Hvala poštovana predsednice, uvažena ministarko i gospodo iz ministarstva, uvažene kolege, na početku bih da pohvalim ovaj zakon koji smo čekali već duže vremena. Pohvalio bih ga zato, pre svega, što su u izradi ovog zakona imali priliku da o njemu daju mišljenje i veliki broj udruženja poljoprivrednika i stručnjaci iz naše zemlje. Mislim da je to veoma dobro i kvalitetno urađeno. Smatram da se ovim zakonom uvodi red u izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup. Obrazložiću to.
Opštine su do sada fušerile u izdavanju zemljišta, pa onda su gledali te bolje parcele da izdaju, ovo ostalo nije se stavljalo u program, i to zemljište koje je manje kvalitetno nije se ni davalo u zakon. Ovim zakonom opštinama to neće biti omogućeno i ona će morati da svo zemljište popišu i daju ga u zakon.
Takođe, ovim zakonom je predviđeno da se zemljište koje u prethodne tri godine nije davano u zakup sada može izdati, dati na korišćenje pravnim i fizičkim licima na period od pet godina, što će posebno imati uticaja u opštinama koje se nalaze južno od Save i Dunava, a evo zašto?
U mojoj opštini Vladimirci, 702 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, izdaje se samo 200 hektara, zašto? Zato što ovo ostalo zemljište nije kvalitetno. To je kiselo zemljište, teško za obradu, prinosi su mnogo manji, a ulaganja mnogo veća da bi se došlo do tih prinosa. Prinosi su možda duplo manji, nego u Vojvodini, a troškovi duplo veći i ljudi nisu imali mogućnosti da em plate zakup, em duplo plate troškove proizvodnje i onda gde su onda? Ovim zakonom biće omogućeno da oni lepo to zemljište obrade i svi će biti zadovoljni, veća će biti proizvodnja.
Takođe, ove parcele nisu u velikim kompleksima kao u Vojvodini. To su parcele uglavnom od tri do pet hektara, i to još više poskupljuje proizvodnju. Takođe je dobra stvar da se broj hektara veže za broj grla. Na ovaj način podstičemo stočarsku proizvodnju. Mi svi znamo da je stočarska proizvodnja u Srbiji na najnižim granama u zadnjih 50 ili možda 100 godina. Mislim da se na ovaj način ta proizvodnja stimuliše i čini mi se da se prepušta inicijativa malim gazdinstvima.
Recimo, kod mene u opštini, prosečan posed je tri hektara i 35 ari. Ti ljudi se bave uglavnom stočarstvom i veoma su vredni, dosta rade, dosta ulažu. Mislim da je ovo jedan mali podstrek da oni još više ulažu u proizvodnju.
Što se tiče prodaje zemljišta, jasno su utvrđeni kriterijumi i ko može da kupi to zemljište, a što se tiče prodaje zemljišta strancima, ljudi, to nismo mi potpisali, a međunarodni sporazumi moraju da se poštuju i ne razumem ljude koji sada kritikuju to, a pre samo nekoliko godina su oni napravili takav sporazum i sada nas kritikuju što samo poštujemo međunarodne sporazume. Ne razumem u čemu je tu problem. To su uradili sporazum sa odloženim dejstvom. Neko je tada prikupio lovorike, znate mi smo potpisali SSP, a sada se vi snalazite kako znate i umete.
Još nešto, nisam čuo da su se poljoprivrednici južno od Save i Dunava bunili protiv ovog zakona. Zašto nisu? Zato što je zakon dobar za njih, dobar za poljoprivrednike u centralnoj Srbiji, u zapadnoj Srbiji, u istočnoj Srbiji. Čuli ste i sami koliko se tog zemljišta izdaje. To nije problem u opštini Vladimirci, nego je to problem u svim opštinama južno od Save i Dunava. Samo je u Vojvodini jagma za poljoprivrednim zemljištem.
