celoj teritoriji Srbije. Sadašnje stanje zahteva razvoj stabilnog sistema kulture koji će omogućiti unapređenje savremenog stvaralaštva uz veće učešće mladih stvaralaca uz veću dostupnost kulturnih sadržaja svim građanima Srbije bez obzira na mesto u kome žive.

Svaka umetnička oblast ima raznovrsnu i sebi svojstvenu problematiku. Veća dostupnost kulturnih sadržaja i podsticanja stvaralaštva je moguće samo naravno uz razvoj kulturne infrastrukture o kojoj danas govorima i u koju je planirano ulaganje ovim sporazumom od 20 miliona evra.

Kolege su već pomenule za koje institucije je opredeljen taj novac, ali ja ću to ponoviti još jedanput. Za Narodno pozorište u Beogradu, za izgradnju Galerije umetnosti na Kosančićevom vencu u Beogradu takođe, Muzej Jugoslavije u Beogradu, Narodno pozorište u Nišu, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, digitalizaciju 11 centara kulture u celoj Srbiji, zatim obnovu i pretvaranje stare železničke u muzej, zatim ulaganje u ložionicu stare železničke stanice u Beogradu, odnosno obnovu ložionice, više funkcionalni Kulturni centar u Pirotu.

Ova ulaganja doprinose samo poboljšanju stanja ustanova kulture sa ciljem da postanu funkcionalnije i operativnije čime bi se povećao broj posetilaca i prihod koji ove ustanove ostvaruju, kao i razvoju kulturnog turizma u Srbiji.

Navela sam razlog zašto me posebno raduje svako ulaganje u kulturu, jer svaki uloženi dinar se naravno višestruko isplati. Jedan od najboljih promotera ili ambasadora naše zemlje su naši umetnici, posebno oni koji žive i rade širom sveta. Navela bih primer koji je naravno svima poznat, a to je Marina Abramović, jedina umetnica iz našeg regiona koja je na „Tajmsovoj“ listi svrstana među sto najvažnijih umetnika na svetu.

Mi smo imali priliku da u Beogradu vidimo izložbu Marine Abramović koja je poslednji put održana u Beogradu 1975. godine. Izložbu je posetilo 62 hiljade posetilaca i to od 21. septembra do 20. januara, a inače ovaj muzej godišnje poseti 100 hiljada posetilaca.

O izložbi je napisano 1.728 članaka. „Njujork tajms“ je objavio da je to jedna od 28 izložbi koje treba posetiti. Predsednik Srbije je takođe odlikovao Marinu Abramović za izuzetne zasluge u oblasti kulture.

Inače, Muzej savremene umetnosti u kome je održana ova izložba zatvoren je za javnost 2007. godine zbog renoviranja. Otvoren je nakon 10 godina i to 2017. godine, a upravo sam na ovom primeru objasnila zašto je bilo značajno otvaranje ovog muzeja. Narodni muzej, takođe kao jedna od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji, bio je zatvoren 15 godina i otvorio je vrata za posetioce 28. juna 2018. godine.

Na kraju, kultura naše zemlje utemeljena je na savremenom kulturnom stvaralaštvu i na bogatom kulturnom nasleđu srpskog naroda i svih naroda koji žive ili su živeli u našoj zemlji, ako i zajedničkom kulturnom nasleđu.

Na nama je da ovo kulturno bogatstvo negujemo i sačuvamo i da ga promovišemo na pravi način. Naravno to je nemoguće bez investicija i to je razlog zašto ću ja podržati ovaj sporazum. Hvala.
Hvala.

Sporazumi o kojima danas govorimo, sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i Sporazum o statusu između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi evropska Agencija za graničnu i obalsku stražu, odnosno Fronteks, su na neki način međusobno povezani, ako uzmemo u obzir geografski položaj Srbije kao tranzitne rute, odnosno balkanske rute za iregularne imigracije, ali i za trgovinu ljudima.

Danas je na dnevnom redu drugi sporazum koji smo potpisali sa Republikom Severnom Makedonijom i koji ovaj parlament treba da ratifikuje. Oba sporazuma se odnose na trgovinu ljudima. Već sam govorila na ovu temu, ali i ovaj put želim da istaknem njen značaj. Jer, svaki korak u pravcu suzbijanja trgovine ljudima je veliki korak napred, ali i pojačane zajedničke kontrole sa Fronteksom će svakako uticati na sprečavanje trgovine ljudima.

Inače, trgovina ljudima je najbrže rastuća svetska kriminalna grana, jedna je od najvećih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti i to zajedno sa trgovinom narkoticima, oružjem i pranjem novca.

Kao oblik organizovanog kriminala, trgovina ljudima nije ograničena na teritoriju samo jedne zemlje, obuhvata faze vrbovanja, transporta, eksploatacije žrtava, u svojim različitim oblicima. Dešava se na teritoriji zemalja porekla, tranzita i krajnjeg odredišta.

Jedna od najvećih zabluda u vezi trgovine ljudima je da se to dešava nekom drugom. Ali, podaci pokazuju da postoje ranjive grupe koje su izloženije riziku. Žrtve dolaze iz svih socijalnih slojeva, različitih su nacionalnosti, pola, nivoa obrazovanja. Žene, deca i muškarci podvrgavaju se raznovrsnim oblicima zlostavljanja i iskorišćavanja, poput seksualne eksploatacije i prinudne prostitucije, prinudnim radom, odnosno radnom eksploatacijom, koja se najčešće završava oduzimanjem pasoša i zarade u inostranstvu, zatim prinudno prosjačenje, takođe spada u tu kategoriju, prinudni rad u kući, prinudni brakovi. Posebno ugrožena kategorija su žene i devojčice. One čine oko 80% od ukupnog broja žrtava.

