Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Ne znam odakle da krenem. Evo, od sredine. Da, predviđeno je da se iz javnih sredstava finansira kupovina nekretnina, zato što je normalno, pristojno i prirodno skućiti se i budućim generacijama ostaviti krov nad glavom, jer mi nemamo, a ni mnoge druge stranke na političkoj sceni Srbije, vilu u Krunskoj za par hiljada dinara mesečno ili godišnje, nemamo ni Magistrat u Zemunu, kao vaši koalicioni partneri. Videli smo da bez Magistrata niste mogli ni da izglasate pokrajinsku vladu, ni da opstanete na vlasti u Vojvodini. Nemamo, a nemaju ni mnoge druge političke stranke.
Ako niste čuli ono što sam u nekoliko navrata govorio, a verujem da ste bili u sali, ali niste želeli da čujete kolika je želja SNS da budućim generacijama ostavimo uređenije i političke aktere i političke stranke skućene, da napravimo centre u kojima će se vršiti edukacija mladih ljudi, a vi ste mladi čovek koji je prošao mnoge takve centre. Najmanje što sam od vas očekivao je razumevanje za takve ljude, za vaše kolege, neke bolje ljude koji će voditi vašu stranku na bolji, pravičniji način, da mogu da se edukuju, ali u svom prostoru, a ne u nekom iznajmljenom prostoru.
Što se tiče gušenja opozicije, kako ste rekli, voleo bih da se vratite u 2011. godinu kada je ovakav zakon o finansiranju političkih aktivnosti donošen u Narodnoj skupštini, kada smo, po rečima gospođe Elvire Kovač, videli da je jedan predlog otišao u Vladu, a drugi došao u Skupštinu na usvajanje. Po tom predlogu SNS, parlamentarna stranka sa 21 narodnim poslanikom, dobila je nula dinara. Nemojte, molim vas, vi da pričate o gašenju i ugnjetavanju opozicije, jer naše pamćenje i pamćenje građana Srbije je mnogo dalje nego što je 2011. godina. Datira mnogo, mnogo duže, jer su to istrpeli na svojoj koži.
Što se tiče finansiranja iz privatnih izvora, netransparentnog, pročitaću vam jedan članak. Zbog sumnje da je grupi povezanih lica protivzakonito i bez licitacije u zakup dato više od 1.000 ha, ni manje ni više nego 1.000 ha, državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Kovin, Udruženje malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača i stočara „Klip“ iz Gaja kod Kovina u Tužilaštvu za organizovani kriminal podnelo je krivičnu prijavu protiv članova opštinske komisije, saznaje „Pištaljka“. To zemljište su na višegodišnje korišćenje dobili firma, zapamtite, „Atel“ DOO iz Kovina i deca vlasnika ove firme koja je bila donator. Šta mislite, dame i gospodo narodni poslanici, čiji donator? Demokratske stranke. Evo ga i ovde sajt DS - „Atel“ Kovin DOO, 150.000 dinara 13. aprila 2012. godine.
Odakle su ta sredstva uzimana, dobijana i kakva protivusluga merena u hiljadama hektara, evo govori ovaj članak. Imamo ovde poprilično veliku dokumentaciju i verujem da bi ova sednica Skupštine trajala duboko u noć ukoliko bih svaki od ovih članaka i krivičnih prijava koje su podnošene, ali ne verujem da bih stigao da sve ispričam i pročitam.
U anale ovog doma da li će ući poslanička grupa koja je predložila predlog zakona u čijem obrazloženju piše nacrt, a ne predlog? Ne verujem da to ikoga u Srbiji zanima, ali da će ući poslanička grupa, ali i one poslaničke grupe koje podržavaju smanjenje sredstava i ostanak tih sredstava u budžetu, kako mi kolega Rističević reče, dovoljno je da se kupi 2.000 krava, recimo, u Srbiji i da se podeli poljoprivrednim gazdinstvima i za reprodukciju i za proizvodnju. Zamislite sada tu jednu vrednost i da se zaposli na taj način koliko ljudi i koliko poljoprivrednih gazdinstava ili ono što gospodin Božović želi, da ostane više sredstava za bilborde, za političke igrarije.
