Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.

Ne znam šta reći o čoveku koji se plaši olovke. Šta li bi tek bilo da sam doneo tablet, RS računar, panika bi bila verovatno.

Taman je krenulo dobro, da jednom neko pogleda u ogledalo, pa kaže – prihvatam odgovornost da kao bivši ministar vojni nisam isplatio penzije vojnim penzionerima i to bih mogao da shvatim kao jedan kvalitetan iskorak i pohvalio bih to. Ali, ono što je već u sledećoj rečenici nastalo, da je odgovoran Aleksandar Vučić i Vlada SNS što je napravila sporazum sa vojnim penzionerima, što će im se isplatiti ona sredstva koja nisu isplaćena do 2012. godine i, zamislite, odgovorni smo mi, a nisu odgovorni oni koji su dug napravili. Pa, i kada ih je Ustavni sud naterao i pokazao da su radili pogrešnu stvar. Pa, koja je to logika, molim vas? Pa, kažu – povećali ste sve. Pa, naravno, pa povećano je sve da bi se isplatilo milijardu i 300 miliona evra kamata 2016. godine, na dugove koje ste vi napravili, na kredite koje ste vi uzeli. Pa, nije vas bilo briga kolika će kamata biti, pa uzimali ste kamate po 7% i 8% na kratkoročne kredite. Tu ne postoji nikakva logika ni u ekonomiji ni u matematici, ni u čemu. Pa, eto, zbog toga moramo da radimo ove stvari, kao što ih i radimo, da bi ispravljali greške iz prošlosti i da nikada više u budućnosti nijedna generacija ne dođe u ovakvu situaciju.

Gospodine predsedavajući, plašim se da ne razumem ponašanje nekih narodnih poslanika ovde. Da li je sada ovo ponoć, vreme kada se pretvaraju u nešto drugo, ne znam. Vidim da je prelilo odavno. Ali, ono što je fakat malopre uradio gospodin Šutanovac, a to je da je unizio dostojanstvo građana Republike Srbije, da je ponizio sve penzionere u Srbiji, zato što im je izračunao da piju dnevno 10 flaša piva.

Ja zaista ne znam penzionera koji može da popije 10 flaša piva na dan, pa tako 30 dana, pa tako da na to potroši povećanje penzija. Ja ne znam kakva iskustva ima kolega Šutanovac i koliko može da nosi. Može dosta, fizički je jak, hvala Bogu, i da bude 100 godina još takav, ali da vi ponižavate penzionere. Ja mogu da verujem da će penzioneri povećanje penzija potrošiti da pomognu svojoj deci, svojim unucima, da će možda poboljšati svoju zdravstvenu zaštitu, možda neki dodatni lek ili šta god, ali ovo što je gospodin Šutanovac rekao, da će penzioneri povećanje penzija trošiti na pivo, i to 10 flaša dnevno, molim vas, pa to omalovažava sve građane Republike Srbije.

Ja vas molim da to ubuduće ne radite. Moja majka je penzioner. Pa, treba li da razmišljam da će ona njeno povećanje penzija potrošiti, a žena kap alkohola u životu nije popila, da će potrošiti na deset flaša piva dnevno, kao što to reče gospodin Šutanovac? Nemojte iz ličnog iskustva nešto da se govori i da se preliva na poštovane penzionere u Srbiji.

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.

Reklamiram povredu Poslovnika, čl. 108. i 109.

Gospodine Bečiću, ja sam malopre, prilikom obrazlaganja povrede Poslovnika, gospodine Bečiću, govorio sam o mojoj majci. Za razliku od gospodina Šutanovca, koji je nakon toga govorio, govorio je ne o svojoj, već je opet govorio o mojoj majci. To nema smisla. To je zadiranje u privatnost. To je ono što razdvaja dobro i lepo vaspitane ljude od onih koji to nisu.

Samo jedna rečenica. Ja verujem, ne interesuje me, u reči gospodina Šutanovca da njegova majka nema apartmane, pansione ili šta već reče, ali zato njen sin ima, boga mi, poprilično veliku zgradu na pašnjaku, na Vračaru.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika član 106. i potpuno sam saglasan sa onim što ste malopre rekli, jer da je predlagač amandmana zaista pisao ove amandmane znao bi koja je razlika između nadnice i satnice, jer nadnica u Srbiji nije 125 dinara ili koliko već, nego satnica. Da li je predlagač amandmana mislio na neku nadicu ili nadnicu ili šta li već, ali to su totalno pobrkani pojmovi.

Sa druge strane, gospodine predsedavajući, ja vas molim sa pažnjom iako smo mi, ne znam u kojem više satu rasprave da mi raspravljamo o amandmanu koji kaže – član 5. briše se. Nigde u članu 5. ne stoje bilo kakva bezalkoholna piva.

