Hvala.

(Saša Radulović: Replika.)

Ja bih samo zamolio ako može da se napravi red.

(Saša Radulović: Pomenut sam imenom i prezimenom.)

(Predsedavajući: Molim vas, ako može gospodin Đukanović da govori.)

(Branka Stamenković: Samo se nas plašite i treba da se plašite!)

(Saša Radulović: To nema smisla! Premijerka poziva na dijalog, vi ne dajete repliku!)

Predsedavajući, ako možete samo vreme da mi vratite.

(Saša Radulović: Sram vas bilo sve zajedno, vas premijerka, vas gospodine Dačiću! Sram vas bilo!)

Hvala, predsedavajući.

(Saša Radulović: Sram vas bilo!)

Pratio sam ovu diskusiju i moram da konstatujem nešto.

Gospođo Brnabić, u momentu kada je uvođeno vanredno stanje, bila je strašna kritika zašto se vanredno stanje ne uvodi. A onda kad se uvelo, onda je krenula kritika - a zašto ga uvodimo, ograničavamo ljudska prava, ograničavamo slobode, itd.

Sada imate drugu situaciju. Sada kada bi trebalo da se ukine vanredno stanje, mi imamo određene političke opcije koje su protiv ukidanja vanrednog stanja. Oni bi voleli da vanredno stanje traje u nedogled, da ne bi bili izbori.

Mi imamo jedan paradoks u istoriji političkih scena u Evropi, u svetu. Imamo opoziciju koja neće da ide na izbore. Ja to zaista nikada nisam video u životu. Ovo je prvi put u istoriji da imate opoziciju koja neće da ide na izbore. Valjda je cilj svake opozicije da jedva čeka da ide na izbore, da pobedi? Pošto je ovo najgora vlast, evo, šerpe se lupaju svuda, mi smo diktatori, ovakvi smo, onakvi smo, valjda im je cilj onda da izađu na izbore, da nas pobede? Verovatno će to biti lako na nekim izborima. Pobedite nas i nikom ništa.

Ali, ovo je prvi put da imamo opoziciju koja neće izbore i koja priželjkuje vanredno stanje u Srbiji. Jer, da kažemo građanima, i tu moramo da budemo potpuno iskreni - da bi izbori bili na kraju godine, na jesen, moramo da imamo vanredno stanje do tog perioda, pošto ne postoji nijedan drugi zakonski osnov zašto bi se izbori odlagali, osim ako nemate situaciju vanrednog stanja.

Da vas podsetim - izbori se ne raspisuju ponovo. Izbori su već raspisani. A njihova procedura je prekinuta iz razloga vanrednog stanja. Ja stvarno stičem utisak ovde da neko priželjkuje epidemiju, da bi neko želeo da ovde imamo pet-šest hiljada mrtvih i da kaže - evo, Vučiću, jesmo ti mi rekli, zato izbore pomeraj za kraj godine.

Ovde ispada da tamo u Italiji, u Španiji, u onim drugim zemljama, da tamo izgleda rukovode državama kreteni, pošto su tamo uveli takav policijski čas da niste mogli na ulicu da izađete nigde. A koliko je opasan virus, reći ću vam.

Juče sam slušao podatak, u Italiji je ove godine za 40% veći mortalitet u odnosu na prethodnu godinu. I ovde neko hoće da se igra sa građanima?

Moramo da kažemo, ljudi, da smo zakazivali Skupštinu, nije problem što se tiče nas poslanika, naravno da ima kolega koji su stariji od 65 godina, ali su problem ove spremačice, daktilografkinje, ljudi koji rade u restoranu. Ti ljudi su problem, mogli bi da se zaraze. Hoćete da ih nosite na duši, možda, ako im se nešto dogodi?

Kako vas nije sramota da pričate takve gluposti? Ovde je valjda prioritetan cilj i osnovno ljudsko pravo zaštita života? I bogu hvala da je ova država zaštitila ljude. Ja vam na tome čestitam.

Moram da kažem da nikom ovo nije bilo prijatno. Kako može da vam bude prijatno da sedite kod kuće? U smislu da ne izlazite nigde danima i da imate policijski čas. Naravno da je lepo sedeti kod kuće, ko ne želi da sedi kod kuće, taj očigledno ima ulicu za kuću. Ali, znate, biti zatvoren i imati ta ograničenja, kome je to lepo? Samo ludaku je to lepo.

Ovde smo se borili za živote i to je nešto što je najvažnije. Ja sam veoma radostan kako je ova država izašla na kraj.

Znate, danas je Sveti Georgije, svima čestitam krsnu slavu. I ja slavim tu krsnu slavu. On je ubio aždaju. Mi još nismo do kraja ovu aždaju koja se zove Koronavirus, ali Bogu hvala, nadam se da ćemo u tome uspeti.

E, sad, moram nešto da kažem, pošto se očigledno zahuktava politička situacija. Ja sam ovih dana svašta doživljavao. Naravno, ne pada mi na pamet da idem da cmizdrim i da plačem, kao neki, pred kamerama, da zovem snimatelja, da mu kažem može, pa me snimaj. Ne pada mi na pamet to da činim, iako je to jezivo kada vam dođu preko tih društvenih mreža, gde imate gomilu idiota, namerno tako kažem, koji iza lažnih profila, pošto nikada nisu imali hrabrosti imenom i prezimenom da se predstave, pa vam psuju decu, pa vam prete da će vam pobiti familiju, da ćete vi završiti u Zabeli, da će vas obesiti, da će vam silovati ženu, sve sam to primao ovih dana. To je njihov rečnik.

Naravno da oni to rade ciljano i smišljeno, pošto su to ozbiljne kampanje. Video sam juče kada je napadnut sin predsednika države, Danilo Vučić. U roku od pola sata, to je bila jedna stravična kanonada po tim društvenim mrežama, širenja tog teksta, gde vidite da je sve bilo unapred spremno, kao što je i kod Đilasa bila situacija unapred spremnog scenarija, gde dolazi snimatelj, kaže može, onda se on ono isplače, malo pozove Olju Bećković itd. Onda ide po društvenim mrežama, u roku od pola sata na hiljade profila to proširi. Tačno vidite da je neko tu sve organizovao, zato što su nemoćni i ne znaju više šta da rade od besa, jer ih narod neće. I onda moraju da glume žrtvu.

