Dame i gospodo narodni poslanici, jesam u prethodnoj raspravi, odnosno u raspravi o prethodnom zakonu, o Zakonu o javnim nabavkama, citirao prethodnog govornika govoreći da on voli da najavi poentiranje i poentira ovde u Narodnoj skupštini. Međutim, pokušaj poentiranja tako što je rekao da je čuo da je neko iz Udruženja poslodavaca Srbije, koji je navodno blizak SNS, čuo da je Zakon o javnim nabavkama menjam pod uticajem određenih interesnih grupa mi deluje zaista u najmanju ruku neozbiljno.
Kakav je odnos SNS prema interesnim grupama u Srbiji najbolje govori činjenica da Bulevar Kralja Aleksandra više nije najduža ulica u Beogradu, sada je najduža ulica u Beogradu Ustanička. To je ona ulica u kojoj je zgrada Specijalnog suda. Kažu ljudi da kada tamo uđete mesec dana nema izlaska. Vidim da za gospodina Dragina i ovu ekipu iz "CesMekona" nema izlaska ni drugi mesec.
Ako hoćemo i na taj način da razgovaramo, možemo da razgovaramo i na taj način, ali onda ćemo pominjati i svedočenja ljudi i čuvara iz Centralnog zatvora, s kim se sve Čedomir Jovanović viđao itd. Hoćemo da pričamo i o Šilerovoj. Hoćemo da pričamo o mnogo toga što se čulo, što se načulo, što je istina ili što je poluistina.
Što se tiče obećanja SNS i šta SNS radi, to se vidi kroz suštinsku borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Naš odnos se vidi i kroz ulaganje u poljoprivredu. U 2013. godini 94,5% budžeta Srbije je namenjeno za poljoprivredu. To se vidi i kroz ove zakone kojima se podstiče ulaganje u energetiku. To se vidi i kroz Zakon o javnim nabavkama, čiju smo raspravu u načelu danas završili. Tako će biti i na dalje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, svaki zakon koji Vlada Republike Srbije uputi u skupštinsku proceduru je zajednički stav cele Vlade i to je dobar iskorak i dobar pomak u odnosu na prethodna iskustva, na prethodnu Vladu, kada je svako ministarstvo bilo feud za sebe, kada se niko nikome nije smeo da se meša. U tome leži odgovor na postavljeno pitanje – zbog čega gospođa Zorana Mihajlović, ministarka energetike, nije došla da obrazlaže ovaj zakon, već je to uradila gospođa Verica Kalanović. Iza svakog predloženog zakona stoji cela Vlada i može da dođe bilo koji ministar ili predsednik Vlade.
Sa druge strane, svestan sam da svaki od narodnih poslanika može da govori u svom stilu, svom duhu, onako kako misli i šta misli, da postoji ustavna kategorija imuniteta za izrečenu reč ili za izvršeno glasanje. To je u redu. Kada se u debati seje strah, onda mislim da to nije u redu.
Plašiti građane Republike Srbije iz najvišeg zakonodavnog doma, iz Narodne skupštine Republike Srbije, je opasno. Ovde smo od jednog od prethodnih govornika čuli poruku građanima Srbije – spremite se na poskupljenje struje, spremite se katastrofu u Srbiji, biće povećanje cena, biće ne znam ti šta. To jednostavno nije tačno.
Da kompjuter ili laptop služi za nešto drugo, umesto za igranje igrica, može da se vidi da je gospođa Zorana Mihajlović, kao najodgovornija iz oblasti energetike, koja se i sada bori i zastupa stavove Republike Srbije u Beču, u energetskoj zajednici, je najavila da neće biti poskupljenja struje i gasa i da će biti urađene socijalne karte za ugrožene građana i nov tarifni sistem. Ni pomena od poskupljenja struje.
Međutim, ono što jedan od prethodnih govornika, a ni celokupna politička partija kojoj on pripada, nikako da zaborave da su i u predizbornoj kampanji govorili da će Srbija biti pod sankcijama ako pobedi Tomislav Nikolić. Tomislav Nikolić je pobedio, postao je predsednik Republike Srbije, postao je predsednik svih građana Republike Srbije. Da li je Srbija pod sankcijama? Naravno da nije. Ona je međunarodno priznata i uvažena zemlja gde god da se pojavi ili ko god da dođe u Srbiju.