Najranjivija i najosetljivija kategorija su deca. Ovim sporazumom je precizirano da su nadležni državni organi dužni da izvrše procenu svih rizika, procenu roditeljskih kompetencija, preduzmu neophodne mere starateljske zaštite i pruže neophodnu pomoć i podršku, a sve u najboljem interesu deteta.

Nadležni organi strana potpisnica, kao nadležni organi zemlje porekla i zemlje destinacije, dužni su da preduzmu mere zbrinjavanja deteta na način koji je u njegovom najboljem interesu, dok se ne steknu uslovi za njegov bezbedan povratak, ukoliko je to moguće.

Trgovina ljudima može biti lokalnog karaktera, da se odvija na teritoriji jedne države, dok krijumčarenje, sa druge strane, uvek podrazumeva prelazak granice. U praksi su ova dva pitanja često povezana. Najčešće ljudi koji zavise isključivo od krijumčara postaju žrtve trgovine ljudima, jer oni nemaju slobodu kretanja, vezani su isključivo za krijumčara, koji često koristi situaciju u kojoj se oni nalaze.

Posebno ugrožena kategorija su iregularni migranti, čije krijumčarenje se prethodnih godina, počev od velikog talasa 2015. godine, u velikoj meri odvijalo preko teritorije naše zemlje.

Iz svega ovoga potpuno je jasno koliko je ova oblast složena i osetljiva. Upravo su to razlozi zašto je neophodno angažovanje i saradnja više ministarstava i institucija, kao što je saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Republičkog javnog tužilaštva, ali i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Sigurna sam da će ova saradnja sa Severnom Makedonijom, ali i sa Fronteksom značajno uticati na prevenciju i suzbijanje trgovine ljudima, tako da ću svakako podržati svojim glasom ovaj sporazum. Hvala.
Hvala.

Pre nego što se osvrnem na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, moram da naglasim da trgovina ljudima predstavlja jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava i da pogađa gotovo sve zemlje bez obzira na to da li su nerazvijene ili razvijene i trgovina ljudima podrazumeva prodaju, kupovinu, držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije, bilo da je reč o ostvarivanju zarade ili neke druge koristi. To može da uključuje i prevoz, skrivanje, čuvanje i slično. Pristanak žrtve na eksploataciju, ne menja činjenice da se radi o trgovini ljudima i da je to krivično delo. Stereotip koji vlada je to da su najčešće žene i devojčice ugrožene, dok se zanemaruju drugi oblici eksploatacije, kao što je radna eksploatacija, čije su žrtve najčešće muškarci i žrtva trgovine ljudima može da bude svako nezavisno od svog porekla, godina, nacionalne pripadnosti, obrazovanja ili neke druge osobine.

Postoji razlika između trgovine ljudima, na koji se odnosi sporazum o kome danas govorimo, i krijumčarenje ljudi. Trgovina ljudima može biti lokalnog karaktera, dok krijumčarenje ljudi uglavnom se uvek odnosi na prelazak državne granice. U praksi ova dva pitanja mogu da budu povezana jer najčešće ljudi koji zavise isključivo od krijumčara postaju žrtve trgovine ljudima. Iregularni migranti su potencijalne žrtve trgovine ljudima jer nemaju slobodu kretanja, vezani su isključivo za krijumčara koji koristi situaciju u kojoj se oni nalaze.

Srbija je tranzitna zemlja kada su u pitanju iregularne migracije i ovo pitanje je kulminiralo, posebno u našem regionu za vreme velikog migrantskog talasa 2015. godine i migrantska kriza smatram da predstavlja najveći izazov za EU od njenog osnivanja. Mi smo kao zemlja kandidat očekivali zajedničku strategiju po ovom pitanju koja je evo do dan danas izostala. Neke zemlje su zatvarale svoje granice jer nisu želele da prihvate predlog Evropske komisije o kvotama kojima bi se migranti rasporedili po svim zemljama članicama. Tako da još uvek nema pravog odgovora na ovo pitanje.

Međutim, u ovom trenutku, odnosno od početka pandemije Kovida 19 ovo pitanje je palo u drugi plan, što ne znači da će tako i ostati. Mislim da ovaj problem neće nestati, da će verovatno u jednom trenutku ponovo biti veoma visoko na agendi EU.

Pominjem ovo jer je Srbija kao evropska zemlja zemlja koja geografski pripada Evropi, suočava se sa istim izazovima kao i države članice i mi smo okruženi sa zemljama članica EU sa čije teritorije ulaze migranti na našu teritoriju i mi smo za razliku od nekih država pokazali visok stepen solidarnosti. Dobili smo pohvale za jedan human i odgovoran odnos, ukazivanje pomoći u hrani, smeštaju, medicinskoj pomoći svim migrantima koji su se našli na našoj teritoriji. Mi smo ih čak prvi registrovali u tom trenutku, u trenutku tog prvog velikog talasa koji sam pomenula.

