Znate, kada neko uči, možda može i da padne, ali kada neko ne uči, on izgleda u ovoj državi dobije bespovratne subvencije za vinograde. Tako vam je to u ovoj državi.
Kada već spominjete taj nacionalsocijalistički pokret, pa te metode ste vi primenjivali dok ste bili premijer tokom akcije „Sablja“. Vi ste ljudima ukinuli pravo na advokata. Nemojte vi da o tome pričate, o tome šta znači nacionalsocijalizam. Te metode smo imali prilike da vidimo u vaše vreme, jer ste hapsili ljude mimo bilo kakve zakonske osnove. Držali ste ih u tamnicama, bez prava na advokata i to su čak i ove nevladine organizacije, koje danas trče oko vas, mogle da ustanove, od „Hjuman rajts voča“ do ne znam koga. Možda se i vi divite nekom ko je predvodio taj pokret, jer ste baš njihove metode vi primenjivali.
I, nemojte, molim vas, o stručnosti vi, jer znate, morate nekad nešto u životu i da pročitate da biste mogli nekoga da komentarišete. Izgleda da ste vi jedino uspeli da pročitate one ugovore po kojima ste dobili subvencije za vinograde koje nikada državi, naravno, niste morali da vratite. Hvala.

Da, sada smo, uvaženi predsedavajući, čuli nešto zaista fascinantno od strane dotičnog poslanika, a to je da je to mnogo dobro što je olakšao džepove građanima Srbije jer moraju da plate tu akciju „Sablja“, debelo da je plate, zato što ste hapsili ljude bez ikakvog zakonskog osnova i držali bez prava na advokata. Jedini u svetu ko je mrzeo pravnike je bio baš Hitler. Izrazito je mrzeo pravnike, a vi ste izgleda mrzeli advokate jer niste dozvoljavali niko da ima pravo na advokata čak tamo. Toliko o toj humanosti.
Znate, ja nemam baš mnogo vremena da sa vama polemišem o vinogradima, to bi možda neki drugi organi trebalo sa vama da polemišu. Što se tiče motike, ne da se ne stidim, nego se veoma ponosim. I deda, a bogami i otac i mnogi drugi su se bavili zemljoradnjom, još uvek se, bogu hvala, bave, ali nisu mogli da steknu stan na Vračaru, kao što ste vi, jer nisu mogli da dobiju nikada bespovratnu subvenciju od države, a vi ste je dobili i dobili ste posle stan na Vračaru.
Mene bi bilo sramota, a vas, nažalost, nije i zato ima ona narodna poslovica, pošto se ponosite akcijom „Sablja“, čega se pametan stidi, zaista se onaj drugi ponosi, a vi se ponosite s takvom akcijom koje se ceo svet normalan stidi. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Znate, bez obzira što se politički nikada neću slagati ni sa Vesnom Rakić Vodinelić ni sa njenim suprugom Vladimirom Vodinelićem, zaista ih uvažavam kao vrhunske pravnike, ali ja sam ubeđen da oni nikada ovakve amandmane ne bi napisali. Zaista bih vas zamolio da njih ne degradirade na ovakav način, sa ovakvim amandmanima.
Tako da ja razumem vašu potrebu, da ovo ovako sve svedete na neku politiku, ali znate ovde je potrebno malo i struka. Čini mi se da ste vi ovde najmanje struku konsultovali. Razumem, vi ćete u javnosti uvek reći ono po principu - usta moja hvalite me, mi smo se živi polomili da napravimo ovakav ili onakav zakon. Svi vaši amandmani su uglavnom da se promeni negde red reči ili da se negde stavi zarez ili tačka, retko koji amandman je zaista smislen i ima neku suštinu.
Lepo je što vi sve ovo radite, ali znate ima jedna narodna poslovica – zaludan pop i jariće krsti. Tako da vi samo nastaviti ovako. Koliko god da se vi javljate, nama je drago zato što svaki put 5% glasova nama stavite na naš konto. Hvala vam puno.

