Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7788">Zoran Babić</a>

Zoran Babić

Srpska napredna stranka

Govori

Ali, ono što po ne znam koji put se pozivamo se na komunikaciju i na dijalog, ali onda nema te druge strane da sve to saslušate.
Pročitaću obrazloženje – amandman se ne prihvata iz razloga što se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, član 5, na nivou Republike Srbije za utvrđivanje visine sredstava koja se opredeljuje za finansiranje redovnog rada političkih subjekata, čiji su kandidati izabrani za poslanike u Narodnoj skupštini, kao osnovica već koriste rashodi koji se finansiraju iz poreskih prihoda, usled čega Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti samo potvrđuje već postojeće stanje. To je ono o čemu smo pričali da je ova vlast, odnosno Vlada u kojoj je učestvovala Srpska napredna stranka, već te anomalije i nepravilnosti 2012. godine promenila.
Amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženi član Predloga zakona sprovodljiv i za AP Vojvodinu i za jedinice lokalne samouprave iz razloga što poreske prihode ne treba dovoditi u vezu sa nadležnošću prikupljanja istih i ako nemaju nadležnost prikupljanja, nego u vezi sa njihovom teritorijalnom pripadnošću.
U skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu članovi 24. i 25, za finansiranje nadležnosti AP, budžet AP pripadaju deo od poreze na dobit preduzeća, ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine, u skladu sa zakonom. Deo prihoda od poreza na dohodak građana, poreza na zarade, ostvarenog na teritoriji AP u skladu sa zakonom, kao i drugi porez ili deo poreza u skladu sa posebnim zakonom, dok se za finansiranje nadležnosti jedinica lokalne samouprave budžeti jedinica lokalne samouprave pripadaju porezi u delu sa utvrđenim zakonom, porez na dohodak građana, porez na imovinu, porez na nasleđe, itd, itd.
Sve su to osnove, sve su to porezi koji pripadaju AP Vojvodini. To su porezi koji pripadaju, deo toga pripada jedinicama lokalne samouprave, opštinama i gradovima i deo toga u iznosu od 0,105% pripašće za finansiranje političkih aktivnosti.
Odgovor je veoma jasan, …
… ko želi da čita. Mogu da se potrudim i da koleginici iz Ministarstva finansija da mi dostave koliko je to i u nominalnom smislu, ali mislim da ovde mnogo više ne boli osnovica iz koje se uzima za finansiranje političkih aktivnosti, da mnogo više boli smanjenje od 30%, koje želimo da ostane svim građanima, pa i građanima AP Vojvodine.
Gospodine predsedavajući, izuzetno poštujem koleginicu Jerkov. Živim u porodici sa četiri dame, od 10 do 80 godina i ako jednu granicu nisam prešao, nisam prešao granicu poštovanja, odnosno nepoštovanja prema ženama. Zato što živim u takvom okruženju i zato što se na takav način prema koleginici, prema sugrađanki, prema bilo kojoj pripadnici ženskog pola nikada ne bih ophodio.
Fascinacija postoji i fascinacija nije ružna reč, barem ja je do sada nisam tako shvatao ili je postala ružna samo zato što je ja izgovaram ili možda zbog tona. Fascinirani možete biti i nečim što nije čovek, sa nečim što taj radi. Fascinirani i dobrim filmom, fascinirani dobrom knjigom, fascinirani mnogim drugim stvarima, umećem na sportskom terenu.
Ne znam gde je uvažena koleginica Jerkov videla da ta vrsta fascinacije koja je više trebala, a i moja želja je bila da opusti atmosferu i da je uvede u neke normalne tokove bez tenzija, zašto se jedina fascinacija može da bude i da ide ka muško-ženskim odnosima. Žao mi je ukoliko je gospođa Jerkov na taj način shvatila moje izlaganje i spreman sam da uputim izvinjenje svima koji su na taj način, a verujem da osim gospođe Jerkov, na taj način moje izlaganje niko nije shvatio i niko na taj način nije to gledao.
Što se tiče obrazloženja, ja samo molim da koleginica vrlo pažljivo čita obrazloženje, da pročita i sve zakone koji se odnose na poresku materiju, a ono što ne mogu da prihvatim kao odgovornost SNS, mnogo puta postavljeno pitanje u prošlosti nekada i od samog predlagača amandmana, ali nekako kada se pređe na neku drugu stranu, onda se zaboravi i na to pitanje, ali i na odgovor na to pitanje, a to je pitanje: „di su naši novci?“
Nije SNS odgovorna za to zato što su ti odnosi u zadnjim godinama i zadnjim decenijama nedefinisani. Nije SNS odgovorna za pravljenje atmosfere u našem društvu i svađanja Novog Sada i Beograda. Mogli ste da vidite, ukoliko ste želeli da gledate na političku situaciju otvorenih očiju. Da, ne slažemo se kada neko drži vlast bilo gde, i sa šest i sa 16%, a sa šest još manje, ali ćemo poštovati.
