Hvala.

Evo, čitam ovaj amandman. verujem i da je podnosilac imao jednu plemenitu ideju, to je jako lepo, ali kada tako kažete – hajde da isplatimo ljudima u Ministarstvu odbrane, u policiji, pa ajmo sada i vaspitačicama, ajmo ovima, sve je to super, to je humano, to je jako lepo, samo se pitamo – a odakle? Odakle da se to isplati?

Verujem da svako ko domaćinski posluje, pa čak i u svojoj kući, bez obzira možda kad mu dete traži džeparac, ako nemate, ne možete da mu date. Mi bi svi zaista voleli da svako ovde ima veća primanja i da mu damo platu. Pre neki dan je premijer, između ostalog, rekao da mi imamo trenutno skoro milion i 800 hiljada penzionera. Pa, svakom da ste za jedan evro povećali penziju, to je mesečno milion i 800 hiljada evra izdvajanja za to povećanje. To je 21 milion i 600 hiljada evra na godišnjem nivou. Pa, to treba da se zaradi. To mora da se zaradi.

Ne možemo više da se rukovodimo time – e, povećaćemo zato što je to bio koalicioni dogovor. Inače, to ne pričam napamet, nego je to Radovan Jelašić rekao. Nedavno je dao intervju u „NIN-u“ i kada vas je pitao 2008. godine – na osnovu čega mislite da povećate 10% plate i penzije i sve ono što ste radili, oni su mu rekli – ćuti, to je na osnovu koalicionog dogovora. Vi ste tako funkcionisali i ekonomiju vodili na osnovu koalicionog dogovora, a mi vodimo na osnovu nekih realnih izvora i na osnovu toga možemo ljudima da damo onoliko koliko zaista možemo i da se opružimo. Lepo kaže narodna poslovica – može čovek da se opruži koliko je dug.

Mi bi zaista voleli svima da damo s obzirom da ljudi zaista teško žive, ali ja mislim da ljudi shvataju da smo negde krenuli napred i da ljudima dajemo nešto što je iz realnih izvora, a verujem da će doći i dan kada će i Ministarstvo odbrane i policija i svi imati mnogo veća primanja nego danas. Na kraju krajeva, ono što je neko uprskao, vezano za vojne penzionere, danas se to ispravlja, jer ti ljudi dobijaju i, na kraju krajeva, biće im ispunjeno ono što im je bilo još davno obećano, u nečije drugo vreme, da će primiti uvećanje vojnih penzija. Evo, danas ćemo im to nekako isplatiti. Ali, znate, i za to valja pribaviti novac i to valja zaraditi. Mislim da o tome najpre moramo da vodimo računa.

Hvala.

Hvala gospodine Bečiću. Član 106. i član 107. Ovde zameram vama zato što ste možda reagovali kod prethodnog govornika kada nije trebalo, a kada je trebalo niste reagovali i to vam sada strašno zameram jer vređati dostojanstvo kompletnog parlamenta, vređati dostojanstvo ovog naroda i ove države ovakvim izmišljanjem i lažnom brigom o prosvetnim radnicima onih koji su mirne duše gledali kako „Razvojna banka Vojvodine“ na onakav način propada, onih koji su upropastili privredu ove zemlje, koji su imali preduzeća u restrukturiranju i samo su ih držali da bi kupovali glasove birača, onih koji su nas upropastili, oni danas imaju hrabrosti da pričaju o prosvetnim radnicima. Ovo je njihova prosveta. Ovo je škola u njihovo vreme. Ovakve su nam škole ostavili.
Trebalo je da reagujete zato što ovako neko da vređa dostojanstvo čitave države i svih nas ovde zaista nema nikakvog smisla i ja vas molim da ubuduće to radite zato što zaista nema nikakvog smisla da oni koji su dobrovoljno učestvovali u pljački ove države danas vode ovako lažnu brigu o prosvetnim radnicima. Hvala vam.

