Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo maločas opasku od jednog poslanika opozicije kako nismo usvojili niti jedan amandman koji su oni, naravno, predložili. Ja, kao poslanik koji sam malo pratio rezultate dok su oni bili vlast, nemam niti jedan argument koji bi mi govorio u prilog da treba da usvojim ovaj ili bilo koji drugi amandman.
Naime, sećajući se ekspozea bivšeg premijera Cvetkovića 2008. godine, moram da kažem nekoliko stvari koje idu u prilog ovome što sam rekao. Govori o ciljevima Vlade Republike Srbije u to vreme, pa kaže – cilj je povećanje u naredne četiri godine BDP-a za 7% godišnje. To je bilo 2008, a 2009. godine smo imali minus 4%, 2008. godine 5,6% plusa, na 2009. godinu minus 4%. To je ukupno, gospodo, 9% minus, obećali su 7% godišnje. Da li je to tačno? Kako reče kolega iz opozicije, jeste. Da li je tačno da je obećano u kampanji oko 500 hiljada novih radnih mesta? Jeste. Da je u ekspozeu gospodin Cvetković tada rekao 200 hiljada? Kada su formirali Vladu, već su malo spustili to na 200 hiljada. Da je stopa nezaposlenosti sa 18,1% na 11,9% planirano smanjenje, a 2012. godine je bila nešto preko 26%. Da li je tačno? Jeste, cifre govore u prilog.
Da li je tačno da je procenat siromaštva u 2009. godini sa 6,9% za godinu dana naraslo za još 9,2%? Tačno je. Da li je tačno da je obećano 500 hiljada, odnosno 200 hiljada novih radnih mesta, a zapravo smo dobili oko 450 hiljada otpuštenih radnika, a među njima samo pet hiljada čije su plate finansirane iz budžeta? Da li je tačno? Jeste, sve stoji lepo napisano i može da se proveri.
Da li je tačno da je 130 hiljada uglavnom malih i srednjih preduzeća ugašeno za te četiri godine? Tačno je. Da li je tačno da je obećano hiljadu evra za besplatne akcije građanima, a da su dobili nepunih četrdeset? Tačno je. I umesto povećanja prihoda, imali smo zaduženje šest milijardi evra za te četiri godine, odnosno ukupan unutrašnji dug se povećao za još devet milijardi evra.
Sada pričamo o lepim željama i amandmanima, kao da ova Vlada ne želi da u svakom segmentu poveća prihode, odnosno poveća davanja. Pa naravno da svaka Vlada to želi, ali samo jedna to ispunjava, ove prethodne su obećavale. Vlada gospodina Vučića ne obećava, nego radi na tome, na onome što je potrebno za građane Srbije i manje je sramota, ja mislim, i poslanike opozicije da ovo lepo podrže sve što se predlaže, nego što predlažu amandmane za koje osnova nema. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre sa gostima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću nekoliko reči o amandmanu, mada vidim da je podnosilac amandmana brzo izašao iz sale, ali svejedno, i zbog građana i zbog narodnih poslanika koji se nalaze u ovoj Skupštini danas.
Neću podržati amandman, naravno da neće ni moje kolege, a ja pre svega iz razloga što nemam poverenja. Nemam poverenja ni u ove ni u one.
Zahvaljujem.
Kažem, neću podržati ovaj amandman, iz razloga samo što nemam poverenja niti u njega, niti u ove naredne, a iz razloga što je podnosilac neko ko je imao ozbiljnu ulogu u bivšem režimu u vreme dok su rađene sve one ozbiljne privatizacije, odnosno vreme koje je trebalo da uredi i uradi nešto valjano u Srbiji po tom pitanju.
Radi se o tome što je od 2.381 preduzeća koje je privatizovano posle 2002. godine, tri četvrtine zaposlenih ostalo bez posla, zatim, 65% društvenih preduzeća je ugašeno. Molim vas, naši eminentni i svetski stručnjaci su rekli da je Srbija manje štete pretrpela od bombardovanja nego od takve privatizacije koja je sledila posle 2002. godine.
Dolazimo do trenutka kada, priželjkujući neke parlamentarne vanredne izbore, što je babi milo to joj se svakako i snilo, pa podnosilac amandmana govori kako ćemo posle parlamentarnih izbora mi otpustiti 25 hiljada radnika. Ja mislim da gleda u ogledalo i seća se reči gospodina Borisa Tadića koji je 2008. godine u predizbornoj kampanji govorio o nekih 500 hiljada novih radnih mesta za građane Srbije, a došli smo za četiri godine do toga da smo izgubili nekoliko stotina hiljada radnih mesta. Pretpostavljam da je podnosilac amandmana, sećajući se tog vremena, aludirao malo na ovo sadašnje stanje i pokušavajući da to prebaci kao bumerang, da prebaci na teret SNS.
Ja ću podržati nekad verovatno amandman podnosioca kada bude došao i u Blace, odakle ja dolazim, kada bude objasnio, stao pred nekoliko hiljada radnika koji su ostali bez posla posebno u vreme privatizacije i u vreme režima kome je on pripadao, kada bude stao pred njih i kada bude dao jedan primer pozitivne privatizacije u Blacu. Hvala vam.