Da li je rečeno kada je bio izbor guvernerke …
(Predsednik: Molim vas, izvinjavam se što vas prekidam, da raspravu povežete sa temom.)
Naravno. Da li je kurs u Srbiji, nikada stabilniji? Kolika je vrednost dinara u odnosu na evro? Poštovaću to što ste mi rekli.
Nikako da se naučite da prestanete da pretite, jer u Srbiji na pretnje izrečene sa vaše strane više niko ne veruje. Dobro je što ste naučili da množite, za razliku od nekog prethodnog perioda kada ste samo sabirali, ali ću vas jednu stvar samo pitati – koliki je stočni fond u Srbiji? To mleko i taj litar mleka, to jedno jaje, to mora da se proizvede. Koliki je stočni fond posle 12 godina vaše pogubne vlasti?
Na kraju, bile su izrečene i neke disonantne stvari vezane za cenu mosta na Adi. Da, SNS izlazi sa novim cenama, sa višim cenama, jer kako izroni neka faktura za neku pristupnu saobraćajnicu, za neke nove radove, naravno da se ta cena povećava. Ostali smo bez odgovora na pitanje – zašto i zbog čega i ko je odgovoran za promenu iz ekstra građevinske zone u prvu građevinsku zonu? Ko je odgovoran što su građani Beograda ostali bez prihoda od osam miliona evra.
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu. )
U redu. Samo još jedna rečenica. SNS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon zato što to jeste novo zaduživanje, ali za razliku od prethodnog perioda, to novo zaduživanje ima krajnjeg korisnika i ima boljitak svih građana Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista se zalažem da svaka istina treba da bude iskazana u ovom visokom domu. Slažem se i da svako treba da plati za uslugu koju je dobio ili za dobra koja je kupio, ali zaista ne mogu da prihvatim što je prethodni govornik izgovorio, osim ako ne odgovori zašto je grad Beograd promenio građevinsku zonu ad hok, da bi na lokaciji na uglu Kralja Milana i Kralja Milutina, afera "četiri kralja", bio izgrađen objekat čiji su investitori gospoda Vlahović, Đunić i ekipa. Na taj način je grad Beograd, zato što je iz ekstra građevinske zone ad hok, samo zbog jednog objekta, prebačen u prvu građevinsku zonu, i svi građani Beograda su ostali bez prihoda od osam miliona evra. Kako se onda to zove? Briga za građane Beograda? Ne, to je pljačka građana Beograda, a ona se desila u prethodnom periodu.
Ako možete da mi obezbedite da govorim?

Razumem isfrustriranost kolega koji galamom hoće da spreče da neke stvari, koje su istina, izađu na videlo. Razumem i isfrustriranost ljudi koji dolaze iz grada u kojem su na poslednjim izborima zauzeli četvrto mesto po poverenju, ali briga o dostojanstvu Skupštine, kada dolazi od nekoga ko je u prethodnom mandatu igrao igrice, mislim da je zaista licemerna. Hvala vama.

Ako nemam pravo na repliku, zato što je reklamirana povreda Poslovnika, pozvaću se na član 106, član 107. takođe. Pažljivo vodim računa o tome šta izgovaram. Voleo bih, bez razloga da se pravdam, da transkript mog današnjeg izlaganja bude dostavljen svima. Ni u jednom trenutku nikoga nisam opomenuo na glasno izgovaranje stavova i reči koje su izgovorene.
Ono što ću uraditi, zahvaliću se prethodnom govoriniku, zato što je rekao da sam kopija Aleksandra Vučića. To je u Srbiji čast, čast je biti kopija čoveka koji je personifikacija borbe protiv kriminala i korupcije. Pošto nisam dobio odgovor na pitanje zašto je grad Beograd ostao bez osam miliona evra, zato što je jedna lokacija prebačena sa ekstra građevinske zone na prvu, jedna rečenica još i završavam …(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Sve što smo videli u proteklih 12 minuta je paradigma prethodne vlasti, pozornica, scena, bina, gluma, gledaoci, a građani Srbije odu kući i dalje gladni. Svašta su videli, svašta čuli, ali i dalje nemaju posla.