Hvala, gospodine Bečiću.
Opet reklamiram povredu Poslovnika član 107. – uvreda dostojanstva ne samo ovog parlamenta, nego čitave države.
Molim vas da obratite pažnju, jer neko ovo naziva milostinjom. Ne može milostinja da bude ako dajete nešto od nečega što ste zaradili, što je iz realnog izvora. Milostinja je kada se zajmite negde u inostranstvu, pa onda kupujete ljude zato što mislite da su ljudi roba i da glasaju za vas. To je milostinja. To je poniženje prosvetnih radnika.
Molim vas, ovo je njihova škola. U ovakvim uslovima su radili naši prosvetni radnici u njihovo vreme. Pogledajte na šta toalet liči u 21. veku i oni su našli da ovde…
(Narodni poslanik Jovan Marković dobacuje s mesta.)

Molim vas da reagujete u buduće, gospodine Bečiću, nema niko pravo ovako da vređa dostojanstvo naroda i države. Ovo je bila sramota. Ovo je sramota zato što su u 21. veku ovako radili naši prosvetni radnici i treba da se stide.

Hvala predsedavajući.
Znate, svašta smo čuli danas ovde, međutim, ono što ste vi gospodine Vujoviću izneli je jedan zaista zastrašujući podatak, a to je da, čini mi se, 2011. godine mi smo u administraciji kao država povećali za 10% plate, a recimo prosveti samo 3%. To je najbolji pokazatelj kako je neko mislio na naše prosvetne radnike, pošto danas imamo salve žalopojke na njihov težak život. On jeste težak, to je zastrašujuće težak život, ali zahvaljujući vama, jer ste im upropastili svaku budućnost i normalan rad.
Znate, danas slušamo ovde i kritiku kako ljudi u agencijama nekakvim, recimo, pa ste spomenuli Agenciju za borbu protiv korupcije, imaju visoke plate. Slažem se, ali gomila tih agencija ste vi izmisli, a kada im se pomene plata svim tim nezavisnim telima, pa prvi skočite ovde da branite da im ostanu ista primanja.
Setite se šta je bilo za Zaštitnika građana kada mu je neko pomenuo primanja. Prvi ste skočili da branite toliko primanje. Danas kritikujete ovu vlast zato što pokušava prosvetnim radnicima da da platu, odnosno jednokratnu pomoć, kako se to zove.
Prosto ne mogu da verujem koje je to licemerje. Vi koji ste naduvali administraciju do eksplodiranja i zaduživali zemlju po nenormalnim kamatama od 7,5%, vi danas nama pričate kako je ovo milostinja. Ovo nije milostinja, ovo je nešto što smo mi zaradili.
Ne može milostinja da bude kada date nekome kad nešto zaradite. Milostinja je ono što ste vi činili, zaduživali ste državu da biste kupovali glasove i prosvetnih radnika i ljudi u zdravstvu, itd. Tim zaduživanjem upropastili ste nas sve. Zato to danas vraćamo.
Neko se smejao ovde, pa kaže – jao, samo vam je privredni rast 0,9%. Pa, koliki je bio kod vas? Pa, 0,9% znači da smo mi nešto proizveli, neka novostvorena vrednost je stvorena, negde nešto izvozimo, negde nešto radi, neko prima platu, negde je smanjena neka nezaposlenost. To kod vas nije bio slučaj nikada. Mi smo imali zastrašujuće negativan trend. Mi smo u vaše vreme doživeli da monopolska preduzeća državna budu u minusu. To se nikada nije dogodilo. Mi smo imali Elektroprivredu u minusu, „Srbijašume“, „Lutrija“ u minusu. To je jedina lutrija na svetu, čini mi se, koja je bila u minusu.
Vi sada nekom pričate kako je ovo loše, kako je ovo milostinja. Šta ste vi dali prosvetnim radnicima? Videli smo kakve smo škole imali. Dobro nam deca na panjevima nisu sedela. E, mi sad hoćemo da obnovimo škole zato što želimo da uložimo u prosvetu. Želimo da taj prosvetni radnik bude poštovan. Želimo da učitelj bude persona, da mu se deca dive, a ne kao što smo imali u vašem periodu zaista jednu degradaciju prosvete gde je moglo da dođe učenik, sin nekog bogatog tajkuna i da dođe i da išamara profesora i to smo imali. Izvinite, ovde mora da se poštuje profesor. Možda je to retrogradno. Znate, ja svog učitelja i nastavnika kad me popreko pogleda, nisam smeo ni da pisnem, a danas deca kako se ponašaju prema tim prosvetnim radnicima, zahvaljujući toj degradaciji koju ste vi uveli, to je zaista strašno. E, mi hoćemo da promenimo taj sistem. Učitelj mora da vam bude drugi roditelj i da poštujemo te ljude.
Kažete da je milostinja, ne znam, univerzitetskim profesorima što se daje plata. Pa, mi želimo da pokažemo tim ljudima neko poštovanje, što im povećavamo za 2.000, koliko će im se povećati plata, odnosno primanja.