Znači li ovo da može neko da dobije reč i da priča o čemu god hoće, o nadicama i nadnicama, o cenama i ne znam ti čemu? Mislim da je to skandalozno i mislim da morate da upozorite gospodina Janka Veselinovića da poštuje ovaj dom i da poštuje Poslovnik o radu Narodne skupštine.

Gospodine predsedavajući, povređen je Poslovnik, član 106. Ja vidim da neki ovde imaju problema malo sa izgovorom nekih reči, slogova. Nisam baš najbolje razumeo malopre kada je gospodin Šutanovac rekao da je koleginica Mira Petrović, uvažena koleginica iz PUPS-a, napustila sednicu ili sadnicu. Nisam baš najbolje razumeo, ali sednica ne može da se napusti, može da se napusti sala Narodne skupštine. Tako da, mislim da je to ipak malo nepravilno korišćenje određenih izraza. Ono što…(Isključen mikrofon.)

Član 106. stav 1. ponovo se, iako govorimo o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, govorilo i o RTS-u i o svakakvim drugim stvarima.

Vi ste, gospodine Bečiću, čovek normalne visine, možda nešto sitnije građe i onda kada vas izazove neko ko je jedno dvadesetak santimetara viši i više od toliko kilograma, sigurno više od 20 kilograma, teži da obarate ruku, pa nije džentlmenski, znate. Ipak treba naći nekog ravnog sebi.

Evo, ja sam spreman. Pa, zašto meni ne uputi da obaramo ruke? Zašto nije malopre dok je bio tu gospodin Vanja Udovičić, zašto tada gospodin Šutanovac nije bio tako hrabar pa da kaže - gospodine Udovičiću, hajde da obaramo ruku? Pa, mislim, nađite nekog po konstituciji ravnog sebi. Lako je sada Bečića, lako je vređati žene na društvenim mrežama, lako je lajkovati tvitove koji su ružni prema damama, prema ženama, bez obzira kojoj stranci pripadale. To je lako. Nađite nekog ravnog sebi i nema nikakav problem. Zbog toga ne razumem.

Mislim, gospodine Bečiću, ja vas molim prvo da se ne priča o čemu god hoće, već o Zakonu o akcizama. Podsetiću vas da je na redu član 6, ukoliko se ne varam. Član 7, u redu, prihvatam grešku, ja se izvinjavam. Ali, u tom članu 7. nema nijedne jedine reči onoga što je malopre gospodin Šutanovac govorio, osim tog obaranja ruku. A spreman sam i na to sa gospodinom Šutanovcem.

Gospodine predsedavajući, član 107.

Podsetiću i vas da ste morali da opomenete prethodnog poslanika, prethodnog govornika, da nažalost NIS, i fotografiju NIS-a, NIS kao privredno društvo, više ne postoji. Sada je tu Gasprom.

(Janko Veselinović, s mesta: Ovo je fotografija od danas.)

Gasprom i to Gasprom, odlukom Vlade koju je podržavao prethodni govornik. Da ne zna kome je prodat NIS, to je već skandalozno.

Ujedno bih, pošto sam i tražio povredu Poslovnika po članu 107., pitao gde je gospodin Kličko? Mislim na ovlašćenog predstavnika Demokratske stranke? Pošto bi protiv Fjurija prošao otprilike kao Kličko pre jedno dve nedelje.

Po amandmanu, replika, Vlada, šta god. Koliko ja znam, gospodine Bečiću, a priznajem da ima mnogo umnijih ljudi od mene. Jaja se ne peku, jaja se kuvaju ili se jaja prže. Nigde nisam čuo da se jaja peku, ali dobro da to ostavim na teret onima koji jaja peku.

Ono što bih rekao, znate, da sam sada ušao u ovu salu i da nisam živeo u zemlji Srbiji, evo skoro 45 godina, pomislio bih da ovi ljudi govore iskreno. Međutim, kada pogledamo onu pozadinu predlagača amandmana, pa kada pogledamo da su oni za osam godina vršenja vlasti od 2000. do 2008. godine, znate li koliko su puta častili penzionere i sve građane u Srbiji poskupljenjem struje?

Kumulativno, za građane povećali su cenu struje, gospodo za 690%. Za 690% su povećali predlagači amandmana, ti što peku jaja.

Znate li na čemu su onda pekli jaja penzioneri? Na suncu. Na moru, ne, nisu mogli da odu na more. To nije bilo dosta. Ti isti predlagači amandmana su za privredu za koju su takođe veoma zabrinuti, povećali cenu struje za 810% i sada su našli da liju krokodilske suze nad zlohudom sudbinom građana Republike Srbije, koje su opteretili kroz struju, domaćinstva za 690%, a privredu za 810%.