Ali, to šta su oni meni slali, moram da vam kažem da me je to samo ojačalo. Vidim pišu razne krivične prijave. Pa, mene je svaka njihova krivična prijava i sve to što mi napišu, pa meni je to orden. Pa, ja sam ponosan na to, zato što se borim protiv njih, zato što se borim da takvi zlikovci više se nikada ne vrate u Srbiji na vlast, zato što su nas ogulili, zato što su nas uništili, zato što su upropastili ovu zemlju.

Ja molim naše članove, ja sam taj, pošto kažu krivična je prijava da li je, ne znam, organizovao ove baklje ili podstrekavao, ma podstrekavao sam i podstrekavam i dalje! I pozivam ljude da im se suprotstave. A, što se tiče organizovanja, nažalost, nisam, ali sam spreman da prihvatim apsolutno sve to što mi navodite i ako treba da idem da robijam za svoje ideje.

Nemam uopšte problem zato što ću im se uvek suprotstavljati, jer mi imamo za šta da se borimo. Ova država na čelu sa Aleksandrom Vučićem izgradila je na stotine kilometara puteva. Ova država bi ima 6% privredni rast u plusu da nije bilo koronavirusa. Za razliku od njih koji su imali 26% nezaposlenost, danas smo sveli na evropski nivo, odnosno čak i ispod evropskog nivoa nezaposlenost. Dolaze nam fabrike, priznati smo svuda u svetu. Negde možeš i da se zaposliš, možeš i da radiš, da imaš i neku platu. U njihovo vreme uništili su kompletan privatan sektor. Ljudi su iz privatnog sektora trčali da rade u državne firme. Danas je, Bogu hvala, obrnuti proces zato što ljudi imaju neku privrednu inicijativu, beže iz državnog sektora, idu u privatni sektor, i to je znak da se privreda oporavlja.

Mi imao razloga za šta da se borimo. Ja molim naše članove da se bore. Ne smeju nikako da pokleknu. Ja znam da su to strašni pritisci, to je jezivo izdržati, užasno je teško to izdržati, ali moramo da budemo jaki zato što imamo razloga jer branimo našu zemlju. Bukvalno branimo našu zemlju da se ovakvi tajkuni i lopovi nikada ne vrate.

Molim vas lepo, pa vi idete pred njegov stan tamo na Vračar, da ga branite, a što ga ne pitate odakle mu taj stan. Znate li koliko vredi kvadrat na Vračaru, baš tamo gde on ima taj stan? Uzgred budi rečeno, jedan moj prijatelj je jako lepo rekao - mi nemamo gde ni na Vračaru da pustimo razglas, jer gde god da pustimo biće negde njegov stan. Što ne pitate kako je za sve vreme svog gradonačelnikovanja i dok je bio ministar što ne pitamo kako je stekao tolike milijarde? Što to niko ne pita? Oni se obraćaju sirotinji sa Vračara gde je kvadrat 3.000 evra.

Znate, pošto su lagali da sam ja upalio tu baklju na krovu zgrade, ne, gospodo, upalio sam je sa svoje terase, pozivam vas kao pravi domaćin, možete da dođete kad god hoćete na kafu. Ja živim na Banjici, na 22 spratu, radničkom soliteru, od kad sam se rodio živim tamo, u tom istom stanu mojih roditelja. Za šest godina, koliko sam poslanik, ja nisam uspeo kao Đilas da steknem milijarde, nego živim u istom stanu i ne vozim ni džip BMV, niti vozim takva neka besna kola ko što oni to voze. Vozim tuarana, Folsvagena, 2014. godište.

Nemam taj problem da izađem pred svakog da mu nešto kažem. Hoću da se borim protiv njih i spreman sam svuda da im odem, gde god pozovu, pošto oni kažu mnogo su hrabri, jaki. Gde god organizujete bilo kakvu vašu sesiju, ja ću vam doći, jer vas se ne plašim, jer imam argumente za razliku od vas.

Naravno da ću uvek da upalim baklju na svojoj terasi, jer ta baklja im je toliko zasmetala, s obzirom da je ona bila simbol borbe da se takvi zlikovci više nikada ne vrate.

Još jednom ponavljam, krivičnu prijavu, šta god da me optužite, ma ja to sve prihvatam na sebe, apsolutno prihvatam na sebe i pevajući bih išao na robiju ako bi me neko osudio zato što sam se borio protiv takvih.

Na kraju, oni kažu da će nas smeniti. Ja ih pozivam da to urade na izborima, a što se tiče potencijalne smene na ulici, to mogu da sanjaju, i to im nikada nećemo dozvoliti. Ima ona narodna - sit gladnom ne veruje. Onaj što tamo na Vračaru uspe da kupi tolike stančuge i nekretnine, taj ne veruje onom gladnom, pa makar i tu na periferiji Beograda. Vi sad njih pola da pitate gde se nalazi Ripanj, gde se nalazi Zuce, oni nemaju pojma, oni nisu bre otišli da zamažu negde cipele u kampanji, a hoće da pobede na izborima. Mi, bre, svaki zaseok obiđemo, a onda oni kažu - idu njihove horde. Nije tačno idu naši aktivisti. Da, obići ćemo svakog aktivistu zato što hoćemo da pobedimo. Naravno, da hoćemo da pobedimo.

Iskren da budem, ima i kod nas mnogo toga lošeg. Možda bih se i radovao kada bi se pojavila neka opcija sa nekim ozbiljnim liderom, sa ozbiljnim programom pa da nas smeni i pobedi, ali ovi nikada, apsolutno nikada.

Moram nešto da kažem što se tiče naše stranke, hvala svim članovima, pre svega, koji su stali uz mene. Hvala i beskrajno hvala i mnogim funkcionerima, koji su stali i koji su me odbranili. Danas je i Marija Obradović ovde, ovako da kažem, hvala kolegi Aleksandru Markoviću koji je dao izjavu itd. Znam mnoge od njih i preko društvenih mreža smo se dopisivali. Hvala im na tome.

Drage kolege koji ste se sklonili u mišje rupe, a u našoj ste stranci, sram vas bilo. Ima ona replika iz „Maratonaca“: „Žao mi je što ste moji, a ne deca nekih mojih neprijatelja, jer ko je vas poznavao i pakao mu je mio. Iskreno, kakve ljude imamo negde u rukovodstvu, pojedine ljude koji su se tako sklonili, ja ih HDZ-u ne bih poželeo. To vam najiskrenije kažem. Nadam se da će ovi izbori i tu promenu, koja je preko potrebna u našoj stanci, da donesu i da imamo jednu opciju koja će se zaista boriti za srpske nacionalne interese i koja će se boriti za ovu zemlju kao što se to bori Aleksandar Vučić. Hvala.