Međutim, sve ovo je sprečilo i trgovinu ljudima i krijumčarenje, ali i saradnja koja je kasnije uspostavljena sa Frontekstom, na zajedničkoj kontroli graničnih prelaza. Pitanje migranata nije uvek povezano sa trgovinom ljudima, ali situacija u kojoj se oni nalaze, kao i često nelegalni načini na koje pokušavaju da stignu na krajnju destinaciju, a to su uglavnom najrazvijenije zemlje EU, mogu da postanu i jedan deo postaju žrtve krijumčara, odnosno trgovine ljudima. Jasno je sada zašto je ovaj sporazuma sa Severnom Makedonijom značajan, baš zbog tog tranzitnog položaja naše dve zemlje i rizika kojima su migranti i iregularni migranti izloženi. Hvala.
Hvala.

Pre nego što objasnim koje su koristi za građane Srbije od uvođenja socijalnih karti, moram da podsetim na činjenicu da digitalizacija zauzima veoma visoko mesto na agendama najrazvijenijih zemalja sveta i da su predstavnici Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja sarađivali na ovom planu sa Republikom Finskom, sa Kraljevinom Danskom, ali i sa drugim zemljama koje imaju najbolje i najrazvijenije sisteme socijalne zaštite, ali i formirane centralizovane sisteme za usluge u javnom sektoru. Koliko je samo jedan korak ka digitalizaciji značajan vidimo ovih dana, i to na konkretnom primeru, u procesu imunizacije stanovništva Srbije, na primeru prijave za vakcinaciju putem portala e-uprava.

Prijava za vakcinaciju obavlja se za nekoliko minuta i to onlajn sa bilo kog mesta u bilo kom trenutku i, pored nabavke vakcine, to je jedan od glavnih razloga efikasne organizacije. Međutim, postoje zemlje koje su naravno imale vakcinu, a koje nisu uspeli da se na pravi način organizuju i vakcinišu stanovništvo u onoj meri u kojoj je to bilo potrebno.

Digitalizacija koju je Vlada Srbije navela kao jedan od prioriteta pokazala je na primeru koji sam navela koliko je značajna. Mi moramo da ubrzamo digitalizaciju, i to u svim oblastima kako bi dostigli standarde najrazvijenijih zemalja kojima težimo.

Uvođenjem socijalni karti idemo još jedan korak napred, kada je u pitanju digitalizacija i modernizacija državne uprave i deo su programa razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji od 2020. do 2022. godine, i to će dovesti do smanjenja birokratije i svih onih nepotrebnih papira. To se postiže i umrežavanjem velikog broja različitih institucija poput Ministarstva zdravlja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Poreske uprave, Katastra nepokretnosti i sve to što sam pomenula kao krajnji cilj ima potpuno uvođenje elektronske uprave u Srbiji.

Predlog Zakona o socijalnoj karti koji je danas na dnevnom redu odnosi se na formiranje elektronskog registra o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca, odnosno korisnika prava socijalne zaštite koja ima za cilj formiranje jedinstvene i centralizovane evidencije. Na ovaj način, vođenjem ovakve evidencije, stvaramo uslove da ova prava ostvari veći broj korisnika, ali da se spreče zloupotrebe, pojačaju kontrole kada je u pitanju trošenje sredstava iz budžeta, ali naravno i da bi došlo do pravednije raspodele ovi sredstava.

Pomoć najugroženijim slojevima stanovništva biće sigurno dostupnija, jer će građani koji su u najtežem ekonomskom položaju biti vidljiviji sistemu, što je samo preduslov da bi blagovremeno i efektivno ostvarili pravo na potrebnu podršku.

Najveći nedostatak postojećeg sistema je to što nadležno ministarstvo nije imalo uvid u davanja koja su ostvarivana na lokalu, jer postojeća informatička podrška je parcijalna i organizovana kroz više odvojenih informacionih celina. Takođe, isplate za svako pravo su obračunate ponaosob i teško je proverljivo kolika su ukupna primanja po različitim osnovama. Na ovaj način uvešće se mogućnost ukrštanja podataka, njihovog spajanja u jedinstven sistem.

Navešću jedan konkretan primer, a na osnovu koga će svima biti mnogo jasnije koliko je ovaj zakon značajan i koje će sve promene doneti. Podaci socijalnih karti, odnosno podaci o korisnicima socijalne zaštite biće dostupni Sektoru za vanredne situacije nakon elementarnih nepogoda. Da je postojala ovakva evidencija prilikom poplava koje su se desile 2014. godine u Srbiji, to bi u mnogome olakšalo i ubrzalo ukazivanje pomoći najugroženijima i oni bi svakako bili prioritet.

Zakon o socijalnoj karti donosi benefite i građanima i državi, pojednostavljujući procedure za ostvarivanje određenih prava, vodeći računa o pravilnoj raspodeli sredstava na koje imaju pravo korisnici socijalne zaštite i usvajanje ovog zakona je prvi korak. Naravno, nakon toga sledi izrada podzakonskih akata i na kraju izrada informacionog sistema koji bi sve ovo podržao. Ja ću svakako podržati ovaj zakon, a razloge za to sam već navela. Hvala.
Hvala.

Iako danas po prvi put razmatramo zaključke povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu, a koji su utvrđeni na sednici Odbora za evropske integracije, najpre bih se osvrnula na određene delove Izveštaja za koje mislim da su značajni i koji u velikoj meri utiču na dalji proces evrointegracija Srbije.

Pre toga, moram da naglasim da smo svi mi svesni činjenice da su evropske integracije proces koji traje, odnosno iziskuje određeno vreme i pre svega mislim na reforme koje sprovodimo u svim oblastima našeg društva i koje će na kraju dovesti do potpunog usklađivanja našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

To nije nešto što mi možemo da uradimo preko noći i mi u parlamentu smo potpuno svesni te činjenice, jer većina naših aktivnosti prethodnih godina se upravo odvijala u tom pravcu.