Znamo svi koliko je tog poljoprivrednog zemljišta korišćeno na nedozvoljen način. Ljudi su koristili zemljište… Konkretno, u Vladimircima, 134 hektara najplodnije zemlje. Ljudi su koristili sedam ili osam godina. Dinar jedan nisu platili opštini Vladimirci. Još su se toliko osmelili pa su to zemljište oni davali u zakup, uzimali od ljudi silne pare, a protiv tih ljudi su sada podnete krivične prijave.
Ne bih ja baš mnogo da dužim, jer ima još ljudi koji bi nešto rekli posle mene, već bih samo pohvalio Upravu za državno i poljoprivredno zemljište koja fantastično radi svoj posao. To su mladi ljudi, stručni ljudi. Svaka im čast, uz Mariju Tomić i celo to njeno društvo. Svaka im čast. Nisam video požrtvovaniju službu u državnoj upravi. Svaka im čast. Naravno, za ovaj zakon ću glasati sa obe ruke. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, mislim da je ovde tema Predlog zakona o jakim alkoholnim pićima. Jedno od takvih pića je i rakija. Mislim da ovaj zakon veoma jasno i nedvosmisleno govori o kvalitetima, zaštiti, poreklu itd. jednu veoma bitnu stvar, da će rakija moći i od sada, kao i do sada, na isti način da se proizvodi, da neće biti zabranjeno malim proizvođačima da za svoje potrebe proizvode dovoljno rakije. Mislim da se sva ova rasprava vodi da bi se zamaglila ta istina. Prema tome, ne vidim potrebu za daljom raspravom oko toga da li treba da bude naziv zakona o jakim alkoholnim pićima ili o nečem drugom. Mislim da je ovde sve jasno i da ne treba i dalje nastavljati da se priča o koje kakvim besmislicama. Hvala vam.

Ja ću samo ovde da raščistimo jednu stvar. Očigledno je da svi imamo mišljenje da treba podsticati gajenje šuma. Pa Vlada to i sada radi preko Ministarstva poljoprivrede i Uprave za šume. I sada se dele sadnice drveta za ljude koji hoće da sade, da li to polu, zavisno od predela u kojem se šuma gaji, i sada to može da se ostvari preko Ministarstva poljoprivrede i Uprave za šume. Prema tome, tu nema spora. Očigledno je da je ovo sve u zakonu navedeno. Prema tome, ne vidim čemu sada ovolika rasprava oko nečega što postoji već u zakonu i zbog čega svo ovo nadgovaranje.
Ja mislim da je o ovome trebalo razmišljati, tj. o šumama u prethodnom periodu, kada su uništavane stotine hektara šuma. Niko se onda nije javljao da kaže – ljudi, hajde da zaštitimo to. Sada smo svi postali odjednom dušebrižnici, molim te, da li ćemo saditi ili ne. Pa evo, postoji u zakonu, već se to radi, ljudi. Izađite malo na teren, sade se topolove šume. U mojoj opštini se sade topolove šume. Na Tari se sade četinari. Znači, zavisno od predela gde se sadi uzimaju se sadnice koje odgovaraju tom podneblju. Prema tome, ljudi, ne vidim potrebu oko čega mi više raspravljamo. Hvala vam.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, gospodine Marinkoviću, uvažena ministarko sa predstavnicima ministarstva, vi dobro znate da ja nisam neki laskavac, ali prvi put moram da priznam da ste uradili jedan dobar zakon. Starim zakonom šume nisu bile zaštićene. Ovoga puta, uzeli ste u zaštitu i šume koje nisu bile pod nadzorom šumskih uprava itd. Zašto kažem ovo?
Navešću vam jedan primer. Na teritoriji opštine Vladimirci, uspešnom privatizacijom koja je sprovedena 2004. godine, kombinati su prešli u ruke ljudi koji su na gazdovanje dobili i šume. Oni su šumu u površini od 117 hektara isekli u ploče, bez ikakve osude, bez ikakve, i pored raznih prijava, nikakvih intervencija u tom pravcu nije bilo. Mislim da ovaj zakon omogućuje da se reaguje na vreme i da se ovakve stvari spreče.
