Hvala.
Donekle mogu da se složiti sa gospodinom Bradićem, ali znate, sada odjednom se traži da imamo javne servise po regionima, a ovamo se kuka ako RTS uvede taksu. Sad ne mogu da razumem zašta su ljudi prekoputa? Ako uvodite javni servis na regionalnom nivou, pa taj javni servis mora da se finansira od nečega, neko mora da plati to. Platiće građani. Onda recite ljudima da ste za neku vrstu pretplate prema tom regionalnom javnom servisu, pa eventualno onda da razgovaramo, ako niste za to. Ja ne znam kako mislite da finansirate? Nećete valjda iz budžeta? Poenta je da se država povuče iz medija. Ne razumem uopšte šta je kritika.
Drugo, ako već govorimo o RTS, pa pretpostavljam da može da se otvori, a i ima čini mi se regionalni neki centar u Nišu. Na kraju krajeva u eri digitalne televizije, pa možete da napravite situaciju da potpuno drugačiji program i koncipirate za taj region. Naravno, potrebno je da osavremenite samu televiziju. Imate danas CNN, na primer, koji u različitim delovima sveta pušta potpuno različite programe. Možete RTS u eri digitalne televizije, digitalnog signala da osavremenite da, na primer, u Nišu tačno za taj region pušta određenu vrstu programa kako bi se građani mogli informisati, a recimo potpuno nešto različito da bude u Beogradu, a da imate jedinstveni program na primer informativni dnevnik itd. Znači, to sve može da se, ako hoćete da napredujete i da imate jedan kvalitetni javni servis, to može da se napravi.
Samo vam kažem, ako već apelujete da osnivamo regionalne javne servise, kažite ko će to da finansira. To je ključno pitanje zato što, ne mislite valjda da će ponovo iz budžeta neko da daje pare? Prema tome, razmislite o tome pre nego što iznesete takvu ideju. Nemam ništa protiv, ali mora da se obezbedi onda finansiranje takvog jednog javnog servisa na regionalnom nivou. Hvala.

Lično ako me pitate, znači govorim strogo u lično ime, ja nisam pristalica RT Vojvodine kao javnog servisa, pristalica sam samo RT Srbije kao javnog servisa.

A da ovo ostalo prosto bude na tržištu, ali tako je kako je, imamo sada javni servis, međutim, spomenuli ste finansiranje. Pa, RT Vojvodina traži taksu isto kao RTS. Znači, traži taksu da građani AP Vojvodina plate to. Prema tome, sada postavljam pitanje, recite nam da otvorimo 20 regionalnih javnih servisa kao što ima ideja ovde, kako to da se finansira. Ne postoji drugi način nego da građani finansiraju. Da li će to biti iz budžeta, lokalnog, opštinskog kako god ili će biti kroz pretplatu ili kroz taksu, ali to mora tako da opstane, ne postoji drugi vid, a bez para to ne može da živi.
Prema tome, samo sam o tome govorio i zato je malo bez veze da prosipamo raznorazne demagogije, ali u svakom slučaju poštujem ideju. Jesam pristalica da svaki region ima adekvatno informisanje, međutim tolike godine ste nam u nazad pričali ako je nešto najbolje da se sve privatizuje. E, sada kada smo došli do toga da se država povuče, da idemo u privatizaciju, sad odjednom to ne valja. Sad odjednom žalimo novinare, žalimo urednike, ne znam koga. Pa, čekajte ljudi vi ste nam sve vreme govorili da je nešto najbolje na svetu privatizovati. Otkud sada ta promena mišljenja i takav neverovatan marksistički pristup medijskom tržištu. Meni je to potpun neshvatljivo. Ili ste nas onda 12 godina žestoko lagali i obmanjivali, ili ste sada odjednom dobili napad marksizma, šta god da je, ali u svakom slučaju ovo više ne pije vodu, tržište određuje uslove u medijima i to je tako. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Ne razumem, a mislim da je kolega Rističević to jako lepo obrazložio, zašto neko želi da ugasi TANJUG?