Hvala.

Moram da priznam da nisam navikao sedeći ovako da pričam, iskreno smeta malo ovaj vizir, ali probaću.

Zamolio bih za malo tišine. Slušao sam izlaganja pažljivo i krenuo bih od tog čuvenog vanrednog stanja. Tu postoji jedna ozbiljna razlika – vanredno stanje danas i vanredno stanje koje je uvedeno tokom akcije „Sablja“, jer ono vanredno stanje je uvedeno radi političkog razračunavanja sa protivnicima, i to je bila suština tog vanrednog stanja, takođe, protivustavno uvedenog. Kažu neki što se tada Ustavni sud nije oglasio, pa nije postojao, u vreme njihove demokratije nije postojao Ustavni sud, niste imali kome da se žalite kada vam se krše neka elementarna ljudska prava. Ovo je vanredno stanje uvedeno da se ne bi širila zaraza.

Moram da priznam da sam šokiran, čitam danima raznorazne natpise u novinama, pa čak i jedna grupacija ljudi koja je juče bila ispred parlamenta, kaže – drže protest protiv tamnice. Pazite, protiv tamnice. Dragan Đilas nam kaže da smo najveći zatvor u Evropi. Izgleda da nekom smeta da sedi kod kuće. Ko izgleda ne voli da sedi kod kuće, izgleda mnogo više voli na ulici da bude, njemu je ulica kuća.

Znate šta? Jeste to strašno, moram da priznam, nije to ni malo naivno, niti lako, posebno starijim ljudima koji ne mogu nigde da izađu, ali negde nas je možda ova korona, hajde da kažem, resetovala, odnosno opametila, počeli smo vreme da provodimo na kvalitetniji, bolji način nego što smo to radili ranije, vratili smo se malo porodici, vratili smo se kući, vratili smo se nekim izvornim i normalnim vrednostima.

Na kraju krajeva, pokazano nam je, koliko god da ste moćni, da imate para ne znam koliko, niste jači od Božije volje, vrati vas Gospod na nešto što je prirodno i normalno, jer nije bilo normalno da sa toliko para možeš da se bahatiš jer ti je upravo sada pokazano da ti te pare ne vrede ništa, nego ti vredi da li si negde nešto zasadio, da li negde nešto proizveo i da li imaš da sebi priuštiš da jedeš.

Negde tu moramo da se vratimo i zato kažem da je poljoprivreda, i tu se, gospodine Nedimoviću, slažem sa vama, nešto najvažnije, jer od te hrane i tog seljaka mi živimo. Možete da imate na stotine mega marketa i svi volimo tamo da odemo, ali mega market, kada dođe ovakva situacija, vrlo lako može da se zatvori, pa budu prazni rafovi, a to imate po zapadnoj Evropi. Ako imate negde vašu bašticu ili negde da nešto zasadite i da se prehranite, to je izvanredna stvar. Ne možemo svi u gradovima da živimo, niti svi možemo da živimo u zgradama, nego neko mora i na selo da se vrati.

Mislim da je ovo veoma dobra stvar što će nam, možda, promeniti način razmišljanja, isto kao i u zdravstvu, gospodine Lončar. Mislim da Srbija može da postane ozbiljna sila sada u zdravstvu, jer je pokazala odlično kako se reaguje i ima odlično znanje. Naš sistem se pokazao veoma žilavim.

Može da priča ko šta hoće, ali mi danas pomažemo drugim zemljama. Srbija je dočekala da pomaže Italiji u materijalu vezano za zdravstvo. Mislim da mi naše znanje čak možemo i da izvozimo, u smislu zaista nekih inovacija i da tu budemo ozbiljna regionalna sila, što se tiče zdravstva.

(Vojislav Šešelj: Evo Nestorovića izvezite. )

Ne mislim kadrovski, gospodine Šešelj, mislim generalno što se tiče znanja, mislim da imamo sjajne lekare.

Znate, nama danas kada neko kaže – kakvo nam je zdravstvo, ja ću podsetiti kako je bilo u njihovo vreme. Jedanaest godina, vi me ispravite, gospodine Lončar, nisu dali ni jednu specijalizaciju. Jedanaest godina jednu specijalizaciju nisu dali. Imali smo masovni odbeg lekara, pa kažu, često sad prozivaju, pa kaže – lečimo decu preko SMS poruka. Dvanaest ili trinaest puta više dece se danas leči nego u njihovo vreme od fonda koji zdravstvo izdvaja za lečenje u inostranstvu. Dvanaest ili trinaest puta, čini mi se. Evo, vi ćete mi reći precizno.

Ima jedan drugi problem, što to niko, a ja tu kritikujem samo vlast, ne umete to da predstavite javnosti. Vi ste stalno u defanzivi, ja to ne razumem. Ljudi, i naša stranka i svi, mi smo stalno u defanzivi pred ovim lažima i mi se stalno nešto povlačimo. Gospođo Brnabić, vama je ovo kritika. Niste smeli da prihvatite kad je Aleksandar Vučić tražio da se ukine ona uredba za lažne vesti. Morali ste da prihvatite, da mu odgovorite, da kažete – ne, stajaće uredba, ima da se uhapsi svako onaj ko širi lažne vesti, svako, jer u Nemačkoj date takvu lažnu vest, da u kliničkom centru negde nema materijala, vi ste dobili robiju, a samo ovde se izlazi u susret nekakvim kvazi novinarima koji po zadatku to rade i onda kao evo da bude demokratija. Koja bre demokratija u vreme vanrednog stanja?

Znate li kakva je bila njihova demokratija u vreme vanrednog stanja? Uhapsili su novinara Dragišu Petrovića iz Kragujevca. Čovek nikad nije dobio ni rešenje što je u pritvoru, nikad nije saznao što je u pritvoru. Posle 25 dana je došao pred tužioca, on mu je rekao – vi ste slobodni. Dobio je čovek 550.000 dinara naknade.

Gradiši Katiću su dali 4.000 i nešto evra naknadu, zato što čovek je bio u pritvoru da nije imao pravo ni na advokata, nije imao pravo ni na šta. Nikad u životu nije znao što je uhapšen, ali eto tako su ih uhapsili. Gasili su medije kako im je palo na pamet. To gospodin Šešelj veoma dobro zna.