I kada su dolazile investicije za koje je odgovorna republička Vlada, ispoštovali smo pokrajinsku vlast ma kakva da je i ma sa koliko malim procentom se održavali i na ma kakvom načinu se održavala. Ali, odgovor na pitanje: „di su naši novci?“ je postavljen davno i odgovor na to niste dali.
Jasno se kaže u odgovoru šta definiše i koji su to poreski prihodi, šta pripada AP Vojvodini i odakle će se po smanjenom koeficijentu od 0,105% ići za finansiranje političkih aktivnosti.
Ali, nemojte zavijati u formu ponovnog svađanja Beograda i Novog Sada, Vlada Republike Srbije ne želi da se svađa ni sa kim, ni u ovoj zemlji, ni u okruženju, nemojte to raditi na silu, ili bar recite otvoreno da vam smeta to smanjenje stope i da vam smetaju te uštede od tri i po miliona koje u stvari stoje iza svake od ovih kritika.
To se kosi sa duhom ovog zakona, to se kosi sa duhom politike reformi i politike ušteda, jer je stanje u javnim finansijama takvo, da je neophodno sprovoditi politiku i reformi i ušteda.
Zahvaljujem se predlagaču amandmana, ali ovo se kosi sa duhom samog predloga zakona, sa osnovom samog predloga zakona. Ono što zaista ne mogu da prihvatim i kada se izrekne – SNS je sama sebi dodelila više za mesec dana, nego što mi primamo za godinu dana. Zato što to jednostavno, koleginice, to nije istina.
Taj iznos se opredeljuje na osnovu broja narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na osnovu broja odbornika, a taj broj određuju građani Republike Srbije.
Nemojte da vam je SNS kriva zbog podrške koju imate i zbog broja narodnih poslanika, koliko ima u vašim klupama.
U čemu je tu onda odgovornost SNS? Zato što poštujemo zakon? Supstanca ovog zakona je da se celokupan iznos koji je oko 11 miliona evra godišnje za finansiranje političkih aktivnosti, da se umanji za 30%.
Vi i sada, kao i 2011. godine, kada smo vas takođe kritikovali što ste povećavali taj iznos sa 577 miliona na milijardu i 270 miliona. Znači, podigli ste duplo 2011. godine, kada ste bili najveći. Duplo ste podigli sebi.
Za SNS u tom trenutku nije bilo prostora i niste se brinuli za ugnjetavanje malih, i niste pitali tada – kolege, kako ćete vi? To niste pitali. Ali ste umeli da promenite zakon i da duplirate sredstva za sebe onda kada ste bili najveći i to sa rashodne strane budžeta, od svakog kredita. Umesto da se uradi put, umesto da se uradi vrtić, 0,15% je odlazilo za finansiranje političkih stranaka.
Kao što ste tada povećavali, povećavate i sada. To je legitimno pravo i ja sam vam zahvalan na takvom amandmanu, jer u tome se pokazuje suština i razlika između nas. Vi ste oni koji, kada ste bili najveći, sebi povećavali i dodavali duplo, a mi kada smo najveći, smanjujemo za 30%.
Vi kada ste najveći uzimate za političke aktivnosti i iz kredita. Srpska napredna stranka se ponaša odgovorno i kaže – iz poreskih prihoda.
Tu je suština i srž razlike, pa čak i sada kada preko svega toga, brinući se zbog demokratije, uvijajući u celofan, vrlo fini celofan, da politička stranka nastaje na novcu i da opstaje na novcu. Ne, ne opstaje.
Bilo je političkih stranaka koje su u martu mesecu ove godine potrošile silan novac, pa nisu ušli u poslanički klub. Ostali su ispod cenzusa. Opstanak ili ne opstanak na političkoj sceni određuje politika. Određuje energija. Najviše određuje poverenje koje imate kod građana. To nema nikakve veze sa bilbordima i nikakve veze sa plakatima. Nikakve veze nema sa prostorom u kojem ćete edukovati mlade kolege. Skućiti se. Skućiti stranku.
To nema nikakve veze sa tim. Samo držite iste principe jer morali ste da brinete o malima i 2011. godine. Nije vas bilo briga. Okrenuli ste glavu na drugu stranu zato što 2011. i 2012. godine do izbora SNS je pripalo nula dinara. Nisam čuo vaš glas. Nisam čuo da ste se zabrinuli. Nisam čuo da ste rekli – pa, znate to je loše za demokratiju, loše za pluralizam. Važno je bilo povećati sa 577 miliona na milijardu i 270 miliona. Tada se niste brinuli. Ali, jedan princip ste ostavili i ja poštujem kada je neko principijelan i ide do kraja. Kako ste tada povećavali, tako sada i ovim amandmanom želite ponovo da povećate. Ali nema od čega. Nema gde više.