No, za ovaj zakon sam, čini mi se, i govorio i glasao protiv. Zašto? Znaćete na jednom primeru. Da ste letos došli u Vrnjačku Banju, kraljicu kontinentalnog turizma, videli bi da je po tom zakonu u Vrnjačku Banju, u rekonstrukciju banjskih parkova uloženo 110 miliona dinara. Očekivali bi cvetne rundele, trgove, popločane ulice, nešto fenomenalno. Šta smo mogli da vidimo? Raskopano, neuređeno, nikakvo. Zbog toga ću glasati sada za ovaj zakon, baš da bi se to zamenilo, baš da bi se to završilo, baš da bi nova vlast, vlast SNS i partnera kao iz republičke Vlade, da bi mogli da završe, da bi Vrnjačka Banja i dalje bila kraljica kontinentalnog turizma.
Što se tiče promena mišljenja, vrlo rado ću se potruditi i u istoj toj skupštinskoj biblioteci naći govore prethodnog govornika i hvalospeve o Borisu Tadiću, ali nešto brzo promeni mišljenje, pa pređe u drugi tabor. Tako da, ta promena mišljenja, morate da pođete od sebe prvo.

Gospodine predsedniče, koristio bih pravo na repliku. Pomenuta je SNS.

Zahvaljujem.
Reklamiram povredu Poslovnika član 107. U prvoj rečenici ću reći da se slažem sa gospodinom Đurićem, da trebamo da se vratimo na tačku dnevnog reda i da govorimo o amandmanima na predloženi zakon, ali vidim da je dragi kolega citirao neke novinske članke o nekim ljudima koji su se možda kandidovali na određena mesta, ali na tim mestima neće biti.
Ako ćemo pričati o realnosti, ako ćemo pričati o životu u novinskim člancima, hajde da govorimo malo o "Bus-plus izbacuje putnike na minus"…
(Predsedavajuća: Molim vas, gospodine Babiću, dajte obrazloženje za povredu Poslovnika.)
… "Beograd na ivici kolapsa", "Beograd u ekonomskoj dubiozi". Sve su to radili kadrovi i sve to rade kadrovi DS i zbog toga ne bih da mešamo babe i žabe, ne bih da mešamo neke stvari koje će se možda desiti, a garantujem vam da se neće desiti, sa svim ovim što rade ljudi koje je delegirala DS i kojima je dala pravo da o nekim stvarima u gradu Beogradu odlučuju.
Apsolutno se slažem sa Vladom koja nije prihvatila ovaj amandman. Tri člana nadzornog odbora su sasvim dovoljna. Slažem se i sa svim uštedama i sa racionalizacijom koja je politika i Vlade Republike Srbije koju ona sprovodi i odbijajući ovaj amandman, jer ne možemo biti licemerni. Ne možemo s jedne strane reći ovaj zakon nije dovoljan iskorak u departizaciji…

Zahvaljujem se kolegi Đuriću na ovoj mogućnosti, na pravu na repliku.
Nema apsolutno nikakvog kontinuiteta, ni pokušaja kontinuiteta sa prethodnom vlašću iz više razloga. Prvo, zato što, mogu da prihvatim da ćemo sutra i u nekoj budućem periodu možda govoriti o odgovornosti ljudi koje smo kandidovali na određene pozicije, da li u nadzornim odborima ili na određenim rukovodećim mestima, ali da bi govorili o njima, ne možemo govoriti sada, zato što su podneli neki CV, ili zato što su, možda, u nekom periodu boreći se za egzistenciju, radili častan posao ugostitelja.
Hajde da govorimo o članu 38. ovog zakona, odnosno članu 39. koji kaže u stavu 1. tačka 1) – organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća može razrešiti direktora pre isteka perioda na koji imenovan, ukoliko ne sprovede godišnji program poslovanja.