Tako je to bilo u njihovo vreme, tako su funkcionisali mediji u njihovo vreme. Niste smeli nikako da tu uredbu povučete. Ta uredba je morala da postoji, zato što ne sme niko, posebno sada, da izazova paniku. Sutra će da napišu kako masovno umiru ljudi u bolnicama. Hoćemo li i tu da kažemo – pa, nemojte, molim vas, dajte da se snebivamo? Mi smo stalno u nekoj defanzivi. To zaista više nije normalno, mora jednom da se preseče sa tim. Imaš pravo da budeš novinar, nemaš pravo da lažeš.

Znate kako je isto bilo u njihovo vreme? Šta vam napišu iz Vlade Srbije to je bio komunikej, saopštenje koje si morao da imaš u medijima i niko drugačije nije smeo da izveštava. Probaj da se drzneš da drugačije izvestiš kako ti je Vlada Srbije dala, odmah su vam gasili medije. Tako je to bilo u njihovo vreme ili su uhapsili novinara.

Prema tome, ovde postoji još jedan veoma ozbiljan problem. Za ovaj virus ne postoji lek, trenutno ne postoji lek i zato je on problematičan. Tvrdim kad se bude pronašao lek, nisam lekar, ali kad se bude pronašao lek, on će biti na nivou prehlade, ali dok ga nema nažalost stariji ljudi umiru. Ovde ljudima mora da se objasni, pošto ih neko poziva da izađu na ulicu, ovde ljudima mora da se objasni da tim izlaskom na ulicu, posebno stariji ljudi u vremenu onog najtežeg udara jedna noga vam je u grobu, a druga će se pridružiti ako vas, ne daj Bože, zakači virus. To je suština i tako je to trebalo i da se kaže.

Pogledajte, pošto inače kažu da je to tako, nije to strašno i opasno, recite to onima u Bergamu, tamo, recite onima u Brešiju, Milanu kako to nije opasno. Nisu imali gde da sahrane ljude.

Kažu – strašne su nam mere. Pogledajte u Španiji. Vi ne možete danas u Španiji da izađe još uvek na ulicu. Jel vi zaista mislite da je neko lud da uništava „Real“, „Barselonu“, „Atletiko Madrid“, itd., zato što, eto, žele ljude da drže zaključane u kućama? Jel vi zaista mislite da smo mi svi ovde kreteni, da smo mi svi ovde idioti i ludaci zato što eto želimo da uništavamo našu ekonomiju, da niko ne izlazi na ulicu? Koja bi to budala uradila? Koja budala bi to uradila na svetu?

Molim vas, nemojte slučajno za 1. maj nešto da popustite. Zaista nemojte ništa da popustite za 1. maj zato što za 1. maj ako im nije bilo tako strašno za Vaskrs mogu da se strpe i za 1. maj i da ne žderu po urancima.

Prema tome, ovde je pitanje zdravlja ljudi. Ako ćemo mi dopustimo da svako ide po urancima i da se druži i da se ljubaka i da ne znam šta radi, izvinite, onda niste ni trebali da držite nikakvo ni vanredno stanje, niti bilo šta, nego za 1. maj da se lepo svi suzdržimo od svega pa da probamo ovo da suzbijemo kako valja i naravno i posle toga da živimo sa Koronom, kao što je rekao ministar Lončar. Mislim da je to jedna od veoma važnih poruka. Moramo da se naviknemo da živimo sa Koronom. Ona je nešto što je neminovno i što će postojati još koliko još dugo.

Što se tiče lažnih vesti, zaista već više mora da se povede računa. Zašto? Zato što se ovde konstantno sada javljaju neki ljudi, pa je malopre gospodin Šešelj pominjao, i pričaju nam kako će da nam stavljaju čipove u vakcine. Oni već znaju, nije ni na tragu da ta vakcina bude izmišljena, oni već znaju da je Bil Gejts stavio čipove u vakcinu. Ovde se unosi jedna ozbiljna zabuna. Zašto? Zato što, ne kažem sada za ovu vakcinu, ali ranije sam primio vakcinu kao mali protiv Variole, primili ste vi svi, verujem, ovde takođe sličnu vakcinu. Da nije bilo vakcine znate li koliki bi pomor stanovništva bio?

Ovde su protiv vakcine za decu, ali zato ako im deca ne daj Bože dobiju meningitis ili neku sličnu bolest onda trče u naš zdravstveni sistem – zaštite mi dete zato što je obolelo. Država ti je pružila da se ti zaštitiš. Slažem se ja, ne treba ići pod obavezno jer to je svakako vaše individualno pravo, ali je takođe onda pravo države da ti kaže – pa dobro, imao si priliku da se zaštitiš pa nisi hteo, šta sada hoćeš od države da ti plaća lečenje.

Prema tome, ovde negde mora da se povede računa da takvi ne mogu zaista da više šire lažne vesti i da za to širenje lažnih vesti ti „Gugl“ lekari, Tviter lekari odgovaraju ovde, jer ovo je zaista nešto što je ozbiljno. Ovo ugrožava bezbednost stanovništva.

Ljudi, svet se menja. Apsolutno se svet menja. Sile neke koje su bile više neće biti sile i mi moramo da shvatimo gde je negde naše mesto. Vidim ovde da stalno nešto pričaju o evropskom putu. Nemam ništa protiv. Možemo mi da budemo koliko hoćemo, možemo i večito da budemo, ali EU, ljudi, posle ove krize više neće biti nikakva sila i to je svima jasno. Zna se da postoji trimovirac – SAD, Kina, Ruska Federacija. Ovo ostalo je, uz svo poštovanje, pa i te EU, ali nešto što je nebitno i mi tu moramo da budemo krajnje realni i da sagledamo gde je negde naše mesto. Da, saradnja sa mnogim zemljama članicama EU, i sa Mađarskom i sa Italijom itd, ali objektivni da budemo – zna se gde je u svetu danas moć i gde je sila i s kim bi mi trebalo da sarađujemo i ovo je odlično što sa Kinom radimo.

Još bolju saradnju moramo da imamo sa Ruskom Federacijom i takođe da se trudimo da imamo što bolje odnose sa SAD. To su tri sile gde bi Srbija trebalo da nađe negde svoje mesto.