Javne finansije, ja ne znam kojim rečnikom više, i koji rečnik da upotrebim da bih vam opisao stanje u javnim finansijama. Šta da kažem na činjenicu da 2012. godine, kada je izvršena promena vlasti u Srbiji da je likvidnost budžeta bila 15 dana, ali je za stranke bilo. Stranke su bile podmirene, a likvidnost budžeta 15 dana. Godine 2012. u budžetu Srbije bilo je novca za pola penzije, pola jedne penzije, dragi moji penzioneri, za pola plate lekarima, za pola plate profesorima. Niko se tada nije brinuo ni za lekare ni za profesore.
Sada smo naravno udaljeni od tog bankrota i od tog sunovrata, ali ukoliko bi nastavili sa tom politikom, za političke stranke, otimaj, uzimaj, povećavaj, zadužuj se, ne razmišljaj o tome da će doći dan i da će doći račun da neko to vrati, da neko plati. Ne štedi, neka štedi neko drugi, samo nemoj političke stranke da štede. Sunovrat bi nastao onako kako je rekao gospodin Vučić već 2017. godine. Ne želimo da učestvujemo u tome.
Ukoliko je 39% procenata penzionera prihvatilo da učestvuje sa Vladom Republike Srbije, da učestvuje sa javnim sektorom, da učestvuje sa svim onim merama i ljudima koji žele da štede, prihvatilo da štedi od svoje penzije, što je teško da to prihvate i političke stranke i da daju primer, ne 10%, ne 12, 13, koliko ste vi ovde predvideli, 30%. Tri i po miliona.
Vi znate, postoji jedna izreka, upotrebljavala ga je jedna stara ali mudra žena koja je rekla - štedi kada imaš, kada nemaš šta da štediš džabe ti želja da štediš. Mi sada jednostavno moramo da štedimo. Moramo da pokažemo primer. Zbog toga sam upotrebio reč koju neću da ponovim. I detetu se kaže ponekad da je bezobrazno, kada pređe neku meru.
Kako drugačije opisati i šta drugačije i kako drugačije reći, ovo što ste napisali i potpisali i amandmanom regulisali da ponovo, kao i 2011. godine želite više za političke stranke. Više za političke stranke, znači manje za penzionere. Znači manje za bolnice, manje za škole, manje za vrtiće, manje za puteve, manje za otvaranje novih radnih mesta, a više za političke stranke. Mislim da je to loše.
Zbog toga sam u ime poslaničke grupe SNS, koja se zalaže za suštinske promene, koja sprovodi te reforme, koja sprovodi uštede, da pokažemo kako može. A može.
Verujte mi nije lako, ali može. Od 2008. do 2012. godine iz budžeta SNS nije imala ni jedan jedini dinar, ali smo rasli, ali smo tabanali po Srbiji, ali smo razgovarali sa ljudima. Sa ljudima koji su bili nezadovoljni vašom politikom, zavlačenje ruke u budžet.
Nezadovoljni vašom politikom 0,15% od kredita za političke stranke i odvajali smo i za gorivo i za benzin i za prostorije stranačke i za stranačke aktivnosti, zato što smo želeli promene.
Promene koje su nastale 2012. godine, da se jedan režim koji je loš promeni, kao što i sada ulažemo energiju, kao što sada ulažemo znanje za promene i u javnim finansijama i u našoj politici zato što želimo da živimo u pristojnoj državi, u državi u kojoj će politička stranka deliti sudbinu svojih građana, u kojoj politička stranka neće biti sveta krava kojoj će biti dozvoljeno sve, pa čak i da povećava za sebe jednim zakonom duplo 2011. godine. Tada smo vam predlagali – smanjite to, nemojte to da radite, loše je to što radite. To je odnarođivanje. Ovo je razlika u politikama.
Ja sam vam zahvalan zbog amandmana koji ste dali, zahvalan što ste ga potpisali. Zahvalan što ne postoje neke insinuacije, pa neki zli Babić misli drugačije, pa nam insinuira.
Vi ste potpisali da želite više za vas, više za političke stranke, kao što ste to radili 2011. godine kada ste doneli zakon o duplo više sredstava iz budžeta. Mi to ne želimo i zbog toga će ova skupštinska većina, SNS zajedno sa prijateljima iz koalicije sa kojima ne delimo ni kontigente ni kvote, nego isto razmišljanje jedne pristojne i normalne Srbije, ovakav amandman neće biti ni prihvaćen, već će tri i po miliona evra godišnje ostati za sve one stvari koje čine život u Srbiji, a ne za bilborde, ne za plakate, ne za to da neko ima ekskluzivno pravo. Zašto ima samo neko ekskluzivno pravo? Zašto se niste zabrinuli za političke stranke koje nisu u parlamentu? Oni nemaju ništa iz javnih sredstava, oni nemaju ništa iz javnih finansija.