Tačno je da ovaj zakon najviše doprinosi zaštiti šuma, jer desetine hiljada hektara su bile nezaštićene. Ali, omogućava i druge stvari – zaštitu zagađivanja šuma, promet drveta, i to je jako bitna stvar. Evo, po selima se javljaju ljudi koji se bave samo tim. Nigde doznake, nigde čekića na drvetu, bez ikakvog papira. Država od toga nije ubirala ništa. Sada imamo priliku da i lokalne samouprave dobiju deo sredstava, što reče Milija Miletić, da, ako ništa drugo, za popravku bar tih pristupnih puteva šumama.
Nadam se da ćete smoći snage da ovaj zakon sprovedete u potpunosti u delo. Ne znam da li imate dovoljno stručnih kadrova? Pretpostavljam da vam toga nedostaje, jer mi se čini da sam jutros čuo da negde oko osam inspektora samo nedostaje. Verovatno će vam sada ovom podelom na okruge trebati i više šumara i više šumarskih inženjera.
Mislim da ćemo na dobar način ovim zakonom učiniti da povećamo površine pod šumama i da zaštitimo šume od daljeg propadanja. A što se tiče bio-obnovljivih izvora energije, ne možemo sada ići na to da se svi šumski ostaci sklanjaju iz šuma. To mora da ostane u šumi. Šuma mora nečim da se hrani, tako da ne treba previše na to računati, već na sadnju novih zasada šume, brzorastućih zasada i mislim da je to pravi put da se obezbede obnovljivi izvori energije.
Vrlo rado ću podržati ovaj zakon, punim srcem i nadam se da će on biti ispoštovan do kraja. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospodo iz Ministarstva, poštovani poslanici, sama činjenica da se ovoliki broj poslanika javio za reč, govori koliki je značaj ove teme i koliki su potencijali turizma u Republici Srbiji.

Mislim da donošenje ovog zakona pruža veliku šansu malim opštinama koje nisu do sada bile aktivne u ovoj oblasti, posebno u smislu obuka i pružanja subvencija.

Moja opština Vladimirci poseduje velike potencijale iz oblasti turizma. Ovde mislim na reku Savu koja teče kroz našu opštinu u dužini od 29 kilometara, zatim manastir Kaona iz 14. veka, lovni turizam, termalne vode, Vukošačka bara, itd. Ovo nije šansa samo za Vladimirce, već i za opštine Mačvanskog okruga, pre svega za Mali Zvornik, Bogatić, Ljuboviju, Loznicu, Koceljevu, Šabac, Krupanj.

Mislim da se ovim zakonom poseban akcenat daje obukama, ali i pomoći ministarstva opštinama sa malim budžetima, kroz finansijsku pomoć. Upravo, ova dva činioca su bila prepreka da se pokrene turizam u malim sredinama bez iskustva u turizmu. Veliku šansu turizmu u Srbiji pruža i lovni turizam koji nije dovoljno iskorišćen. Veliki broj lovaca iz Italije, Nemačke i ostalih zemalja EU su veoma zainteresovani za gostovanje u našim društvima.

