Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, grad Leskovac kao odgovorna lokalna samouprava u svom radu nastupa vrlo transparentno.

Na zvaničnoj veb prezentaciji grada nalaze se podaci o funkcionisanju gradske uprave i njenih odeljenja, gradskih preduzeća. Nalazi se i Statut grada, Informator o radu izrađen 2013. godine, koji se ažurira jednom mesečno.

Transparentnost u radu vidi se i u funkcionisanju Skupštine grada Leskovca, s obzirom na to da se sve sednice Skupštine mogu pratiti video prenosom na sajtu grada Leskovca, a prenosi se mogu pratiti u samom gradu, celoj Srbiji i u inostranstvu. Može se pratiti i na dve lokalne televizije.

Grad Leskovac je jedini grad u Srbiji, pored Novog Sada, koji je uveo i implementirao sistem e-parlament, projekat softverskog sistema za rad sa dokumentacijom i elektronskog upravljanja sednicama Skupštine grada.

Naglasio bih da uvođenjem elektronske uprave u Leskovcu građani veoma brzo i jednostavno mogu da, preko sistema 48 sati, prijave komunalni problem. Ovaj sistem obezbeđuje nekoliko različitih načina za prijavu komunalnih problema. U najkraćem roku dežurne službe javnih preduzeća izlaze na teren i u roku od 48 sati građani mogu dobiti odgovor o statusu rešavanja prijavljenih problema.

Osim sistema 48 sati, građanima Leskovca je na raspolaganju i virtuelni matičar. Građani Leskovca mogu da popune i proslede obrazac zahteva za izdavanje izvoda i uverenje iz matičnih knjiga i knjiga državljana koje se vode za grad Leskovac. Za one koji žive u inostranstvu na raspolaganju je i virtuelni matičar za inostranstvo.

Takođe, građani Leskovca na raspolaganju imaju elektronski registar administrativnih postupaka koji pruža mogućnost da se na brz i pregledan način dođe do informacija o načinu podnošenja zahteva za ostvarivanje prava koja su u nadležnosti lokalne samouprave.

Zatim, građani mogu pratiti i pretraživati oglase i ostale sadržaje i u postupcima javnih nabavki objedinjenu proceduru kao postupak ili skup postupaka iz oblasti izgradnje koju sprovodi gradska uprava po službenoj dužnosti u ime i za račun stranke od pribavljanja potrebnih uslova i drugih dokumenata od republičkih i lokalnih javnih preduzeća.

Govoreći o informaciji od javnog značaja, grad Leskovac u ovom pogledu postupa po Zakonu o informacijama od javnog značaja. Ovlašćena je osoba koja u gradskoj upravi odgovara na zahtev.

U 2018. godini bilo je 105 zahteva na koje je odgovoreno u skladu sa Zakonom, dok je u 2019. godini do danas podneto 20 zahteva.

Na sajtu grada Leskovca u Informatoru o radu postavljen je obrazac zahteva za pristup informacijama od javnog značaja koji svi zainteresovani mogu iskoristiti.

Što se tiče transparentnosti rada rukovodstva Leskovca, sve aktivnosti koje gradonačelnik Leskovca, dr. Goran Cvetanović, sprovodi sa svojim saradnicima praćene su od strane lokalnih medija i dopisnika.

Ujedno se šalju pozivi svim medijskim ekipama na teritoriji Leskovca, okolnih gradova, opština i medijima iz Srbije sa kojima je ostvarena komunikacija. Komunikacija sa medijima, ali i sa svim građanima je konstantna.

Sve aktivnosti i održane konferencije sa tekstom i fotografijama sa istih objavljuju se na zvaničnoj veb prezentaciji i svim društvenim mrežama, Fejzbuk, Tviter, Instagram.

Leskovac je lokalna samouprava kojoj je dobrobit građana na prvom mestu. Stoga transparentnost i pružanje informacija građanima je od velike važnosti. Važno je da građani znaju kako i zašto se troši njihov novac, a o tome se svakodnevno mogu informisati.

U danu za glasanje podržaću predlog da Milan Marinović bude izabran za Poverenika za informacije od javnog značaja, kao i zaštitu podataka o ličnosti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko Kuburović sa saradnicima, predloženim izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje se danas nalaze na dnevnom redu, nastoji se da se uklone određene nejasnoće u sadržini zakona koje su uočene u periodu njegove dosadašnje primene, ali i da se zaštiti položaj izvršnih dužnika u nekim situacijama u kojima je to neophodno, pri tome ne ugrožavajući opravdane interese izvršnog poverioca.

Tako se predloženom izmenom člana 394. Zakona unose značajne novine u pogledu naplate novčanih potraživanja nastalih iz komunalnih i srodnih delatnosti od fizičkih lica koja poseduju samo jednu jedinu nepokretnost. Naime, predloženim izmenama i dopunama člana 394. izričito se reguliše da ne može odrediti izvršenje prodajom jedne nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika, fizičkog lica radi namirenja potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga za izvršenje.

Dakle, u pitanju su fizička lica i to ona koja imaju samo jednu nepokretnost u vlasništvu, a dug je nastao po osnovu komunalnih ili srodnih delatnosti. To su svi oni naši sugrađani koji, primera radi, od nepokretne imovine poseduju samo jedan stan ili jednu kuću i koji će ukoliko usvojimo ovaj predlog u buduće zakonom biti zaštićeni od situacije da im neko proda tu jedinu nepokretnost zbog duga koji ne prelazi 5.000 evra, tj. duga koji je u praksi višestruko manji od vrednosti nepokretnosti.

Predložena izmena člana 169. Zakona ima izrazito antikoruptivno dejstvo, jer se predloženim izmenama proširuje krug lica koja ne mogu biti kupci nepokretnosti koje se prodaju u izvršnom postupku, ni na javnom nadmetanju, niti neposrednom pogodbom.