Vi često kritikujete danas razne diplome, pa i ja to mogu da vam kritikujem, ali sve te fakultete privatne, što bih ja nazvao, izvinite, džigi bau fakultetima, pa to ste im vi davali licencu. Pa, vi ste ti koji ste uveli degradaciju u naše visoko školstvo, zato što ste mogli da odete na neki fakultet za popodne i da to završite za, ne znam, godinu, dve. To je vaš proizvod. To nije proizvod sadašnje vlasti. Mi konačno uvodimo neki red. Sad se može objektivno nekim izmenama i dopunama Zakona o visokoškolskom obrazovanju, ako ništa, zna se kriterijum šta je fakultet, što u vaše vreme nije bilo tako.
Zaista vas molim, kad vi kažete - to je malo što je neko dao, pa, zađite malo u vaš džep, pa dajte vi. Pošto sam čitao sinoć neverovatne komentare na portalima, pa kaže – jao, 250 dinara je nekom povećana penzija, pa to je, kaže, za jednu pljeskavicu sa prilozima. Vi ni to niste dali tim ljudima. Ti ljudi koji će primiti tih 250 dinara više, govorim o penzionerima, oni nisu imali nikakvo povećanje, nije im se ni sada uzimalo, ali ovde se izbegava jedna neverovatna stvar da se kaže, a to je da ste nam vi ostavili da 61% penzionera u ovoj zemlji prima ispod 25.000 dinara i nije vas sramota da vi nekome nešto danas pridikujete. To je vaša zaostavština.
Mi danas isplaćujemo penzije iz realnih izvora zato što nemamo penzione fondove, jer ste ih opljačkali, jer ste ih upropastili, jer ste ih uništili. Mi danas iz realnih izvora trudimo se da podignemo ekonomiju koliko možemo, ali nećemo da zadužujemo zemlju, nećemo po cenu da nas i smene sa vlasti. Ako se narodu to ne sviđa, neka glasa na izborima protiv nas, ali da zadužujemo državu, da uništavamo zemlju kao što ste vi to radili, mi to nećemo da radimo. Nije nam vlast tako slatka.
Izvinjavam se, ako vi mislite da neko vodi računa samo o svom rejtingu, pa koji bi to premijer nekome smanjivao penziju? Pa, to je krajnje nepopopularan potez. Što vi to niste uradili, nego ste podizali penzije iz nerealnih izvora tako što ste nas zaduživali, da biste kupovali naklonost birača? E, mi to nećemo da radimo, po cenu i da padnemo sa vlasti, ali izvinite, hoćemo zdravu zemlju, na zdravim osnovama i zdrave finansije. Zato naravno da ovako nešto podržavam, zato što je ovo pokazatelj da smo negde nešto uspeli da imamo od nečega da izdvojimo zato što smo to zaradili, za razliku od vas koji za sve vreme vaše vladavine niste ništa zaradili, apsolutno ništa. Sećam se vašeg ministra svojevremeno, kada je davao izjave u novinama, radi se o gospodinu Đeliću, koji je rekao jednom prilikom, dobro se to sećam, kaže – uzeli smo fantastičan kredit, imaćemo da pokrijemo plate i penzije.
To je bilo vaša ekonomska logika, a Bogu hvala da se više nikada neće događati. Zaista želimo da ova zemlja krene napred.
Molim ljude, znam da im je teško, za razliku od vas zađem među narod. Nisu ljudi ovim zadovoljni, nisu, zato što je ovo zaista nešto što ne može da im pokrije osnovne potrebe, ali razume narod, nije narod ni glup ni lud. Shvata gde smo i shvata da je ovo ipak nečiji trud i da smo ovo nečim zaradili, a nismo zadužili državu. To je ono što je glavno.
Ja vas molim da vi nama objasnite, upravo ovo što sam vas pitao – kako ste uspeli da naša javna preduzeća, odnosno monopolska preduzeća dovedete do minusa? To samo može ekonomski genije da uradi, niko drugi. Zašto ste, recimo, godišnje trošili po 300, 400 miliona evra na preduzeća u restrukturiranju? Eto, možda su mogla da budu i plate i penzije da ne pričam o korupciji koja je bila jezivih razmera. Izvinite, našem ni jednom ministru ne pada na pamet da dobija subvenciju od države da pravi vinograde, a to su vaši neki ljudi radili.
Molim ove ljude ovde, moje kolege iz SNS, da budu ponosni što će danas da glasaju za nešto što pokazuje da je zemlja krenula napred, a gospodi preko puta mogu samo da poručim da ljubomora nije zdrava stvar. Znam koliko je teško kada nemate rezultat, a pokušavate da prikažete da neko ko ima rezultat ne ume dobro da radi. To jako teško ide i mislim da narod to i ne kako dobro shvata. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Znate, kad ovaj amandman gledam, postavljam sebi pitanje – crvenite li vi ljudi? Imate li vi malo sramote u vama? Ja vas moram da pitam zašto?