Kad bismo stvarno prihvatili ovo „briše se“, TANJUG već od kad, od prekosutra, kad već, prestao bi da postoji, iako mogu da se složim jednim delom diskusije uvaženih kolega koji su rekli da je trebalo da se TANJUG pripremi, slažem se, ali očigledno nisu to uradili.
Međutim, gospodine Tasovac, stvarno bih voleo da nam kažete, radi se o jednoj veoma važnoj državnoj agenciji, najvažnijoj možda, kada dođe do same privatizacije nemoguće je da država ostane u potpunosti bez nekakve agencije makar koja će pratiti rad Vlade. Mislim da je to nešto što je sasvim normalno i što svuda u svetu postoji. Interesuje me da li će možda doći, eventualno do nekog prekomponovanja, naprimer da neki deo TANJUG ili kako god, ostane u tom nekom segmentu da se prati rad Vlade i da samo u tom nekom segmentu funkcioniše, jer to zaista svuda u svetu kao tako nešto i postoji? Hvala.

Hvala.
E pa ovde se gospodine Tasovac sa vama ne bih složio, sa ovim poslednjim što ste rekli, zato što ako je neko uništavao TANJUG, to su oni uradili tako što su favorizovali baš te dve privatne agencije i subvencijama i ne znam čime od strane države i tako što su apsolutno svuda njima davali ekskluzivitet, a TANJUG su stavljali i nipodaštavali, nemojte da oni pričaju o uništavanju TANJUG, jer ako ga je neko upropastio, upropastila ga je ta vlast u kojoj je između ostalog i uvaženi kolega koji podnosi ovaj amandman, predstavlja ovde u parlamentu.
Kada govorimo Tanjugu, nažalost, on je došao do ovde i do ovakve situacije upravo zahvaljujući njima. Nemoj oni sada da plaču nad Tanjugom zato što su ga temeljno upropastili, baš zato što su favorizovali najpre jednu od tih privatnih agencija, da ne spominjem sada ovde ime, svi znamo o kome se radi. Davali su joj ekskluzivitet apsolutno u svemu, u praćenju političara, u praćenju događaja, a Tanjug je stavljen onako po strani, čisto tu da bude, reda radi da isprati događaje zato što je državna agencija. Tako su se ophodili prema tom Tanjugu i, nažalost, zbog njih je došao gde jeste, ali nadam se u neke bolje dane za tu agenciju. Na kraju krajeva, to što će biti oglašen za privatizaciju ne znači i da će se prodati. Pitanje je da li neko ima interesa da kupi, možda ima, možda nema, videćemo. Kako god, meni je žao što je Novinska agencija Tanjug tako upropašćena, tako je propala.
Vidim da se ovde sada neki zalažu da mi neke državne medije uspostavimo na način kako je to u zemljama zapadne Evrope. Bojim se kada bismo to radili, da bi nas ovde neko optužio za špijunažu, za ne znam za šta, jer ne mali broj tih medija, a posebno velikih u zemljama zapadne Evrope su u određenom sistemu za koji verujem da vi ovde ne biste nikako voleli da se nađe neki naš državni mediji. Tako da, nemojte da se pozivate baš toliko na to iskustvo. Kažem vam, nadam se za bolje dane za Tanjug i žao mi je što ovako zahvaljujući njima propao. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Uvaženi predsedavajući, dete kada nacrta konja i kaže – ovo je konj, ne znači da to jeste konj. Tako i ovi kojima su odjednom puna usta demokratije i nose predznak demokratska, ne znači da su demokrate, jer su baš u medijima najgoru diktaturu sprovodili. Možete sto puta da upotrebite reč „demokratija“, ali onaj ko to preterano upotrebljava znači da unutar sebe nema apsolutno ništa demokratski, nego pokušava tako lažno da se predstavlja.
Što se tiče samog amandmana, ako već ovde govorimo o tome, prvo da demantujem nešto što je rečeno. Nisam se založio da TANJUG nekim delom bude deo Vlade. Samo sam pitao da li se o tome razmišlja, jer sve države na svetu imaju vladinu agenciju koja prati rad vlade. Da li će biti ili neće biti, nemam pojma. Voleo bih da znam.