Ovaj Zakon o javnim preduzećima definiše prolazna vremena. Nećemo čekati četiri godine, nećemo čekati kraj mandata, nećemo čekati da se upropaste ta javna preduzeća da bi ti ljudi odgovarali. Ne, za godinu dana ćemo videti šta su uradili, kako su radili i da li su dobro radili i da li dobijaju štafetnu palicu da nastave i narednih godinu dana.
Da li je to bilo do sada tako i da li do sada imamo takva iskustva, ne nemamo. Da li je neko odgovarao u Srbiji od direktora javnih preduzeća? Ne, nije. Da li su upropašćena, devastirana, u dugu? Jesu. Zbog toga ne mogu da prihvatim činjenicu da se govori o pojedinim ljudima, samo što su podneli i da li su podneli neki CV, i neće biti ni na jednom odgovornom mestu, ne sa takvom reputacijom. Niti mogu da prihvatim činjenicu da neko ne može da bude direktor javnog preduzeća zato što ima tri braka, ali su sigurno to ljudi koji se nisu ogrešili o zakon, koji nisu ni jedno preduzeće upropastili …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… a mogu i želim da govorim, i siguran sam da ću o tim ljudima koje kandiduje SNS, sa velikom čašću govoriti posle godinu dana i na kraju mandata, jer sam siguran da smo kandidovali najbolje od njih.

Nažalost, kada je opšta slika u pitanju, opšta slika o parlamentu je da ovde sedi 250 ljudi koji piju jeftinu kafu, ručaju u jeftinom restoranu, ništa ne rade, sede, pričaju, debatuju i troše novac građana Republike Srbije. Nažalost, takva je slika. Znam da to nije tako i da u dobrom delu svi
prihvatamo odgovornost i obaveze koje poslanički mandat nosi sa sobom. Ne mogu da prihvatim kakva je opšta slika i šta će neko sedeći u nekom restoranu misliti o nekim ljudima koji rade u javnim preduzećima, vode javna preduzeća.
Mogu samo da govorim i želim da govorim o činjenicama, ne o boji očiju ili kravati koju ti ljudi, koji vode javna preduzeća, nose, već o tome da li rade dobro ili ne rade dobro. Da li će moći da rade bolje? Da, uvek. Da li rade u skladu sa zakonom ili ne rade u skladu sa zakonom? Na državi je da ukoliko ne rade dobro da budu smenjeni i biću prvi koji će podići ruku za tako nešto, a ukoliko rade protiv zakona da odgovaraju.

Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije raspravljamo o setu zakona kojima se zaokružuje plan fiskalne konsolidacije Republike Srbije i uvodi potpuna finansijska disciplina, koja je Republici Srbiji bila neophodna. Predloženi zakoni povećavaju likvidnost i smanjuju troškove, što je u potpunosti kompatibilno i sa budžetom Republike Srbije za 2013. godinu i sa rebalansom za 2012. godinu i uopšte sa planom i politikom Vlade Republike Srbije.
Jedan od zakona o kojima danas raspravljamo je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, o kojem gotovo da nije bilo reči u jučerašnjoj i prekjučerašnjoj debati, osim izlaganja gospodina Petronijevića i moje uvažene koleginice Milanke Vukojčić iz SNS. Verovatno zato što ovaj zakon ima samo jedan član kojim se rok za podelu kompozitnih društava za osiguranje pomera na 31. decembar 2013. godine. Kompozitna društva za osiguranje u ukupno ostvarenoj premiji osiguranja u Srbiji učestvuju sa preko 80% i u njima je potrebno i neophodno izvršiti razgraničenje na životna i neživotna osiguranja. Osnovni razlog za ovakav trend i za ovakav stav je namera organa nadzora da se smanje rizici, da se u slučaju ekonomskih problema u neživotnom osiguranju koriste finansijski resursi životnog osiguranja ili da se na teret životnog osiguranja prelije jedna agresivna cenovna politika koja važi u neživotnom osiguranju.