Kažete da su juče Ujedinjeni Arapski Emirati glasali u UNESKO. A šta su radile SAD, Velika Britanija, Francuska, sve države EU, ako hoćete, samo da se tu ograničimo, većina zemalja EU, gde ste vi pristajali na jednostranu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine, da biste imali čime da mašete u kampanji, a tim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji sada kritikujete, sahranili ste naše seljake? Zaista ste ih sahranili zato što ste liberalizovali uvoz poljoprivrednih proizvoda i, naravno, omogućili da se donese ovakva odredba vezano za prodaju zemljišta strancima. I vi danas pričate i potpisujete peticije protiv toga, vi koji ste za to glasali jer vam je bilo važno da imate nešto s čim biste izašli u kampanju 2008. godine, na osnovu čega ste dobili izbore.

Pa, što tada niste Božidara Đelića kritikovali, kad je ono pero nosi tamo i potpisivao taj sporazum? Kako vas nije sramota? Gde ste tada bili, gospodine Veselinoviću, da kažete Đeliću – nemoj to da potpisuješ? Bilo vam je bitno zato što ste na taj način kupovali birače. Kako vas nije sramota? Danas tražite od nas da mi poništavamo međunarodni sporazum i to na koji ste vi pristali da ga jednostrano primenjujemo. Znači, toliko su vas uvažavali ovi iz EU…

… da nisu čak želeli ni da primenjuju to sa vama, nego ste vi pristali na jednostranu primenu zato što ste se ponašali kao poltroni najgori. I vi danas nekom nešto kažete! Pa zaista, ima li ovo više ikakvog smisla?

Ja molim, naravno, Vladu Republike Srbije da nikako ne prihvati ovaj amandman. Naravno, postoji Zakon o poljoprivrednom zemljištu i naravno da tako nešto ne može da se proda. Nadam se da će Vlada Republike Srbije jedan sraman sporazum, koji su oni na takav način potpisali, uspeti da pronađe neko najbolje rešenje da se zaštite nacionalni interesi, ali ono u šta su nas oni uvalili zaista danas je teško ispraviti. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Naravno, član 106. Morali ste da obratite pažnju, jer govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Malo pre smo slušali obrazlaganje amandmana koje nije imalo veze sa amandmanom. Ko god je ovde mogao da čuje reč jednu jedinu o samom amandmanu, koji je podnosilac obrazlagao, nije rekao.

