Gospodine ministre, smatram da je parlament mesto gde se suočavaju različita mišljenja kako bi se došlo do najkvalitetnijeg rešenja i u tom tonu sam shvatio diskusiju gospodina Stefanovića.
Međutim, ono što moram da kažem da jednim Zakonom o amnestiji ne mogu da se spreče napadi i da se smanje napadi na sportskim terenima. Mislim da to može da se uradi posebnim zakonom i čini mi se da od onog napada, od onog maj gerija, Enrika Kantone, pre nekoliko desetina godina na sportskim terenima u Engleskoj, takve stvari se nisu desile, iako nema ni ograde, ni redara, ali rešava se na drugi način, tako što izgrednici, njima je zabranjeno da ulaze na sportske terene, pa čak i dotle, do te mere ide kada njihov klub ili ti klubovi imaju utakmicu, da oni to vreme provode u pritvorima i to nije tema Zakona o amnestiji i zbog toga vas pozivam da ne mešamo babe i žabe.
Sa druge strane, ono što se inputira Ministarstvu pravde, a to je da osim rasporeda sudova ništa drugo nije ni urađeno. Izvinite molim vas, Visoki savet, a već smo kod amnestije, VSS i Državno veće tužilaca je imalo pod dva člana iz redova advokata i profesora. Ti ljudi su godinama, mesecima unazad odlukom Administrativnog odbora skupštinske većine iz prethodnog saziva, promenjena im je naknada sa poslaničkog dodatka od 30.000 dinara na 190.000 ili šest prosečnih plata u Republici Srbiji.
Deset miliona dinara je na taj način sagoreno, dato četvorici ljudi. Gde je tu bio moral na koji se pozivao gospodin Veselinović? Gde je moral ako je VKS koji po pravilu ima 29. članova koji sada sa predsednikom VKS ima 23 člana ili 20% manje članova je sam sebi dodelio odlukom predsednice suda, svakog meseca platu veću za 30%. Po kojim merilima, po kojima pravilima, kako, jel to reformisano pravosuđe?
Sa druge strane, ono što bih vas zaista pozvao, zaboravite na strah. Strahom ste trovali građane Srbije u kampanji, strahom ste trovali građane Srbije do 20. maja. Šta je sve bilo izrečeno o gospodinu Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću? Građani Srbije vam to nisu verovali i niste predali vlast, gospodine Stefanoviću, jer da ste bili u prilici da nešto predate, vlast je poslednje što bi predali. Vlast vam je oduzeta voljom građana Republike Srbije i dobro je što ste tu volju prihvatili, kao što ćemo i mi prihvatiti uvek volju građana, ma kakva ona bila.
Strahom ste nastavili i dalje i kada se formirala Vlada Republike Srbije, rečeno je, biće nestašica osnovnih životnih namirnica, neće nas prihvatiti međunarodna zajednica, bićemo poslednja zemlja na ovom svetu, a nije
Strah i prilikom imenovanja guvernera NBS, ludovaće evro, a on je stabilan. Šta kažu privrednici? Šta kažu građani Republike Srbije? Koliko je evro bio za vreme mandata prethodnog guvernera, a koliko je sada? Zaboravite na strah, osim ako ga nemate prema politici SNS koja se ogleda u jednoj rečenici, a to je, nulta tolerancija prema kriminalu i korupciji, za razliku od prethodnog perioda kada je ta tolerancija bila direktno proporcionalna veličini krivičnog dela za koja su ta lica bila osuđena. Zahvaljujem se.
41/1 DJ/VZ 18.35-18.45

Gospodine predsedniče, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ono što bih rekao, a pažljivo sam slušao današnju debatu, je da prihvatam, verujem dobronamernu sugestiju kolege, da su Železnice Srbije ne javno preduzeće već akcionarsko društvo i zaista se zahvaljujem na toj sugestiji.
Ono što bih sugerisao prvenstveno vama, ali i ostalim predsedavajućim, je da treba da poštujemo Poslovnik. Danas sam ovde čuo različite debate o količini dokumentacije koja je potrebna da bi se neki kredit podigao. Slušali smo i o putevima na Goliji, slušali smo i o dekoraterima vagona. Stvarno ne vidim nikakvu vezu dekoratera vagona sa tačkama koje su danas bile na dnevnom redu.