Ovim zakonom dat je veći značaj lovnom turizmu, a posebno tu mislim na lovno-turističke objekte koji nisu dovoljno iskorišćeni u našoj zemlji. Veliki broj tih objekata uz mala ulaganja mogu se dovesti u dobro stanje. Ovo govorim iz ličnog iskustva jer 80-ih godina veliki broj lovaca iz Italije, Nemačke, Danske itd. su dolazili u posetu našem lovačkom društvu u Vladimirce. Verujte, te posete su u stanju da ožive mala mesta, kao što su moji Vladimirci. Zato vas molim, ako vam se obrate ljudi iz malih opština da im pomognete ako uđu u ove tokove da turizam u svojim sredinama podignu na mnogo veći nivo. Hvala vam.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, uvaženi gosti, drage kolege, smatram da ovaj amandman treba odbiti, prvo zbog toga što piše – briše se, bez predloga drugog. Drugo, mnogo sam se konsultovao oko ovog zakona sa pripadnicima Službe unutrašnjih poslova i video sam da je otprilike njihov stav da je ovo neki optimum i za odlazak u penziju i sa brojem godina staža i sa brojem godina starosti. Ako ti ljudi sa iskustvom tako misle, mislim da je ovo prava mera i ne vidim razloga zašto bi nešto drugo radili. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, ja sam za to da se ovaj amandman odbije. Reći ću vam razloge za to.
Mislim da kada se nešto na brzinu radi, kao što se radilo 2000-ih godine, to naročito osete zaposleni i radnici u tim preduzećima. Evo vam jedan primer za to. Najbolji primer za to su moji Vladimirci u kojima su nestale preko noći firme, koje su preko noći privatizovane i preko noći nestajale. U toj uspešnoj privatizaciji 2000-ih godina, u Vladimircima je ostalo bez posla oko 1500 radnika. Mislim da ste u pravu kada ste tražili određeni rok da se ove privatizacije što uspešnije sprovedu, jer kako naš narod kaže – što je brzo, to je kuso. Mislim da ste potpuno u pravu i zato ne možemo podržati ovaj amandman. Hvala vam.

Ja sam pažljivo slušao kolegu i pažljivo sam sinoć čitao ovaj njegov amandman. Možda bih se i složio sa njim da se ovaj amandman odnosi i na ostale poljoprivredne krajeve u Srbiji. Mislim da je veoma nerealno jednom području davati, a ostalim područjima…

Pažljivo sam pročitao amandman i odnosi se na to da Zlatiborskom okrugu treba dodeliti 80 miliona naknadno za poljoprivredu, pošto u tom nisu spomenuti ni ostali regioni kao što je Mačvanski okrug, kao što je bilo koji drugi okrug.

Smatram da sva sredstva treba ravnomerno deliti, a ne samo u jedan region. Razumem ja kolegu da se svako bori za svoj kraj, ali kako se on bori za Zlatiborski okrug, tako se i mi borimo za Mačvanski okrug, tako da ne možemo prihvatiti ovaj amandman. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko i ostali članovi Vlade, sama činjenica da je jedan ovakav zakon došao u skupštinsku proceduru daje nadu svim proizvođačima, pa i nama samima da će nešto novo da se desi u našoj poljoprivredi.
Svi znamo da je poljoprivreda Srbije ruinirana i dovedena na najniže moguće grane. Ko je za to kriv, to neka procene sami građani, a na nama je da učinimo šta možemo.
Mislim da jedan ovakav zakon može popraviti situaciju u našoj poljoprivredi, pogotovo što u ovom trenutku možda i najviše odgovara našim poljoprivrednicima koji su ostali bez sredstava za rad. Znamo da je poljoprivredna mehanizacija maksimalno zastarela. Još jedna stvar je dobra kod ovog zakona, što se donosi na vreme. Nismo čekali zadnji trenutak, pa kada dođemo u situaciju da počinje prolećna setva ne znamo šta ćemo i kuda ćemo.
Na ovaj način finansiranja poljoprivredne proizvodnje izbeći će se situacija u kojoj se sada trenutno nalazi skoro četvrtina poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Srbije. O čemu se radi? Ti poljoprivrednici su uzimali kredite zbog poplava, zbog grada, suše i nisu uspeli te kredite da vrate i oni su stavljeni u pasivan status. Sada ovim zakonom poljoprivrednici će imati priliku da na neki drugi način obezbede sredstva za proizvodnju, a u čitav sistem su uključena i osiguravajuća društva. Država subvencioniše sa 40% to osiguranje. Mislim da je to dobra stvar za naše poljoprivrednike. Neće strepeti da li će sutra njegovo gazdinstvo otići u pasivu kao što su ova gazdinstva koja su već u pasivnom statusu, a mislim da bi morali da nađemo način da i ta domaćinstva vratimo iz pasivnog statusa u aktivan status i na bilo koji način da im pomognemo.