Ovde bih mogao da razumem vašu želju za razvojem pluralizma tako što ste rekli – niste predvideli ništa za ljude koji su ostali ispod cenzusa, ne zbog njih zato što su ostali ispod cenzusa, jer su sprovodili takvu politiku, ali zbog ljudi koji su glasali za njih. Zbog građana Srbije koji su glasali, možda i za LDP za DSS i za neke druge stranke koje su žestoki oponenti SNS. Zašto bi ste razmišljali o njima? Ne, samo i isključivo o sebi.
Ta vrsta političke narcisoidnosti je loša i kada ste veliki i kada ste mali. Ta narcisoidnost zatvara oči, a onda se spotaknete i padnete, ali ne otvorite oči već puzite dalje.
Ovo što je u zakonu predviđeno i što je SNS predvidela i predložila su suštinske promene. Ono što interesuje svakog građanina Srbije, ono što interesuje one ljude koji nisu članovi ni jedne stranke i koje nije briga kako stranka funkcioniše i od čega će da funkcioniše zato što ti ljudi ne žele bolje funkcionisanje stranaka nego bolje funkcionisanje školstva, više bolnica, više porodilišta, više puteva, a vi ovakvom porukom i ovakvim amandmanom kažete – da, hoćemo više bilborda. Hoćemo više plakata. Hoćemo više za nas a ne za one koji su vas tu ovde poslali.
Na ovaj način SNS pokazuje koliko poštujemo građane RS i to ćemo nastaviti da radimo i dalje, a ja vam se još jednom zahvaljujem na amandmanu na kojem se pokazuje suštinska razlika u politici SNS prema onima koji će ovaj amandman podržati.
Gospođo predsednice, ja ću vas zamoliti da koristim vreme poslaničke grupe.
Ja se stidim što u državi Srbiji…
(Janko Veselinović, s mesta: I treba.)
  Stidim se što u državi Srbiji, koju beskrajno volim, volim više od svog života, više od života svoje dece, postoje ljudi koji zarad politike, zarad nekog vraćanja na staro su spremni da izreknu toliku količinu neistina, toliku količinu mržnje, toliku količinu stvari koje bi se, ne znam kako da definišem i koju reč da upotrebim, a da ne zagadim ovaj visoki dom, kao što je bio zagađen proteklih osam minuta.
Mediji. Bio sam prisutan pred predstavnicima međunarodnih institucija koje su bile ovde u Domu Narodne skupštine ali i van granica naše zemlje. Da li je vredan i da li je toliko značajan politički poen i milovanje po glavi ukoliko naružite svoju zemlju? Da li je vredno povratka na neke stare staze kojima Srbija nikada više neće koračati tako što ćete zaustavite neke procese u Srbiji, tako što ćete da saplićete?
Da li je vredno da neko ko je profesor, doktor, izađe i izrekne takvu neistinu a ne okrene se oko sebe i ne pita kolegu Ninoslava, uvaženog kolegu, koji je sinoć samnom u jednoj dobroj emisiji, na televiziji sa regionalnom frekvencom, imao priliku i prostora i da se ispričamo i da uputi i kritički stav, ali i neke druge stavove? Zar mislite da sinoć građani Niša nisu gledali to i da ne gledaju vas sada koji kažete – nema slobode u medijima? Sinoć u Šapcu, istina, tada je predstavnik bivšeg režima pobegao, nije ni ušao u studio, a bio je uredno pozvan. Da li se to dešava u medijima koji nisu slobodni? Da li je vaš šef poslaničke grupe pre dve večeri bio sa mojim uvaženim kolegom Martinovićem na televiziji sa nacionalnom frekvencom? Gde to ima u kojim gušenim i ugušenim medijima toliko prostora i takav prostor?
Umesto da je vas stid što izričete takve neistine, mene je stid što delimo istu prostoriju, sa toliko neistine i sa toliko mržnje kada nastupate. Sa toliko gnušanja gledate na 136 ljudi, koji su podigli ruku i rekli - da, mi smo finansirali, mi smo izdvajali zato što smo želeli drugačiju, pristojnu i normalnu Srbiju. Nije bio aplauz za vas, aplauz je bio za ove ljude, ali i za sve one ljude koji su van ove prostorije, koji su žestoko radili, koji su tabanali i danju i noću radili za promene u Srbiji. Sa gnušanjem prema tim ljudima vi nastupate. Zbog toga me je stid, mene je, nažalost, stid što delimo istu prostoriju.
Uostalom, te insinuacije - sada ću ja da vam pokažem praznim papirom, znate šta je rekao, rekao je ono što je istina, a to je da nije SNS finansirana iz sredstava javnih finansija. Nije iz javnih finansija. Ko je vršio vlast između 2008. i 2012. godine? Vi, gospodine Veselinoviću i vama slični, koji sada hoćete da zavučete ruku građanima u džep. Da smo uradili nešto protiv zakona, na Terazijama bi nas obesili, da smo radili nešto protiv volje građana Srbije, da smo nešto uradili loše.