Ne mogu da shvatim da neko uništavam aplauz lekarima. To nije normalno. Ako je smisao vaše politike čitave da lupate u šerpe u osam i pet, lupajte koliko hoćete, ali ja ću zato večeras jer ne želim da mi se vrate kriminalni, razbojnici, mafija koja je upropastila ovu državu i koja da je sada na vlasti ne bi imala 80 respiratora, ne znam da li su imali sve ukupno, ne želim da mi se takvi vrate, jer da su oni na vlasti pomor stanovništva bismo imali danas.

Zato ću baš večeras u pola devet, u 20 i 30 časova sa svoje terase, Bogu hvala, velika mi je, na glas da pustim preko svog razglasa nešto što se suprotstavlja njima i pozivam sve ljude da u 20 i 30 časova kroz jednu pravu građansku reakciju na ovu njihovu besmislicu takođe nešto slično urade. Meni je drago što taj poziv ide preko društvenih mreža. Tako da od 20 i 30 časova – stop tajkunima, stop lopovima i stop razbojnicima koji su uništili ovu zemlju. Hvala vam.

Hvala, evo, moram da se složim sa vama. Što se tiče, govorim lično u svoje ime, potpuno sam protivnik obeležavanja 1. maja kao praznika. Prvo, praznik je samo ono što je u crkvenom kalendaru, što je crvenim slovom.

Ali, posebno oko tih uranaka, to je nekada bio đurđevdanski uranak, neko da bi uništio Đurđev dan, uzeo je 1. maj i slavi te besmislene datume. Neka obeležava ko kako hoće, ali lično, prihvatam, evo, ovo što vi kažete, slažem se sa vama, to je potpuno besmisleno obeležavanje. I ono što je jedino, ako već govorimo o pravima radnika, pa, elementarni red valjda onda da neki sindikati se organizuju pa, da ne znam šta rade, a, ne da se ide da se jede po urancima i da se bez veze, prljaju parkovi. Tako da, iz ovih razloga apsolutno se slažem, nikako ne popuštate ni jedan pedalj. Hvala.

Što se tiče pesme „Sprem'te se, sprem'te četnici“, nemam ništa protiv, to je pesma iz balkanskih ratova. Jovanu Babunskom je pre svega bila otpevana, tako da nemam ništa protiv, kao ni ove njene prerađene verzije za đenerala Mihajlovića.

Tako da nek pusti šta ko hoće, uglavnom nek taj protest večeras od pola devet treba da bude apsolutno protest protiv povratka tajkuna na vlast. Jednu molbu imam, pre svega prema Vladi ovde upućenu, a odnosi se na ono što je gospodin Šešelj iznosio.

Znate, ovde se hapse ljudi ako prekrše policijski čas. I u redu, treba tako i svako mora da odgovara ko ne poštuje uredbe i zakone. Ali, izvinite, oni sinoć što su ono na Dorćolu radili, svi moraju da odgovaraju. I ne može da se dopusti da neko okuplja ljude i da ima proteste usred policijskog časa. Zakon je isti za sve. Oni moraju za to da odgovaraju. Nekog će da zaraze. Možda će ostati epidemija zbog njih, možda će se proširiti negde. Izvinite, ko će onda da snosi tu odgovornost? Opet će država Srbija tu njihovu neodgovornost da plaća.

Prema tome, ono što je sinoć urađeno na Dorćolu je zločin i morala je država da reaguje i da svakog od njih procesuira. To je primedba prema Vladi. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Želeo bih zaista da pohvalim Ministarstvo finansija i Vladu, jer zaista ovo je odličan zakon. Neko sam ko odlično poznaje ovu tematiku i tačno je, nekada je to bio veliki problem upravo zbog maloletnih lica da su mogla da nekako dođu do kladionice da uplate tiket.

Međutim, već to godinama unazad kod ozbiljnih kompanija, nije slučaj. Upravo ovaj zakon dodatno pooštrava mere za svakoga ko dopušta maloletnim licima da čak uđu u prostoriju za klađenje, a ne da, ne daj bože uplate tiket. Znači, meni je drago da su sami priređivači igara na sreću, govorim o ozbiljnim kompanijama i kredibilnim, insistirali da se pooštri ova mera zato što to njima urušava kredibilitet. To je svuda u svetu. Mnogi ljudi ne znaju, mi to ovde olako shvatamo, pa kažemo, to je pošast. Da, jeste pošast, ali ako onaj prerađivač shvata da bi igrač trebalo da se raskući, ali ako vi shvatate da neko bi to trebalo da se zabavi, jer to je industrija zabave. Na primer vi u Velikoj Britaniji imate ministra iz ove oblasti ko je član kabineta čak, zato što to donosi ogroman novac državi.

Morate da znate da imate određenu meru, kako i na koji način se to priređuje. Zato kredibilne kompanije svuda u svetu insistiraju na tzv. društvenoj odgovornosti. Gotovo sve kompanije, ozbiljne i u svetu, pa i kod nas, imaju obuke u zdravstvenim ustanovama da njihov operater na licu mesta prepozna zavisnika, na primer, i da mu ne dozvoli klađenje, odnosno da ga uputi u zdravstvenu ustanovu. Na primer kod nas ima saradnja sa Drajzerovom, odnosno sa institutom u Drajzerovoj ulici i često se i ne retko se to radi. Znači, govorim o ozbiljnim kompanijama.

Ozbiljan problem je bilo sivo tržište, odnosno crno tržište. Meni je drago da se ovim zakonom to pooštrava. Kredibilitet ozbiljnih kompanija u ovoj industriji je narušavalo crno tržište zato što su tamo dopuštali sve, tamo je zaista moglo maloletnih da uđe.

Ovaj zakon fantastično to reguliše i onemogućiće priređivače koji su na crnom tržištu radili apsolutno će ih onemogućiti da ubuduće rade. Samim tim se smanjuje opasnost od maloletničkog kockanja i ovo je nešto što je za svaku moguću pohvalu.

Takođe, veoma mi je bitno što će se mnogo veći novac izdvajati po pitanju društvene odgovornosti i za finansiranje manjih sportova, i za finansiranje drugih sportskih društava, Crvenog krsta itd, itd, i što su sami proizvođači opet kažem naglašavam, govorim o kredibilnim kompanijama insistirale da se ovde povećaju mere.