Mislim da će u analima ove Narodne skupštine ući oni koji su 2011. godine usvojili takav zakon kojim su sebi kao najvećima podigli iznos sredstava iz javnih finansija, jer su u osnovicu čak stavili i one kredite za koje su se zaduživali. Zamislite sada, kredite smo uzimali da bi DS procenat od tih kredita uzela za svoje političke aktivnosti. Da li će to ući u anale ove Narodne skupštine? Verujem da hoće, jer da je drugačije, verovatno da bi i dalje kreirali sudbinu ove zemlje, a ne bi poslali u istoriju i to samo na onaj način koji je legalan, legitiman i normalan, a to je na izborima.
Još jedna stvar koja zaista nema nikakve veze sa ovim Predlogom zakona, ali je bila rečena – obećanja. Obećanja, gospodo. Srpska napredna stranka je na izborima 2014. godine obećala teške mere, obećala odricanja. Nismo našim građanima stavljali ružičaste naočare na oči. Govorili smo o stanju u javnim finansijama i o svemu onome kroz šta moramo da prođemo kako bi te javne finansije ozdravile i da ne bi otišli u bankrot. Godine 2012. likvidnost budžeta je bila 15 dana. Petnaest dana, pola penzije, pola plate profesora, pola plate lekara, pola plate policajca i vojnika. To je ostavio bivši režim. Isti onaj režim koji suze lije, krokodilske suze lije za onim penzionerima, za onim zaposlenima u državnoj upravi koji će, ja sam im u tome izuzetno zahvalan, istrpeti i pomoći državi da ozdravi javne finansije, da prime i istrpe lekove koje su primile sve uređene zemlje, ali na vreme.
Gde bi nam kraj bio da se 2008, 2009. i 2010. godine nismo baškarili, zaduživali, da nismo trošili besomučno, da smo tada štedeli? Da smo tako štedeli SNS možda ne bi bila u prilici da dođe na vlast, ali bi mojoj zemlji bilo bolje. Ja to ne dovodim u pitanje uopšte. Zašto to niste radili? Obećanja, 2008. godine, 2007. godine – 200.000 novih radnih mesta. Znate li koliko nas je puta Boris Tadić obeznanio sa 200.000 novih radnih mesta? Četiri godine posle sa 13,6 na preko 26% stopa nezaposlenosti u Srbiji. Bez posla je ostalo 400.000 ljudi.
Šta ćemo sa tim obećanjima? Puj, pik ne važi se, zaboravilo se, igrala se deca. Nismo ni deca, niti se igramo, niti imamo pravo da se igramo. Obećanja? Lepo vam je govorio uvaženi profesor Marko Atlagić, ekspoze predsednika Vlade gospodine Vučića ovde je bio dug, trajao je četiri sata. Ne zato da bi pokazao svoju izdržljivost i veru u ono što je napisao i predvideo i dao zadatak i sebi i svom timu da uradi. To je svojevrsno, svojevrsno obraćanje i obećanje, primenljivo i proverljivo. Zbog toga smo posle 100 dana, nismo rekli – dajte nam sto dana da vidimo gde su nam kabineti, da se upoznamo sa sekretaricama i mobilnim telefonima. Rekli smo – dajte nam sto dana da ispunimo ono što smo rekli za sto dana. Vlada je posle sto dana bila ovde, i posle sto dana, i posle šest meseci. 5Spremni smo na proveru, zato što je taj ekspoze Aleksandra Vučića i tako obiman i tako veliki, zato što želimo da bude proverljiv ovde u ovom domu Narodne skupštine.