S druge strane, predložena izmena je izuzetno značajna, jer će uloga administratora portala elektronskog javnog nadmetanja dobiti u bliskoj budućnosti veliki značaj, jer se članom 168. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđa da se počev od 1. jula 2020. godine javno nadmetanje za prodaju nepokretnih i pokretnih stvari može organizovati isključivo u obliku elektronskog javnog nadmetanja.

Predložene izmene i dopuna člana 300. Zakona predviđaju da se u predmetima o kojima se kao izvršni dužnik označava Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave, odnosno direktni i indirektni budžetski korisnicu uspostavlja dužnost izvršnog poverioca da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti Ministarstvo finansija najkasnije u roku od 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje.

Predloženom izmenom člana 300. Zakona direktno se ostvaruju pravni preduslovi da se ostvare određene uštede u budžetu Republike, AP i jedinica lokalne samouprave. Tako će se olakšati rad organa koji su nadležni za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, AP i gradova i opština, a koji velikim zalaganjem već ostvaruju značajne rezultate na tom polju.

Tako, recimo, Gradsko pravobranilaštvo grada Leskovca, odakle inače dolazim, samo u jednom parničnom predmetu donelo uštedu gradu i Republici u iznosu od 804.000 evra. Presudom Vrhovnog kasacionog suda od 14. juna 2017. godine definitivno je odbijen tužbeni zahtev da grad Leskovac i Republika Srbija solidarno plate čak 804.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime materijalne štete zbog odbijenog zahteva za izdavanje lokacijske dozvole za izgradnju mini hidroelektrane „Borać“.

Gradsko pravobranilaštvo grada Leskovca je nakon nekoliko sudskih postupaka upisalo kao svojinu grada deo zgrade osmospratnice u Leskovcu, gde je inače smešten deo lokalne samouprave, ukupne površine čak 1.764 metara kvadratnih, a pred Privrednim sudom u Leskovcu pravosnažno smanjio dug mesne zajednice, primera radi, Orašac za električnu energiju sa milion 128.000 dinara na samo 6.794. Presuda potvrđena pred Privrednim apelacionim sudom u Beogradu.

Na kraju, da rezimiram. Predložene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju treba podržati, jer se njima direktno, kao što sam i obrazložio, poboljšavaju položaj širokog spektra subjekata, počev od fizičkih lica koja poseduju samo jednu nepokretnost, pa do javnih vlasti Republike Srbije, AP i gradova i opština, stvarajući preduslove da dođe do uštede u njihovim budžetima.

Naravno, u Danu za glasanje podržaću Predlog ovog zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Đorđeviću, sa saradnicima, svedoci smo ubrzanog razvoja elektronske trgovine u Srbiji, a samo prošle godine 1,8 miliona ljudi je kupovalo robu preko interneta, što je rast od 50% u odnosu na 2015. godinu.

Ovako velike promene u trgovini i prelazak na internet kao mesto kupoprodaje ukazuje na neophodnost regulisanja ove vrste trgovine i smatram da je pravo vreme za novi zakon o trgovini, kojim se reguliše elektronska trgovina i elektronsko poslovanje. Posebno se definišu sledeći oblici elektronske trgovine: prodaja preko elektronske prodavnice, e-prodavnice u kojoj trgovac nudi robu i usluge i prodaju robe i usluga preko elektronske platforme.

Preciziranje obaveza trgovaca koji obavljaju elektronsku trgovinu, kao i sticanje podataka o trgovcu i robi koja se prodaje je jedan od važnih razloga za donošenje ovog zakona. Nepreciznost obaveza koju su e-trgovci morali da ispune su stvarale probleme kojih nakon donošenja ovog zakona nadamo se neće biti.

Takođe, ostvariće se i važan cilj, smanjenje nivoa sive ekonomije zbog broja ne registrovanih subjekata koji vrše prodaju preko interneta. Takođe, uspostavljaju se i mogućnosti da tržišni inspektor može obaviti prikrivenu kupovinu robe "misteri šop", radi utvrđivanja činjenica za nelegalnu trgovinu i tako se stvara način da se sprečava siva ekonomija i nelojalna konkurencija.

Industrija e-trgovine poseduje sve uslove i osobine izuzetno privlačnog tržišta, veliko je, rastuće i profitabilno. U Srbiji je kao i za svako malo tržište karakteristično da globalne trendove u novim tehnologijama i novim metodama, kao što je elektro trgovina, prvo prihvataju potrošači. Zatim, najčešće za jednu do dve godine trendovi zažive i u lokalnoj trgovini.

Očigledno je da se ovi trendovi zaživeli kod naše trgovine, pa ovaj Predlog zakona sa jedne strane podsticaj za brži i sigurniji razvoj lokalnih e-trgovaca, a sa druge strane zaštite potrošača kod kojih je očigledna namera da sve više koriste e-trgovinu.

Međutim, smanjivanje iznosa transakcija pokazuju između ostalog i nedostatak poverenja u nove tehnologije i nove metode kupovine i plaćanja. U svetu će u naredne tri godine elektronska trgovina biti utrostručena, a po nekim predviđanjima, što donošenjem ovog zakona, da je dodatni značaj. Samo u Evropi iznos prodaje kod e-trgovine prelazi 600 miliona evra, a u Srbiji bilo četiri miliona evra transakcija preko interneta uz oko milion građana koji su koristili ovu vrstu trgovine. Uz ovaj zakon očekujem da domaća preduzeća budu ohrabrena, da koriste mogućnosti i svoju trgovinu prebace on-lajn.

Takođe, omogućiće se da se zna koje su e-prodavnice od poverenja, gde će ljudi moći slobodno i bez straha da trguju. Nažalost, danas je samo oko 1.500 trgovaca u Srbiji „onlajn“, a mogućnost za prelazak na elektronske platforme većeg broja trgovaca u Srbiji je nakon donošenja ovog zakona zaista velika.

Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, je još 2017. godine, rekla na otvaranju konferencija - elektronska trgovina u Srbiji, siguran put za kupovinu na internetu, da je važno pružanje doprinosu u daljem razvoju elektronske trgovine u našoj zemlji, kako bi ona, kao u zemljama poput Kine, gde ona postaje inače star koncept, konačna postala deo svakodnevnog života.