Ono što moram još da pohvalim ministra to je apsolutno povećanje naknada za igre na sreću zato što tako nešto može isključivo da izdrži kredibilna kompanija ovih što su do sada lovili u mutnom to ne mogu da izdrže i svakako nadam se da neće moći ni da dobiju licencu. Znači, ovo je industrija gde može samo neko ko je kredibilan i u svetu i naravno i kod nas da u ovome učestvuje. Tako da sve pohvale za ovako nešto.

Hvala vam.

Ja bih zaista zamolio, ukoliko znate ime i prezime tog profesora, taj zaslužuje javno osramoćen da bude. Znači, nije loše da možda kažete ime i prezime zato što je to nešto što nikako ne sme da se radi.

Ono što ljudi moraju da znaju, kada se govori o kredibilnim priređivačima igara na sreću, to se zna, ljudi koji su i u svetu i kod nas, i na našem tržištu, mi Bogu hvala mi imamo dve kompanije koje spadaju u top 10 u svetu po rangu, i tu imamo jako dobre inovacije u toj oblasti tehnološke, gde država prilično dobro zarađuje na tome, ali ono što se zna svuda u svetu, pa i kod nas, svaki operater na licu mesta u bilo kojoj kladionici igračnici, kada posumnja da je lice maloletno, dužno je da mu traži ličnu kartu, i ako ustanovi da je maloletan da ga udalji sa lice mesta.

Takođe roditelj koji je recimo krenuo u prodavnicu, ali je svratio da uplati tiket, a vodi dete sa sobom, ne može da uđe ni u jednu kladionicu.

Rigidne su mere, i taj operater može da izgubi posao od strane svog poslodavca, a i svakako kaznu sama kladionica trpi, tako da, ja bih vas zamolio i ovim putem upućujem poziv svim građanima ukoliko primete da negde maloletnik neki ulazi u neku kladionicu, da prijave to odmah, inspekciji, i naravno molim vlasnike tih igračnica da svakako sankcionišu svoje operatere odnosno kako je u pravilima njihovim definisano da im daju otkaz ukoliko tako nešto stvarno postoji. Hvala.

Ja iskreno mislim da je svakoga od nas dužnost da prijavi, ako primeti da se negde krši zakon, iz više razloga.

Naravno, da ukoliko je policajac tu negde blizu ili inspektor nadležni da bi on prvi trebalo da reaguje, a ako ga nema a vi primetite, a još ste narodni poslanik, svakako da je vaša dužnost da pozovete i da prijavite.

Ja lično, kada recimo znam da neki radnik u nekoj radnji radi na crno, ja pozovem i prijavim tog poslodavca, zato što taj što drži na crno radnika, krade od mene, od svakog od vas, a znate ovde dodatno, pošto sam upoznat sa ovom oblašću, ukoliko ima negde da se neko od maloletnika kladi, taj što drži tu kladionicu, radi na crno i ne plaća porez državi, priređuje ilegalno igre na sreću i pri tom dozvoljava maloletnicima i naravno da je to moja dužnost da ga prijavim i ja ću to svaki put uraditi.

Mislim da bi to svi mi morali da radimo, iako smo iole društveno odgovorni, a slažem se da država, vi ste ministre tu, ja apelujem na vas, da još sada dodatno po donošenju ovog zakona koji je ponavljam, izvanredan zakon, dodatno pooštrite mere i kontrole priređivača igara na sreću, i da slučajno se negde ne nađe neki maloletnik, da se eventualno kladi. Hvala.

Moram da demantujem. Ovaj zakon se, nažalost, nije menjao. Mislim da je donet poslednji 2011. godine. Od tada se ništa nije menjalo i tu smo dosta zaostali, što se toga tiče.

Mislim da je daleko veći problem koji se pred nas stavlja tzv. onlajn klađenje, odnosno klađenje preko interneta, gde mora da se urade dodatne zaštite, posebno lica koja su korisnici kartica preko kojih uplaćuju da ne bi slučajno njegovo dete ili neko drugi od maloletnika zloupotrebio tu karticu. To je mnogo veća pošast, pošto sad ljudi, pratim te trendove, sve manji broj ljudi odlazi u kladionicu, nego se klade od kuće, da budemo potpuno iskreni.

Znate, ja razumem ovu opasnost da može neko stariji umesto maloletnika da ode da uplati, ali kod nas je zabranjena i prodaja alkohola maloletnim licima, pa neko stariji ode i kupi za njih i naprave žurku.

Šta je rešenje? Da ukinemo "Rubin" u Kruševcu ili da ukinemo proizvodnju cigareta u Nišu ili Vranju? Znači, ne možemo na takav način da rezonujemo. Moramo svi zajedno da se uključimo u kampanju protiv maloletničkog klađenja i ovaj zakon upravo to radi. Ovaj zakon uvodi još rigidnije mere ukoliko bi se maloletnik ne daj Bože našao u situaciji da se kladi. Znači, ta kladionica se zatvara, dobija kaznu. Uopšte nisu naivne kazne i niko nije blesav da se kocka sa tim, odnosno da izgubi licencu, to jest da izgubi dozvolu. Zato je meni drago što ste vi ovakve stvari ovde uveli. To je bilo i do sada predviđeno, ali sada se to još dodatno pojačava i to na inicijativu samih priređivača.

Još to moram da naglasim baš povodom ovog člana 36, ovde se lepo naglašava da osnovni kapital ne može da bude manji od milion evra. Znate, milion evra ne može baš svako da uplati, nego samo kredibilna kompanija koja se bavi ovim poslom. Takva kompanija sigurno se neće kockati sa tim da joj maloletnik ulazi u igračnice i da eventualno izgubi licencu, tako da i po ovom osnovu mogu samo da čestitam što ste ovako nešto uveli. Hvala.

Moram da kažem da, što se tiče društvene odgovornosti, daleko više na njoj su insistirali i u ranijem u periodu, a mogu da kažem čak i sada, upravo priređivači nego sama država.

Znači, oni su ti koji su insistirali na tome da se uvedu te odredbe društvene odgovornosti u Zakonu od 2011. godine, priređivači su ti koji su insistirali da se uvede član o društvenoj odgovornosti.

Znači, čak država u nekim segmentima nije dovoljno prepoznala koliko oni. I naše renomirane kompanije su, između ostalog, potpisale protokole sa Institutom u Drajzerovoj ulici, gde šalju svoje operatere na obuku da bi prepoznali zavisnika. Čak imaju svuda svoje flajere po svim tim igračnicama da zavisnik ne može da se kladi itd. Znači, imaju te vrste upozorenja što je veoma, veoma dobro.