Takođe, ono što bih pohvalio, neke kolege koje su vrlo egzaktno pričale naročito o železnicama i mislim da to jeste tema dnevnog reda. Železnički deo Koridora 10 kroz Srbiju prolazi jednom trećinom svoje ukupne dužine, to je negde oko 767 kilometara, da na žalost 92% kompletnog teretnog saobraćaja ide Koridorom 11 preko Mađarske i Rumunije koji je dalji ali je brži i bezbedniji i samo 8% prolazi teritorijom Srbije, što znači 8% prihoda imamo od Koridora 10, a mnogo veći potencijal i kapacitet, 4,7 milijardi evra nam je potrebno da bi završili železnički deo Koridora 10. Ono u čemu se ovaj predlog zakona o garanciji razlikuje u odnosu na prethodne, a dobro se sećam onoga što je bilo izglasano u ovoj skupštini pre dve godine, u novembru mesecu 2010. godine, što ovaj predlog zakona kaže – 95 miliona evra za te i te deonice, za rehabilitaciju tih deonica pruge. Šta smo imali 2010. godine? Ne mogu da ne podsetim kolege koje su bili članovi u prethodnom sazivu, ali i građane Republike Srbije, 100 miliona evra smo se zadužili, isti ovakav ugovor o garanciji smo ovde donosili. Gde je bio potrošen taj novac? Kupili smo lokomotive. Nemamo prugu, kupujemo lokomotive. Gde su sada te lokomotive? Šta prevoze? Ništa, stoje u depoima, a taj novac mora da se vrati. Zbog toga je ovo vrednost ovog zakona i zbog toga će SNS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
Ono što bih sugerisao je da rehabilitacija pruga se ne radi samo kao što je do sada rađena, polu mašinski, polu ručno, da postoje cele kompozicije gde se sve radi automatski, gde se pruga reciklira, gde se najveći broj, najveća količina materijal koji se podigne se ponovo i vrati. Sugerišem, ne vaše ministarstvo, nego ministarstvo koje će taj posao odraditi, da to radi na taj način.
Čuli smo i o putu na Goliji. Ono što moram da kažem je da je predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić, otvorio put na Goliji koji su meštani Golije decenijama čekali. Za razliku od prethodnog perioda kada se bivši predsednik Republike slikao pored nekog bagera i obećavao motor vej. Ni od motora ni od puta nije bilo ništa u tom periodu. Za razliku od prethodnog perioda kada se tvrdoća i kvalitet asfalta ispitivao na taj način što se predsednik Republike sagne i rukom mazi taj asfalt, a svi ste videli tako nešto u predizbornoj kampanji, preuzimajući na sebe ulogu i nadzornog organa.
Finalno pitanje, žao mi je što je bivši predsednik Vlade izašao, za vas i za predstavnike LSV – zbog čega u prethodnom sazivu zakon o železnici, o kojem je bilo raspravljano i u načelu i u pojedinostima, nije donesen? Ko je stopirao donošenje tog zakona? Svi se sada borimo za železnicu u svom kraju, u Vojvodini, u istočnoj, zapadnoj Srbiji ili bilo gde. Zbog čega nije donet zakon o železnicama? Da li je uslov bio taj gde će završiti te lokomotive koje su kupljene za 100 miliona evra, koliko smo se zadužili u novembru mesecu 2010. godine? Struka je govorila – depo u Nišu, a politika je rekla – depo u Novom Sadu ili u Zrenjaninu. Zbog toga nije donet taj zakon. Jedini u prethodnom mandatu koji je bio, rasprava je bila i u načelu i u pojedinostima, a zakon nije izglasan.
Naravno, u jednoj rečenici ponoviću, SNS će u Danu za glasanje podržati ove zakonske predloge. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, prekršili ste Poslovnik. Član 107. stav 2. koji kaže: "na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku". Gospodin Veselinović, prethodni govornik, se obraćao direktno narodnim poslanicima. Vi ga niste opomenuli. Molim vas da takvu strategiju ne primenjujete.