U tom smislu je i odluka Narodne banke Srbije o uklanjanju jedne od najvećih preko prepreka, tzv. „inter čejndž fi“, kao osnovni generator visokih provizija za trgovce kod kartičnih plaćanja. Kao sledeća mera, uvedeno je instant plaćanje. Ciljeve korisnici usluga imaju veći izbor, bolje profilisane usluge i niže cene, trgovci pristup većem tržištu da banke postaju produktivnije uz niže troškove transakcija i veću operativnu osposobljenost, finansijske usluge da postanu inkluzivnije, a ljudi informisani pri donošenju finansijskih odluka.

Ovakav pristup Narodne banke Srbije, višestruko se isplatio prvo građanima, pa i privredi. Kako dolazim iz Leskovca, grada koji ima nagli razvoj posle 2012. godine, mogu da istaknem nekoliko trenda koji su u korelaciji sa predlogom ovog zakona. U poslednjih šest godina u Leskovcu je došlo do otvaranja 6.000 novih radnih mesta u stranim i domaćim firmama, posebno u firmama „Džinsi“, „Autostop“, „Falke“, „Jura“, a sada i „Aptiv“. Širili su se i kapaciteti domaćih firmi i tako dok smo pre 2012. godine imali vrlo nerazvijenu trgovinu gde uz dve lokalna, samo jedan trgovinski lanac koji posluje na teritoriji Srbije bio je prisutan Leskovcu, dok u poslednje vreme smo svedoci bukvalno buma trgovini u Leskovcu.

Pored „Rode“, i „Idea“, koja je izgradila novi trgovinski objekat ove godine u Leskovac su došli „Lidl“, „Maksi“, „Aman“, i izgrađen je „Kapital park“.

Leskovac je postao vrlo snabdeven grad i zbog konkurencije koja je nastala, cene su niže, a građani imaju velik izbor. Važan elemenat novog zakona unapređenje zaštite potrošača dolazi u pravo vreme, razvoj trgovine i veća trgovačka ponuda nameću potrebu za regulacijom termina, za obaveštavanje kupaca o sniženjima, popustima i slično.

Ovim zakonom se definišu osnovni oblici sniženja, akcijska ponuda, sezonsko sniženje i rasprodaja i svaka od njih ima posebna pravila, a sve u cilju da se onemogući nepoštena praksa dovođenje kupaca u zabludu o popustima i sniženjima, jer su korišćeni različiti termini.

Na kraju, politika SNS, Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, kao politika zaštite građana i unapređenju uslova života i poslovanja, potvrđena je i ovim zakonom ministre uz potvrdu u vidu velike podrške koju ova politika ima kod građana Srbije.

Naravno, u danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, svrha donošenja zakona o komunalnoj miliciji je da se komunalna milicija na teritoriji grada obrazuje za određene komunalne i druge poslove čim se obavljanjem obezbeđuje izvršavanje nadležnost grada u oblastima, što smo već čuli, odnosno, pitanjima komunalne delatnosti, zaštite životne sredine, obezbeđuje zaštita i održava red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata.

Nakon donošenja zakona o komunalnoj miliciji, grad Leskovac je jedan od prvih gradova koji je prepoznao potencijal obrazovanja nove službe i uputio na obuku deo već zaposlenih službenika u centar za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici.

Tada su šest pripadnika u prvoj generaciji stručno osposobljenih za obavljanje poslova komunalnih policajaca i nakon polaganja ispita stekli uslove za obavljanje poslova i primenu ovlašćenog komunalnog policajca.

Komunalna milicija koja je tada obrazovana pri odeljenju u Gradskoj upravi za inspekcijske poslove grada Leskovca, morala je da se izbori sa tim da je prepoznaju kao službu koja služi da poboljša pre svega komunalni rad u gradu i da doprinosi građanima, a nakon toga i drugim nadležnim organima grada.

Tek nakon donošenja odluke o Gradskoj upravi grada Leskovca, kada je kao posebno odeljenje obrazovano Odeljenje komunalne policije, komunalna policija je dobila na značaju.

Grad Leskovac je, između ostalog, prepoznao jednu svrhu u bavljenju poslova komunalne policije i dao inicijativu i podršku da se Odeljenje komunalne policije u saradnji sa Odeljenjem za zaštitu životne sredine JKP „Komunalac“ Leskovac i kompanije „Por Veber i Verner“ organizuju na čišćenju divljih deponija u otklanjanju otpada sa javnih površina, kao i uređenju površina javne namene.

Nakon pokretanja inicijative, organizovana je prva akcija otklanjanja divlje deponije septembra meseca 2013. godine pored Osnovne škole u selu Međa, to je severni deo teritorije grada Leskovca. Od pokretanja akcije u gradu Leskovcu i okolnim mesnim zajednicama na čišćenju divljih deponija i uklanjanju otpada sa javnih površina, kao i uređenju površina javne namene, rađeno je ukupno 330 dana i uklonjeno za to vreme oko 4.000 tona čvrstog komunalnog otpada.

Rad komunalne milicije u gradu Leskovcu pre svega se zasniva na prevenciji, odnosno sprečavanju prekršaja, a kada to ne pokazuje rezultate, prelazi se na druge mere iz nadležnosti komunalne milicije.

Od obrazovanja kao posebnog odeljenja komunalne milicije u sastavu Gradske uprave grada Leskovca vide se promene u evidentno smanjenoj prodaji na površini javne namene bez odobrenja nadležnog organa, tzv. vanpijačna prodaja, kao i broj parkiranih vozila na javnim, zelenim i drugim površinama koje nisu namenjene za parkiranje.

Isto je primetno da ugostiteljski objekti i objekti zabavnog karaktera zbog čestih kontrola komunalne policije poštuju odluku o rasporedu radnog vremena, kao i članove koji se tiču uznemiravanja građana.