Naš cilj jeste ispunjavanje kriterijuma za članstvo, jer razvijene zapadne zemlje su tip društva kome mi želimo da pripadamo i čije standarde želimo da primenimo, što naravno uključuje i životni standard.

Evropska unija je najjača ekonomija na svetu, naš najveći trgovinski partner sa skoro 70% spoljno-trgovinske razmene, ali najviše investicija dolazi upravo iz zemalja EU, a na samom vrhu su, naravno, Italija i Nemačka.

Predsednik Srbije prilikom imenovanja mandatara za formiranje ove Vlade, a kasnije i premijerka u svom Ekspozeu jasno su naglasili da je glavno strateško opredeljenje Srbije članstvo u EU. Naravno, ja sam glasala za Vladu koja je postavila ovakve ciljeve. Podržavam sve napore koji ulažu u njegovo ostvarivanje, posebno formiranje Ministarstva za evropske integracije i značaj koji ono ima za sprovođenje ovog procesa. Uostalom, i naši građani su na izborima podržali upravo ovakvo opredeljenje.

Mnogo posla je pred nama i moramo u isto vreme da uzmemo u obzir i dešavanja unutar same EU, promene koje se dešavaju u poslednjih nekoliko godina.

Evropska unija se od 2015. godine, od prvog velikog talasa migrantske krize, a zatim Bregzita, brojnih terorističkih napada, ali i sada pandemije korona virusa suočava sa možda najvećim izazovima do sada. Ako dodamo na to različite stavove država članica po pitanju proširenja, mogu samo da zaključim da okolnosti u kojima Srbija pregovara o članstvu su možda i najteže do sada u odnosu na sve pregovore koje su vodile sadašnje članice EU.

Nadam se da će države članice EU konsolidovati svoje stavove, ne samo po pitanju proširenja, već i po nekim drugim pitanjima, kao što je, na primer, migrantska kriza koja je takođe važna za nas. Naš interes je da EU bude jedinstvena i stabilna, da prevaziđe postojeće probleme, jer dešavanje unutar EU utiču i na njihovu posvećenost proširenju.

Ono što sam sada pomenula kada sam govorila o ovim izazovima zaista nisu ni kritike, ni opravdanje, već su to jednostavno činjenice, ono što se trenutno dešava.

Naši pregovori su specifični u odnosu na sve ostale zemlje kandidate, a upravo zbog Poglavlja 35, koje je ovde pominjano danas više puta, ministar Selaković je detaljnije govorio o dijalogu između Beograda i Prištine.

Međutim, bez obzira, ja bih samo dodala da bez obzira na sav napredak koji ostvarimo u drugim poglavljima koja su za nas u Srbiji podjednako važna, a naš sveukupni napredak meriće se napretkom u dijalogu sa Prištinom, kao i ostvarenom napretku u Poglavljima 23 i 24.

Kao što su i premijerka i ministarka za evropske integracije pomenule mi ćemo uložiti veće napore u reforme upravo u ovim oblastima.

Srbija je od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine i njegovog usvajanja u ovom parlamentu bila potpuno posvećena dijalogu sa Prištinom, a u Izveštaju se navodi da je Srbija i dalje angažovana u dijalogu, naravno pohvaljuje se naše angažovanje, ali citiraću deo koji se odnosi na Prištinu, a to je: „Nije postignut napredak u vezi sa Zajednicom srpskih opština, sa srpskom većinom. Kosovo se još uvek nije angažovalo u pogledu njenog uspostavljanja. Konstatuje se i zastoj u dijalogu zbog uvođenja taksi od strane Prištine na robu iz centralne Srbije“.

Pošto je ovo pitanje izuzetno značajno za celokupan proces evropskih integracija, što sam već pomenula, očekujem da će se u toku dijaloga koji je nastavljen ove godine uz posredstvo EU rešiti pitanje koje je od ključnog značaja za Srbe na KiM, odnosno za njihovu bezbednost i opstanak.

Iako Izveštaj Evropske komisije obuhvata i ocenjuje napredak u svim oblastima o kojima pregovaramo sa EU, želim da istaknem deo Izveštaja koji se odnosi na naš region, na regionalnu saradnju i na to šta smo do sada uradili na tom planu, međutim i na posvećenost Srbije ka uspostavljanju što boljih odnosa sa našim susedima.

Naš krajnji cilj je stabilnost regiona koju ćemo postići kroz politički dijalog, ekonomsku saradnju i, naravno, infrastrukturno povezivanje.

Politička volja je preduslov za sve ove aktivnosti, a da takva volja postoji mi smo pokazali 2014. godine na prvom Samitu koji je održan u Berlinu u okviru Berlinskog procesa. Tada prvi put su se okupili svi lideri iz našeg regiona za istim stolom i time poslali poruku da možemo da razgovaramo i da sva sporna pitanja možemo da rešavamo kroz dijalog.

Međutim, Berlinski proces je akcenat stavio na jačanje regionalne saradnje, naravno na političko i ekonomsko povezivanje, pre svega, ali i u oblastima digitalne Agende bezbednosti i borbe protiv korupcije, promovisanja pomirenja mladih.