Ono što moram da primetim je da od početka formiranja Vlade Republike Srbije, non stop se pokušava pravljenje ambijenta straha, panike, izglasajte takvu vladu, niko nas u svetu neće podržati, ponovo će uvesti sankcije, ponovo će napraviti haos u Srbiji. Vidimo da se tako nešto nije desilo.
Prilikom izbora i promene Zakona o Narodnoj banci Srbije i izglasavanjem gospođe Jorgovanke Tabaković na mesto guvernera Narodne banke Srbije, isto je postojala doza straha, biće kurs ovakav, biće kurs onakav, sve banke će se povući. Koliki je bio kurs u trenutku izglasavanja gospođe Jorgovanke Tabaković, a koliki je kurs sada? Manji, naravno, stabilniji. Sada dolazimo ponovo do straha i panike, biće pušteni ljudi koji su osuđeni za krivična dela ubistava i tako nekih stvari. Ne, neće. Nemojte obmanjivati javnost.
Sa druge strane, podsetiću vas samo, a to ću u govoru kasnije i govoriti uporedno sa zakonom koji je donesen 2001. godine. Donela ga je ista ta DS. Šta je tada rečeno – izuzetno lica pravnosnažno osuđena za krivično delo ubistva, otmice, silovanja itd. 15% amnestije. Tada vam tako nešto nije smetalo. Nemojte govoriti o strahu, nemojte govoriti o panici. Ova Vlada Republike Srbije ima zakonska rešenja koja predlaže, koja daje u skupštinsku proceduru i ona se rade i donose u korist građana Srbije.

Mislim da čitamo isti zakon, ali neke stvari ne želimo da vidimo. Nisam pravnik po profesiji, po profesiji sam diplomirani mašinski inženjer i nemojte da vam o pravu ja govorim, ali član 1. stav 2. kaže – lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravosnažno osuđena na kaznu zatvora do tri meseca oslobađaju se od izvršenja kazne zatvora u celini. Koje je to ubistvo procesuirano i kažnjeno sa tri meseca, u kojoj to državi? U Srbiji ne. Čitajte pažljivo, gospodine Veselinoviću.

Još jednom ću da vas pozovem da pogledate član 1. stav 4. Zakona o amnestiji donesenog među prvima, ako ne i prvi zakon koji je donela Narodna skupština Republike Srbije u petom sazivu. On je objavljen 14. februara 2001. godine, a parlament je konstituisan 22. januara 2001. godine. Znači, bio je među prvima ili prvi zakon koji je donesen u ovom parlamentu. On kaže – od amnestije se izuzimaju lica pravosnažno osuđena za krivično delo obljuba ili protivprirodni blud nad nemoćnim licem i obljuba ili protivprirodni blud sa licem koje nije navršilo 14 godina, kao i lica koja su više od tri puta pravosnažno osuđivana za krivična dela. Samo su to lica koja su u tom trenutku, a stožer te vlade i te vlasti je bila DS, bila izuzeta od amnestije.
Sa druge strane, ovaj predlog zakona o amnestiji, pogledajte član 2. za koja lica se sve to ne odnosi. Jasno sam pročitao i stav 1. i stav 2. prvog člana, samo lica koja su osuđena na kaznu zatvora do tri meseca biće automatski oslobođena. Za ona druga koja nisu deo člana 2. se umanjuje kazna, ali ne znači da će izaći na slobodu, ne znači da će biti slobodna, ne znači da trebate da sejete strah i paniku.
Još nešto ću vas pitati. Čije je to pravosuđe ta lica osudilo na takve, sada vama male kazne zatvora? Reformisano sudstvo koje ste vi reformisali, pa sada trpimo packe iz EU.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji se ni na kafu ne ide nepozvan. Sednica Administrativnog odbora…
(Predsednik: Morate navesti član na koji se pozivate.)
Pomenut sam u izlaganju gospodina Mikovića.
(Predsednik: Ali, nemate pravo po Poslovniku…)
Član 72. Poslovnika koji jasno kaže da se saziv za sednicu odbora dostavlja u pisanom obliku…
(Predsednik: Izvinjavam se, ali ne možete se pozvati na član 72. jer je član 72. već pomenut tokom rasprave.)