Što se tiče samog TANJUG-a, tu je možda najbolji primer kako su mediji ovde funkcionisali. Imali smo državnu agenciju koja je 17 godina bila u minusu, uništavana, jer je tadašnja vlast favorizovala isključivo dve privatne agencije, a ovu državnu je uništavala. Danas kada imate potpuno nezavistan rad te agencije, a to su i svetski mediji preneli, čak i svetske agencije, vi imate danas profitabilan TANJUG, koji je u plusu i koji dobro radi, a to niko od njih neće da kaže. Kažite da je u vaše vreme TANJUG bio u minusu, da je bio propala firma, a državna je agencija. Sada ovde kukate za TANJUG-om koga ste inače uništavala. Danas je TANJUG u plusu, danas TANJUG radi jako lepo. Da li će eventualno biti privatizovan, to ne znamo, videćemo od javnog poziva.
U svakom slučaju, država se povlači iz medija, pa ćemo videti kako će se to dalje nastaviti, ali zaista nema nikakvog smisla da vi nekom spočitavate priču o tome da li koristi reč demokratija ili ne, jer ste vi na vašem primeru pokazali šta znači diktatura u medijima, i to su vlasnici medija videli. Hvala.

Nažalost, demagogija se nastavlja. Naravno, ide sada kukanje za Međunarodnim radijom Srbija. Samo postavljam jedno pitanje, gospodine Bečiću, i vi ste svedok, tolike godine ste u političkom životu, a i mnoge ovde kolege – znate li vi neku kampanju koju je RS povela preko tog Međunarodnog radija recimo da se afirmišu neki naši interesi u vreme npr. dok je Boris Tadić bio predsednik države? Ili uopšte tadašnja neka vlast koja je bila oličena u partiji gde je podnosilac amandmana bio šef poslaničke grupe – šta smo mi to uopšte uradili preko te radio stanice da bismo afirmisali negde RS?
Sada vas konkretno pitam, sve njih preko puta – ko je od njih uopšte čuo da postoji ta radio stanica? Ja tvrdim da pojma nisu imali dok nije se sad dogodilo da su ljudi izašli da štrajkuju, a ovde sada odjednom ide priča kako eto gasi se radio stanica koja je, ne znam, naše interese definisala.
Postavljam pitanje – koju smo to kampanju poveli preko te radio stanice? Zaista bih voleo da mi neko odgovori pošto sada odjednom su se naprasno setili tužne sudbine radnika koji su tamo, a na njih nisu mislili apsolutno nijednom tokom svoje vlasti i nisu ni marili za tu stanicu, nije ih ni interesovala, nisu ni znali da to postoji uopšte. To je možda sada preokret. Sada su se naprasno setili, ali znate šta, o tome je trebalo ranije misliti i ja iskreno se nadam, u zavisnosti da li će doći ili neće doći do privatizacije, ako ne dođe da će ipak RS imati mnogo više sluha pa preko te radio stanice zaista afirmisati neke naše interese. Hvala.

Hvala.
Drago mi je da smo na kraju rasprave čuli zahtev jednog poslanika, doduše, koji podnosi ovaj amandman, da bi država trebalo da se meša u uređivački program privatnih medija, što je, naravno, nešto u suprotnosti sa zdravom logikom i ja, naravno, pozdravljam što se ova država uopšte ne meša u rad medija, ali vidim da bi on to jako voleo.
Što se tiče pomenute emisije, pozivam ga da pita svoje kolege koji sede tu uz njega, s obzirom da su tog investitora koji je vlasnik dve televizije, što mi se čini da je malo konflikt, ali kako god, oni doveli i rekli nam da je to najbolji mogući investitor u našim medijima, pa pitajte njega zašto je tu emisiju skinuo sa svoje programske šeme. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući. Javljam se po članu 107. – dostojanstvo parlamenta. Morali ste da reagujete, jer mi smo ovde imali javni poziv od strane uvaženog kolege poslanika ministru. Znači, poziv od strane nekoga ko je predstavnik zakonodavne vlasti predstavniku izvršne vlasti da smenjuje direktore medija koji nisu krenuli u proces privatizacije. To je nešto što je potpuno skandalozno, zato što ministar nema pravo da smenjuje direktore medija i to je nešto zaista neprimereno. Možda se to u njihovo vreme tako radilo, ali danas se, bogu hvala, više ne radi.