Šta je uradilo to reformisano pravosuđe? Što ne pitate Homena, što ne pitate Malovićku, što nas nisu hapsili ako smo radili nešto protiv zakona? Sada ste se setili da pričate nešto. Onda vam smetaju optužnice koje ovde čitam protiv onih koji su vas finansirali. Sada vam smeta pominjanje Razvojne banke Vojvodine. Pominjaću Razvojnu banku Vojvodine ne samo dok ne budu podignute optužnice, već dok ne budu postale pravosnažne osude, presude.
Hajde još jednom, kao u školi, a učestvovao sam u edukaciji moje dece i znam da ponekad treba mnogo puta pominjati i ponoviti. Na ovaj način i ovim zakonom, poštovani građani Srbije, zato što verujem da su narodni poslanici tu zbog mnogo puta izrečenih, i videli i u Predlogu zakona, 11 miliona evra se izdvaja za finansiranje političkih aktivnosti godišnje u Srbiji. Smatramo, SNS smatra da je to preveliki iznos, da taj iznos može da se upotrebi za mnogo pametnije stvari, na stvari koje čine život u Srbiji.
Taj iznos se ovim Predlogom zakona, koji je predložila SNS smanjuje za 3,5 miliona evra. Taj iznos smanjenja se linearno smanjuje svim političkim strankama, podjednako, iako je opet neko, ne mogu da kažem u žaru političke borbe, nego u žaru političke mržnje, hteo da predstavi drugačije.
Ta sredstva se dele po političkim strankama na osnovu broja poslanika, a broj poslanika se određuje na izborima, određuje se izbornom voljom građana Srbije. sva ova mržnja koju je prethodni govornik uputio, misleći da će nešto postići, je u stvari mržnja prema građanima Srbije, mržnja zato što su napravili dobar izbor, mržnja zato što su hteli reforme, mržnja zato što su podržali Aleksandra Vučića i SNS. E, bili su pametni i biće pametni.
Nisam vas ja, gospodine Veselinoviću, sveo na minorni pokret. To su rekli građani Srbije. Džabe vi sada podižete neke procente smanjenja, koji ne postoje nigde, a jedini procenat smanjenja postoji, jedan jedini. Da smo žestokim štednjama u javnom sektoru, da smo štednjama, pa i sa ovih 3,5 miliona evra uštedeli da 61% penzionera nema smanjenja penzija. Zašto se smanjuju penzije, zašto su smanjene penzije? Zašto su smanjene plate u javnom sektoru? Zbog supstance koju je prošlost pojela, zbog prošlosti u kojoj ste pojeli budućnost, zbog toga što ste jednim zakonom sebi dodelili duplo više.
Godine 2011. umesto 577 miliona za finansiranje političkih aktivnosti, vi ste ladno jednim zakonom, ne mareći o tome kako ljudi u Srbiji žive, ne mareći što ste 400 hiljada ljudi ostavili bez posla, ne mareći što ste sa 13,6% podigli nezaposlenost na preko 26%. Baš vas je bilo briga. Narcisoidno, slavodobitno, sve i sva vlast, ko mari narod, podigli na milijardu i 270 miliona, sa pet na 11 miliona evra. Zbog toga ste izgubili vlast.
Upozoravali smo vas. I tada vas je Tomislav Nikolić, kao šef poslaničke grupe, upozoravao i rekao – nemojte to da činite, loše je, loše je prvo za građane Srbije, loše je za budžet, loše je za vas. Narcisoidno ste zatvarali i uši i oči. Sada vam je SNS, koja vas je na to upozoravala, ne zbog vas, nego zbog građana Srbije, sada smo vam mi krivi za to i za to što vas ima toliko koliko vas ima i zato što imate takvu podršku kakvu imate.
Bez obzira na svu lošu politiku u prošlosti i bez obzira što ja ne razumem šta je to trosobni štand, ali znam da u bivšoj Kidričevoj ulici, posle zemljotresa u Kraljevu, još uvek nisu izgrađene ni kuće ni zgrade i još uvek nisu bezbedne.
Tada se, i sa ovih 11 miliona evra koji ste delili sebi, niste udostojili da odete u Kraljevo i da kažete – ljudi, hajde podići ćemo i jednu kuću. Ne. Zaslepljeni narcisoidnošću, vlašću, Andrićevim vencem, savetnicima koji nas i danas nazivaju koliko košta kilo žive poslaničke vage, kako li su nas nazivali tada i Krstić i Šaper i ostali koji su, ne savetovali, kreirali politiku?