Takođe, dobra stvar u ovome svemu je što smo uključili i prerađivače poljoprivrednih proizvoda. Čini mi se da smo pokušali da shvatimo koliko nam nedostaju zemljoradničke zadruge. Nekada su ovo sve te zadruge pokrivale. Na teritoriji opštine Vladimirci bilo je devet zadruga. Nijedan poljoprivrednik nije morao da razmišlja da li će imati novaca za setvu. Ode, potpiše ugovor u zadruzi, podigne sredstva za proizvodnju i kada se završi ciklus proizvodnje, ta sredstva isplati zadruzi, a ono što mu je ostalo koristi za svoje potrebe.
Mislim da ćete u narednom periodu razmisliti o formiranju zadruga i donošenju zakona o zadrugarstvu. Mislim da će on još više, uz ovaj zakon, popraviti situaciju u poljoprivrednoj proizvodnji, pogotovo biljnoj proizvodnji na teritoriji Republike Srbije.
Takođe, ima bih još jedan predlog. Kao što smo u ovom slučaju obezbedili poverioca, hajde da obezbedimo tako i naše poljoprivrednike koji daju svoju robu i na neki način finansiraju velike trgovinske lance. Oni im tu robu isplaćuju za šest meseci ili, kao što je slučaj sa „Šabačkom mlekarom“, ne isplate im ni za nekoliko godina, a ti iznosi su milionski. Zamislite jednog proizvođača mleka, kojem se duguje za dve-tri godine unazad, koji treba da naplati negde oko dva-tri miliona. Takvih je dosta na teritoriji moje opštine Vladimirci, a da ne pričam u celoj Mačvi itd. Predlažem da i te naše proizvođače na neki način obezbedimo ili založnom izjavom ili već na neki drugi način, ali da ih obezbedimo.
Što se tiče Zakona o zaštiti ribljeg fonda, mislim da je odličan, ali ovde nije problem u zakonu, ovde je problem u sprovođenju zakona. Neko je malopre pominjao ribočuvare. Ne mogu ribočuvari da zaštite riblji fond. Recimo, na teritoriji opštine Vladimirci, po našoj teritoriji reka Sava teče 29 kilometara. Tim područjem gazduje, čini mi se, „Kolubara vode“ iz Valjeva, koje je udaljeno od Vladimiraca 70 kilometara. Tamo ribočuvarske službe gotovo i nema. Jedini ko pokušava na neki način to da zaštiti, to su malo ovi pecaroši, ali oni ljudi nemaju nikakvu snagu da nešto učine da zaštite to.
Verujte, to tamo na tom delu Save više nije ribo-krađa, to je kriminal većih razmera. Ljudi su nabavili motore velike snage i ne može im niko ništa. Naši alasi više nemaju razloga da spuštaju mreže u Savu, a plaćaju 110 hiljada dozvole. Oni više nemaju radi čega, sem da operu mreže, a o pecarošima i da ne pričam.
Zato vas molim da prilikom sprovođenja ovog zakona, zakon je dobar, dobre su i kaznene odredbe, dobro je sve, ali hajde da ga sprovedemo do kraja u delo. U ovo se mora uključiti i Ministarstvo unutrašnjih poslova, ne samo udruženja pecaroša, ne samo ribočuvarska služba, nego mora i MUP veliki deo posla da pokloni zaštiti ribljeg fonda na teritoriji Republike Srbije. Hvala vam.