Zamolio bih vas da neko ne zloupotrebljava ovu skupštinsku govornicu za svoje političke stavove. Čuli smo ovde gomilu nekih opštih mesta, navodno pruženi su dokazi. Nikakv dokaz nismo čuli. To je lepo ovako za medije da nekoga citira, da eventualno zabeleži, pa na ju tjubu da postavi, ali zaista bih vas zamolio da vodite računa o visokom domu i da se ovakve stvari više ne dopuštaju.

Ja moram da priznam da, kada sam ovo čitao, za šta se zalažu u obrazloženju ovog amandmana, ja sam mislio da se neko šali, zaista, ali vidim da su oni to čak obrazlagali. Inače, moram da priznam, amandman gospode iz SDS koji se takođe odnosi na ovaj član, donekle ima smisla, oni makar ljudi traže pravnu zaštitu, pa se stavi pravna zaštita.

Vlada je dala neki svoj kontra argument, ali ovde dotična gospoda koja su sada ovo obrazlagala, traže da se potpuno izbriše zaštita ulagača. To je potpuno neverovatno, da ne postoji nikakva sigurnost za ulagača i njegovo ulaganje.

Ja ne mogu da verujem, možda su oni navikli, jer tu je postojao jedan sistem, posebno u Beogradu. Recimo, dođe firma „Kempinski“ i hoće da otvori hotel, a oni dođu pa izmišljaju kako će biti ugrožene ptice na velikom Ratnom ostrvu, pa da moraju da se podignu nekakve kule i suštinski traže procenat i naravno da ljudi nemaju nikakvu pravnu sigurnost da ulažu i odustaju.

Jedna takva firma ode iz Beograda, to je sve rađeno u njihovo vreme ili recimo, ljudi dođu i ulože novac onako kako je to zakon nalagao, a onda oni promene zakon u međuvremenu, pa ljudima traže dodatne procente i to je tako funkcionisalo, nije postojala ni pravna ni bilo koja druga zaštita.

Sada imamo konačno ogoljen sistem kakav bi možda volela stranka koja ovakav amandman podnosi, da nema nikakve zaštite za ulagača. Ovo je zaista nešto nečuveno, ali neka ostane za istoriju za građane, neka ovo čuju, znači da gospoda iz stranke koja su ovaj amandman podneli, oni zahtevaju da ne postoji nikakva zaštita za bilo kog ulagača, da li strani ili domaći, nema veze, ali jednostavno da ne postoji nikakva zaštita za te ljude.

To zaista nigde u belom svetu nema, ali je to neko želeo ovde u Srbiji da proturi. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Razumem uvaženog kolegu koji je ovo podneo i kažem, taj amandman njihov donekle ima smisla, traži se pravna zaštita, mada ne može samo sve da se svede na pravnu zaštitu. Prosto, mora to da bude daleko šire, ali je bitno da imate tu vrstu razumevanja.

Međutim, drago mi je da ste vi gospodine Sertiću sada obrazložili upravo da bar na carini neće biti takvih eventualnih zloupotreba koje bi mogle da dođu, međutim, mi ovde moramo da shvatimo ljudi neke stvari gde se sve nalazi trenutno, a i gde se mi trenutno nalazimo, pošto nama se stalno ovde priča kako bi država trebala da podstakne, ne znam, proizvodnju negde.

Ljudi, samoupravni socijalizam je umro, to više ne postoji. Ja bih možda voleo da se mi vratimo u taj period, pa kao što vi kažete da radi mašinska industrija, elektronska industrija, ali to je danas ne konkurentno, prosto, ne možete da sa tim izađete na neko svetsko tržište jer ne možete da proizvedete takav kvalitet kao što to može, recimo, da uradi neka nemačka kompanija.

U ovakvoj situaciji zaista kad gotovo nigde više nema kapitala, nema ni ulaganja u Evropi, to je veliki problem, vi morate da se borite na svaki mogući način da privučete nekog investitora stranog da dođe kod vas, to je naša jedina šansa.