Vi pričate o Obrenovcu sve to što je zadesilo i Obrenovac, ali i jednu trećinu teritorije Srbije, je zlo koje niko nije želeo. Siguran sam, niko, ali se desio. I sada umesto da sreće i osmeha, koji vidim i na licima tih ljudi, na licima normalnih ljudi, pristojnih ljudi, kada se završi škola, kada se podeli pomoć transparentno, a ne onako ispod žita kao u Kraljevu, pa se jedan temelj fakturiše tri puta, kada se sva sredstva prikupe na jednom mestu i sa tog jednog mesta se raspoređuju i kada tom kancelarijom rukovodi neko ko je van politike, van stranačkog sistema. Ne valja ni to. Kada vršimo depolitizaciju, ne valja što vršite depolitizaciju. Da je politička figura, bilo bi zašto je politička figura. Menja se stav od ujutru do uveče, ali samo jedan stav se ne menja – više za vas, više za političke stranke. Kao i 2011. godine sa pet na 11 miliona evra, tako i sada sa 0,105% na 0,13%.
Spremni ste da pogazite sve i spremni ste da vređate svakoga. Spremni ste da ne govorite istinu koliko se smanjuje, šta se smanjuje i šta se dešava, i to samo da bi odbranili neodbranjivo, da za vas želite više. Sakrivate se ispod jorgana demokratije.
Da li se stranka pravi parama? Možda bi Mišković bio najmoćniji, najviše para ima ili je možda svoje stavove sprovodio preko vaših politika i vaših stranaka, pa mu nije trebala nova. Stranka se pravi na politici, na ideji, na ljudima, na ljudima dobre energije, na ljudima koji su spremni da idu u kampanju od vrata do vrata i da ne pitaju koliko to košta, da razgovaraju sa ljudima. Sada pravimo štandove i sada izlazimo među ljude. Ničega se ne bojimo, već nam je drago kada smo među tim ljudima, a vama smetaju štandovi SNS, vama smeta što smo živi. Kako vas nije sramota? Kakvi trosobni štandovi? Nisu nam potrebne ni kabanice, ni štandovi, već samo dobra volja, čist obraz, čiste ruke i želja i rad na normalnoj, reformisanoj, pristojnoj, uređenoj, evropskoj Srbiji, ali ta Srbija ne može da postoji na strankama koje su jake i bogate, a građani sve siromašniji.
Godine 2011. ste 400.000 ljudi ostavili bez posla, ali ste sebi dodelili pet miliona evra više. To je bilo dobro? To je bila dobra politika? To je bila politika koju je trebalo sprovoditi? Ne, pogrešno je. Sada kada je SNS najveća, da li ćemo biti u budućnosti ili ne, to će odrediti građani Srbije slobodno, demokratskom, izbornom voljom. Ovaj zakon se pravi za tada, a i za sada. Ne pravi se ad hok. Sada kada smo najveći, kada bi vođeni vašom politikom i vašom logikom, sebi dodeljivali više, sebi smanjujemo za 30%.
Dragi moj, gospodine Veselinoviću, smanjićemo i vama 30%, svidelo se to vama ili ne, pa tabanajte, pa izlazite, ako imate sa čim, ako imate energiju, ako imate politiku, ako imate sa čime da se kvalifikujete da izađete pred građane Srbije, izađite i za to vam ne treba novac, već vam treba čist obraz, čiste ruke i politika koju sprovodite, a to SNS ima zato što ima Aleksandra Vučića i ima politiku reformi i pred tim ćemo uvek pred građane Srbije.
Član 107.
Da li smo mi slobodna zemlja? Ovo nije retoričko pitanje. Da li su moje slobode ugrožene? Da li se neko ko se poziva na slobodu medija ugrožava elementarno ljudsko dostojanstvo i slobode? Da li mene predstavnici bivšeg režima prate? Da li znaju šta sam jeo, šta sam pio, sa kim se sastajao? Sa ponosom imam prijatelje u svakom gradu i neću vam se pravdati. Nijedan račun nije sinoć potpisan i otišao na trošak bilo koje lokalne samouprave. Sve i svaki račun koji narodni poslanik SNS napravi u Skupštini i bilo gde plati se iz svojih sredstava. Ponosan sam na to.
To je promena, ali da vi pratite moje kretanje, da vi ograničavate moje kretanje, da vi imate one žbirove kao u stara dobra vremena, soko zove orla, Babić je seo u tu i tu kafanu, sram vas bilo, pa sram vas bilo. Sram vas bilo!
Sve što radim je transparentno, sve što radi SNS je transparentno, a ono zbog čega i penzioneri imaju tkao male penzije je zato što ste vi, gospodine Veselinoviću, pojedi, oteli, uzeli, odneli, popili, pojeli kroz povećanje, samo za sebe povećanje, evo gde i zašto je tako.