Hvala.
Znate, nikada se nije dogodilo da dođem u Skupštinu da nisam pročitao zakon, a dokaz da vi niste pročitali su upravo ovakvi amandmani, jer onaj ko je pročitao zakon i zaista se iskreno spremao ovakve amandmane nikada ne bi napisao i bilo bi ga lično sramota.
Tako da, meni je žao samo jedne stvari, a to je što zaista uvaženu profesorku Vesnu Rakić Vodinelić diskreditujete time što kažete da vam je pomagala da pišete ove amandmane. Ja mislim da ste ženu toliko postideli da je ženu zaista prava sramota što ste je uopšte uzeli u usta i verujem da će se vrlo brzo isčlaniti iz vaše stranke. Hvala puno.

Time što pokušavate meni nešto da nabacite više govori o vama i vašoj slabosti, a dokaz da ste potpuno nespremni ovde došli je upravo činjenica da od ovog visokoumnog amandmana koji ste ovde podneli niste rekli ni jednu jedinu reč u obrazloženju. To je najbolji dokaz da ne samo što ovaj zakon niste ni pročitali, nego da vas on uopšte i ne zanima. Zapravo, da vas zanima iz jednog drugog razloga, a to je da ovde pokušavate da pravite tiradu i cirkus. Ali dobro, mislim da građani Srbije to jako lepo vide. Samo nastavite ovako. Kada god se vi javite, nama rejting bar za 5% skoči. Hvala.

Hvala.
Pa, dobro. Eto, ja verujem da ste vi ovom šalom nasmejali gospodina Pavićevića kao jedinog člana vaše stranke, ali moram da priznam da mi je drago što se ovako javljate. Vi pokazujete koliko ste vi slabi i zapravo da nemate nikakav agrument osim da nekog uvredite. Verujem da vas dvojica, ovako ste vrlo aktivni na tviteru, imate jedno 50 profila sa kojih na različite načine vređate ljude, ali to je vaš problem i vaš vid političke komunikacije i vid političke borbe.
Mislim da građani Srbije to jako dobro vide i ja navijam da se vi što češće javljate, zaista navijam, jer blago vlasti sa opozicijom kao što ste vi. Hvala.

Znate kako, kada vi nekoga napadnete zaista može samo čestit čovek da se prepozna, jer od takvog kao što ste vi pohvala je dobiti napad.
Što se tiče tog straha, ne – mi želimo vas da podstaknemo da se što više javljate, jer vi ste najbolja moguća opozicija, mi želimo vas da gajimo, kako ne shvatate? Meni je drago što ste vi ovde preuzeli potpuno ulogu Demokratske stranke koje nema ovde. Valjda se i oni stide vas, ali kako god, uvaženi kolega, ja ću uvek navijati da vam se da reč, pa da pričate što više, jer građani Srbije to dobro prepoznaju i na izborima umeju da ocene. Vi ste tu gde jeste. Mi ćemo vas gajiti i uvažavati, a mi ćemo, hvala Bogu, uz ovakvu opoziciju sigurno još jedno dva mandata, brat – bratu, biti na vlasti. Hvala vam.

Šteta što, kao nekada neki mangupi, koji tako kažu, pa onda pobegnu, nije nam tu onaj ko je obrazlagao amandman, ali da li će tu biti „predsednik suda“ ili „prvostepeni sudija“ potpuno je nebitno za onoga koji priča o uvredama. Sam je koristio ovde termine – ološu, đubre, itd, a vidimo da voli drugima da to prebacuje.
No, veoma je važno, gospodine Arsiću, vezano za ovaj amandman, potpuno je nebitno da li će stajati predsednik suda ili prvostepeni sudija, posebno onima koji kažu da politička stranka, koja je na vlasti, može da opstane time što vređa opoziciju. Ja ću, naravno, 100 puta to naglasiti, ne da nikoga ne želimo da vređamo, naprotiv, ovakvu opoziciju ćemo doživotno gajiti. Hvala.

