VLADAN MILOŠEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1962. godine. Po zanimanju je diplomirani inženjer poljoprivrede.

Radio je kao
Poslednji put ažurirano: 06.05.2016, 09:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 22.12.2015.

Hvala poštovana predsednice, uvažena ministarko i gospodo iz ministarstva, uvažene kolege, na početku bih da pohvalim ovaj zakon koji smo čekali već duže vremena. Pohvalio bih ga zato, pre svega, što su u izradi ovog zakona imali priliku da o njemu daju mišljenje i veliki broj udruženja poljoprivrednika i stručnjaci iz naše zemlje. Mislim da je to veoma dobro i kvalitetno urađeno. Smatram da se ovim zakonom uvodi red u izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup. Obrazložiću to.
Opštine su do sada fušerile u izdavanju zemljišta, pa onda su gledali te bolje parcele da izdaju, ovo ostalo nije se stavljalo u program, i to zemljište koje je manje kvalitetno nije se ni davalo u zakon. Ovim zakonom opštinama to neće biti omogućeno i ona će morati da svo zemljište popišu i daju ga u zakon.
Takođe, ovim zakonom je predviđeno da se zemljište koje u prethodne tri godine nije davano u zakup sada može izdati, dati na korišćenje pravnim i fizičkim licima na period od pet godina, što će posebno imati uticaja u opštinama koje se nalaze južno od Save i Dunava, a evo zašto?
U mojoj opštini Vladimirci, 702 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, izdaje se samo 200 hektara, zašto? Zato što ovo ostalo zemljište nije kvalitetno. To je kiselo zemljište, teško za obradu, prinosi su mnogo manji, a ulaganja mnogo veća da bi se došlo do tih prinosa. Prinosi su možda duplo manji, nego u Vojvodini, a troškovi duplo veći i ljudi nisu imali mogućnosti da em plate zakup, em duplo plate troškove proizvodnje i onda gde su onda? Ovim zakonom biće omogućeno da oni lepo to zemljište obrade i svi će biti zadovoljni, veća će biti proizvodnja.
Takođe, ove parcele nisu u velikim kompleksima kao u Vojvodini. To su parcele uglavnom od tri do pet hektara, i to još više poskupljuje proizvodnju. Takođe je dobra stvar da se broj hektara veže za broj grla. Na ovaj način podstičemo stočarsku proizvodnju. Mi svi znamo da je stočarska proizvodnja u Srbiji na najnižim granama u zadnjih 50 ili možda 100 godina. Mislim da se na ovaj način ta proizvodnja stimuliše i čini mi se da se prepušta inicijativa malim gazdinstvima.
Recimo, kod mene u opštini, prosečan posed je tri hektara i 35 ari. Ti ljudi se bave uglavnom stočarstvom i veoma su vredni, dosta rade, dosta ulažu. Mislim da je ovo jedan mali podstrek da oni još više ulažu u proizvodnju.
Što se tiče prodaje zemljišta, jasno su utvrđeni kriterijumi i ko može da kupi to zemljište, a što se tiče prodaje zemljišta strancima, ljudi, to nismo mi potpisali, a međunarodni sporazumi moraju da se poštuju i ne razumem ljude koji sada kritikuju to, a pre samo nekoliko godina su oni napravili takav sporazum i sada nas kritikuju što samo poštujemo međunarodne sporazume. Ne razumem u čemu je tu problem. To su uradili sporazum sa odloženim dejstvom. Neko je tada prikupio lovorike, znate mi smo potpisali SSP, a sada se vi snalazite kako znate i umete.
Još nešto, nisam čuo da su se poljoprivrednici južno od Save i Dunava bunili protiv ovog zakona. Zašto nisu? Zato što je zakon dobar za njih, dobar za poljoprivrednike u centralnoj Srbiji, u zapadnoj Srbiji, u istočnoj Srbiji. Čuli ste i sami koliko se tog zemljišta izdaje. To nije problem u opštini Vladimirci, nego je to problem u svim opštinama južno od Save i Dunava. Samo je u Vojvodini jagma za poljoprivrednim zemljištem.
Znamo svi koliko je tog poljoprivrednog zemljišta korišćeno na nedozvoljen način. Ljudi su koristili zemljište… Konkretno, u Vladimircima, 134 hektara najplodnije zemlje. Ljudi su koristili sedam ili osam godina. Dinar jedan nisu platili opštini Vladimirci. Još su se toliko osmelili pa su to zemljište oni davali u zakup, uzimali od ljudi silne pare, a protiv tih ljudi su sada podnete krivične prijave.
Ne bih ja baš mnogo da dužim, jer ima još ljudi koji bi nešto rekli posle mene, već bih samo pohvalio Upravu za državno i poljoprivredno zemljište koja fantastično radi svoj posao. To su mladi ljudi, stručni ljudi. Svaka im čast, uz Mariju Tomić i celo to njeno društvo. Svaka im čast. Nisam video požrtvovaniju službu u državnoj upravi. Svaka im čast. Naravno, za ovaj zakon ću glasati sa obe ruke. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.11.2015.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, mislim da je ovde tema Predlog zakona o jakim alkoholnim pićima. Jedno od takvih pića je i rakija. Mislim da ovaj zakon veoma jasno i nedvosmisleno govori o kvalitetima, zaštiti, poreklu itd. jednu veoma bitnu stvar, da će rakija moći i od sada, kao i do sada, na isti način da se proizvodi, da neće biti zabranjeno malim proizvođačima da za svoje potrebe proizvode dovoljno rakije. Mislim da se sva ova rasprava vodi da bi se zamaglila ta istina. Prema tome, ne vidim potrebu za daljom raspravom oko toga da li treba da bude naziv zakona o jakim alkoholnim pićima ili o nečem drugom. Mislim da je ovde sve jasno i da ne treba i dalje nastavljati da se priča o koje kakvim besmislicama. Hvala vam.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.10.2015.

Ja ću samo ovde da raščistimo jednu stvar. Očigledno je da svi imamo mišljenje da treba podsticati gajenje šuma. Pa Vlada to i sada radi preko Ministarstva poljoprivrede i Uprave za šume. I sada se dele sadnice drveta za ljude koji hoće da sade, da li to polu, zavisno od predela u kojem se šuma gaji, i sada to može da se ostvari preko Ministarstva poljoprivrede i Uprave za šume. Prema tome, tu nema spora. Očigledno je da je ovo sve u zakonu navedeno. Prema tome, ne vidim čemu sada ovolika rasprava oko nečega što postoji već u zakonu i zbog čega svo ovo nadgovaranje.
Ja mislim da je o ovome trebalo razmišljati, tj. o šumama u prethodnom periodu, kada su uništavane stotine hektara šuma. Niko se onda nije javljao da kaže – ljudi, hajde da zaštitimo to. Sada smo svi postali odjednom dušebrižnici, molim te, da li ćemo saditi ili ne. Pa evo, postoji u zakonu, već se to radi, ljudi. Izađite malo na teren, sade se topolove šume. U mojoj opštini se sade topolove šume. Na Tari se sade četinari. Znači, zavisno od predela gde se sadi uzimaju se sadnice koje odgovaraju tom podneblju. Prema tome, ljudi, ne vidim potrebu oko čega mi više raspravljamo. Hvala vam.