Spomenuti su i ti rijaliti šou programi. Pa, to je u vaše vreme uvedeno, uvažena gospodo. U ingerenciji je tih nezavisnih tela koje ste nam takođe ovde uveli, koji ne znam zašto ne reaguju, a inače su uvedeni svi ti programi zbog interesa određenih kompanija koje su imale reklamni sadržaj, koje su obilato finansirale nekadašnju vašu partiju. Pa, tada je trebalo, recimo, da primenite baš sve to vezano za te programe, koji jesu zaista pomalo neukusni, ali to je vaš plod i onoga što ste vi sejali ovde, tako da danas ovo društvo to, nažalost, mora da žanje. Hvala vam.

Naravno, član 107, uvaženi predsedavajući, jer ovaj visoki dom ne može da trpi neistine i da se ovako grubo vređa dostojanstvo parlamenta posebno kada se iznese rečenica da je predsednik Vlade rekao Dunji Mijatović da laže ili OEBS da laže. Samo je postavio pitanje da nam kaže gde to ima cenzure, a ona nikada na to nije odgovorila, tako da ti termini ne mogu da se tako upotrebljavaju da se obmanjuje javnost iz ovog visokog doma, kao što ne može gospodine Bečiću, i tu ste bili dužni da reagujete zato što ste, vi dolazite sa prostora AP Vojvodina, kada neko priča o tome ko ima lokalne funkcionere u nekim medijima, trebalo je vi gospodine Bečiću da opomenete malopređašnju govornicu i da nam kažete možda i vi, pokrajinska Vlada, koliko je sredstava izdvojila za pojedine medije i koji su to mediji?
Trideset i četiri miliona dinara narodnih para su izdvojili za svoje medije da ih finansiraju za narednu kampanju koja predstoji u pokrajini Vojvodine, ali ja sam ubeđen da im ni to neće proći, izgubiće te izbore kao što su izgubili sve do sada. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Znate, ovo je sad sve jako zanimljivo. Neko se plaši da li će neko postavljati određene direktore iz određene partije, da li će ti direktori, ne znam, sprovoditi privatizaciju. Trebalo bi možda da se uplašite, malopre sam baš pominjao slučaj u AP Vojvodini gde vi imate izdvajanja iz pokrajinskog budžeta, znači, to su narodne pare, pare građana AP Vojvodine, gde Pokrajinska vlada tačno izdvaja, mislim da je negde oko 34 miliona dinara izdvojeno za tačno određene medije koji će služiti u kampanji za pokrajinske izbore i negde oko 20-ak skoro miliona dinara je izdvojeno za određene nevladine organizacije, tipski je određeno koje nevladine organizacije će dobiti taj novac kako bi, naravno, pomogle svakako pokrajinsku kampanju gospodina Pajtića.
Zašto sve ovo govorim? Pošto ovde neko sada, vidim, roni suze nad Studijom B. Meni je zaista žao i smešno je da se vi pozivate na Studio B zato što je to bila partijska televizija vaša, gde nijedan predstavnik SNS tokom vašeg mandata nijednom nije mogao da gostuje, ali slovima i brojem – nijednom, nula. Nula puta smo mogli da gostujemo kada ste bili tamo vlast. Ta televizija, čija je zaista danas cena takva kakva jeste, ali zašto je takva cena? Pa zato što ste napravili dug od tri miliona evra za tu televiziju. Što ne kažete građanima kako ste upropastili Studio B, doveli ga do finansijskog kolapsa? Naravno, znate, neko ko hoće danas da to kupi, nije lud da uzima toliki dug sebi na grbaču. Zaposlili ste svakog svog partijskog kadra u tu televiziju. I vi danas nešto nama pričate i stavljate nam kao primedbu da li će građani, ne znam, ostati bez Studija B. Ostali su dok ste vi bili vlast, zato što smo imali čistu partijsku televiziju. Znači, takav vid partijske televizije nije viđen ni u onim Staljinovim televizijskim programima.