Srpska napredna stranka se slaže i smatra da je potrebno smanjiti rizike prelivanja sredstava iz životnih u neživotna osiguranja, ali sam takođe siguran da ukoliko u ovom trenutku kompozitno osiguravajuće kompanije, kompozitno osiguravajuća društva krenu sa razdvajanjem na životni i neživotni deo, da oni to za godinu dana, do 31. decembra 2013. godine, neće uspeti na kvalitetan način da urade. Zbog toga je neophodno da naredne godine, u prvoj polovini, već na redovnom prolećnom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije donesemo novi zakon o osiguranju, koji će ostaviti otvorenu mogućnost da sadašnja kompozitna osiguravajuća društva nastave sa istovremenim obavljanjem obe grupe poslovanja, jer to su vrednosti koje prepoznaje zakonodavstvo EU i sa kojima se u potpunosti slaže SNS, naravno, uz ispunjavanje određenih uslova.
Ti uslovi su, naravno, da računovodstva pojedinačnih grupa osiguranja moraju biti vođena odvojeno, odnosno da budu razdvojeni bilansi, kapital i minimalni garantni fondovi takođe se moraju iskazivati posebno za životna i posebno za neživotna osiguranja, iskazivanje investicionog portfolija takođe biti mora posebno za životna, a posebno za neživotna osiguranja i da se prenos sredstava iz jedne u drugu grupu, a to je obično iz životnih u neživotna osiguranja, može vršiti samo uz prethodnu saglasnost nadzornog odbora.
Sve ovo bi dovelo do toga da kompozitna društva nastave sa radom, a rade sa nižim troškovima nego što bi radili ukoliko bi bili potpuno razdvojeni. Ti niži troškovi bi doveli do toga da osiguranja budu jeftinija i sve to bi se prelilo na građane i na privredu kao korisnike osiguranja, a mislim da svi mi koji sedimo u ovoj sali, koji predstavljamo građane Republike Srbije, se za takve vrednosti i zalažemo. Zbog toga smatram da su ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju i taj budući zakon o osiguranju prihvatljivi, odnosno trebalo bi da budu prihvatljivi za sve poslaničke grupe.
Zakon o javnim preduzećima je važan sistemski i reformski zakon, koji je izazvao najviše polemika i najveću pažnju u javnosti. Smatram da je ovaj zakon onaj prvi i najteži korak, ali izuzetno bitan, zato što će iza tog prvog koraka uslediti mnogo drugih i povratka na staro, povratka nazad nema. Kao što je i kolega Arsić u debati rekao, SNS možda nije zadovoljna dužinom tog koraka, ali smo mnogo zadovoljniji činjenicom da je taj korak napravljen i da se ušlo u postupak departizacije javnih preduzeća.
U ovom parlamentu sede narodni poslanici poslaničkih grupa političkih stranaka koje su u različitim agregatnim stanjima i na različitim nivoima vlasti, od lokalne samouprave, opština, gradova, autonomne pokrajine do Republike, participirale snažnije ili ne u vlasti u nekom periodu. Zbog toga mi deluje cinično što najveće kritike ovog predloga zakona o javnim preduzećima, gde je prvi korak, opet kažem, možda ne dovoljno dug, ali je napravljen, baš dolaze od onih koji su do majskih izbora imali potpunu kontrolu nad svim mehanizmima vlasti, koji su imali potpunu moć da sve te stvari menjaju, ali su u periodu kada su vršili vlast negovali partijsku državu i partokratiju kao najveću vrednost, a sada su zabrinuti nad zlehudnom sudbinom javnih preduzeća koje će možda voditi direktori izabrani na konkursu, a koji će zamrznuti svoju funkciju u političkoj stranci, ako joj eventualno, ali ne i presudno, pripadaju.