Ne znam koliko je članova pomenuto, što kaže gospodin Šormaz. Ali ne znam zašto nemam pravo na repliku kad sam pomenut?
(Predsednik: Imate pravo na repliku, ali biste onda morali da sačekate da svi oni koji su se javili po povredi Poslovnika dobiju reč.)
Uredu, javiću se kasnije.

 Molim vas gospodine predsedniče da mi vratite vreme.
Pozivam se na član 65. Poslovnika Narodne skupštine, nastaviću gde ste me malo pre prekinuli. U Srbiji se ni na kafu ne odlazi nepozvan. Na sednici Administrativnog odbora, koja je održana u subotu su bila prisutna dva člana Administrativnog odbora iz DS, ne slučajno, već zato što je saziv za sednicu bio upućen po članu 72. Poslovnika i poslat u Poslanički klub DS.
Ovim putem se izvinjavam što ne znam koliko delova DS trenutno ima, i da li je potrebno da u više delova šaljemo sazive i to ću, evo duboko se izvinjavam, i to ćemo sledeći put da ispravimo. Ujedno, ovo smatram, i ceo ovaj dosadašnji postupak sednice, da je pokušaj da se pravosudni organi države Srbije zaustave, da se spreči njihov rad, jer plašim se da će nakon ovih primedbi sledeće primedbe biti na pogužvanu kragnu policajca koji je probao da privede gospodina Olivera Dulića, ili na isprljan policijski auto, ili na takve greška u samoj proceduri.
Molim vas da ovu sednicu uvedemo u normalne tokove, nisam planirao na ovaj način da govorim, nisam želeo na ovaj način da govorim, ali vas molim da se vratimo na temu dnevnog reda.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, duboko verujem da Narodna skupština Republike Srbije kao najviše zakonodavno telo je mesto gde se kreiraju i usvajaju zakoni u interesu svih građana Republike Srbije, da je parlament mesto koje mora da bude pokretač promena u Srbiji. Verujem i da parlament svoju kontrolnu funkciju nad izvršnim organima vlasti mora da obavlja u punom kapacitetu.
Ono u šta takođe verujem i za šta se zalaže SNS je da Skupština Srbije neće biti mesto u kome će pojedinci koji su izvršili ili su osumnjičeni da su izvršili krivična dela naći zaštitu, bilo da ta zaštita bude pravna ili moralna. Takođe, smatram da Skupština Srbije neće i ne sme biti brana pravosudnim organima u vršenju svojih dužnosti.
Bez obzira na boju dresa koji nosimo, bez obzira na klub za koji navijamo ili za koji igramo, sistem odgovornosti mora da postoji. To su, dame i gospodo narodni poslanici, nove vrednosti a ne politički progon i to shvataju svi osim onih kojima je savest opterećena prošlošću. Skrivanja iza člana 103. Ustava, koji definiše poslanički imunitet za one koji su svojim činjenjem osiromašili naše društvo, za one koji su ugrozili perspektivu građana Republike Srbije, ne sme biti omogućeno. Ma koliko moćni, bogati ili uticajni bili, pred nadležnim nezavisnim pravosudnim organima moraju da polažu račune.
U Srbiji, nažalost, hara kultura korupcije. Zbog toga podržavam rešenost i hrabrost države, kao i aktivnosti organa Vlade Srbije zaduženih za borbu protiv korupcije na suzbijanju te pošasti. U toj borbi moćnih, nedodirljivih i zaštićenih nema, jer to od nas očekuju i naši partneri iz EU i prijatelji Srbije od Moskve do Vašingtona, a nadasve i prvenstveno to od nas očekuju građani Republike Srbije.
Borba protiv korupcije će biti duga i teška, ali sam siguran da će ovakvim pristupom naše društvo na kraju te borbe izaći snažnije i perspektivnije. Ovim putem, takođe, pozivam državne organe nadležne za borbu protiv korupcije, policiju, tužilaštvo, sudove, da nastave da rade svoj posao nezavisno i po zakonu, neopterećeni bogatstvom, uticajem ili političkom pripadnošću onih za koje postoje indicije i dokazi da su izvršili koruptivna kriminalna dela. Za takav rad uvek će imati podršku i u parlamentu Republike Srbije i, što je još važnije, kod građana Republike Srbije.