Šta mislite, da mi nemamo pamćenje, da građani Srbije nemaju pamćenje i da ne znaju šta ste i kako ste radili.

Ti divni do 2008. godine i 2012. godine, koji su tako, podignu cenu, podignu plate u javnom sektoru za 7, 8, 10%, a inflacija 25%, pa još nisu iz banke otišli građani do prvog marketa, a već su im uzeli onih 15% razlike.

Znate, to su ti mađioničari finansijski, ekonomski. Sa druge strane, s obzirom da je 400.000 ljudi, ostavili ste bez posla, od 2008. do 2012. godine, pa u redu je da onoj šaci ljudi koji su ostali da rade, da ste povećali plate, kada ste 400.000 ostavili bez posla? Koliko ste povećali platu onim ljudima koji su ostali bez posla? Sa 13 na 26% stopa nezaposlenosti i koliko je tih 13% ljudi koji su ostali bez posla, koliku platu su primali 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine?

Da li ste i njima povećali plate za tih 1.900 i nešto posto ili ste im sveli platu na 0%, inflacija 25%, cena potrošačke korpe kolika je bila? Svi nameti, struja 690%, struja za privredu 810%, nezaposlenost 26% bez plate. Koliko ste onima koje ste ostavili bez posla, koliko ste njima podigli platu? Koliko? Od nule sa nulom, na nulu.

E, to je vaša politika. Obične prevare jedne, fatamorgane i sada ste došli ovde da solite pamet i da kukate zbog 7% a ne znate da objasnite vaše povećanje od 690%? Za 810% za privredu i sada je gore 7% od 690%?

Koji to mađioničar može da objasni? I kakve to, koliko velike krokodilske suze morate da lijete da bi tako nešto objasnili? Što vređate građane Srbije? Da je 7% veće od 690%, da je 7% više od 810%, dokle više nam solite pamet?

I sve ovo se radi da bi platili vaše kamate, vaše kredite, vaših milijardu i tri stotine miliona evra samo za kamate u narednoj 2016. godini. Vi ste podizali te kredite. Vi ste zaduživali budućnost zbog vaše sadašnjosti. Sramota jedna. Sada ovde solite nam pamet …

(Marko Đurišić, s mesta: Šta je ovo?)

Znam da vam ne odgovara da ovo čujete, pošto vam nikad nije odgovaralo da čujete istinu.

Kakvo je ovo dalje omalovažavanje javnosti? Ma recite vi meni koliko su bili u plusu ljudi koji su ostali bez posla a bilo ih je četiri stotine hiljada koje ste ostavili bez posla?

(Zoran Živković, s mesta: Kakve veze ima?)

Pa, da su i oni imali 0,2% rasta pa bih bio zadovoljan, 0,2%, okrenite glavu, ali ne da se stidite ovih reči, stidite se vaših postupaka i toga što ste 400 hiljada, 400 hiljada ljudi ste ostavili bez posla. Stopa nezaposlenosti je sada 7% manja, postajemo uređena država.

(Marko Đurišić, s mesta: Stidi se. Stidi se sebe. Laži svojih se stidi.)

A vi sada pričate da imaju veće plate. Koje veće plate? Onih 400 hiljada ljudi koliko je ostalo bez posla? Sram vas bilo. Čitajte stopu nezaposlenosti.

(Marko Đurišić, s mesta: Laži svojih se stidi.)

Jesu li imali ti ljudi od čega da žive?

(Marko Đurišić: Laži svojih se stidi.)

Kome ste, šta ste njima povećali? Laž?

(Marko Đurišić, s mesta: Laži svojih se stidi.)

Povešću vas ja i u moju Vrnjačku Banju…

(Marko Đurišić, s mesta: Slobodno.)

I bilo gde pa ću vam pokazati od čoveka do čoveka koliko je ljudi ostalo bez posla, da li su tada imali novca da peku jaja, da li su tada imali novca za svoju decu i vi nam ovde pričate da ste im obezbedili rast. Rast zarad su imali, bez plate, kuće, oni su imali rast. O čemu se radi?

Sramota jedna, gospodine Bečiću, šta dozvoljavate.

Dva sata i deset minuta. Ja se nadam da ovo građani Srbije ipak gledaju i da izgradnja više od dva miliona kvadrata, izgradnja savske promenade, uklanjanje starih objekata je antimodernizacijski, a modernizacijski bi onda bilo da 50 i nešto starih brodova koja su ružili sliku Beograda ostanu tamo gde su bili decenijama i godinama unazad. Da preko dvesta udžerica, nehigijenskih objekata u kojima su živeli ljudi je civilizacijski, modernizacijski. Modernizacijski da su se tamo okupljali ljudi, onako sumnjivog morala, sa nekim vrlo čudnim potrebama. E, to je modernizacija Beograda. E, to je modernizacija Beograda po mišljenju kolega koji su obrazlagali ovaj amandman.