Prihvatam kritike i smatram ih dobronamernim od onoga ko se ponaša reformistički, ko radi reformistički, ko na primeru pokazuje kako treba i šta treba da se radi, ali kritike od onih ljudi koji imaju priliku da stvari u Srbiji ili u delovima Srbije menjaju, a to ne čine, jer, recimo, uz svu saglasnost sa kolegom Đurićem, ne pominjem ga zato što bih izazvao repliku, već zato što se slažem sa takvim stavom da ni na koga ne smemo staviti metu, ni na koga ne smemo staviti target, pročitaću imena i prezimena nekih ljudi koji su visoki funkcioneri jedne stranke koja je najveće kritike uputila na ovaj zakon o javnim nabavkama, a obavljaju najodgovornije poslove u gradu Beogradu. Cvijo Babić – potpredsednik Gradskog odbora DS i direktor Beogradskog vodovoda i kanalizacije, Vladimir Bogićević – direktor "Zelenila Beograd", Bojan Milić – direktor "Infostana", Radovan Draškić – direktor "Gradske čistoće", Boban Kovačević – direktor "Parking servisa", Nebojša Ćeran – direktor GSP-a, a čini mi se nekada i direktor velikog republičkog javnog preduzeća kao što je to ovde "Kolubara". Šta je sada to? Sa jedne strane kritikujemo mogućnost da neki budući direktor izabran na konkursu zamrzne svoje članstvo u političkoj stranci, a ovde ovi ljudi vrše vlast u Beogradu, vode najveća javna preduzeća i visoki su funkcioneri stranke na vlasti u Beogradu.
Ono o čemu je malo ko govorio u protekla dva – tri dana, i ovo je, gospodine ministre, poziv za Vladu Republike Srbije, da napravimo jednu finansijsku analizu šta će ovaj zakon doneti dobro. Ovim zakonom o javnim preduzećima dvodomna preduzeća su predviđena samo ukoliko ih osnuje Republika. Ta dva doma su izvršni odbor i nadzorni odbor. Izvršni odbor čine izvršni direktori koji već rade u tom javnom preduzeću i primaju platu u tom javnom preduzeću i neće primati nikakvu nadoknadu za članstvo u izvršnom odboru. Nadzorne odbore će ubuduće, za javna preduzeća koje je osnovala Republika, činiti petoro ljudi, za razliku od sadašnjih gde, recimo, Aerodrom ima dvanaest članova, Pošta devet članova upravnog odbora itd. Za lokalna javna preduzeća, odnosno javna preduzeća kojima je osnivač jedinica lokalne samouprave, opštine, grada ili autonomne pokrajine, taj nadzorni odbor će imati troje ljudi, za razliku od sada gde u Gradskom saobraćajnom preduzeću "Beograd" imamo jedanaest članova.
Ti članovi sada upravnih odbora primaju određenu nadoknadu, a ta nadoknada nije mala. Recimo, u Beogradskom vodovodu i kanalizaciji nadoknada je 40.000 dinara za članstvo u upravnom odboru, u "Zelenilu" 48.000, u Gradskoj čistoći 40.000, u GSP 50.000 dinara. Jedanaest članova po 50.000 dinara, to je 550.000 dinara, toliko košta članstvo u Upravnom odboru Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu. Toliko neto mesečno košta građane Beograda. Hoću i voleo bih, i to će biti jedno od postavljenih poslaničkih pitanja SNS ubuduće, da znam koji je finansijski efekat ovog zakona, kada sa jedanaest članova svedemo na tri, koji će primati po 50.000, 150.000?
Ovim zakonom u jednom javnom preduzeću kao što je GSP Beograd će se uštedeti 400 hiljade dinara. Pa, koliko je takvih javnih preduzeća što po Beogradu, što po unutrašnjosti, što po celoj Srbiji.
Ono što bih takođe pohvalio je član 33. stav 3. – da direktor javnog preduzeća zasniva radni odnos na određeno vreme. Neko ko je došao kao profesionalac po konkursu da počne da radi, da vodi to javno preduzeće, ne može posle isteka mandata da ostane u tom javnom preduzeću i da optereti javni sektor. To je dobro zato što imamo slučajeve gde su direktori javnih preduzeća ostajali tu, pa onda dođu sledeća vlast, pa sledeća vlast i tako se gomilao broj ljudi u javnoj upravi.