Srbija učestvuje ne samo, aktivno učestvuje, ne samo u ovoj inicijativi već i u brojnim drugim regionalnim inicijativama. Mi smo u parlamentu usvojili sporazume koji su rezultat Berlinskog procesa, a to su Sporazum o transportnoj zajednici sa sedištem u Beogradu, zatim osnivanje Fonda za Zapadni Balkan, osnivanje Regionalne kancelarije za mlade „RAJKO“, sa sedištem u Tirani.

Svi sporazumi koje sam pomenula usvojeni su u parlamentu, ali se parlamentarci Zapadnog Balkana, kao predstavnici najviših zakonodavnih organa nikada nisu sastali u okviru Berlinskog procesa, što je po mom mišljenju zaista veliki propust i nadam se, odnosno verujem da će se to promeniti možda za naredni samit.

Kada je u pitanju regionalna saradnja, ja ću citirati deo iz Izveštaja koji se odnosi na tu oblast. Na samitu u Zagrebu u maju 2020. godine lideri EU i Zapadnog Balkana složili su se da produbljivanje regionalne ekonomske integracije mora biti istaknuti deo napora za oporavak Zapadnog Balkana.

Da bi se to postiglo, Srbija treba da igra konstruktivnu ulogu u izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta, što će biti presudno za povećanje aktivnosti i konkurentnosti regiona. To će Srbiji pomoći da ubrza oporavak od posledica pandemije, posebno da privuče investitore koji traže diversifikaciju ponude i kraće lance vrednosti.

Zatim se navodi da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja predstavljaju ključni deo procesa evropskih integracija Srbije. Doprinose stabilnosti, pomirenju, pozitivnoj klimi za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti.

Ja ću dodati samo da bezbedan i stabilan region znači stabilnu i bezbednu EU i obrnuto. Na kraju, sigurna sam da će naredni izveštaj biti mnogo povoljniji jer čuli smo ovde danas od kolega, naveli su sve one aktivnosti koje smo mi u međuvremenu imali u parlamentu. Naravno, svi zajedno, Vlada i Skupština ćemo raditi na tome da postignemo što bolje rezultate, jer mislim da je to u interesu svih građana ove zemlje, da naravno doprinosi i boljem životu svih nas koji živimo u Srbiji. Hvala.
Hvala.

U svom izlaganju osvrnula bih se na sve ono što nam se dešava poslednjih nekoliko meseci, a to je naravno pandemija korona virusa, jer pandemija korona virusa utiče na sve segmente našeg života i mi smo na neki način prinuđeni da se prilagođavamo tim novim uslovima. Ceo svet se zapravo suočava sa situacijom koja je potpuno nepoznata i bori se sa ovom opakom bolešću. Svi mi pronalazimo nove načine funkcionisanja, kako bi naše ekonomije trpele što manje posledica i kako bi pokušali da sačuvamo svako radno mesto.

Međutim, iskoristiću ovu priliku da apelujem na sve naše građane, počev od onih najmlađih do najstarijih, da poštuju sve propisane mere jer se ne radi o bolesti koja je bezazlena, bolest je smrtonosna i moramo da budemo odgovorni, pre svega prema sebi, prema svojoj porodici, prema prijateljima. To je jedini način da u ovom trenutku sprečimo širenje ovog virusa. Logično je da u ovakvim okolnostima na prvo mesto stavljamo zdravlje naših građana. To smo pokazali rebalansom ovog budžeta, ali naravno i ulaganjima koja smo imali u zdravstveni sistem prethodnih godina.

Ovim rebalansom su predviđena ulaganja u dve kovid bolnice u Kruševcu i Beogradu u iznosu od devet milijardi evra, kao i dodatna sredstva – 2,8 milijardi dinara kojima je obuhvaćena nabavka neophodnih lekova i opreme za lečenje od ove bolesti. Naravno, obezbedili smo građanima kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, dostupniju, naravno, i ojačali smo naš zdravstveni sistem. Međutim, da nismo ulagali u zdravstveni sistem i pre pojave korona virusa, sada bismo bili u mnogo težoj situaciji. Zahvaljujući tome uspeli smo da održimo naš zdravstveni sistem, i to u okolnostima u kojima su pucali sistemi u zemljama koje su mnogo razvijenije od Srbije i u kojima se mnogo ulaže u zdravstvo.

Poslednjih nekoliko decenija zdravstvo je bilo potpuno devastirano u Srbiji. Moram da pohvalim ovom prilikom i rad ministra Lončara, celog njegovog tima, i to ne samo u ovim okolnostima pandemije korona virusa, već i tokom celog perioda obavljanja dužnosti ministra zdravlja, jer nema delova Srbije u kojima nisu pokrenuta ozbiljna ulaganja u zdravstvo. Sigurna sam da će se to nastaviti, i to smo pokazali i ovim rebalansom, prethodnim koji je bio ove godine takođe, a takođe ćemo to učiniti i budžetom za narednu godinu.

I zdravstvo i obrazovanje su zapravo dva najvažnija segmenta razvoja našeg društva, tesno su povezani, jer u svim ovim ustanovama o kojima govorim, ustanovama koje su, recimo, sada predviđene da budu kovid bolnice, kasnije će to biti neki zdravstveni centri za lečenje od drugih bolesti, potrebni su, naravno, lekari i obrazovano medicinsko osoblje. Uverena sam da ćemo nastaviti da jačamo položaj zdravstvenih radnika povećavanjem plata koje je najavljeno, jednokratnom pomoći takođe od 10.000 dinara koju je ministar pomenuo danas.