Svakodnevno od 15 do 20 puta Odeljenje komunalne policije u Leskovcu se obrate dnevno građani, nadležni organi grada, kao i preduzeća, organizacije i ustanove koje odlučuju o pojedinim pravima građana.

Takođe, navodim da trenutno Odeljenje komunalne policije u Leskovcu ima osam komunalnih milicionera koji rade svakodnevno na celoj teritoriji grada Leskovca i to na površini od 1.025 km2 i 144 naseljenih mesta, što govori jasno o neophodnosti proširenja kapaciteta odeljenja.

Na kraju, ono što bih pohvalio u ovom Predlogu zakona jeste novina koja se odnosi na unutrašnju kontrolu rada komunalnih milicionera i zaposlenih u komunalnoj miliciji. Smatram da je uvođenje ovog instituta od izuzetnog značaja, jer će zasigurno poboljšati rad komunalne milicije, povećati stepen profesionalnosti i nivo odgovornosti svih zaposlenih u komunalnoj miliciji, što će nadam se kao krajnji efekat imati veće zadovoljstvo građana radom komunalne milicije.

Takođe, članom 18. predloženog zakona uvode se nova ovlašćenja komunalnih milicionera, naročito mogućnost da se zaustave i pregledaju vozila, što će u mnogome da olakša rad komunalnih policajaca, a i ostala ovlašćenja koja se odnose na audio i video snimanje i prikupljanje obaveštenja će doprineti istom cilju, da komunalni milicioneri na mnogo lakši i efikasniji način ispunjavaju svoje obaveze.

Na kraju, još jedna novina koja ukazuje da se ozbiljno pristupa uređenju ove delatnosti jeste sadržana u članu 36. Predloga zakona, kojim se predviđa bezbedonosna provera kandidata za zasnivanje radnog odnosa u komunalnoj miliciji. Na taj način postavljaju se jasni kriterijumi koje kandidati, pored svih ostalih, moraju da ispune kako bi bili dostojni za rad u jednom ovakvom organu i da ti kandidati budu stvarno lica koja će dostojno obavljati ovu službu koja je od značaja za sve građane.

U danu za glasanje podržaću Predlogu zakona.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri sa saradnicima, poljoprivreda je strateški posao Srbije. U skladu sa tim, u januaru mesecu 2019. godine Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2019. godinu, a 25. februara izvršena je izmena ove uredbe, kojom su stvoreni uslovi da se za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju poveća iznos na 5.200. dinara po hektaru.

Ovom uredbom za 2019. godinu predviđena su direktna plaćanja, plaćanja za mere ruralnog razvoja, kreditna podrška, posebni podsticaji u poljoprivredi, IPARD podsticaji, kao i sredstva za obaveze iz prethodnog perioda.

Osvrnuo bih se i na program podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja kroz učešće države u ekonomskim, finansijskim podsticajima, zemljoradničke i poljoprivredne zadruge u 2018. godini, tako da je na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, a naročito u Jablaničkom, Nišavskom, Topličkom, Pirotskom i Pčinjskom upravnom okrugu, kao i u AP Kosovo i Metohija.

Cilj programa je sistemsko unapređenje poslovanja zadruga, kao i kvaliteta života u ruralnim sredinama kroz ravnomerniju raspodelu dohodaka i povećanje ekonomskih mogućnosti u sklopu ravnomernog regionalnog razvoja.

Realizacijom programa se unapređuje zadružni sistem i povećava konkurentnost, ali se obuhvata i aspekt društvenih i socijalnih promena, koji su značajni posao i značajni akter.

Razvoj sopstvenih proizvodnih i prerađivačkih kapaciteta zadruga u preradi mleka i mesa, voća i povrća, industrijskog bilja, konditorskoj industriji i slično, je preduslov kojim bi se omogućilo da se ravnopravno uključuje u tržište finalnih prehrambenih proizvoda.

Sa teritorije grada Leskovca na javni konkurs prijavu sa propisnom dokumentacijom dostavilo je devet zemljoradničkih i poljoprivrednih zadruga. Po programu, ukupno odobrena bespovratna sredstva za četiri zadruge na teritoriji grada Leskovca za 2018. godinu iznose 36.339.421 dinar.

U periodu od 2013. do 2014. godine na teritoriji grada Leskovca kroz projekat elektrifikacije polja uloženo je 66 miliona dinara donatorskih sredstava, sa učešćem vlasnika na parceli od 10%. Ovim projektom izgrađeno je preko 37 kilometara elektromreže na površini od 130 hektara i 220 gazdinstava koja se nalaze u sastavu tri vodokorisnička udruženja, a pokrivaju atare pet sela, čime je ostvareno napajanje pumpi za navodnjavanje pomoću električne energije, što je pokazalo svoju vrednost i isplativost već u prvoj godini korišćenja. Projekat je realizovan u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Svetske banke za ekonomski razvoj.

Grad Leskovac je nastavio sa pripremom nove projektne i tehničke dokumentacije za naseljena mesta Vinarce, Radonjica, Šarlince, Donji Bunibrod i Donje Stopanje. Projekat će biti organizovan u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i vodoprivrede i Republičke direkcije za vode, za koji su izdvojena sredstva u iznosu od 100 miliona dinara. Ovim projektom grad Leskovac bi trajno rešio probleme navodnjavanja.

Grad Leskovac je u periodu od 2014. do 2017. godine, takođe uz finansijsku pomoć Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ostvario veoma važne projekte, gde je Ministarstvo učestvovalo i do 70% od vrednosti projekata. Prvo, sanacija atarskih puteva. Ovim projektom u 2014, 2015. i 2016. godini sanirano je 140 kilometara atarskih puteva i oko 70 katastarskih opština. Vrednost projekta na tri godine iznosila je 50 miliona dinara. Ministarstvo je pomoglo grad u 2014. godini sa 60%, u 2015. godini sa 50% vrednosti projekta, a u 2016. godini sa 47% od vrednosti projekta.

Drugi projekat je komasacija zemljišta. Ovim projektom je obuhvaćeno oko 1100 hektara u tri naseljena mesta.