Još jednom ponavljam, ozbiljna kompanija neće da svoj kredibilitet urušava na ovaj način. Ona će baš insistirati na društvenoj odgovornosti kako bi opstala na tržištu. U tome jeste poenta, a dobrobit tog zakona je samo u tome što upravo ubuduće na tržištu takvim kompanijama na neki način omogućiti da posluju jer su one ozbiljne, one su te koje mogu da polože taj kapital.

Nećemo više imati to crno tržište koje suštinski dovodilo do toga da imamo maloletničko klađenje jer su oni dopuštali apsolutno sve i na taj način su urušavali kredibilitet čitave ove industrije. Zato je ovo nešto što je dobro, naravno nisam uopšte imao nameru da bilo šta izvrćem, nego prosto sam samo želeo da ljudima pojasnim o kakvom se tu poslu radi. Hvala.

Da li će nas nešto u budućnosti demantovati ili neće ili potvrditi, ja ne znam. Znate, ovo je zakon koji morate uvek u budućnosti da usklađujete, s obzirom da se javljaju neki novi moderni trendovi, tehnologija napreduje.

Ne znam da li ljudi znaju, ali na Malti već danas imate regulisanje on-lajn igara na sreću preko društvenih mreža, čak ne više ni sajtova, nego preko Fejsbuka, kada imate klađenje, moraju to zakonski čak da regulišu. Mi još nismo dostigli taj nivo, nažalost, nadam se da ćemo dostići.

Što se tiče tih zloupotreba koje su nekada bile u Državnoj lutriji Srbije, moram samo da ljudima naglasim, postoji ozbiljna razlika između tzv. klasičnih igara na sreću i posebnih igara na sreću. Klasične igre na sreću, na njima ima monopol Državna lutrija Srbije i moram da kažem da je i meni bilo frapantno kad sam tamo došao da budem predsednik skupštine, kako je moguće da je ta firma bila u minusu od 120 miliona dinara? To sam zatekao, to je nešto što je meni bilo fascinantno.

Sve što sam saznao i svu moguću dokumentaciju koju sam tamo prikupio, svakako sam dostavio nadležnim državnim organima. Šta je naše pravosuđe uradilo to morate njih da pitate, ali kao društveno odgovoran čovek svakako sam to dostavio, jer smatrao sam da je to bilo prosto neverovatno čerupanje te institucije, koja je suštinski služila tada da neko uzima novac za svoju predizbornu kampanju.

Tako su se finansirali pojedini mediji koji su radili za gospodina Tadića u toj kampanji, tako su se finansirali, da ne kažem, neke razne marketinške agencije itd. I to je sve istina.

Šta su pravosudni organi uradili? Ne znam. Moje je bilo da dostavim, ja sam to uradio, a sve ostalo je naravno na njima i na našem tzv. „nezavisnom pravosuđu“. Hvala.

Hvala.

Sada ne znam na šta ste mislili konkretno kada ste rekli kako to u belom svetu. Meni je drago da mi određene zakonske odredbe usklađujemo sa zemljama koje su u ovome daleko odmakle. Sa Velikom Britanijom, sa Maltom posebno, Malta tu ima ubedljivo najbolje zakonodavstvo, sa SAD, na kraju krajeva, ako hoćete.

Upravo da se ne bi događalo da saznajemo ili već da tumačimo ko je vlasnik kapitala određene kladionice ili šta god, pa ovaj zakon dovodi do toga da uvek znate krajnjeg ishodnika, odnosno ko je taj ko je vlasnik i da ne bi bilo pranja novca.

Sve svetske kompanije koje se bave ovim poslom i te kako prolaze neverovatne provere da li slučajno neko ne finansira terorizam, da li pere novac, da li nije novac od kriminala i tako dalje, i tako dalje. Ovo je ozbiljna industrija i kod nas se ovako nešto uvodi što bih zaista, zaista pozdravio.

Ta priča da što imate više sirotinje imate više kockanja, pa ne bih se baš složio. U Las Vegasu ili, ne znam, u Makau ili Atlantik Sitiju nisam baš primetio da je tamo sirotinja, a imate najveće moguće klađenje, uglavnom bogat svet to koristi. Prema tome, nije tačno.

To je inače kod nas urbana legenda da samo sirotinja ide i kladi se itd. Naprotiv baš je to više pošast kod bogatih ljudi i oni mnogo više troše novca i postaju mnogo veći zavisnici nego siromašan svet. Ako bi čak i negde trebalo pribeći nekoj zaštiti, upravo je u toj situaciji kada imate bogate ljude koji su, na žalost, spremni da čitavo svoje imanje i ono što su stekli, na neki način, raskuće i dovedu svoju porodicu u ozbiljne probleme.

Još jednom ponavljam, dobro je da po pitanju društvene odgovornosti ovaj zakon sada i nalaže da su kompanije dužne da svoje operatere šalju na obuke u zdravstvene ustanove kako bi prepoznale zavisnika i da se na taj način spreči da bilo koji zavisnik dođe u situaciju da potroši sve što ima ili da sebe upropasti. Dodatno se pojačava i onako rigidna, ali još se uvodi rigidnija kontrola prema tome da li će se maloletnici kladiti ili ne, odnosno onemogućava se u potpunosti.

Moram da kažem, znači, da ne postoji danas nikakva šansa da vi dovedete dete, kažem… Recimo, išli ste u prodavnicu i hoćete da uplatite tiket, ne postoji nikakva šansa da vi dete uvedete u kladionicu sa vama da popunite tiket. Znači to je strogo zabranjeno, čak internim aktima samih tih kompanija i za to možete da izgubite licencu.

Prema tome nemojmo da pravimo bauk tamo gde ga nema. Svakako da postoji ta opasnost, posebno je sada opasnost onlajn klađenja i tu moramo još više da radimo na toj zaštiti, ali dosta se tu i uradilo, ali svakako da, što se tiče ovakvog zakona koji donosi da upravo samo kredibilne velike kompanije mogu da se otprilike ovim poslom bave, nećemo imati nikakav problem sa maloletničkim klađenjem i mislim da je to velika, velika prednost ovog zakona.

Ne zameram. Mnogo ljudi se ne razume baš u ovu oblast i malo ste pobrkali neke stvari, ali ne zameram zato što znam da imate najbolju moguću nameru.