Reklamiram povredu člana 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Uvaženi predsedavajući, bili ste dužni da opomenete malopređašnjeg govornika. On je o svemu govorio osim o zakonu, i o Šariću i o ne znam čemu, poštovanju navodno zakona u tom slučaju. Možda se sa setom seća perioda kada su ljudi odlazili u zatvor tokom „Sablje“ bez prava na advokata, čak. Tako da, zaista bih zamolio da neko ko je grubo kršio ljudska prava dok je bio premijer zaista se ne poziva na ovako nešto i, naravno, vas bih zamolio da ga uvek opomenete kada ne govori o tački dnevnog reda. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajuću.
Da, slažem se i sa prethodnikom koji je lepo rekao da tada zaista kada je bila ta rasprava o Železnici u vreme Kralja Milana mnogi nisu znali ni šta je vagon, ni šta je pruga, niti bilo šta. Čini mi se da one koje vi sada podržavate takođe to nisu znali, jer da su znali ne bi ovako upropastili Železnicu kao što su je upropastili. Kamen na kamenu nije ostao u našoj Železnici.
Ono što je meni najgore kada razgovaramo o Železnici, to je neverovatna i grčevita bitka ko će da bude u administraciji naše Železnice, odnosno ko će da bude direktor ili ko će da bude na nekom mestu u jednom sistemu koji je potpuno truo i raspadnut i koji je baš kao što malopre reče kolega, takav da danas vi mnogo više putujete od Beograda do Niša vozom, nego što ste možda baš i u 19. veku putovali.
Mi smo našu Železnicu nažalost sveli upravo na to, na neki period Balkanskih ratova i to je potpuna katastrofa. Niko živ nema nikakvu želju da sedne u voz. Evo, uđite nam u vozove, to je prazno, tu žive duše nema, posebno na ovim nekim lokalnim linijama.
Iskreno se radujem što mi donosimo jedan ovakva zakon koji podiže standarde, ali da bismo mi podigli određene standarde mi prvo moramo da krenemo od nule, a to je da uredimo kako tako Železnicu, posebno u eri kada sama putnička železnica nije rentabilna gotovo nigde u svetu. Jedna Francuska koja ima fantastičnu tu mrežu nema rentabilnu putničku železnicu. Isključivo je rentabilna ova koja služi za prevoz tereta, posebno vojnih i tako dalje i zato je ona nama veoma važna.
Ovde lepo piše, i ja sam zgranut time, u obrazloženju zakona da smo mi onaj deo vezan za putnike, poslednji put zakon je donet 1974. godine. Znači, kada je otprilike donet i onaj Ustav SFRJ kojim je počelo rastakanje Jugoslavije. Tada smo poslednji put i doneli zakon koji je regulisao prava putnika, prevoz putnika i tako dalje u železnici i to dovoljno govori koliko smo vodili računa o železnici. Tako da ovo svako mora da pozdravi. Ja verujem i da u opoziciji, ne verujem da će neko glasati protiv ovog zakona zato što je ovo civilizacijski iskorak najpre i prosto šansa da se ljudi koji se voze železnicom da im se obezbedi na jedan način i prtljag i oni sami da budu obezbeđeni. Znate, mi imamo veliki problem i neretko će vam se to dogoditi da ljudi koji putuju, na primer nekom međunarodnom trasom strašno se plaše recimo, lopova u samim vagonima. Jave se tu raznorazni, dođu, opljačkaju, uzmu vam novčanik, uzmi vam sva dokumenta, sve i svašta i tu imamo strašnih problema.
Ono što mene, a vratiću se na početak, posebno iritira kod Železnice, a to je ova bitka ko će da bude u administraciji, kao da je to mnogo važnu, umesto da unapredimo sistem Železnice. Kada čitate po novinama, nadam se da to baš i nije toliko tačno, ali kada isplivavaju neki podaci, posebno u unutrašnjoj kontroli, pa kad se kaže ovaj ukrao ovoliko, ovaj goriva ovoliko. Znate, to su stravične cifre. Mi smo milione i milione evra, stotine miliona evra potrošili na sve i svašta, na lopovluk, na javašluk, na sve i svašta i zato danas imamo Železnicu ovakvu kakvu imamo. Nadam se da će ovim zakonom da se mnogo toga spreči i da će se podići standardi za samu Železnicu. Znate, neretko se ovde povede priča oko privatizacije Železnice, ne bih da ulazim u to, ali moram iskren da budem, nisam siguran ko bi to želeo da kupi na takav način kakva je sada.
Što se tiče drugog zakona vezanog za žičare, nisam neko ko upražnjava zimovanja, niti pravo da vam kažem imam novca za tako nešto, ali svakako je turizam veoma bitna grana. Mi imamo divnog potencijala međutim uvek sam se pitao, čak i ovako kad odete na dan dva ko upravlja tim žičarama. Nisam baš bio voljan da sednem u tako nešto osim kada sam primoran i pravo da vam kažem nisam se osećao bezbedno. A ovo što se sada uvodi zaista nalaže određene standarde koje mora da ima ili vlasnik žičare ili javno preduzeće koje time upravlja koje morate da ispunite.
Moram iskren da budem da vam postavi pitanje da li ste sigurni da to neko kod nas može da ispuni. Ja se nadam da može i da to zaista će neko ozbiljan ući u taj posao i naravno i naša javna preduzeća, ali su ovo zaista visoki standardi i naravno mora da bude tako. međutim, postavlja se pitanje da li zaista mi imamo kapaciteta, da li imam ljude koji su spremni da uđu u ovakav posao, a naravno da je bezbednost građana nešto što je najvažnije i u skladu sa tim potpuno podržavam donošenje ovakvog zakona koji će doprineti u mnogo čemu da se i naši turistički kapaciteti definitivno povećaju.
U svakom slučaju svako ko iole razmišlja o građanima glasaće za ova dva zakona i nadam se da će oni koji su do juče uništavali Železnicu kao termiti da će ipak podržati duboko svesni da sa našom Železnicom mnogo što šta nije u redu i da će ipak podržati nešto ovako što zaista doprinosi boljitku naše Železnice. Hvala.