U 2017. godini u katastarskim opštinama Gornje i Donje Stopanje krenulo se sa komasacijom na površini od 560,3 hektara. Rok završetka radova je 30. jun 2019. godine.

Osim ova dva projekta, grad Leskovac je u 2018. godini organizovao posetu Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i ovaj sajam je posetilo oko 300 poljoprivrednih proizvođača sa teritorije grada.

Do početka protivgradne sezone obezbeđeno je 80 protivgradnih raketa čija nabavna vrednost je tri miliona dinara.

U periodu od 2013. do 2018. godine grad Leskovac je preko budžetskog Fonda za razvoj poljoprivrede raspisivao konkurse za dodelu podsticajnih sredstava. Poljoprivredni proizvođači koji su ulagali u opremu za stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo, oni koji su podizali nove voćnjake, kupovali junice, isplaćeni su podsticaji u visini od 33% do 50% od vrednosti računa.

Činjenica je da su naši poljoprivredni proizvođači blagovremeno informisani, a to govori podatak da je u periodu od 2013. do 2018. godine zahtev za podsticajna sredstva podnelo preko 4.500 poljoprivrednih proizvođača. Uostalom, od 2013. do 2018. godine iz gradske kase grada Leskovca za podsticaj u poljoprivrednoj proizvodnji izdvojeno je 150 miliona dinara.

Programom za 2019. godinu predviđa se raspisivanje konkursa za dodelu podsticajnih sredstava. Ova podsticajna sredstva su značajna za naše poljoprivrednike i služe im za dalje unapređenje poljoprivredne proizvodnje.

Poštovani ministre, kao član skupštinskog Odbora za poljoprivredu i kao diplomirani inženjer poljoprivrede za zaštitu bilja i prehrambenih proizvoda, imate punu podršku vašem radu, vašeg Ministarstva. U danu za glasanje ja ću podržati predloge ovog zakona. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

U članu 2. Predloga zakona koji pojašnjava jedinstvenu bazu podataka, odnosno Centralni registar svih osiguranika i osiguranih lica, koji je pre svega elektronska vođena baza podataka i elektronski servis koji se zasniva na visokim IT standardima i performansama, mišljenja sam da treba dodati stav 2. koji glasi – odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na poboljšanje zaštite poljoprivrednih osiguranika.

Naglasio bih da uvođenjem elektronske uprave u Leskovcu građani veoma brzo i jednostavno mogu da preko sistema 48 prijave komunalni problem. Ovaj sistem obezbeđuje nekoliko različitih načina za prijavu komunalnih problema. U najkraćem roku dežurne službe javnih preduzeća izlaze na teren i u roku od 48 sati građani mogu dobiti odgovor o statusu rešavanja prijavljenog problema.

Osim sistema 48, građanima Leskovca je na raspolaganju i virtuelni matičar. Građani Leskovca mogu da popune i proslede obrazac zahteva za izdavanje izvoda i uverenje iz matičnih knjiga i knjiga državljana koji se vode za grad Leskovac. Za one koji žive u inostranstvu na raspolaganju je virtuelni matičar za inostranstvo.

Takođe, građani Leskovca na raspolaganju imaju elektronski registar administrativnih postupaka koji pruža mogućnost da se na brz i pregledan način dođe do informacija o načinu podnošenja zahteva za ostvarivanje prava koja su u nadležnosti lokalne samouprave.

Zatim, građani mogu pratiti i pretraživati oglase i ostale sadržaje i u postupcima javnih nabavki, objedinjenu proceduru koja postupak ili skup postupaka iz oblasti izgradnje, koje sprovodi gradska uprava po službenoj dužnosti, u ime i za račun stranke od pribavljanja potrebnih uslova i drugih dokumenata od republičkih i lokalnih javnih preduzeća. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, Predlogom zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja definisana su načela Centralnog registra, i to nezavisnost, efikasnost i ekonomičnost.

Moj predlog je da se u članu 3. Predloga zakona doda stav 2. koji glasi: „Primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na poboljšanje zaštite poljoprivrednih osiguranika“.

S tim u vezi, osvrnuo bih se na projekte u poljoprivredi koje je grad Leskovac realizovao u proteklom periodu. U projekat „Elektrifikacija polja“ uloženo je 65,6 miliona dinara donatorskih sredstava, sa učešćem vlasnika parcela od 10% vrednosti. Izgrađeno je preko 37 kilometara elektromreže na 130 hektara i 220 gazdinstava u pet sela koja su dobila mogućnost napajanja pumpi za navodnjavanje pomoću električne energije, što pokazuje svoju vrednost i isplativost već u prvoj godini korišćenja.

Grad Leskovac je nastavio sa pripremom nove projektne dokumentacije za pet novih vodokorisničkih udruženja na površini od oko 250 hektara. Zatim, sanacija atarskih puteva ovim projektom u 2014, 2015. i 2016. godini sanirano je oko 140 kilometara atarskih puteva u oko 70 katastarskih opština. Vrednost projekta na tri godine iznosila je oko 50 miliona dinara. Ministarstvo je pomogao grad u 2014. godini sa 60%, u 2015. godini sa 50% vrednosti projekta, a u 2016. godini sa 47% od vrednosti projekata.

Treći projekat je komasacija zemljišta. Ovim projektom je obuhvaćeno oko 1.100 hektara u tri naseljena mesta i u poslednjih pet godina uloženo preko 82 miliona dinara. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, osnovna svrha ovakvog predloga zakona jeste regulisanje razmene podataka u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koja je uspostavljena između centralnog registra i poreske uprave, a koja je u potpunosti realizovana uspostavljanjem objedinjene naplate poreza i doprinosa po odbitku.

Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na poboljšanje zaštite poljoprivrednih osiguranika.

Iskoristio bih priliku da se osvrnem na program podrške sprovođenja mera ravnomernog regionalnog razvoja kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima zemljoradničke i poljoprivredne zadruge u 2018. godini na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.