Zaista, morao sam ovde da reagujem zato što ovo nema više apsolutno nikakvog smisla. Nažalost, Studio B je danas ušao u tu situaciju da mora da se privatizuje zato što ste ga, nažalost, upropastili. Hvala vam.

Znate, uvaženi kolega, tu televiziju koju ste spomenuli, odakle se navodno ispira mozak, je privatna televizija. Vlasnik te televizije može da ima program kakav on smatra da je najbolji i gde vaši čak partijski kadrovi gostuju. Ova televizija, govorim o Studiju B, je televizija koja je bila servis građana Beograda, odnosno koju smo mi plaćali, kao građani Beograda, a vi ste je pretvorili u partijsku televiziju. Njen program je bio pravo ispiranje mozga građana Beograda, i to na takav način je bio program, otprilike, da li gospodin Božović je ujutru doručkovao, da li je gospodin Đilas, recimo, popodne ručao itd. i služila je isključivo za medijsko praćenje DS, a mi smo to plaćali iz našeg džepa. E, to je problem. Vi ste upropastili upravo taj kultni sadržaj Studija B, vašom programskom šemom i vašim načinom informisanja. Ono što je najvažnije, a istraživanja pokazuju, danas je Studio B daleko gledaniji nego u vašem periodu. Hvala.

Slažem se, možemo uvek da pričamo o istoriji, tj. o prošlosti, ali ja zaista mnogo više volim da pričam o budućnosti, ali kada smo već kod medija, mislim da bi bilo zaista uputno da se prisetimo, recimo akcije „Sablja“, i 11 medija je ugašeno dekretom, izbrisano gumicom.
Dakle, 11 medija je nestalo, zato što je neko mimo bilo kakvog zakona i pravnog akta te ljude, odnosno medije izbrisao.
I tada niste imali pravo nikakve žalbe, što je skandal, a to su mnogi drugi, naravno, rekli, pa čak i nevladine organizacije, na koje se često danas pozivate, tako da, ta vrsta cenzure, koja je tada postojala, a i kasnije, samo što je tada bila manifestovana onako, u onom najgorem obliku, mislim da vama ne bi služila na čast. Znate, neko ko je čak i priznao, da jeste, taj zakon je bio jako loš, makar ima hrabrosti i dostojanstveno da tako nešto iznese, za razliku od vaših ljudi koji su medije brisali, gasili, uništavali tako što im nisu davali reklame, već samo povlašćenim medijima su davali reklame, i to zato što su držali kompletan monopol u reklamnom prostoru, govorim o vašim nekim liderima, bivšim i zaista nema smisla da se vi vraćate u prošlost, jer to je jedna zaista tamna, tamna i veoma ružna prošlost ove države. Hvala.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege, slušao sam svašta danas i ja samo postavljam pitanje onima koji su nažalost kreirali medijsku sliku svih ovih godina u Srbiji, za šta ste vi ljudi? Da li ste da se mediji privatizuju, da se država povuče iz medija, ili niste za to?
Pošto ovde se vlast, odnosno Vlada kritikuje zato što će da se povuče iz medija, a onda sa druge strane imate drugu vrstu kritike, a što se povlači, tako da ja zaista više ne znam, suprotna strana zašta je, koji je njihov koncept?
Posebno mi je to važno da čujemo zato što godinama unazad ti isti mediji lokalni su uništavani od lokalnih samouprava, gde su oni vršili vlast. Bukvalno uništavani. Služili su samo za partijsko zapošljavanje. Nažalost smo došli do toga da su ti mediji postali potpuno nerentabilni i da jednostavno na tržištu ne mogu da opstanu. Znači, ako je naš put usmeren ka Evropskoj uniji.
Inače da kažem odmah na početku, ja nisam bio pristalica privatizacije medija u potpunosti i ovako nečega što smo uveli, ali je to nešto na šta smo se obavezali godinama unazad, pričali kako je to jedino ispravno rešenje, najbolje moguće i onda kad smo došli to da finalizujemo, sad odjednom smo protiv toga. Pa ne možemo tako da se ponašamo.