Naravno, na kraju posebnu zahvalnost svi mi građani Srbije dugujemo zdravstvenim radnicima, dugujemo lekarima, medicinskim sestrama, koji su sve vreme podnosili najveći teret u ovim zaista nekim novim i teškim okolnostima. Verujem da ćemo se i ubuduće i sa ovim sadašnjim talasom korona virusa nositi uspešno kao što smo to radili do sada. Hvala.
Hvala.

Svoje današnje izlaganje posvetiću osnivanju Memorijalnog centra „Staro sajmište“, čije je osnivanje predviđeno zakonom o kome danas govorimo.

Razlog zašto želim da govorim na ovu temu je stradanje na hiljade Srba i Jevreja, Roma i ostalih antifašista na ovom mestu.

Ovo je poslednji koncetracioni logor u Evropi koji je ostao neobeležen i na početku bih se kratko osvrnula na istoriju ovog logora.

Logor „Staro sajmište“ osnovan je pre skoro 80 godina i bio je jedan od prvih koncentracionih logora u Evropi u kome su dovođeni uglavnom žene, deca i starije osobe koje su ubijane u gasnoj komori.

Nakon što su jevrejski zatvorenici ubijeni, Sajmište je pretvoreno u prihvatni logor za političke zatvorenike, pripadnike jugoslovenske vojske u otadžbini, partizane i njihove simpatizere.

Logor se nalazi na teritoriji tadašnje NDH pod upravom nemačke policije. Početkom decembra 1941. godine, oko 6.400 jevrejskih žena, dece i starih i 600 Roma bilo je zatočeno u logoru.

Od maja 1942. godine do jula 1944. godine blizu 40.000 logoraša je bilo zatočeno i to najvećim brojem Srba koji su ubijeni na najsvirepiji način. Znači, ovde je ubijeno oko 11.000 Srba.

Ovo nas takođe podseća na genocid koji su izvršili NDH, nacistička Nemačka i njeni saveznici i pomagači za vreme Drugog svetskog rata i to u periodu od 1941. do 1945. godine i to na prostoru okupirane Kraljevine Jugoslavije.

Pored brojnih logora u tadašnjoj NDH, kao što je „Jasenovac“, ovaj logor „Staro sajmište“ se nalazi na teritorije današnje Republike Srbije i konačno će, posle brojnih pokušaja i brojnih projekata, moći na pravi način da oda poštu svim žrtvama i da nas svakodnevno podseća na strašne zločine koji su se u periodu Drugog svetskog rata dogodili na ovom prostoru.

Nijedna žrtva ne sme se zaboraviti i upravo izgradnja ovog Memorijalnog centra to ima za cilj. Ovim će država Srbija odati poštu i podsetiti svet na stradanje nedužnih ljudi, čija je jedina krivica bila to što su pripadnici druge vere i nacije.

Zajednička poruka svih ovakvih memorijalnih centara jeste kratka i glasi – da se nikad ne ponovi.

Hvala.
Hvala.

Ja bih se osvrnula na Nacrt zakona o zajmu između Banke za obnovu i razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, za projektni zajam za izgradnju nove univerzitetske Dečije klinke Tiršova 2 u Beogradu.

Danas je najviše bilo reči upravo o ovom sporazumu, što pokazuje da smo svi mi svesni koliko je on značajan za sve nas, za našu državu zapravo. Planiran je zajam u iznosu od 54 miliona evra i to za izgradnju Tiršove 2 i finansijsko učešće banke pokreće troškove od 72% vrednosti ovog projekta čiji je ukupna vrednost 75 miliona evra. Ta razlika do pune vrednosti obezbediće se iz drugih izvora budžetskih, kreditnih ili donatorskih sredstava.

Ja ovo ne bih shvatila kao zaduživanje ili zajam, već kao investiciju, kao jedno ulaganje u budućnost svih nas i samim tim naravno naše države.

Izgradnja postojeće zgrade započeta je 1936. godine, ukazom Kralja Petra II Karađorđevića, završena je 1940. godine. Ona je kasnije nadzidana, renovirana je 60-ih, 90-ih godina. Međutim, Tiršova nije obična klinika, ona je postala simbol lečenja dece i nema čoveka koji ne samo u Srbiji, već i u celom regionu nije čuo za ovu kliniku, ali za vrhunske evropske i svetske stručnjake koje je decenijama svog postojanja upravo ona izrodila.

Lekari i medicinsko osoblje decenijama rade u veoma teškim uslovima, ali čak i tada postižu izuzetne rezultate i lekari su poslednjih, mogu da kažem i decenija sami svojim kontaktima, zalaganjem obezbeđivali donacije iz različitih izvora i mnoge vlade pre 2012. godine su pokušale da izgrade „Tiršovu 2“ postojao je čak i projekat, međutim do danas je to bilo potpuno bezuspešno.

Osnovni razlog za izgradnju „Tiršove 2“ je pre svega nedostatak, naravno smeštajnih kapaciteta za pacijente, međutim i zastareli sistemi što za grejanje, ventilaciju, klimatizaciju, loša zaštita od požara, zastarelo grejanje, itd.

Međutim, bez obzira na sve to, na sve te uslove koje sam navela, u periodu od 2015. do 2018. godine, postojeća dečja klinika imala je preko 170.000 ambulantnih konsultacija i blizu 75.000 dana hospitalizacije u bolničkim jedinicama.