Zamolio bih samo ako može malo tišine.
Nisam imao nameru uopšte da se javljam da diskutujemo, niti nameravam danas u toku dana nešto mnogo da se javljam. Znate, ovde je razlika u sistemu vrednosti, neko želi da nešto napravi od svog rada, a neko uživa u šiblju, komarcima, rastinju itd. Ali, kada govorimo o javnom interesu, znate, 2000. godine imali smo sijaset nekih državnih preduzeća koja su imala delatnost od javnog interesa, pa ste iz rasprodavali u bescenje i niste mnogo marili za javni interes onda. Baš vas je bilo briga za javni interes. Ne znam da li je u javnom interesu kada neko da bespovratni kredit za vinograde, a danas se poziva na javni interes.
Kada smo već kod toga, sigurno nije javni interes, draga gospodo, da imamo bespravnu gradnju, a u tom delu smo imali koliko hoćete bespravne radnje u periodu gde ništa niste uradili. Nije sigurno u javnom interesu da imamo prostituciju. Izvinite, svi koji živimo u Beogradu znamo šta se dole odvija i koliko je to strašno. Javni interes je da se to iskoreni. Nije u javnom interesu da dole imamo razno-razne džeparoše, secikese, šta god hoćete, lopove svih vrsta, nego je u javnom interesu da tamo ljudi budu bezbedni. Izvinite što to želimo Beograđanima da napravimo. Izvinite što vi godinama ništa niste tamo uradili. Pa makar da ste očistili da vam niko ništa ne može sada da kaže, nego naprotiv, vi ste od tog dela Beograda, koji mora da bude najlepši, deponiju, smeće ste napravili od toga. Jedino što je vaš javni interes bio tamo, to su groblje vagona, groblje brodova, komarci, zmije, rastinje, fekalije. Izvinite, ja ne želim da Beograd koji izlazi na dve reke bude takav.
Još kada smo kod javnog interesa, ja sam obavljao funkciju predsednika skupštine u jednom državnom preduzeću, koje inače po zakonu obavlja delatnost od javnog interesa. Vaša vlast je donela odluku na telefonskoj sednici Vlade, koja je noćna bila, da prodate prodajnu mrežu tog preduzeća tako što ste doneli podzakonski akt, odnosno uredbu kojom ste promenili postojeću uredbu. Toliko je vas interesovao javni interes. Vi ste podzakonskim aktima, niste čak smeli ni u Skupštinu da dođete, nego ste podzakonskim aktima menjali postojeća podzakonska akta da biste legalizovali pljačku i da nešto što je od javnog interesa prodate nekom privatniku koji je vama bio blizak i tako da sahranite i uništite to preduzeće. Nemojte vi da se pozivate na javni interes, trebalo bi da vas bude sramota. Javni interes je da ono bude dole pravi Menhetn, da ono bude divota za Beograđane, a ne da uživamo u smradu, kao što ste vi očigledno želeli da uživaju Beograđani. Hvala vam.