Na osnovu ovog programa raspisan je javni konkurs, a cilj programa je sistemsko unapređenje poslovanja zadruga, kao i kvaliteta života u ruralnim sredinama, kroz ravnomerniju raspodelu dohodaka i povećanje ekonomskih mogućnosti u sklopu ravnomernog regionalnog razvoja. Realizacijom programa se unapređuje zadružni sistem i povećava konkurentnost, a sveobuhvatni aspekt društvenih i socijalnih promena u kojima su zadruge značajni akter.

Sa teritorije grada Leskovca na javni konkurs prijave sa propisnom dokumentacijom dostavilo je devet zemljoradničkih i poljoprivrednih zadruga, a bespovratna sredstva po programu odobrena su za četiri zadruge, i to zemljoradnička zadruga „Profesionalac SMS“ Donje Trnjane, druga, poljoprivredna zadruga „Kumovi plus“ Vučje, treća, zemljoradnička zadruga „Petrović“ Gornje Krajince i četvrta, zemljoradnička zadruga „Gradac-voće“ Gradašnica. Po programu, ukupno odobrena sredstva za četiri zadruge sa teritorije grada Leskovca za 2018. godinu iznose 36,4 miliona dinara. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Kuburović sa saradnicima, maja 2014. godine Republiku Srbiju su pogodile nezapamćene poplave, koje su prouzrokovale ogromnu materijalnu štetu. Poplavni talas tada je u manjoj meri pogodio i teritoriju grada Leskovca.

Zahvaljujući brzoj i efikasnoj reakciji organa gradske vlasti i nadležnih službi na sprovođenju preventivnih mera, izbegnuta je veća katastrofa po stanovništvo i materijalna dobra.

Gradski štab za vanredne situacije grada Leskovca je na osnovu naređenja Republičkog štaba za vanredne situacije, 15. maja 2014. godine, aktivirao sve svoje raspoložive snage i sredstva, radi sprovođenja mera zaštite i spašavanja ugroženog stanovništva, životinja, materijalnih i kulturnih dobara, za otklanjanje posledica od elementarne nepogode izazvane kišnim padavinama na teritoriji svoje nadležnosti.

U tom periodu, Gradski štab za vanredne situacije, na čelu sa gradonačelnikom Leskovca, dr Goranom Cvetanovićem, zasedao je svakodnevno, uz praćenje stanja, kako na teritoriji grada Leskovca, tako i u Republici Srbiji.

Građani i privredni subjekti grada Leskovca, na poziv gradonačelnika, u velikom broju su se odazvali apelu za donaciju humanitarne pomoći na poplavljenim područjima, tako da je poslato desetak kamiona pomoći u odeći, obući, hemijskim sredstvima, prehrambenim artiklima i vodi.

Na gradskom veću grada Leskovca doneta je odluka da se za poplavljene na području Republike Srbije izdvoji pet miliona dinara iz budžeta grada, kao i 10% iz ličnih dohodaka funkcionera gradskih uprava, a za potrebe grada obezbeđena su sredstva za kupovinu dve velike muljne pumpe i finansijska sredstva za potrebe izvođenja obuke specijalizovane jedinice civilne zaštite za prvu pomoć.

Međutim, najvažnije je to da se oko 160 dobrovoljaca sa područja grada Leskovca odazvalo pozivu za odlazak u ugroženo područje, pre svega u grad Šabac. I naravno, vredno svake pohvale, je društveno odgovorna firma „Bane komerc“ iz sela Kumareva kod Leskovca, koja proizvodi PVC vreće i koja je donirala tih dana 400 hiljada vreća, koje su stigle na odredište, grad Šabac, i time umnogome sprečile vodenu stihiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Stefanoviću sa saradnicima, u cilju što boljeg i efikasnijeg obavljanja poslova civilne zaštite, grad Leskovac je od 2014. godine preduzeo niz mera i aktivnosti.

Grad Leskovac je doneo odluku o organizaciji, funkcionisanju civilne zaštite, čime je stvoren preduslov za organizovano funkcionisanje i delovanje u vanrednim situacijama. U skladu sa ovom odlukom formiran je gradski štab za vanredne situacije na čelu sa komandantom štaba, gradonačelnikom, dr Goranom Cvetanovićem.

Na teritoriji grada Leskovca imenovani su i poverenici i zamenici poverenika civilne zaštite za bolje i efikasnije delovanje u slučaju vanredne situacije. Sprovedena je i obuka poverenika civilne zaštite iz oblasti prve pomoći i protivpožarne zaštite, a u planu za 2019. godinu je i pokazna vežba za edukaciju stanovništva iz oblasti civilne zaštite.

U toku je formiranje jedinica civilne zaštite opšte namene, izrađen je četvorogodišnji plan obuke i opremanje jedinica opšte namene, kao i nabavka opreme za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu. Pri gradskom štabu za vanredne situacije formirani su i stručno operativni timovi za izvršavanje specifičnih zadataka zaštite i spasavanja, i to stručno-operativni tim za zaštitu i spasavanje od poplava, nesreća na vodi i pod vodom, klizišta i snežnih nanosa, stručno-operativni tim za suzbijanje zaraznih bolesti, stručno-operativni tim za evakuaciju, sklanjanje i zbrinjavanje, stručno-operativni tim za zaštitu, spasavanje od požara, eksplozija i spasavanje tehničko-tehnoloških nesreća, odnosno udesa.

Svake godine se pisanim i elektronskim putem obaveštava stanovništvo o opasnostima i kaznenim odredbama za požare na otvorenom prostoru.

Grad Leskovac je 2014. godine izradio i procenu ugroženosti i elementarnih nepogoda po tada važećoj metodologiji, a trenutno vrši usklađivanje po novoj metodologiji.

Grad Leskovac svake godine izdvaja sredstva za održavanje sistema javnog uzbunjivanja, a od 2014. godine pa do danas izvršen je remont svih električnih sirena za javno uzbunjivanje, čime je ovaj sistem postao efikasniji.