Ono što sam čuo, i žao mi je što koleginica Vučković koju izuzetno uvažavam nije tu, ali ono što je izrekla kao kritiku, pod jedan to je stručna sprema. Jer, mi je ostalo nejasno, ne možemo da čitamo zakon tako što ćemo čitati svaki treći član, a u jednom članu svaki peti red ili svaki šesti stav. Moramo da čitamo zakon od početka do kraja. Voleo bih, pošto je rekla da je nejasnoća u tome ko može da vodi, koja stručna sprema je odgovarajuća za vođenje javnih preduzeća, da li su to osnovne studije, da li su to master, magistarske, specijalističke ili doktorske studije. Voleo bih da samo ti kritizeri kažu ko to ne može da vodi javno preduzeće? Da li ne može magistar da vodi javno preduzeće? Da li ne može neko ko je završio osnovne studije da vodi javno preduzeće? Ako kritikujete takav stav, recite ko ne može. Obratite se tim ljudima, pa recite, ne može doktor nauka da vodi javno preduzeće, ne može da se javni na konkurs.
Druga kritika se odnosila na stimulaciju. Član 24. jasno kaže – direktor i izvršni direktor imaju pravo na naknadu zarade, a mogu imati pravo na stimulaciju u slučaju kada javno preduzeće posluje sa pozitivnim poslovnim rezultatima. Šta ovo znači? Da to rešenje potpisuje Vlada, ali nije potrebno da taj budući direktor bude, ispunjava naloge Vlade da bi dobio stimulaciju, da bi bio nagrađen, mora da obezbedi pozitivne poslovne rezultate. To je osnov, a ne kao do sada, "radio ne radio svira ti radio". Kolike su bile stimulacije po javnim preduzećima? Kolike su bile plate direktora javnih preduzeća? Ovde kod nas sedi kolega u prošlom mandatu, vodio jedno veliko javno preduzeće "Železnice Srbije" koje su uzgred budi rečeno, dugo godina su gubitaši. Kolike su plate bile tu? Kolike su plate bile u javnom sektoru dok se nije usvojio Zakon o ograničenjima zarada u javnom sektoru? Da li je to neko kontrolisao? Nije. Hajde da saberemo sve to, nemojte da čitate svaki četvrti, peti stav. Da, potpisuje Vlada samo ukoliko se ostvare pozitivni poslovni rezultati. Ukoliko se poveća dobitak ili smanji gubitak.
Ono što bih takođe istakao, a to su članovi 38. i 39. koji jasno definišu i to veoma strogo razloge za razrešenje. Ko je do sada bio od direktora javnih preduzeća razrešen zbog loših poslovnih rezultata? Niko, niko nije bio razrešen. Ko je odgovarao i bio smenjen zbog neispunjavanja programa poslovanja? Program poslovanje se usvaja na period od godinu dana. Taj program poslovanja smatram kao prolazno vreme. Gospodine direktore, niste ispunili prolazno vreme, loše vam je prolazno vreme, idite na klupu, idite u gledalište, mora da uđe sledeći igrač, mora da uđe onaj ko će da radi bolje, brže. Zbog toga su ovi članovi 38. i 39. gde će direktor javnog preduzeća koji napravi i potpiše takav plan poslovanja, uputi ga osnivaču na usvajanje, dobro će da razmisli pre nego što ga potpiše, jer zna da za godinu dana mora da ga ispuni ili će otići odatle. To su prolazna vremena, to je dobro, ne smemo da čekamo kraj mandata, ne smemo da čekamo četiri godine, godinu dana, češće i čak češće.
Na kraju, izvinjavam se na temperamentu, ali to je deo jednostavno mog načina izražavanja. U Danu za glasanje SNS će podržati ceo ovaj set zakona zato što smatramo da oni donose boljitak građanima Srbije i zato što su bitan pomak u finansijskoj konsolidaciji Republike Srbije. Zahvaljujem se.

Drago mi je što je koleginica Vučković tu, jer replike i dueli sa njom uvek prijaju jer donesu jedna boljitak. Mislim da smo se ovde usaglasili i mislim da je i koleginica Vučković sada rekla da neko ko je završio master studije, doktorske, magistarske, naravno da prvo mora da završi osnovne studije i da to ne mora da znači da neko ko je doktor nauka ili master, da ne može da bude direktor javnog preduzeća, pa vam se zahvaljujem što ste prihvatili moju sugestiju.
Što se tiče stimulacije, ponovo ne možemo da se usaglasimo. Vlada ne daje stimulacije, ne daje zbog lepih očiju direktora ili zbog nečega što je trivijalno. Daje samo i isključivo ukoliko se ostvare pozitivni poslovni rezultati. To je osnov svega.