Neću dugo. Samo bih pozvao predlagače ovog amandmana da se pojave u mojim Vladimircima, koje je prethodni zakon zavio u crno svojom dobrom privatizacijom i gde su nestale firme poput „DP Jedinstvo Vladimirci“, „Posavotamnave“, „Veterinaske stanice 7. juli“ i da ne nabrajam sve, pa bih voleo tim radnicima, a ima ih oko hiljadu i po, da obrazložite vaše amandmane. Rado ću vas ugostiti u mojim Vladimircima. Hvala vam.

Samo ću kratko reći o amandmanu. Ovaj zakon treba usvojiti sa amandmanom Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu, telekomunikaciju. Ne vidim nikakvu potrebu da ponovo usvajamo ovaj amandman o kome sada pričamo.
Takođe podržavam osnivanje Kancelarije za otklanjanje posledica poplava. Zašto? Godine 2010. država je opredelila za opštinu Vladimirce određena sredstva za koja nikada nismo ustanovili kolika su, a još manje smo mogli ustanovimo gde su potrošena ta sredstva i nikada niko nije odgovarao zbog toga, niti je iko ikada vršio uvid u to gde su sredstva potrošena a ona su bila isključivo opredeljena za sređivanje vodotokova i otklanjanje posledica poplava.
Zbog svega toga ja podržavam ovaj zakon i osnivanje ove kancelarije, a naravno ovaj amandman ne vidim nikakvu potrebu da se o njemu više raspravlja. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, uvažene kolege, dolazim iz jedne male opštine koja se zove Vladimirci i nalazi se između Šapca i Obrenovca, koja je takođe bila ugrožena ovim poplavama. Pogotovo treba da znate da reka Sava protiče mojom opštinom 29 km.
U tom delu je izgrađen nasip koji je srušen u dužini od 500 metara. Kompletan ovaj zakon se zasniva na tesnoj saradnji Kancelarije za pomoć i obnovu u poplavljenim područjima i lokalne samouprave. Ovde se sada javlja problem. Pojedine lokalne samouprave se nisu najbolje snašle ili nisu imale kapacitete, ili iz bilo kojeg drugog razloga nisu uradile poslove koje je trebalo uraditi do određenog roka. Na kraju ispaštali su građani.
Takav je slučaj sa opštinom Vladimirci. Mi smo takođe pogođeni ovim poplavama, naravno što nije uništila poplava, uništio je grad, ali smo i jedina opština u okruženju koja nije dobila seme za presejavanje zbog neažurne dokumentacije. Ne želim da licitiram ko je kriv, ali meštani Dragojevca, Proova, Beljina i ostalih sela sigurno nisu krivi zbog toga. Pošto se radi o ogromnoj površini koja je poplavljena, oko 5.000 ha, ovo nije mali problem. Nešto je zatajilo na relaciji lokalna samouprava – nadležno ministarstvo. Da se ovakve stvari ne bi ponavljale mora postojati sistem kontrole koji bi bio dostupan svim građanima, pa ukoliko negde zataji da građani imaju kome da se požale i učinjena greška mogla da se otkloni.
Ovo govorim zato što na teritoriji opštine Vladimirci najgore je prošla poljoprivreda, ali isto tako i putna infrastruktura, elektro mreža, ali i stambeni i ekonomski objekti u sklopu poljoprivrednih gazdinstava. Zato pozivam predstavnike Vlade da posete Vladimirce i sami se uvere u stepen štete koji je naša opština pretrpela. U Vladimircima nije moglo da se vidi ni u sredstvima informisanja, jer opštinsko rukovodstvo u tom trenutku nije najbolje reagovalo, i nije uspelo da zainteresuje javnost za našu nesreću.
Ovom prilikom bih želeo da se zahvalim gospodinu ministru Velimiru Iliću, koji je došao, video naš deo nesreće i uputio nam pomoć od 40.000 komada crepa i ostalim poslanicima koji su u skladu sa svojim mogućnostima pomogli da prebrodimo ovu krizu. Hvala vam.