Prvo, kada govorite o penzionerima koji kupuju greb-greb, to su klasične igre na sreću, to ne spada u ovo što govorite o kladionicama. To je nešto deseto skroz. Taj što kupi loto tiket ili kupi grebalicu je nešto na šta država ima monopol. Prema tome, zašto to neko odlazi da kupi? Najvećim delom radi zabave, penzioneri su najviše korisnici klasičnih igara na sreću.

Mlađa lica, mlađe generacije više koriste tzv. posebne igre na sreću, odnosno ta kazina i kladionice i tu mora da se mnogo više radi.

Zamolio bih vas, pošto sam veoma dobro upoznat sa tim, svaki operater koji bi dopusti maloletniku da se kladi pod pretnjom je otkaza i ne postoji gotovo nikakva šansa, osim ako se ne radi o kladionici koja nelegalno radi, a onda smo nju svakako svi dužni da prijavimo zato što em priređuje ilegalno, em što utajuju porez, em što dopuštaju maloletnicima. Znači, govorim o sasvim različitim kategorijama.

Nelegalno tržište je zaista dosta pravilo problema legalnim priređivačima i pravilo je velike probleme državi. Ovim zakonom se ono do kraja sprečava i zato je dobro što se ovakav zakon donosi i samim tim će se apsolutno, tvrdim vam, problematika maloletničkog kockanja, bar što se tiče zemaljskog tzv. klađenja, apsolutno neutralisati. Postoji opasnost što se tiče onlajna, odnosno putem interneta i tu može da bude ozbiljnih problema.

Drugo, malopre ste pominjali Atlantik Siti, Las Vegas itd, spomenuli ste i Maltu, ali na Malti nemate tako nešto. Malta je zemlja koja inače živi od davanja dozvola za onlajn priređivanje igara na sreću. Čitava industrija, odnosno čitava privreda im se svodi bezmalo na tu oblast.

Las Vegas, Atlantik Siti i Makao su kockarske zone koje je Putin uveo. U Ruskoj Federaciji ima šest kockarskih zona, Krim je jedna od njih između ostalog, gde apsolutno sve bogate ljude koji žele da se kockaju odveo tamo. Isto je to uradila Turska sa Severnim Kiprom, tako da i ona tu ogromne prihode ubira, ali se takođe i te kako donose takva zakonska pravila po kojima ne možete da zloupotrebljavate te kockarnice kako bi nekog raskućili. Oni imaju ozbiljne zakone i mi smo na putu apsolutno tako nešto kroz ovakav jedan zakon, sada i da donesemo. Hvala.

Pa, kako možete da znate da li je nešto nelegalno ili je dobilo dozvolu od strane ministarstva. Postoji sajt uprave za igre na sreću. Ranije je to bilo pri Poreskoj upravi, iz meni potpuno nenormalnog razloga zašto je to bilo pri Poreskoj upravi, ali dobro je da se sada se vraća Uprava za igre na sreću.

Na sajtu imate popis svih lokacija gde je država dala dozvolu da se priređuju igre na sreću i možete na osnovu toga prvo da vidite da li je nešto legalno ili nije.

S druge strane, ja vam sada kažem, čim vidite da negde ima maloletnik i da mu je omogućeno da uđe unutra i da uplati tiket znajte da je nelegalno, slobodno to prijavite. Naravno, država neka reaguje, ali država i reaguje po prijavi na kraju krajeva. Naša je i dužnost svakog od nas da zaštitimo našu decu. Budete li videli negde maloletnika u bilo kojoj kladionici da je uplatio tiket ili da tamo sedi itd, prijavite to mesto. Taj operater garantovano će definitivno u svojoj firmi dobiti otkaz, tu nemam nikakvu dilemu. Na kraju krajeva, možda je nelegalna kladionica pa neka država dođe da zatvori zato što to zaista nije normalno da tako nešto postoji.

Ovaj zakon, još jednom ponavljam, će apsolutno uvesti tu nemogućnost da priređuje te nelegalne igre na sreću. To je veoma dobra stvar ovog zakona. Moći će samo neko ko je kredibilan, ko ima kapital i ko ima mogućnost da uplati, taj će moći i da priređuje i da bude na tržištu. Ovi koji su do sada lovili u mutnom, moraće svakako da se povuku ili da budu na kraju krajeva zatvoreni, procesuirani, pohapšeni kako god.

Tako da, ja bih vas zamolio, ovo su vam dva načina kako da znate da je nešto nelegalno.

Zaista nisam imao nikakvu nameru da na ovakav način reagujete. Nema potrebe.

Naravno da država svakako to kontroliše, inspektori idu, rade. Moram da pozdravim akcije koje su bile 2014. i 2015. godine gde su zatvorili ogroman deo nelegalnog tržišta. Znate, najveći problem i najčešći javlja se na rubnim nekim područjima ili u selima, gde neko otvori kladionicu. Nema jednostavno inspektora koji može da ode da proveri. Vaša dužnost je na neki način da ukažete, znate tu postoji neko ko nelegalno priređuje igre na sreću, da bi inspektori došli i to zatvorili. Mislim da je to neki elementarni red. Nije to vaša obaveza, to je svakako vaša dobra volja ako hoćete to da uradite i da pomognete državi. Mislim da je to sasvim u redu.

Moram da kažem da je država zaista i te kako naporno radila, intenzivno radila da zatvara te nelegalne priređivače, čak mislim da je negde oko 30 i nešto posto tržišta, sivog tržišta suzbila te 2014. i 2015. godine, da su bili strašni otpori, ali je država to i te kako dobro odradila. Međutim, ne možete vi apsolutno da iskontrolišete svako naselje, svaki zaseok u ovoj zemlji, jer jednostavno velika smo prilično država i imate mnogo onih koji to rade, recimo čak i po kućama igraju nelegalni poker, igraju svašta.

Prema tome, opet ako negde saznate, ja bar to radim. Ja moram da kažem, kad čujem i vidim da radnik negde radi na crno, ja prijavim tog poslodavca zato što je nenormalno da tog radnika drži na crno i pritom da ne plaća nikom porez. Ja osećam kao poslanik da je to moja dužnost i pozivam svakoga ko ima dobru volju i da bi, na kraju krajeva, i sprečio to maloletničko klađenje, da ako negde sazna da postoji tako nešto da prijavi. Sad, na vama je da li vi to hoćete ili nećete.