Sada se traži od privatnih emitera da oni recimo puštaju servisne informacije u svojim medijima. Program je proizvod, vi ste vlasnik nekog medija, pa zašto biste vi puštali nešto što vam ne donosi profit? Ja da sam vlasnik medija, mene zanima profit, jedino se tada time rukovodi i to je neka logika elementarna. U redu je, postoje određeni kodeksi koje morate da ispoštujete, ali u tim kodeksima vode računa baš ta nezavisna tela o kojima ovde slušamo hvalospeve kako sjajno rade, pa oni vode računa baš o tim kodeksima, pa ja bih voleo i pozivam ih da konačno počnu nešto da rade.
Nije kriva Vlada za to, nego baš ta nezavisna tela. Evo ja ih baš pozivam da reaguju kad god uoče neku nepravilnost ili nekakvu skaradiju na našem programu da fino ta nezavisna tela podignu svoj glas i da naravno kažu šta imaju.
Ovde imamo danas čak i kritiku Vlade za uvođenje takse koju RTS planira da uvodi. Kakve veze ima Vlada sa tom taksom? Kakve veze? Vlada ne uvodi taksu, uvodi taksu RTS, Upravni odbor Radio televizije Srbije i Radio televizija Vojvodine, što uvek zaborave da kažu, s obzirom da Radio televiziju Vojvodine na neki način kontroliše pokrajinska administracija.
Vlada Republike Srbije nema nikakve veze sa tom taksom. Apsolutno nekakve veze, ali to je valjda dobro da se krene u kritiku Vlade.
Sada postavlja se pitanje – ajmo kod Radio televizije Srbije, pa jeste li vi za javne servise ili niste za javne servise? Ako ste za javne servise, pa njih finansiraju građani. Tražimo da se država povuče iz medija. Pa država ne može da finansira Radio televiziju Srbije, nego građani mora da je finansiraju, ili možda je neko od njih za gašenje Radio televizije Srbije, pa neka nam to kažu. Izaberite koncept.
Radio televizija Srbije da bi opstala ona mora da ima neka sredstva i da se finansira. Pošto nećemo da finansiramo iz budžeta pošto država mora da se povuče iz svih medija da li je tako, onda mora da se pronađe neki drugi model. Oni su pronašli model takse, zakonom je propisano da ona mora da bude najviše do 500 dinara i to je to, ili obrnuto, kažite hoćemo da ugasimo Radio televiziju Srbije. Ja mislim da je to jako loše, Radio televizija Srbije mora da postoji iz mnogo razloga, a nadam se da će njihov programski sadržaj biti daleko bolji.
Ono što ja želim da vas pitam gospodine Tasovc, to je veoma važno, to je takozvano obavezivanje budućih vlasnika medija za programski sadržaj. Znate, malopre sam baš o tome govorio. Jako je teško da vi obavežete privatnog vlasnika medija šta će on da pušta. Čovek gleda da zaradi novac. To je nešto što je sasvim prirodno.
Znate bio sam na jednom skupu u Skoplju baš gde je Savet Evrope, koji se inače stalno zalagao ovde da mi privatizujemo sve medije, baš su pričali o tome kako bi naši mediji morali da budu servisi građana, itd, a kada ih onda pitate – pa čekajte ko je lud da ulaže u tako nešto pa da bude servis građana jer gubi novac na tome; e onda nemaju nikakav odgovor.
Naravno da je problem kod privatizacije upravo taj zato što prosto jurite sa profitom. Da li je to normalno i da li se to nekome dopada? Pa ne dopada mi se, ali znate normalno je čovek hoće da zaradi niko neće da baca svoj novac. Tako da bi voleo da mi odgovorite na koji način i do koje to granice, koji je to neki limit u tom obavezivanju tog privatnog vlasnika nekog medija vezano za taj programski sadržaj?
Znate, evo recimo imaćemo sada situaciju, možda će neko kupiti Studijo B, kako ćete budućeg vlasnika Studija B da obavežete, a da njemu bude u interesu i da mu bude profitabilno i da pušta informacije vezane za grad Beograd, a važno je Beograđanima da se informišu preko nekog servisa? Bilo bi dobro da nam o tome nešto više kažete.