Tužilaštvo za organizovani kriminal na teret gospodina Dulića stavlja ozbiljna krivična dela sa vrlo čvrstim dokazima. Gospodin Dulić je imao priliku da se ne pozove na poslanički imunitet. Imao je mogućnost i da podnese ostavku i na taj način relaksiranije uđe u ceo ovaj proces. Međutim, ništa od toga se nije desilo, pa je Tužilaštvo za organizovani kriminal uputilo zahtev Narodnoj skupštini da se gospodinu Duliću ukine poslanički imunitet.
Shodno Poslovniku, Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja je većinom glasova usvojio Predlog odluke o ukidanju imuniteta gospodinu Duliću, koji ste dobili u materijalu, i prosledio ga Skupštini na usvajanje. Protiv ove odluke su bila dva predstavnika DS u Administrativnom odboru. Neke članove Administrativnog odbora iz opozicione stranke je bunila brzina sazivanja i Administrativnog odbora i ove sednice Skupštine. Međutim, bez razloga i bez želje da se pravdam, nikakvih skrivenih razloga nema, osim želje da se pravosudnim organima omogući da rade svoj posao.
Poslanička grupa SNS će glasati za ovakav predlog odluke o ukidanju imuniteta, kako sada, tako i uvek u budućnosti za svakog ko se u izbegavanju pravde bude zaogrnuo poslaničkim imunitetom. Pozivam i sve druge poslaničke grupe da glasaju za ovu odluku i samim tim podrže suštinsku borbu protiv korupcije.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam.
Mislim da je ova odluka jedan od načina da se povrati ugled srpskog parlamenta kao institucije koja će sve nas nadživeti, da ne ostanemo upamćeni po cipeli Gordane Pop-Lazić, po štapu Nenada Čanka ili po optičkim kablovima i "Nubi invest" Olivera Dulića. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, sva medijska pažnja, a vidim i iz govora uvažene koleginice, u proteklim danima je usmerena ka predsedniku SNS, gospodinu Aleksandru Vučiću, iza kojeg stoji cela SNS, stoje gotovo svi građani Republike Srbije, zato što u njemu vide personifikaciju čoveka koji se bori protiv korupcije u Srbiji. Zbog toga vam smeta bilo koje njegovo delo i bilo šta što će uraditi. U tome nas, ni gospodina Vučića, ni SNS, ni Vladu Republike Srbije nećete sprečiti da se obračunamo sa korupcijom na bilo kom nivou i sa bilo koje strane da dolazi.

Poziva se na član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Pozdravljam sve promene na bolje, tako i ovaj put primećujem promenu na bolje kod uvažene koleginice. Tu promenu sam video u odnosu prema medijima, jer sve do 6. maja do kada je učestvovala u medijskoj kampanji u linču Tomislava Nikolića i SNS, taj linč joj nije smetao. Sada je u pravu, taj linč ne treba da se vodi, ne sme da se vodi i zbog toga podržavam taj civilizacijski iskorak naše koleginice. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 108.
Verujem, da mladi kolega, ako nisam pogrešio ime Ljuban Panić, nema dovoljno političkog iskustva, ako mi dozvolite iako nemam pravo direktnog obraćanja izvršio jednu malu edukaciju i podsetio ga da ti ljudi i ta politička stranka koja je pominjala porodicu gospodina Nebojše Stefanovića, koja je pominjala sve naše porodice, debelo ostala ispod cenzusa. Da li su to vrednosti koje zastupa naš mladi kolega? Da li i oni žele da završe ispod cenzusa? Ako su to vrednosti koje zastupaju i koje žele, neka tako i nastave.
Sa druge strane, ono što mi je zaparalo uši, a to je da predsednik parlamenta ne bi trebalo otprilike da učestvuje u debati. Predsednik parlamenta je prvi među jednakima i tu vrstu diskriminacije ne mogu da prihvatim, osim što bi predsednik parlamenta, što gospodin Stefanović i čini svih ovih meseci, pokazuje jednu najvišu dozu tolerancije. Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem se.