Zanimljive stvari. Debata se odvija i na sednicama odbora na kojima, gospodine Nikoliću, niko od predstavnika vaše političke stranke nije ni došao. Niko, ni danas kada smo govorili o amandmani, ni kada se raspravljamo o zakonu u načelu. Niste ni došli. Ne radite svoj posao i to možete videti iz stenograma. Bežite od razgovora. Čak je i vaš kolega rekao – ne, ne, ne, nije ovo dogovor. Nije bilo dogovora. Pobegli ste od dogovora.
( Narodni poslanik Dejan Nikolić, s mesta: Koji član?)
Ono što građani Srbije moraju da znaju, da sredstva odvojena za finansiranje kampanja su…
Nije meni problem, gospodine predsedavajući, bilo kakvi uticaji, pretnje, demagog, važno je da ostane sredstva građanima i u budžetu. Neka me nazovu kako god, neka mi broje zalogaje kao gospodin Veselinović.
Ono što je činjenica, da se ovim zakonom smanjuju i ta sredstva i da sva sredstva koja se smanjuju i ovim Predlogom zakona smanjuju se jednako, podjednako, linearno za sve političke stranke, da se ovim zakonom ne daje prednost nijednoj političkoj stranci. Daje se prednost građanima Srbije i daje se prednost javnim finansijama da ozdrave.
Međutim, jedna vrlo zanimljiva teza koju je izrekao prethodni govornik, da su oni 2011. godine povećali iznos sredstava za političke stranke sa 5,5 na 11 miliona evra da ne bi bilo uticaja vlasnika krupnog kapitala na odluke u političkim strankama.
Da li to znači da neko ko ima više od 11 miliona evra može da dođe i da kupi političku stranku? Koliko košta vaša politička stranka, gospodine Nikoliću? Izbacite na tržište, izbacite. Vidimo koliko koštaju deonice DS. Malo, padaju sve niže i niže, 6%, šest procenata vrede, ali dovoljno da se zadrži vlast u Novom Sadu i u Vojvodini, ali kažite koliko koštaju? Ovim ste rekli da koštaju 11 miliona evra. Svako ko ima više od 11 miliona evra, može da utiče. Ko ima manje od 11 miliona evra, ne može da utiče na DS.
Kakva je to teza? Valjda se politički stavovi ne kupuju i ne prodaju. Valjda je to nešto što se nosi u glavi, u razmišljanju, u želji. Kada građani Srbije kažu – da, to je to, onda vršite vlast, onda sprovodite te ideje, a ne kada dođe neko ko ima više od 11 miliona evra, gospodine Nikoliću. Prodadoste vašu stranku za 11 miliona evra. Dobro, evo, bar da znaju vlasnici krupnog kapitala koliko koštate, da se ne nadmeću, ili da ne daju manje. Mislim da je to ipak isuviše velika cena. Da je ta cena bila 2011. godine, kada ste bili mnogo veći i krupniji i jači, sada, 6% od toga, baš sa onolikim procentom sa kojim vladate u Vojvodini.
Neke stvari ne mogu da se kupe. Za neke stvari nedovoljna je kartica, ma koliko ona velika i debela bila, ma koliko taj vlasnik krupnog kapitala bio moćan i veliki. Neke stvari ne mogu da se kupe, bar ne mogu da se kupe u SNS. Kod vas, izbacili ste cenu, pa ko želi i ko hoće, izvolite.
Ja se neću koristiti tako lepo naučenim izrekama, navežbanim pred ogledalom. U Vrnjačkoj banji nema tih tako tih lekovitih voda, kao što ih ima u Soko banji za tako lepo demokratski rast i pokazivanje, ali postoji zdrav razum.
(Dejan Nikolić, s mesta: Oponirate….)
E sada, ukoliko s jedne strane smo do pre nekoliko minuta ovde bili optuživani da će Srpska napredna stranka pokupovati sve moguće nekretnine po Srbiji, da će kupiti ne znam ti šta, da će kupiti čak i onu zgradu na pašnjaku pored Hrama Svetog Save na kojem je nikla zgrada.
Da ćemo pokupovati ne znam ti šta od tih sredstava. Sada smo zaboravili te nekretnine. Sada smo prešli da će se ta sredstva koristiti za predizbornu kampanju.
Ljudi, dogovorite se jednom, ili nas optužujete za nekretnine, ili nas optužujete za kampanju. Pa ne može jednom i drugi put. Pa ne može na dva mesta. Nemoguće je.
Uostalom, ono što niste naučili 2012. godine i dve i po godine je prošlo i nikako da progledate i nikako da se odljubite od onoga što vidite u ogledalu dobrim porukama, naučenim napamet, ali neprimenjenim, navežbanim u određenim radionicama za PR. Nećete naučiti jednu stvar – novac ne kupuje izbore.