Na kraju, grad Leskovac izdvaja oko šest miliona dinara svake godine za preventivno delovanje, uređenje vodotokova drugog reda, kako bi opasnost od poplava bila svedena na minimum. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama.

Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na sprečavanju epidemije zaraznih stočnih bolesti. Zarazne bolesti životinja pojavljuju se u zavisnosti od karakteristike mikroorganizama i mogu se javiti u obliku enzootija, obuhvatajući manja prostranstva i područja ili u obliku epizootija zahvatajući šira geografska prostranstva.

Mogu da izazovu znatne direktne, indirektne zdravstvene, ali i značajne ekonomske štete. Neke od njih, pored znatnih šteta koje se prouzrokuju u stočarstvu, predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi. Neke od ključnih mera za suzbijanje bolesti su rana identifikacija, zabrana kretanja, sprečavanje ilegalnog transporta životinja i uništavanje zaraženih goveda.

Na području grada Leskovca, na poslovima iz programa mera izdavanja uverenja o zdravstvenom stanju životinja, rade veterinarske stanice koje su odgovorne za poslove koje im je Ministarstvo poljoprivrede dodelilo na određenom području, a njihov rad kontroliše Republička veterinarska inspekcija. U slučaju pojave sumnje ili pojave zaraze, Republička veterinarska inspekcija je nadležna za zakonitu primenu pravila za određenu zaraznu bolest, koja ugrožava veći broj životinja u jedno ili više dvorišta, ili na određenoj teritoriji koje se mogu preneti na druge zdrave, prijemljive životinje na određenu zaraznu bolest.

Godine 2014. na području opštine Medveđe u Jablaničkom okrugu pojavila se bolest „plavi jezik“, kataralna groznica, a broj životinja koji je tada uginuo bio je veći od stotinu. Manifestuje se kod stoke tako što im jezik posle ujeda komarca ili krpelja poplavi, posle čega životinje ne mogu da jedu i uginu. Radi se o području koje se nalazi u zoni rizika od širenja bolesti iz Bugarske i Makedonije, gde se započelo sa sprovođenjem serološkim, virusološkim i entomološkim ispitivanjima i opšteg nadzora nad bolesti „plavog jezika“.

Bolest „kvrgave kože“, nodularni dermatitis, na području Jablaničkog okruga pojavila se 16. juna 2016. godine u opštini Medveđa, a poslednji slučaj pojave ove bolesti zabeležen je u opštini Crna Trava 22. jula 2016. godine. Od pet opština u jednom gradu u Jablaničkom okrugu, tri opštine su bile zaražene, Medveđa, Bojnik, Crna Trava, kao i grad Leskovac, a dve opštine, Lebane i Vlasotince, u tom području su bile ugrožene. Ukupan broj goveda na području Jablaničkog okruga tada je bio 24.000 grla, koje je u cilju prevencije veterinarska služba vakcinisala sa 100% uspešnosti u roku od 15 dana i time sprečila dalje širenje bolesti i van Jablaničkog okruga. Bolest „kvrgave kože“ je virusno oboljenje koje se ne može lečiti lekovima, već je prema proceni Ministarstva poljoprivrede jedini vid zaštite suzbijanje insekata koji su prenosioci ove veoma opasne zarazne bolesti.

Na kraju, veterinarske službe koje su doprinele da se dalje širenje zaraze zaustavi, a s tim u vezi sve pohvale veterinarskoj inspekciji, takođe, Jablaničkog okruga u sprečavanju zarazne bolesti, kao i na stručnosti, zalaganju i posvećenosti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Nedimoviću sa saradnicima, kroz realizaciju lokalnog akcionog plana za zapošljavanje od 2013. godine, grad Leskovac do sada je izdvojio oko 130 miliona dinara i Nacionalna služba za zapošljavanje 21,3 miliona dinara.

Otvoreno je 243 malih firmi, od kojih i danas radi 190, a kod privatnog poslodavca zaposleno je 296 radnika. Za 214 mladih ljudi, od čega 96 visokoškolaca, sa prosečnom ocenom preko devet, omogućeno je obavljanje stručne prakse, kao i za 118 lica sa prosekom ispod devet.

Grad je omogućio obavljanje javnih radova i zapošljavanje 196 ljudi. Kroz Fond za mlade grada Leskovca, nagrađeno 1.614 mladih talenata, za šta je izdvojeno 55 miliona dinara. Kroz Kancelariju za mlade i programe – aktiviraj se, igram za pobedu i letnje radionice, kao i nagradne ekskurzije, grad Leskovac je izdvojio 10 miliona dinara.

Poštovani ministre Nedimoviću, u subvencionisanje poljoprivrednih proizvođača od 2013. godine, u gradu Leskovcu uloženo je 127 miliona dinara. Subvencije je dobilo 3.320 gazdinstava. Samo u 2017. godini podneto je 820 zahteva koji su do kraja godine isplaćeni. Kroz projekat elektrifikacije polja, uloženo je 65,6 miliona donatorskih sredstava. Izgrađeno je preko 37 kilometara elektromreže i 220 gazdinstava u pet sela dobila su mogućnost da navodnjava na struju. U proces komasacije do sada je uloženo 86 miliona dinara. Urađeno je 167 kilometara atarskih puteva, za šta je izdvojeno preko 60 miliona dinara. U ovoj godini vrednost za atarske puteve je 27 miliona dinara. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući Arsiću.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, razvoj građevinske industrije je svakako jedan od bitnih faktora razvoja privredne klime u gradu.

Grad Leskovac je poznat po dovođenju novih investitora, pre svega inostranih. Inostrane kompanije zapošljavaju preko 3.500 Leskovčana i sve više se interesuju za naš grad. Tome je doprinela kupovina imovine nekadašnjih giganata „Jug Ekspresa“ i „Sintetike“, za koje je grad izdvojio 40, odnosno 30 miliona dinara.

Vlada Republike Srbije je za adaptaciju zgrade „Sintetike“ izdvojila 185 miliona dinara. Vrlo brzo tamo će se useliti turska kompanija „DŽinsi“, koja će zaposliti još 300 radnika.