Povređen je Poslovnik član 106, da govornik može govoriti samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Govornik šef poslaničke grupe je u neku čudnu vezu doveo skupštinski Odbor za KiM i novoizabranog predsednika tog odbora sa rebalansom budžeta. Zaista ne vidim tu vezu, osim što je kao diskvalifikaciju video to što novoizabrani šef Odbora za KiM naziva ljude sa Kosova Arnautima.
Izguglovao sam Vikipediju u ovih par minuta, etimologija, pa kaže – Arnaut je turcizam u srpskom jeziku, a na turskom Arnaut označava Albance ili ljude iz Albanije. Ne vidim u tome ništa ponižavajuće i ništa što bi tog čoveka diskvalifikovalo, a mislim da prethodnom govorniku mnogo teže pada to što se predsednik Odbora za KiM zove Milovan, a ne neko drugo ime. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, zahvaljujem vam se. Javljam se po članu 107. Poslovnika. Slažem se da je odgovornost SNS-a kao najvećeg koalicionog partnera u ovoj skupštinskoj većini najveća. Međutim, s druge strane, demokratičnost SNS-a, prvenstveno predsednika parlamenta, gospodina Nebojše Stefanovića se pokazuje po tome, gospodine Đuriću, zato što je prvi put za poslednje 22 godine moderne istorije parlamentarizma u Srbiji predsedavao, dobio šansu da predsedava i neko od opozicionih poslanika, odnosno od opozicionih potpredsednika Skupštine.
Da li će gospodin Stefanović imati međunarodne kontakte ili ih neće imati, naravno da će ih imati i to je u interesu i parlamenta i Republike Srbije.
Što se tiče ovog Poslovnika, bio bih mnogo srećniji da ovaj parlament radi mnogo brže, ekonomičnije, ekspresnije. Žuri nam se, i to je istina. Međutim, ovaj Poslovnik nije pisala SNS. U ovom Poslovniku ne stoje ograničenja po kojima nadležni ministar, odnosno resorni ministar može da govori jedan minut, dva, tri ili pet. Ovaj Poslovnik ste pravili tako zato što ste mislili da ćete biti celog života na vlasti. Zbog toga, hajde da menjamo Poslovnik.
Ovaj deo se ne odnosi na gospodina Đurića, odnosi se najviše na DS. Zbog toga nije prekršen Poslovnik, bar u ovom delu, ali apelujem i na resornog ministra i na sve nas, dajte da nastavimo da radimo dalje, jer se Srbiji žuri i nemojte da je stopiramo. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, meni je zaista žao zato što, nekako kao po pravilu, izlaganje gospodina Veselinovića me motiviše da se javim po povredi Poslovnika. Na početku ću reći da reklamiram Poslovnik član 106. gde govornik može govoriti o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Vas i gospodina predsednika parlamenta bih zamolio da gospodina Veselinovića upozna sa članom 150. Poslovnika, važećeg Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, gde kaže – Pravo predlaganja zakona i drugih opštih akata imaju: svaki narodni poslanik, Vlada, Skupština AP ili najmanje 30.000 birača.
To što je ove predloge zakona predložila i potpisala grupa narodnih poslanika SNS-a da li je tu prekršen zakon? Nije. Ustav? Nije. Zašto je to toliko bolno da li je Vlada ili mi koji smo predstavnici građana Republike Srbije? Meni su se dopali malo pre tonovi koji su se čuli iz vaše poslaničke grupe gde ćete vi podržati ove predloge zakona. To je dobro, a ne znam zašto vas to boli? Opozicija je prirodno agregatno stanje, vlast takođe, to je promenljivo i to je život. Zašto je neko samo predodređen da bude na vlasti u Srbiji, a neko predodređen da bude u opoziciji?
