MILETIĆ MIHAJLOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1. oktobra 1951. godine u Petrovcu na Mlavi.

Zаvršio je Učiteljsku školu i Prirodno-mаtemаtički fаkultet u Beogrаdu.

Radio je kao profesor, a od 1991. do 2001. bio je direktor Petrovаčke gimnаzije. Tаkođe je bio direktor Zаvičаjnog muzejа, jedno vreme prosvetni inspektor, a 2004. izabran je za predsednik Skupštine opštine Petrovca nа Mlаvi.

U periodu od 1990. do 1992. bio je potpredsednik Opštinskog odborа SPS-a. Za predsednikа Opštinskog odborа SPS-a u Petrovacu na Mlavi biran je od 2002. do 2004, kao i 2006, a na toj funkciji se nalazi i danas. Obаvljаo je i dužnost predsednikа Okružnog odborа SPS-a za Brаničevski okrug.

Bio je člаn Glаvnog odborа SPS-a od 2000. do 2002, a ponovo je izаbrаn 2006. godine. 2012. godine postao je član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Predsednik je Nadzornog odbora Fonda “Svetozar Marković”.

Za narodnog poslanika je biran na izborima 2007, 2008, 2012, 2014. i 2016.godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:48

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Petrovac na Mlavi
  • Petrovac na Mlavi
  • 01.10.1951.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju kojim se predlaže još jedno produženje roka za završetak studija studentima koji su fakultete upisali pre 10. septembra 2005. godine, dakle, pre uvođenja Bolonjskog modela studija.

U Zakonu o visokom obrazovanju, donetom 2017. godine, vrše se sledeće izmene, treba to ponoviti više puta da bi se znalo o čemu ovde pričamo i kako bi javnost bila do kraja upoznata, studentima upisanim na osnovne studije i na studije na višim školama do 10. septembra 2005. godine dobijaju još jednu priliku da dovrše studije do školske 2020/21. godine, a studenti upisani na integrisane studije iz polja medicinskih nauka do kraja školske 2021/22. godine; studenti upisani na magistarske studije do 10. septembra 2005. godine te studije po započetom planu i programu po uslovima i pravilima studija treba da završe najkasnije do kraja školske 2020/21. godine; kandidati koji su prijavili doktorsku disertaciju do 10. septembra 2005. godine, odnosno studenti koji su upisali doktorske studije po propisima koji su važili do tog datuma mogu da steknu naučni naziv doktora, odnosno da završe doktorske studije po započetom planu i programu u uslovima i pravilima studija najkasnije do kraja školske 2020/21. godine.

Ovaj predlog zakona zapravo je još jedna prilika koju Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo prosvete, a naravno, nakon glasanja, i Narodna skupština ako to bude tako, daje ovim kategorijama studenata šansu da završe svoje studije i postanu akademski građani. Iz ovog gesta Vlade, koja je predlagač, vidi se želja da se stvarno svima pruži još jedna prilika.

Svesni smo svi da ovo produženje roka, koje je na neki način postalo uobičajeno pred početak nove školske godine na univerzitetu, predstavlja svojevrstan problem sa više strana, kako studentima, tako i fakultetima. Ovo je veoma složeno pitanje i zaista, ako bi se dublje ušlo u analizu ove teme i ovog problema, može se videti da ima mnogo razloga i za i protiv produženja ovih rokova.

Jasno je da je bilo mnogo problema u prethodnih 14 godina, jer je univerzitetsko obrazovanje doživelo mnogo promena, razvilo se dosta novih studijskih programa koji su značili uvođenje novih predmeta, zatim ukidanje ili cepanje starih. Tokom godina mnogi profesori sada, koji su predavali predmete po starom programu, više nisu na univerzitetu i tako ispiti nisu mogli biti zakazivani u svakom ispitnom roku i još mnogo toga se ispostavlja kao problem koji uslovljava sve ovo da se ide dalje u produžavanje ovih rokova iz godine u godinu.