Ne možemo ovde da pričamo o slobodi medija, zapravo suprotna strana ne može baš toliko da priča ovde o slobodi medija, jer znate ta sloboda u njihovo vreme se odvijala na sledeći način – ako ste dovoljno bliski tadašnjoj vlasti, onda će vlasnici marketinških kuća koji drže sve reklame u ovom društvu vam dati reklamu, pa ćete moći da preživite. Ako niste bliski medijima, on je mogao slobodno da se ugasi. Posebno pisani medij je mogao slobodno da se ugasi zato što, da se ne lažemo pisani mediji isključivo zavise od reklame, malo zavise od svoje prodaje, tako da su uglavnom svi bili progašeni koji nisu bili na liniji tadašnjeg vladajućeg establišmenta.
To se tako odvijalo i sa elektronskim medijima i dvojica tajkuna u medijskom prostoru, jedan je kasnije čak postao i predsednik te partije, su držali kompletan reklamni prostor i marketinški prostor u ovoj državi. I to je tako bilo. I nemoj da oni pričaju o slobodi medija, jer su upravo na taj način gušili medije, što je zaista sramno i glupo je sada da slušamo o tome.
Drugo, kada već govorite o ovdašnjoj nekakvoj cenzuri koja postoji, pa ja se izvinjavam, ali čak smo čuli jedan termin od jednog kolege – opozicione televizije. Izvinite kako mogu da postoje opozicione televizije ili pozicione televizije? To je sumanuto. Ako već govorimo o nezavisnom novinarstvu, kakve crne opozicione ili pozicione televizije?
Razumem da neko ima uređivačku politiku pa je malo bliža vlastima, neko bliži opoziciji, ali ne možemo da govorimo u toj kategoriji opozicione i pozicione, s obzirom da tako politika bi trebalo kako nam kažu preko puta, da u potpunosti izađe iz medija, tako da ne vidim nikakav strah za nekakve lokalne televizije ili lokalne radio stanice gde je opozicija, da li je tako, sadašnja opozicija, zapravo tamo u tim lokalnim sredinama vlasti gde ona obavlja tu funkciju, zato što će tržište ubuduće određivati ko se sluša i ko se gleda.
Jesmo se zalagali ceo život od 2000. godine kada ste došli na vlast, da li ste se zalagali za kapitalizam, da li ste tražili slobodno tržište, pa evo vam slobodno tržište.
Izvinite, onaj ko na tržištu pobedi, ko ima bolji program taj će da bude i gledan i slušan. Tražili ste gledajte. Samoupravni socijalizam je umro, to više ne postoji, zalagali ste se za tako nešto i to je to.
Tako da, naravno da ćemo podržati ovaj zakon, opet moram i tu gospodine Tasovac, da možda vas malo iskritikujem, nisam baš toliko pristalica ovih produženja rokova jer znate ako se jednom na nešto obavežemo, moramo to da ispunimo.
U redu, shvatam značaj i Radio Jugoslavija i TANJUG, to su naravno medijske kuće koje su veoma značajne, ali znate, ovo zaista mora da bude poslednji put.
Tako je kako je, tržište sve određuje, izvinite, izvolite na tržište i ne možemo više da produžavamo rokove. Ovo sada ćemo naravno svakako podržati, ali ovo neka zaista bude poslednji put i nadam se naravno da ćemo dobiti medijsku scenu daleko kvalitetniju jer ubuduće će naravno tržište apsolutno sve određivati, a ne partijski kadrovi koji su bili zapošljavani u prethodnom periodu i koji su bili glavni i dogovorni urednici raznih medija i na taj način su favorizovali isključivo jednu opciju pošto ovde čujemo kako posebno za Studio B neko plače, za jednu partijsku televiziju, bukvalno partijsku televiziju koja je bila sve vreme u vlasti DS u Beogradu.
Eto, toliko. Podržaćemo zakon i naravno nadamo se mnogo boljoj medijskoj slici i medijskoj sceni nego što imamo danas. Hvala.