Razgovarala sam i sa majkama dece koja su izlečena od najtežih oboljenja u „Tiršovoj“ i čula sam reči hvale za jedan veoma humani odnos koji lekari imaju, ne samo prema pacijentima, već i roditeljima kojima zaista pomažu da prebrode ovako teške životne situacije.

Nova bolnica biće izgrađena po najsavremenijim svetskim standardima, što će ne samo pacijentima, već će i lekarima omogućiti mnogo bolje uslove za rad i omogućiće potpuno nov pristup lečenju dece i uslove kakve imaju njihovi vršnjaci u najrazvijenijim zemljama sveta.

„Tiršova 2“ imaće preko 30.000 kvadrata i nalaziće se u Deligradskoj ulici, ali najvažnije je to što će biti dobro povezana sa porodilištem, sa klinikom za ginekologiju i akušerstvo KCS, jer na taj način novorođene bebe kojima je hitno potrebna nega, će moći brzo, lako i bezbedno da budu dopremljene do klinike, gde čak i najteže komplikacije mogu odmah da se leče i operišu.

Izgradnja „Tiršove 2“ je samo jedan i najvažniji možda projekat iz oblasti zdravstva, jer time omogućavamo svoj deci Srbije jednako pravo na lečenje, odnosno na dostupnost lečenja.

Kada govorimo o zdravstvenim ustanovama, moram da pomenem da je završena izgradnja KC u Nišu, da je u toku izgradnja nove zgrade KC Srbije, zatim, planirana je takođe i rekonstrukcija KC Vojvodina, KC Kragujevac.

Država Srbija izdvaja ogromna sredstva koja se mogu meriti u milijardama evra za poboljšanje uslova za lečenje u Srbiji.

Nikada do sada se nije toliko ulagalo u zdravstvo, ali ne samo ustanove koje sam pomenula, već i usavršavanje lekara, lečenje od retkih bolesti, nabavka lekova.

Pored uvećanja plata lekarima i medicinskim sestrama, isto toliko je važno obezbediti adekvatne uslove za rad, jer samo na taj način mi možemo da ih zadržimo da ostanu i da rade, žive u Srbiji.

Ja sam ponosna što ću glasati za ovaj sporazum, jer nakon 100 godina ćemo početi sa izgradnjom dečje klinike „Tiršova 2“. Hvala.
Hvala.

Najpre bih želela da skrenem pažnju na jedno od najznačajnijih izdvajanja u okviru budžeta za narednu 2020. godinu, a to je svakako izdvajanje za putnu infrastrukturu, jer da bismo mogli da nastavimo da se razvijamo, da sprovodimo sve reforme koje smo započeli, da se ekonomski osnažimo, da još više smanjimo nezaposlenost, a ona u ovom trenutku iznosi po prvi put manje od 10%, da povećamo plate i penzije, da unapredimo kvalitet života svih nas, moramo da razvijamo putnu infrastrukturu, jer je ova vrsta povezivanja ključna za privredni rast naše zemlje.

Do samo pre nekoliko godina u ovoj oblasti dosta smo zaostajali u odnosu na mnoge države u našem okruženju. Međutim, poslednjih nekoliko godina uspeli smo, tačnije od 2014. godine, da izgradimo 320 kilometara putne infrastrukture i time smo postali lider u regionu u ovoj oblasti.

U ovom budžetu pojedinačno najveći iznos je opredeljen za finansiranje mađarsko-srpske železnice, tj. pruge Beograd – Stara Pazova i Novi Sad – granica sa Mađarskom.

Takođe, planirana je izgradnja Moravskog koridora koji bi povezivao Pojate i Preljinu do 2022. godine i povezivao bi naravno Koridor 10 i 11. To su dobri primeri povezivanja zapadnog Balkana sa EU, ali i ljudi i usluga.

Međutim, takođe bih izdvojila i izdvajanja za saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica i za izgradnju deonice auto-puta Preljina – Požega, jer od 19. decembra ove godine moći ćemo da putujemo od Surčina do Čačka auto-putem. Završavanjem Koridora 11 ispuniće se višedecenijska očekivanja građana zapadne Srbije.

Pored projekata koje sam već pomenula, takođe će početi realizacija deonice auto-puta Novi Beograd – Surčin i to u okviru beogradske obilaznice, kao mosta preko Save kod Ostružnice.

Ne treba zanemariti ni izgradnju i obnovu puteva u malim nerazvijenim opštinama, seoskih puteva takođe, jer smatram da smo na ovom planu dosta uradili, ali da nam predstoji dosta posla i narednih godina, jer Srbija se razvija u pozitivnom pravcu i približava se razvijenim zapadnim zemljama i to je tip društva kojem želimo da pripadamo i kome treba da težimo. Hvala.
Hvala.

Najpre bih iznela podatke koji idu u prilog donošenju novih zakonskih rešenja u oblasti elektronske trgovine. U Srbiji se 80% trgovine odvija na klasičan način. Iako se 73% naših građana koristi internet, samo 30,9% koristi elektronsku trgovinu. To je veliki pomak u odnosu na 2011. godinu, kada ih je bilo samo 18%. Iako internet trgovina beleži rast, ona još uvek nije dovoljno razvijena i očigledno je da postoji potreba za preciznom zakonskom regulativom elektronske trgovine koja bi pratila savremen način života, ali i razvoj novih tehnologija.

