Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, poštujem znanje uvaženog kolege Veselinovića da je bilo partijskog zapošljavanja i u vremenu i u odgovornosti Demokratske stranke, bilo ih je i u vremenu Srpske napredne stranke, ne mogu da prihvatim znak jednakosti zbog vremena i perioda kada se sve to dešavalo
Ne može da se stavi znak jednakosti između 12 godina i jedne i po godine. Ne može da se stavi znak jednakosti između ljudi koji su koristili te mehanizme i između ljudi koji su rekli – da, to je problem u našem društvu, da, želimo da stavimo tačku na tako nešto, šaljući hrabru političku odluku i članovima, ali i našem društvu.
Ne mogu da stavim ni znak jednakosti između vlada, a znamo da je Vlada u periodu između 2008. i 2012. godine, i na svaku brigu predstavnika te Vlade o broju nezaposlenih, ponovo ću ponoviti ono što su činjenice, ono što nisu opisi, što nisu navijački stavovi, već činjenice da je u periodu između 2008. i 2012. godine 400.000 ljudi iz realnog sektora ostalo bez posla, da je stopa nezaposlenosti sa 13,2% otišla preko 26%, da je politička odgovornost, da, postavljena i data na izborima, ali ne može da se zaboravi. I ne mogu ljudi koji su imali svu odgovornost u vođenju Vlade i zemlje i koji su doprineli da 400.000 ljudi ostane bez posla, sada kažu – Bože, brinemo se za vas, zašto vas ta zla Vlada, koja je sada Vlada Republike Srbije, zašto vas ne zaposli odjednom, oni su krajnje nesposobni, što vas ne zaposle odjednom?
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Babiću.)
Ono što sa sigurnošću i sa velikim ponosom kažem, da je trend gubljenja radnih mesta i trend rasta stope nezaposlenosti u Srbiji zaustavljen, da je na 24,2%, 24,3% …
(Predsedavajući: Vreme, vreme, gospodine Babiću.)
… i dalje previsok i sa tom stopom nezaposlenih naravno da niko u Srbiji ne može da bude zadovoljan i da zaista radimo na tome da ta stopa bude iz dana u dan sve manja i manja, ali krivicu i odgovornost od onih koji su je napravili i fabrikovali ne mogu da prihvatim.