Evo, ja sam fasciniran kako je to gospodin Pajtić radio posebno u Fondu za kapitalna ulaganja, a mislim da su fascinirani i Borovica i oni mnogi drugi kojima je davao kredite, ali ne ulazimo sada u to, da se vratim na sam amandman.
Znate, ja sam ovde danas čuo neke neverovatne stvari od čoveka za koga sam mislio da ima neka malo modernija shvatanja. On nam je rekao da ne želi da Beograd bude kao Abu Dabi. Ja baš želim da bude Beograd kao Abu Dabi. Kamo lepe sreće da nam dođu toliki turisti i da imamo tolike univerzitete, gospodin Selaković je ovde nabrajao kakav je to univerzitetski centar i naučni centar Abu Dabi, pa kamo lepe sreće da budemo približno Abu Dabiju, a ne da imamo ono što ste nam vi ostavili dole – šiblje, komarce, žabe, zmije, itd.
Ovde je neko rekao, a opet, čini mi se da je to uvaženi kolega, kaže – to je prijatelj, premijerov prijatelj šeik. Znate, za prijateljstvo tog šeika tuku se i Obama i Putin i svi svetski lideri mnogo jačih zemalja nego što smo mi. Mi možemo da se ponosimo što je našem premijeru baš to prijatelj i što hoće da ovde uloži, pošto ste rekli jednu pogrešnu stvar, mi ne ulazimo u investiciju od 3,5 milijarde evra, jer mi nemamo para to da damo, neko drugi daje novac.
Nije to ono kao što ste vi iz našeg budžeta i od svih nas uzimali pa davali firmi koja je gradila most na Adi i čiji je direktor bio uhapšen u Sloveniji, to ste radili i kako ste na sumnjiv način pilone stavljali na isti taj most i građanima toliki novac uzeli, to ste vi radili, iz budžeta ste uzimali novac. Mi nemamo taj novac, neko drugi dolazi i ulaže, a mi ćemo dobiti nešto što je jako lepo i što će biti na ponos Beograđanima.
Ja ću vam opet reći, da ste makar deo onoga očistili dole, možda vam niko od nas ne bi smeo šta sada da kaže, ali vi ste sada protiv nečega što može da bude lepo i gde zaista možemo da se ponosimo. To je kao da ste protiv života. Ja ne znam, evo niste za „Beograd na vodi“, recite nam za šta ste onda, da li ste za ono ruglo da ostane onako dole?
Na kraju krajeva, imali ste 15 godina vlasti, u stvari od 1996. godine još i hajde da uzmemo da je bio SPO, nije ni važno, 15 godina vlasti ste imali ovde. Što niste napravili nešto u našem priobalju? Što imamo tamo ono što imamo?
Sramota je, znate, neko krene na krstarenje Dunavom, ide do Crnog mora, sramota je da stane zaista u Beogradu, jer kad vidi onu džunglu pobegne glavom bez obzira odande. Prema tome, ja jedino ne mogu da razumem da je neko baš toliko protiv svega.
U istoriji smo imali jednog političara, ako je to političar to je bio diktator. Recimo Pol Pot, taj je bio protiv svega, protiv sistema, protiv para, protiv para, tako ja gledam nekako na vas, vi ste apsolutno protiv svega što je normalno u ovom društvu i dajte ljudi opasuljite se jednom u životu, probajte da budete jednom u životu za nešto, a ne samo zato što ste opozicija da budete protiv nečega. Hvala.