Što se tiče „Jug Ekspresa“, dobar deo imovine ovog preduzeća koristi „Jura“, a trenutno smo u pregovorima da na ovom preostalom delu otvori svoju četvrtu fabriku.

Pored „DŽinsija“ i „Jure“, u Leskovcu uspešno posluju: „VNB Kniting“, „Tera Stil“, „Auto-stop“, „Falke“, „Leskobeks“ i mnoge druge firme. Do kraja godine se očekuje i pokretanje pogona „Aptiv Pakarda“ u zelenoj zoni, koji smo upravo mi nakon dužeg niza godina pokrenuli i gde očekujemo dolazak još mnogo investitora.

Britanski investitor će do kraja godine zaposliti oko 300 radnika, a ukupan broj radnih mesta koje će otvoriti u naredne dve godine je blizu 3.000. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, kako treba voditi lokalnu samoupravu i kako domaćinski planirati, možemo videti i naučiti od lokalne samouprave grada Leskovca, koja je prepoznala da savremena putna infrastruktura u gradu i u selima jeste preduslov opšteg prosperiteta i sveukupnog razvoja.

Značajne investicije ostvarilo je, podvući ću, JKP „Toplana“ koje je poslednjih godina u modernizaciju sistema grejanja uložilo preko dva miliona evra.

Izgrađena je nova kotlarnica na gas, izvršena je rekonstrukcija toplovoda, automatizacija toplotnih podstanica, kao i u ugradnja filtera za prečišćavanje produkata sagorevanja.

Takođe, svim konzumentima toplotne energije omogućeno je fakturisanje po potrošnji toplotnih podstanica ugradnjom pouzdane merne opreme.

Zamenjeno je 46 toplotnih podstanica novim automatskim podstanicama i to u objektima kolektivnog stanovanja povezanih sa sistemom, čime je formirano jezgro budućeg dispečerskog sistema.

U međuvremenu, toplotni konzum je povećan za 500 stambenih jedinica, stanova i oko 20 hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora.

Javno komunalno preduzeće „Toplana“ daje redovne godišnje subvencije određenim ugroženim socijalnim kategorijama korisnicima daljinskog grejanja.

Na kraju, važno je pomenuti da JKP „Toplana“ u Leskovcu od nekadašnjeg gubitaša, postalo je uspešno javno preduzeće i na dalje se mogu očekivati dalje investicije u poboljšanju kvaliteta grejanja građana Leskovca. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre Mihajlović sa saradnicima, svi postojeći proizvođači građevinskih proizvoda u Leskovcu proširuju svoju proizvodnju i proizvodne kapacitete, novi proizvođači punom parom rade na otvaranju pogona, a brojni su i potencijalni investitori koji se interesuju za Leskovac i to je za nas velika čast, jer je to pokazatelj da smo radili u dobrom smeru i da se trud lokalne samouprave, na čelu sa SNS i gradonačelnikom dr Goranom Cvetanovićem, isplatio.

Kao primer navešću domaću kompaniju „Mladost“, koja je jedan od najvećih i najznačajnijih proizvođača građevinskog materijala u regionu, poznato ime na tržištu, sinonim za kvalitetne crepove i blokove za zidanje i međuspratne konstrukcije koji su zahvaljujući kvalitetu pronašli put do zadovoljnih korisnika na celoj teritoriji Srbije, ali i Kosova i Metohije, na tržištima Makedonije, Bugarske, Rumunije, Albanije, Crne Gore i Rusije.

Takođe, navešću i kompaniju, rumunsku kompaniju „Terastil“, koja je tačno pre godinu dana otvorila pogon u Leskovcu, gradu sa povoljnim poslovnim okruženjem, gde su Leskovac prepoznali kao pouzdanog partnera i mesto u kojem mogu da razvijaju i unapređuju svoju proizvodnju.

Kompanija „Terastil“ investirala je konstantno u razvoj tehnologije i sada ima kapacitet da proizvodi pocinkovane profile i termoizolirajuće panele sa poliuretanskom penom pur i poliuretanskom vatrostalnom penom pir, kao i čelične spoljne elemente. Šta više, zahvaljujući tome što je deo grupe „Teraplast“, kompanija „Terastil“ dopunila je svoj program sa proizvodima matične kompanije, tako da sa klijentima može da nudi kompletna rešenja, hale - ključ u ruke.

Poštovana gospođo ministar, kad smo 2012. godine preuzeli odgovornost u gradu Leskovcu, zatekli smo ulice koje su bile željne obnavljanja. Uređenje većeg dela gradskih i seoskih saobraćajnica nije rađeno decenijama. U periodu od pet godina, u gradu i okolini izgrađeno je i rekonstruisano preko 60 saobraćajnica. NJihova dužina iznosi preko 25.000 metara, a vrednost više od pola milijarde dinara. Značajna pažnja posvećena je i pešačkim površinama, izgradnja i sanacija trotoara urađena je na površini od 17.000 metara kvadratnih, zašta je izdvojeno 53 miliona dinara.

To je dobro planiranje, poštovane kolege, i prava podrška donošenju ovakvih i sličnih zakona. Naravno, grad Leskovac investira u bolji život, kvalitet života. Izgrađena je nova vodovodna mreža u dužini od 32 kilometra, zašta je izdvojeno 96 miliona dinara. Kanalizaciona mreža izgrađena je u dužini od 8.500 metara, ukupne vrednosti 37,3 miliona dinara.

U sve ovo ste mogli da se uverite, gospođo ministre, prilikom vaših poseta gradu Leskovcu, na čemu vam se iskreno zahvaljujem. Naravno, zahvaljujem se i na urgenciji u vezi obilaznice grada Leskovca. Već danas su iz „Puteva Srbije“ zvali i nadam se da će ovaj projekat biti priveden kraju, kao što je i bio dogovor i onaj most, takođe, nesretni most koji visi u vazduhu i dalje u Donjem Krajincu, na opšte zadovoljstvo građana Leskovca. Hvala.