Građani Srbije su glasali za promene. Zašto vas to boli? Zato što se lokalne samouprave i zato što se funkcioneri SNS trude da se ispoštuje volja građana Republike Srbije izražena na biralištima 6. maja. Građani Srbije su želeli promene. Građani Srbije su želeli SNS na vlasti i morate to da prihvatite. Izvucite pouke iz svega toga i krenite napred kao što je Rudi Đulijani, čuveni gradonačelnik Njujorka rekao: "Ne možete živeti u prošlosti, gledajte u budućnost, u budućnosti se živi." Srpska napredna stranka je okrenuta budućnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, zakon o dopunama Zakona o javnom beležništvu ima samo dva člana kojima se prolongira primena ovog zakona sa 1. septembra 2012. godine na 1. mart 2013. godine. Srpska napredna stranka želi da ukaže da je uvođenje javnog beležništva u pravosudni sistem Srbije neophodnost i zbog toga bih vam prezentirao jednu širu sliku notarijata ali i razloge zbog kojih je Srbija poslednja zemlja u regionu u kojoj nije primenjen ni taj zakon, niti imamo institut notarstva, kao i razloge zbog kojih građani Srbije nažalost i još uvek i za najmanji pravni posao trče po sudovima, čekaju redove, umesto da, kao što idu kod izabranog lekara, mogu da koriste i izabranog beležnika.
Ovih šest meseci razlike između 1. septembra i 1. marta naredne godine su nam potrebni da se na najkvalitetniji način donesu sva neophodna podzakonska akta, i to ona podzakonska akta koja bivši režim nije doneo, valjda, pretpostavljam da su imali neka preča posla, umesto da se bave potrebama građana.
Ono što ću rizikovati sada je da prekršim Poslovnik i nadam se da me nećete opomenuti i da mom dragom kolegi i prijatelju gospodinu Palaliću poručim da SNS naravno komunicira sa Vladom Republike Srbije. Poslanička grupa SNS komunicira sa jednim vrhunskim pravnikom, sadašnjim ministrom pravde gospodinom Nikolom Selakovićem. Ne znam zašto se celog dana provlači zašto je taj zakon predložila poslanička grupa. Zar treba da se stidimo inicijative koja polazi iz parlamenta? Zar treba da se stidimo inicijative koja treba da pođe od svakog narodnog poslanika? Zar nam je malo inputiranja stvari da narodni poslanici dolaze u Narodnu skupštinu samo da bi otišli do restorana i da bi razlikovali dvojku od četvorke, dugmenceta protiv i dugmenceta za. Ne želim da budem deo tog klišea. Srpska napredna stranka želi da vrati jedan nivo u ovu Narodnu skupštinu.
Zbog toga vas molim da prihvatite našu taktiku. Takvih poteza će biti još. Inicijativa treba da polazi i od Narodne skupštine i od nas kao predstavnika građana.
Žao mi je što gospodin Đurić nije više prisutan u sali. Neke kolege tražile su i garanciju da li će notarstvo zaživeti od 1. marta 2013. godine, što je i potreba i želja kako građana Srbije, tako i SNS i naših partnera u Vladi Republike Srbije. Međutim, želeo bih da pitam i gospodina Đurića i sve skeptike da li će ako se sve to primeni i ako ceo taj posao donošenja podzakonskih akata obavimo u narednih šest meseci i primenimo ih od 1. marta, da li će taj skepticizam nestati? Da li će izaći pa reći – dajemo vam podršku, dajemo podršku toj vladi koja je spremna da uredi kako pravni, tako i sve druge sisteme u Republici Srbiji?
Neću, a planirao sam da govorim o začecima notarijata, koji se nalaze u institutu Rimskih tabilionesa, da je razvoj javnog beležništva i notarijata, kakav danas poznajemo, započet još sredinom srednjeg veka, o Bolonjskoj pravnoj školi, o tome da je u Francuskoj, recimo, tzv. Ventoza zakonom iz 1803. godine notar definisan kao poverenik države, koja mu je dala državni pečat i deo javnih ovlašćenja. Zamislite, u Francuskoj, uređenoj zemlji, a voleo bih da dočekamo da živimo u takvoj Srbiji, ima notarijanstvo od 1803. godine uređeno zakonom. Srbija ni 2012. godine, više od dva veka, nažalost, nema zakon koji definiše tu oblast.