S druge strane, pažljivo sam se pripremao za ovaj zakona kao uostalom i za sve ostale, pa sam prikupio kritike. Šesnaestog marta 2015. godine Balša Božović smatra da se vlast ruga građanima jer im nudi da kupi stan od pola miliona evra, a ne zna se ni u kojoj će zgradi biti kao ni gde će ta zgrada biti locirana. Izgradnja prve zgrade počela je pre dva meseca i svi mogu videti gde će se ona nalaziti. Uspeh prvog prodajnog događaja, prodato 75% ponuđenih stanova i ja sam siguran da gospodin Balša Božović zna i koja je cena i za koliko su prodati, jer čini mi se, nešto mi se javlja da neko iz njegovog najbližeg okruženja ima poprilične veze prilikom tih transakcija i te prodaje.

Tako da zna da prodaja ide odlično, pokazuje da građani i investitori imaju poverenja u projekat i da ga vide kao odličnu investiciju.

Dvadeset i treći oktobar 2014. godine. Ekonomista Goran Milićević, kaže, oni nemaju nameru ništa tu da podižu osim dva ključna elementa – kulu i šoping mol. Pored Sava promenade, savske promenade, pre dva meseca počeli su radovi na stambenom objektu, 19 spratova, 296 stanova. Toliko o toj kritici i o toj magli koju vide neki narodni poslanici ovde.

Trideseti april 2015. godine, Balša Božović tvrdi da se od „Beograda na vodi“ odustalo. Odustalo se, ali niko iz Vlade to ne sme da kaže. Ne samo da se od „Beograda na vodi“ nije odustalo, već smo tokom sledeće godine pored postojećeg gradilišta, rezidencijalnog dela, otvaramo još nekoliko gradilišta na ovom prostoru, hotela, svetski poznatih hotela.

Akademija arhitekture Srbije, to je plan u kome nema nijednog kreativno zasnovanog urbanog prostora, niti jedne urbane ugodnosti, koja bi privukla mase pešaka građana, a kojima bi ovaj deo morao biti namenjen.

Prvi deo Sava promenade, već je postao deo grada u kome Beograđani i posetioci provode slobodno vreme, odnosno te ugodnosti, već je dostupan gostima Beograda, svim građanima Republike Srbije, voze bicikle, šetaju, dovode decu na igrališta. Nije više zmijarnik, nije više mesto gde se okupljaju ljudi poprilično sumnjivih namera. Nije više mesto gde ljudi žive u nehigijenskim udžericama, gde su desetine brodova koji su tamo samo stajali, onako tek i skupljali rđu, na Sava promenadi organizuju se performansi za decu i odrasle, izložbe, mini koncerti i već sada se može naslutiti, da će po završetku ovo postati novo mesto okupljanja Beograda, zato što planiramo i naredna dva kilometra da uredimo kao pravu promenadu. Ne znam zašto su neki ljudi poprilično nervozni, skakuću i poskakuju, ja sam nestrpljiv da se sve to i uradi, baš ovim tempom kao što smo i do sada radili.

Ne znam zašto su neki ljudi nestrpljivi, prosto im je nelagodno kada čuju u o napretku svog grada ili napretku zemlje u kojoj žive.

Akademija arhitekata Srbije, nije predstavljen nijedan autor „Beograda na vodi“ javnosti i putem medija, a odgovor, u više navrata upoznata sa autorima „Beograda na vodi“ i njihovim portfolijom, pejzažni arhitekta Gerdo Akino iz Los Anđelesa, osmislio je Sava promenadu, a renomirana arhitektonska kompanija RTKL, napravila je master plan. Reč je o jednoj od najvećih svetskih multidisciplinarnih kompanija za projektovanje, za šta je dobila više značajnih svetskih nagrada.

Takođe je kritika bila istih ovih koji ne vole, više bi voleli te zarđale brodove na tom prostoru gde je „Beograd na vodi“, a rekli su – vlast krije ugovor „Beograda na vodi“. Međutim, ugovor je objavljen 20. septembra 2015. godine na veb sajtu Vlade Srbije, čim je postao pravosnažan.

Prema tome, sve kritike koje su do sada upućene, sve kritike koje smo malopre čuli ovde su apsolutno pale u vodu. Od svih kritika, ostala je samo žuta patka da plovi po beogradskoj magli, a „Beograd na vodi“ je realan projekat koji zapošljava Srbiju, koji menja izgled Beograda, koji za razliku od starih brodova i udžerica i prostora, vrlo mračnog i vrlo sumnjivog, postao zaista moderan deo Beograda.