Hoćete da vam izvadim stripove Mirka Cvetkovića? Hoćete da vam izvadim slikovnice i bajke drugih premijera, i šta su sve obećali, i šta su sve ispunili? Hoćete da vam izvadim stenograme koliko puta je ovde Boža Đelić skakutao za ovom govornicom, ovde, i u Kralja Milana, i govorio – bićemo punopravni član EU 2004. godine i 2007, 2008, 2012. godine, iako ste dobro znali da za tako nešto je potrebno da se zasuču rukavi, da se uskladi zakonodavstvo, da ubedimo naše ljude da to radimo zbog nas, a ne što nam je neka Evropa, Brisel, neko da nam je nametnuo, ništa nam ne nameću. Ovo radimo zbog nas. Zato što je to potreba ove zemlje. Zbog toga nemojte, molim vas, mlad ste čovek, budućnost, perspektiva je pred vama, samo nemojte o obećanjima, jer to je tako klizavo za DS da padate već na prvom koraku.
Ovaj zakon je napravljen i kao ovlašćeni predstavnik predlagača sam razgovarao sa nevladinim organizacijama, sa predstavnicima civilnog sektora i zahvalan sam na sugestijama. Pogledajte ovo. Ovo je materijal koji sam danima pre ove diskusije razmenjivao i razmenjivaću sa, recimo, sa gospodinom Nenadićem iz transparentnosti. Nemojte misliti da imate samo i jedino i ekskluzivno pravo da komunicirate i da se ponašate onako kako je potrebno. U jednom dugom, iscrpnom razgovoru juče smo razmenjivali razmišljanja i blizu smo toga da je ovaj Predlog zakona u suštini namenjen prvenstveno za uštedu u javnom sektoru, za uštedu javnih finansija, za uštedu koja je vama tako strana i sa druge strane da ne remeti, da ne guši.
Žao mi je što ste se pozivali na nevladin sektor, a niste pomenuli stranke koje su vanparlamentarne za koje su oni veliku brigu pokazali. Cenim to, zato što vanparlamentarne stranke nemaju pristup javnim finansijama. Javnim finansijama imaju pristup samo stranke koje imaju svoje poslanike, odnosno poslaničke grupe. Nije vas bilo briga za te ljude. Trebalo bi, oni su vaši koalicioni partneri. Srpska radikalna stranka je vanparlamentarna, ali su vam koalicioni partneri od pre nekoliko dana. Trebali bi da pokažete brigu o njima. Niste to pokazali u svom govoru.
Ovaj zakon je jedan mali korak, ali jedan mali korak ka ozdravljenju javnih finansija. Jedna mala žrtva koju je neophodno da podnesu politički činioci na političkoj sceni Srbije. Jedan mali korak na putu koji Srbiju očekuje, zato što se naša država nalazi u takvom stanju gde ne smemo da spavamo, gde ne postoji dan, ne postoji noć, ne postoji praznik kada ćemo stati, a kamoli okrenuti se iza sebe i krenuti unazad. Takvo je vreme da moramo da pravimo stalne korake ma koliko oni bili mali ili veliki, bitni ili nebitni, ali stalne korake, jer ako stanemo gotovi smo.
Saplitanje na tom putu nije saplitanje Vlade, nije saplitanje SNS, saplitanje države. Znam da ćete reći – pa dobro, vi se poistovećujete sa državom. Ne, nemam ovde potrebu da glumim i da imam sindrom nečega što nisam. Ovo je jedan mali korak, a ako neko može da kaže da je tri, tri i po miliona evra koliko će ostati u budžetu, malo i nedovoljno, i nepotrebno, i bolje da završi na bilbordima, i bolje da završi na plakatama, umesto da završi u vekni hleba, u čokoladi koju će taj penzioner, kako je gospodin Čanak izračunao, u toj čokoladi koju će penzioner moći da odvoji da kupi svom unuku zato što njegovi roditelji ne rade. Nemojte stavljati taj znak jednakosti zbog obične političke borbe, devastirati neke stvari oko kojih smo trebali svi da se ložimo i ja sam zahvalan kolegama koji su najavili da će glasati za ovaj Predlog zakona.