Naravno da treba da pomognete domaćem proizvođaču, ali mi ih nemamo više, mi smo upropastili našu privredu i svakog proizvođača nenormalnim nametima, korupcijom, jezivom privatizacijom koju smo ovde proizvodili. Nažalost, to je bio period kada je vaša opcija vladala.

Sada smo tu gde jesmo i dolazimo u situaciju da se bukvalno borimo za svaku fabriku koja ovde dođe. Danas je najveći patriotizam obezbediti nekome radno mesto. Ne postoji veći patriotizam danas nego obezbediti radno mesto. To možete jedino ako negde date neke i olakšice ili omogućite nekome da ovde dođe inače drugačije ne postoji.

Ako vi hoćete, ako se zalažete da može da se vrati samoupravni socijalizam pa da država podstiče proizvodnju fabrike ili već ne znam šta, u redu, to kandidujte na izborima, ali nisam siguran da u situaciji globalnoj i u ovim svetskim tokovima koji su trenutno da to može da prođe. Prosto, onda nemojte se zalagati da uđete u EU. U EU takav model na postoji. Znači, ne postoji mogućnost da imate takav vid privrede, čak se traži da gotovo svuda država svuda izađe iz privrede.

Prema tome, ovde je sprovođen jedan jeziv neoliberalni kapitalizam koji nas je doveo do ovde gde smo i sada je situacija takva kakva jeste, šta da radimo, borimo se za svakog investitora i u skladu sa tim onda naravno je i ovakav zakon,a sigurno je da je možda onakav model bolji ili prihvatljiviji širim narodnim masama. Međutim, jednostavno to je danas nešto što je neodrživo i gotovo nemoguće, a i naša privreda, objektivni da budemo, nije konkurentna sa velikim privredama u Evropi. Hvala.

Hvala.

(Vladimir Pavićević, sa mesta: Replika.)

Nadam se da ćete mi vratiti vreme.

Ne mogu da razumem zašto bi neko brisao kriterijume za ulaganje. Potpuno mi je to nejasno. Posebno ako se ovde u tački 6) naglašava referenca i kredibilitet ulagača. Ne znam po kojim referencama i kredibilitetu je država dala subvencije za nekakve vinograde.

Jutros smo, gospodine Arsiću, pričali o izvesnoj firmi koja je u Novom Bečeju, zove se „Gardi“, je li tako? Trebalo je da gradi dom za decu ometenu u razvoju. Naravno, novac je nestao, a nikada takav dom nije izgrađen. Znate šta je tu problematično? Što ista ta firma, kada pogledate u APR-u njene bilanse jasno vam je da je ta firma suštinski služila za ispumpavanje para građana Vojvodine. Zato što je ta firma u Novom Sadu, za vreme njihove vlasti, dobila da gradi 11 vrtića i nikada, čini mi se, nisu ih napravili. Ogroman novac je dat. Pogledajte samo bilans. Oni nemaju gotovo nikakav neto dobitak. Imaju novac koji im dolazi od poslovanja ogroman, a neto dobitak gotovo nikakav, čak na kraju potpuno propadaju i dolaze do jednog zaposlenog.

Takvim ljudima, bez ikakve reference i kredibiliteta neko je davao naš novac. Zapravo, takve firme su služile da se ispumpava novac, u ovom konkretnom slučaju građana Vojvodine.

Znate šta je najgore? Čitao sam malo o toj firmi. Pa, između ostalog, vlasnik te firme kaže, baš oko doma za decu ometenu u razvoju, pa kaže – nije nikakav problem, novac je kod mene ali mi niko nije tražio da ga vratim nazad. Možete da zamislite onda na šta liči takvo poslovanje i šta su oni nama ovde radili.