Gospodine Bečiću, član 107, ali i član 109. Bili ste dužni da malopre izreknete poslaniku opomenu, jer ovo je flagrantan poziv na jednu rasnu i nacionalnu netrpeljivost, pre svega. To je prava pravcata sramota šta mi ovde slušamo, pri tom da neko bez pardona ovako laže u Skupštini, a da zaista se odnosi na jednu nacionalnu grupu, gde se navodno tvrdi da je neko tražio da se pobije 100 muslimana. Znate, bili ste dužni da takvom poslaniku izreknete opomenu.
Pozivam vas da to uradite, a sigurno da je svaki stav SNS, a posebno taj da od Beograda napravimo ekonomski jak centar, kao što je Abu Dabi, mnogo bolji, nego stav da od države uzimate kredite da biste imali vaše vinograde, i to bespovratno. Hvala vam.

Kratko ću gospodine Bečiću, pošto ovde danas ovde zaista svašta slušamo, ali neko priča o javnom interesu, o ne znam čemu. Mene samo zanima jedna stvar, pošto da se složimo javni interes mora da se poštuje apsolutno, pa me interesuje, a šta je to bilo u javnom interesu, recimo, kada se iz GSP izdvojili naplatu karata i dali jednoj privatnoj firmi tašna mašna sistem je firma bila, po bus plus sistemu koji inače nesolventan bila potpuno, a dobila je kredit posle dve godine, a imala je nula na računu. Dobila je krediti od Vojvođanske banke jedno dva i po miliona evra, iz čista mira počela da naplaćuje karte u prevozu. Napravili ste im takav ugovor da ne možete čak ni da ga raskinete, jer ako biste ga raskinuli Beograd bi bankrotirao. Interesuje me šta je tu bilo u javnom interesu?

Vraćam se, zato što je sve vezano za grad Beograd. Interesuje me šta je tu bilo u javnom interesu da gradska čistoća kupi zgradu Ineksa da bi smestila gradsku upravu i da uništite gradsku čistoću sa takvom kupovinom, deset miliona evra je potrošila za tu zgradu. Šta je tu bilo u javnom interesu?
Samo se izvinjavam, moram nešto ovde da kažem. Gadite se na reč „leks specijalis“, poseban zakon. Ne razumem, a šta je sporno u tome. Pa, niste se 1996. godine gadili na „leks specijalis“ po Gonzalesovom izveštaju da vam prizna izborni rezultat. Čak niste hteli posele krivično da gonite neke ljude nego ste seli u fotelje odmah zato što vam je na osnovu nekog izveštaja priznat izborni rezultat, što je naravno bilo u redu da vam se prizna. Ali, tada se niste gadili na „leks specijalis“.
Samo moram na kraju, gospodine Bečiću, ne možete da mi oduzimate reč, zato što pričam apsolutno u temi. Veoma je važno koliko poznaju zakon i Ustav na koji se toliko pozivaju. Imamo danas činjenicu da su tražili da Aleksandar Vučić smeni Maju Gojković. Izvinjavam se, nikada premijer u jednoj državi nije menjao predsednika parlamenta pa neće ni sada. Ovo nije diktatura, nije projekcija kako bi možda oni želeli, ovo je jedna normalna zemlja gde se predsednik menja u parlamentu. Hvala vam.