Vi ovim i na ovaj način pokazujete kako ste izbore dobijali do 2012. godine. Samo i isključivo novcem, samo isključivo kesama, samo isključivo podmićivanjem i kupovinom i bilo čime, sifonima iz Razvojne banke, Fonda za razvoj Vojvodine.
Kada ćete jednom naučiti da do 2012. godine SNS nije imala ni jedan alat, nismo imali „Pres“ kao što je imao vaš bivši lider Dragan Đilas. Nismo bili vlasnici u medijima, kao što ste bili vlasnici u medijima.
Nismo kontrolisali medije, kao što ste ih vi kontrolisali.
Pored RTS sam prolazio, i to ne onom stranom niz Takovsku, ne desnom stranom, levom stranom, jer nam je i ta desna strana trotoara niz Takovsku ulicu bila zabranjena, a kamoli da uđemo unutra.
Imali ste 11 miliona evra koje ste sami sebi dodelili i opet ste izgubili izbore. Izbori se ne prave, ne rade i ne dobijaju novcem. Izbori se dobijaju politikom, poštenjem, korektnošću, istinitošću, svim onim stvarima…
(Marko Đurišić, s mesta: Džakovima, džakovima.)
Svim onim stvarima sa kojima smo izašli pred građane Zemuna i Voždovca, prvo, pa onda svake druge lokalne samouprave ili pokrajinskih izbora ili predsedničkih izbora, svih onih izbora koje smo dobili izbornom voljom, onim što su nam građani Srbije poverovali.
Pa imali ste sav novac ovog sveta 2012. godine, imali ste donatore kojih niste mogli da se oslobodite. Imali ste one koji su pravili firme, koje su bile u manjku, koje nisu plaćale porez, ali su imale za donaciju DS-a, pa ste opet izgubili izbore.
Probudite se. Izbori se dobijaju poštenom politikom, odgovornošću, ne parama, pare ste imali, ali novac nije imalo 400.000 ljudi koje ste ostavili bez posla.
Novac nisu imali oni ljudi koji su ostali bez posla i bez budućnosti u firmama koje ste privatizovali na pljačkaški način.
Imali su novac i imaju novac pojedinci i sada, kao direktor Fonda za evropske poslove, Pokrajinskog fonda za evropske poslove – 431.000 dinara plata, njegov PR. 316.000 dinara, a ima i neko radno mesto koje ne može da se odredi, ali ima platu od 310.000 dinara.
Bože, kako je to demokratski i kako je to dobro. Vi zbog ovoga gubite izbore, vi zbog ovakvih stvari gubite izbore, a ne što vas bilo ko ugnjetava na ovaj način. Nazovite me kako god hoćete, nećete me uplašiti ni mene ni bilo koga od kolega iz SNS-a. Nazovite me kako god hoćete, vređajte me, brojte gde sam bio i sa kim sam bio. Glumite Iliju Čvorovića, glumite i budite Ilija Čvorović, ali će ovaj novac ostati u džepu građana Republike Srbije, ostaće u budžetu, neće otići na vaše bilborde, na naše bilborde, neće otići za političke aktivnosti. Hvala.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 107, gospodine predsedavajući.
Nije problem što vi predstavljate gospodina Pavićevića sa - profesore. Vi to ne znate da gospodin Pavićević nije profesor, već docent. Problem je što se gospodin Pavićević odaziva na - profesore. Nije problem što ja nisam lekar, što ja nisam doktor, problem bi bio kada bi se odazivao na – doktore Babiću. Ali, ja to nisam. Ja sam diplomirani mašinski inženjer. Pa, da li se to onda gospodin Pavićević kosi sa etikom njegove stranke i sa profesorskom etikom i sa poslaničkom etikom i sa svim mogućim etikama, kada se odaziva na nešto što nije?
Opet kažem, vi ste prekršili Poslovnik, da, jer vi jedino možete da prekršite Poslovnik, tako što kolegu Pavićevića umesto docenta, vi ga nazivate - profesore doktore. Ali, profesor nije. Problem je u tome što protivno načelima, protivno etici, protivno poslaničkoj etici. Uostalom, dobro, da je poslaničke etike Nove stranke, gospodin Živković bi već davno bio na pisarnici i predao ostavku na mandat narodnog poslanika, ali je problem što mi ovde danima i danima slušamo o profesoru Pavićeviću, a profesora Pavićevića nema u sali. Ne postoji takav čovek. Docent – da, u redu je, ali ne razumem kako se čovek odaziva na nešto što nije.
Što ne pozivate neke druge ljude da se pozivaju na nešto što nisu? Sigurno da bi ustali ovde i rekli - mi to nismo i upozorili vas, ali ovako, vi gospodina Pavićevića svakodnevno podižete na hijerarhijskoj lestvici i on to prihvata, iako to nema nikakve veze ni sa etičkim normama, ni sa čim ispravnim ni u ovoj sali, ali ni u našem društvu i na taj način krši norme i u okviru svoje stranke…