Tako da mi nije jasno zašto bi neko izbrisao stavku vezano za referencu i kredibilitet ulagača? Pa, ja mislim da je to nešto što je apsolutno poželjno. Bogu hvala da država uvodi tu neki red. Jer, zaista, ne mogu firme sa tašna-mašna sistemom da dolaze ovde i da nam uzimaju novac i da ko zna gde taj novac završi a da se nikada ništa ne izgradi. To vreme davanja subvencija nekredibilnim firmama za vinograde nadam se da je prošlo. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Pa, gospodine Sertiću moram da priznam, neću se ni sa vama u potpunosti složiti, verovatno ni sa većim delom svoje poslaničke grupe. Znači, ovde govorimo u svoje lično ime, znači, kao Vladimir Đukanović, ne kao SNS niti to izražavam kao stav.

Ne slažem se sa ovom vrstom demagogije koja se ovde prosipa. Mi moramo konačno da se opredelimo jesmo li mi društvo, a inače gospoda koja predlažu ovaj amandman su nam zaveli takav neoliberalni kapitalizam ovde da sada odjednom su postali velike drugarice i drugovi.

Doveli su zemlju do potpunog haosa, gde se vi bukvalno borite da dovedete nekog investitora, a sad nam se traži da mi uslovimo investitora koliko će ljudi da se zaposli gde. Pa to nema nigde. Pa nama je valjda cilj da taj investitor ako dođe i ako mu da podsticaj da on proširi svoju proizvodnju, pa će onda naravno i zaposliti dodatne ljude, a ne da ga ja uslovljavam da on mora žene ili određenu kategoriju lica da zapošljava. Pa čovek zapošljava onoliko ljudi kolika mu je ekonomska računica, valjda je to neka logika. A kamo lepe sreće da proširi svoju proizvodnju pa da zaposli mnogo više ljudi, to bi bilo super.

Ali vi danas, u celoj Evropi, u celom svetu imate krizu, odnosno veliki problem da dovučete investitora. Ovde se od nas traži da mi nekog uslovljavamo kako će on da posluje. Pa dajte, opredelite se, ajde sad, recimo i da se ovo usvoji, i mi damo podsticaj da se zaposli određen broj ljudi koji se ovde traži, iz ovog amandmana. Hoćemo svake godine onda za te ljude da dajemo onda novac iz budžeta, da im dajemo plate? Pa izvinite, onda je to samoupravni socijalizam, onda to nije privatna kompanija.

Nemojmo da se igramo zaista sa ovim stvarima. Ja znam da je ovo lepo i potpuno je fino da neko sluša u kampanji nekoj, ili da vodi marketing na ovakav način, ali izvinite, mora se narodu reći istina. I ne mogu oni koji su sprovodili pljačkašku privatizaciju i koji su nam potpuno privredu uništili sad, odjednom, i koji su na kraju krajeva donosili onakav Zakon o radu, da je poslodavac mogao da izbaci čoveka kad god hoće na ulicu, sad odjednom da nam vode demagošku jednu priču i da pričaju ljudima kako se oni zalažu ne znam za zapošljavanje određene kategorije ljudi, itd.

Jednostavno, shvatite ljudi, to je prosto privreda. Čovek zapošljava onoliko ljudi kolika mu je ekonomska računica. Izvinite što je to tako, na kraju krajeva, vi ste nas doveli i vi ste srušili neki sistem koji je možda nekada nekome valjao. Danas, vraćati se na tako nešto, izvinite nema nigde u Evropi. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Član 107. Znate, ja bih vas zamolio, prosto niste obratili pažnju, mi ovde imamo čoveka koji se lažno predstavlja i on tvrdi da je on POKRET.
Ja ne znam da je ta opcija ikada izašla na neke izbore, ali ne možemo da obmanjujemo javnost i da dopuštamo da se neko predstavlja lažno ovde i da sebe predstavlja nekakvim pokretom, još da kaže – Mi smo podneli ne znam šta. Ko to oni? Ovde vidimo individuu koja pod tim imenom nikada nije izašla na izbore i ja nemam pojma da je došlo do nekih promena.
Molim vas u buduće, upravo da se ne bi obmanjivala javnost, da reagujete i da opomenete poslanika da krši Poslovnik. Hvala vam.