Što se tiče zemalja bivše Jugoslavije, u BiH je uspostavljen notarijat donošenjem tri posebna zakona koji su u potpunosti harmonizovani. Notarska služba je prvo započela rad u Federaciji, sredinom 2007. godine, u distriktu Brčko par meseci posle toga, početkom 2008. godine 11. marta i u Republici Srpskoj. Javno-beležnička služba u Hrvatskoj obnovljena je Zakonom o javnom beležništvu 29. jula 1993. godine, i treći od pozakonskih propisa donesenih na temelju tog zakona. Slovenija i Makedonija su takođe uvele notarsku službu, jedino u Crnoj Gori je pri kraju postupak implementacije i kako zakona, tako i podzakonskih akta. Sve ovo vam govorim ne osvrćući se mnogo u prošlost, već želeći da iz prošlosti izvučemo najbolje za budućnost koja nas čeka i za koju želimo da bude što kvalitetnija.
Na odgovornost bivšeg režima zbog toga što javno beležništvo nema primenu u Srbiji kasnimo za Evropom, kasnimo za zemljama u okruženju, a to nije ona brzina kojom SNS i partneri u Vladi Republike Srbije želimo da Srbija ide tim putem ka EU.
SNS se zalaže za uvođenje javnog beležništva u pravni sistem Srbije, kako zbog Madridske deklaracije koja propisuje osnovna načela javnog beležništva u Eropi, tako i zbog toga što javno beležništvo treba da dovede do bržeg, efikasnijeg i jeftinijeg postupka, a samim tim i do kvalitetnijeg podizanja kvaliteta života građana Republike Srbije.
Ovaj predlog zakona o dopuni Zakona o javnom beležništvu nam je nametnut. Nametnut je inercijom bivšeg režima koji je imao priliku i žao mi je, kao građaninu Srbije mi je žao zato što to niste uspeli da uradite u prethodnom periodu. Zakon o javnom beležništvu je donet, podsetiću vas, 9. maja 2011. godine i od tada je, nažalost, ostao mrtvo slovo na papiru. Nema podzakonskih akata. Javno-beležnička komora je formirana pro forme. Gde je statut? Gde su drugi akti komore? Organi javno-beležničke komore ne postoje, a prošlo je, podsetiću vas, više od godinu dana.
U Srbiji je, pogubna činjenica ali istina, javno-beležnički ispit položio 41 notar i ako znamo da jedan notar dolazi na 25 hiljada stanovnika, vidimo da sadašnji broj notara je dovoljan za manje od polovine Beograda. Šta ćemo sa onom drugom polovinom? Šta ćemo sa ostatkom Srbije?
Ono što bih želeo da kažem i što bih želeo da poručim – da svi oni koji su položili javno-beležnički ispit, 41 građanin, ne treba da brinu i da svi koji su taj ispit položili, po pravilniku i zakonu, počeće sa radom, nadam se i ubeđen sam, 1. marta 2013. godine.
Analizom matičnog zakona o javnom beležništvu vidi se da su obaveze Ministarstva bile, a spomenuću samo neke od obaveza: članom 15. da se odredi broj javno-beležničkih mesta – nije određen; članom 21. da se propiše radno vreme javnoih beležnika – nije utvrđeno; članom 135. da se odredi javno-beležnička tarifa – ništa od svega toga nije urađeno. Šta ćemo sa javno-beležničkim poslovnikom i svim stvarima koje on targetira i tretira?
Ministarstvo pravde Republike Srbije će u narednih šest meseci doneti sva neophodna podzakonska akta kako bi zakon o javnom beležništvu mogao da se primenjuje od 1. marta 2013. godine. Za SNS razlozi za donošenje ovog zakona su kristalno čisti, a to je što će nas uvođenje javnog beležništva približiti punopravnom članstvu u EU, sa jedne strane, a sa druge, ne manje važne strane, što će rasteretiti sudove, dovesti do bržeg, efikasnijeg i za građane jeftinijeg postupka.
Još jednom ću, kao što očekujem prilikom izglasavanja ovih predloga zakona podršku partnera iz Vlade Republike Srbije i parlamentarne većine, reći da mi je drago što ta podrška dolazi i iz stranaka bivšeg režima koji su shvatili grešku, koji shvataju pojedinačne greške, da su neko vreme propustili, da su to građani shvatili, da nisu imali dovoljan kapacitet, svoju poruku su poslali na izborima 6. i 20. maja i da je ovo prilika da se malo iskupite. Ja vam se zahvaljujem.