Po Međunarodnom indeksu digitalne ekonomije društva, Srbija je sa 45. mesta u 2013. godini uspela da skoči na 34. mesto. U Evropskoj uniji se po internet korisniku generiše oko 800 dolara, a u Srbiji čak 10 puta manje. Najveći izazov za jačanje elektronske trgovine je da se poveća poverenje građana u ovakav vid trgovine. Brojne analize rađene u ovoj oblasti pokazale su da je jedna od najvećih barijera za razvoj elektronske trgovine veliki udeo sive ekonomije, jer veliki deo sive ekonomije se upravo odvija preko interneta.

Ovim Predlogom zakona uvodi se ovlašćenje inspektora koji ima pravo da obavi prikrivenu kupovinu. U pitanju je inspekcijski metod koji poznaju evropski upravni i inspekcijski prostor. Motiv za uvođenje ovakve vrste kontrole je veća efikasnost u otkrivanju nelegalne trgovine, suzbijanju sive ekonomije i sprečavanju nelojalne konkurencije. Takođe se uvodi mehanizam za uklanjanje nedopuštenih i nezakonitih sadržaja sa interneta. Na ovaj način sprečava se dovođenje kupaca u zabludu, jer su često korišćeni termini koji nisu na adekvatan način davali informacije o proizvodu. Propisano je i šta sme da sadrži oglasna poruka koja se odnosi na prodajni podsticaj. Najvažnije je da odlučujuće informacije budu transparentne, kako bi potrošač dobio preciznu informaciju.

Predlogom zakona o trgovini definisani su osnovni oblici sniženja, akcijska prodaja, sezonsko sniženje i rasprodaja i za svaki od njih postoje pravila. Definisanje sniženja je dato na osnovu analize uporedne prakse zemalja članica Evropske unije. Ovakva praksa postoji u 10 zemalja članica Evropske unije i ovo je takođe jedan od načina zaštite potrošača.

Osnovni cilj donošenja Zakona o trgovini i izmena i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini je pre svega bezbednost potrošača, jer smanjuje se mogućnost prevare, podsticaj ovakvog vida kupovine, vraćanjem poverenja, mnogo strožim kontrolama nego što je to bio slučaj do sada.

Naravno, smatram da ovakva zakonska rešenja treba podržati.
Hvala.

Agencija za borbu protiv korupcije je svakako jedno od najvažnijih tela u oblasti prevencije borbe protiv korupcije i kako bi ostvarila svoje ciljeve neophodno je umrežavanje i saradnja sa srodnim institucijama kako na domaćem tako i na međunarodnom planu. To je detaljno opisano u izveštaju koji danas razmatramo.

Svakako bih se osvrnula na taj deo, jer aktivnosti agencije su obuhvaćene akcionim planom za sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije od 2013. godine do 2018. godine, međutim, sada se sprovodi revidirana verzija koja se primenjuje od 2016. godine.

Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU. Do sada smo otvorili 17 od ukupno 35 poglavlja. Među prvim poglavljima su ona, kako da kažem i najzahtevnija, najobimnija, a to su Poglavlja 23. i 24. U okviru Poglavlja 23. je i obuhvaćena borba protiv korupcije. Iz tog razloga mi je posebno drago jer postoji veoma dobra i bliska saradnja Agencije sa Evropskom komisijom, jer je to važno za jačanje kapaciteta Agencije za borbu protiv korupcije. U ovom izveštaju su navedene brojne aktivnosti sa međunarodnim organizacijama, sa drugim državama. To su uglavnom države članice EU. Pomenula bih konferencije o korupciji u digitalnom dobu, odgovornost u jačanju transparentnosti takođe.

Posredstvom instrumenata za predpristupnu pomoć IPA fonda EU finansiran je tvining projekat – Prevencija i borba protiv korupcije koji svakako doprinosi jačanju kapaciteta Agencije u smislu stručnosti i prepoznavanja korupcije. Veoma je značajna saradnja OEBS i USAID i mislim da je dobro što je akcenat stavljen na prevenciju korupcije. Korupcija postoji kako u najrazvijenijim zemljama tako i u manje razvijenim i ova vrsta saradnje je važna zbog razmene iskustava i naravno primene dobrih primera iz prakse.

Za efikasan rad, ne samo Agencije za borbu protiv korupcije već i drugih tela iz ove oblasti od izuzetnog značaja je Zakon o zaštiti uzbunjivača o kome su kolege više govorile, koji predviđa potpunu zaštitu osoba koje prijavljuju korupciju, ohrabruju svakog pojedinca da prijavi zloupotrebe a da pri tom ne snosi posledice zbog svojih postupaka. Svi mi koji se bavimo javnim poslom u obavezi smo da Agencija borbe protiv korupcije, naravno predajemo izveštaj o svojim prihodima, o svom imovinskom stanju.

Agencija kontroliše i finansiranje političkih aktivnosti i transparentnost u radu je osnov za sprečavanje korupcije. Korupcija, kao što sam rekla, javlja se u svim zemljama na svetu, javlja se u mnogim oblastima. Na nama je da zajedno radimo na uspostavljanju jednog efikasnog sistema kontrole ali i sankcionisanja.

Mi smo doneli dobre zakonske okvire i imamo institucije koje se na profesionalan način bave ovim problemom. Reakcija države nije izostala kada je u pitanju sankcionisanje brojnih primera korupcije i to smo mogli da vidimo, zaista, poslednjih nekoliko godina.

Na kraju smatram da je ovaj izveštaj, precizan i jasan, da su obuhvaćene sve oblasti, veoma detaljno, kojima se bavi Agencija i da ga naravno treba usvojiti.