Javljam se u ime poslaničke grupe pošto je više puta pomenuta. Kritika može da dobije legitimitet samo kada je upućena od onih ljudi koji kažu – evo mi smo radili bolje, mi radimo bolje, mi umemo bolje. Ali kada kritika dolazi od strane onih koji su 12 godina kreirali i negovali partokratiju i partijsku državu kao najveću vrednost, onda mislim da je ta kritika u najmanju ruku neozbiljna.
Kao potvrda toj mojoj tvrdnji o odgovor na prethodnog govornika koji eto ima strah da će možda neki kriminalci doći na mesto direktora javnih preduzeća iako nije bio u prethodnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, podsetiću ga samo na dva zakona. To je Zakon o komunalnoj policiji i Zakon o stečajnim upravnicima. U ova ta zakona postoji jedan identičan član koji kaže – i komunalni policajac kao veoma odgovorno lice u gradovima Srbije i stečajni upravnici koji odgovaraju i raspolažu imovinom koja je milionske vrednosti mogu biti osuđivana lica na kaznu zatvora do tri meseca.
Molim vas, u situaciji kada ste mogli da kreirate sve to, vi ste implementirali da to mogu da budu lica koja su osuđena na kaznu zatvora do tri meseca. Sa druge strane, što se tiče ugroženosti strategije javnog informisanja, molim vas, da to nije bilo implementirano u ovaj zakon o javnim preduzećima, šta bi bilo sa javnim preduzećima koje su osnovale lokalne samouprave, AP, Srbija iz oblasti informisanja. Da li bi to značilo da "Studio B" ne bude više javno preduzeće? Radio televizija Vojvodine kakav bi status imala ta preduzeća i te firme? Lelujali bi negde. Koji bi se zakon odnosio na takve firme, na takva preduzeća?
Molim vas imam još jednu rečenicu.
(Predsednik: Molim vas da to bude jedna kratka rečenica.)
Srpska napredna stranka ne mora da se dokazuje, mi smo i bez ovog predloga zakona pokazali kako se na najodgovornija mesta u ovoj državi delegiraju ljudi koji nisu članovi SNS…
(Predsednik: Zaista sada moram da vas prekinem.)
Zato što je nama kvalitet na prvom mestu. Hvala vam.

Po istom principu kao što je uvaženi kolega Đurić, bez razloga da dajem pravo na repliku, mene opomenuo, tako i meni nije jasno da li je policija javno preduzeća pa je problem da li će i ako će direktor policije, budući direktor policije, biti iz SNS. Zaista to ne znam, ali smatram da policija nije javno preduzeće. To je jedna stvar.
Što se tiče gospodina Dmitra Đurovića i tog opterećujućeg motiva, da su njegove dve firme u blokadi zbog sedam miliona dinara, a ko od nas ovde nema problem sa stambenim kreditom, sa nekom vrstom opterećenja? Ako je problem gospodina Đurovića, što ima sedam miliona dinara kredita, i ako je to jedino opterećujuće, onda ću vas pitati, a ko je direktor Beogradskog vodovoda i kanalizacije? Cvijo Babić, moj prezimenjak, potpredsednik Gradskog odbora DS, isti onaj čovek za koga je DRI podnela prijave zbog nesavesnog poslovanja i zbog toga šta su radili u postupcima javnih nabavki.

Gospodine predsedniče, uz dužno poštovanje, prekršen je Poslovnik, član 107. stav 2. Prethodni govornik, ne mislim na kolegu Arsića u svakom slučaju, permanentno se obraća drugom narodnom poslaniku. Vi treba da ga opomenete i da mu oduzmete reč, jer to po Poslovniku nije dozvoljeno.
U jednoj stvari ću se zahvaliti, a to je što mi je dao priliku da odgovorim na jednu veoma važnu stvar, a to je da direktor policije, a policija nije javno preduzeće i ne odnosi se ovaj zakon na policiju, će biti izabran po zakonu i neće biti član SNS. Zahvaljujem se.