Ovo sve osporava studije studenata po starom programu koji su se u međuvremenu, verovatno, odnosno jedan dobar broj se zaposlio sa srednjim obrazovanjem, neki su formirali porodice, neki su se odselili iz gradova u kojima su studirali, mnogi su nažalost odustali od daljih studija. Razumemo sve ove poteškoće i zato podržavamo ipak napor Vlade da pruži još jednu priliku ovim studentima, napor Vlade koji je dat kroz Predlog zakona. Produženje roka za još dve školske godine treba svi studenti da iskoriste, jer na kraju sve što se započne mora i da se završi, sve što ima početak treba da ima i svoj kraj, a ne u nedogled da se ide. U protivnom, ako ide u nedogled, onda bi celu ovu situaciju mogli da prepoznamo u šali ili u vicu koji kruži kroz narod, a to je da student koji je studirao 15, 20 godina konačno reši da napusti studije, a otac ga pita da li je dobro razmislio što napušta studije, student kaže – da, da, svakako sam dobro razmislio i napustiću studije, a otac mu kaže – dobro, bogami, ja i đed nećemo napustiti.

Dakle, i sami studenti treba da učine svaki napor da završe studije i postanu akademski građani. Ovde jeste važno da Vlada, odnosno ministarstvo, pre svega, fakulteti omoguće završetak studija, ali je isto tako važno da i studenti budu motivisani za završetak svojih studija. Naravno, kroz ovo se vidi taj problem da nisu u istoj situaciji studenti koji studiraju modelom bolonje i stari studenti i da tu treba učiniti napor do strane ministarstva da i oni dobiju određenu priliku kada isteknu svi rokovi.

Vlada Republike Srbije je 2012. godine usvojila Strategiju obrazovanja, hajde i na to da podsetimo, kojom je planirano povećanje procenta visoko obrazovanih u Srbiji, tako da se produžavanjem roka omogućuje da se taj broj poveća. Dakle, u svakom slučaju, u ovom smislu i zbog ovih razloga, iako je dilema mnogo, da li treba ili ne, ipak SPS se opredeljuje da podrži ove izmene i da se rokovi produže za studente koji su upisali po starom programu. Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 09.09.2019.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, na ovom zasedanju razmatramo set zakona iz oblasti obrazovanja i nauke. U okviru današnjeg pretresa konkretno govorimo o predlozima zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i o još jednom takođe novom zakonu, a to je Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija.

Dakle, ovim tačkama dnevnog reda, ovim temama se zapravo događa da idemo korak po korak u daljem sistemu i u daljoj reformi obrazovanja u našoj zemlji i time idemo u korak sa vremenom koje zahteva nove zakone, nove predloge, nove načine, jer vreme donosi ono što je neumitno, a to je da treba da pratimo i nova dostignuća i nova rešenja da nalazimo kako bi bili što efikasniji u onome što treba sutradan da završe ljudi koji završavaju školu.

Dualno obrazovanje kao model u srednjem obrazovanju već je zaživeo, odnosno primenjivaće se još od ove školske godine u vidu probnog pilot programa u 80 škola i u 52 grada.

Iskustva ovog modela u srednjem obrazovanju će se dakle videti već u narednoj godini, mada je ovaj model praktično zaživeo i pre donošenja Zakona o srednjem dualnom obrazovanju i već nekoliko stotina učenika, odnosno srednjoškolaca je prošlo kroz dualno obrazovanje. Naravno, ovaj model nije totalna novina, jer se u prethodnim decenijama, doduše na jedan drugačiji način, primereno tom vremenu obrazovanje u srednjim stručnim školama odvijalo uz obaveznu praktičnu nastavu u preduzećima iz te struke.

Uvođenje dualnog modela u visoko obrazovanje još jedan je korak u reformi našeg sistema obrazovanja, posebno sa aspekta njegove sposobnosti da odgovori na potrebe veoma fleksibilnog i često promenljivog tržišta rada. Upravo potreba za ovim modelom proizilazi iz potrebe privrede, zato danas u vreme visokih tehnologija i brzih promena na tržištu roba i usluga nije dovoljno za tržište rada samo na univerzitetu stečeno teorijsko znanje, bilo da su u pitanju akademske ili strukovne studije, naročito u svetu prirodnih nauka.

Iskustva u razvijenim zemljama sveta potvrđuju da dualni model u visokom obrazovanju koji je kod nas do sada bio prisutan u vidu studentske prakse omogućava još intenzivnije sticanje praktičnih znanja, odnosno primenu na fakultetima stečenih teorijskih znanja u praksi, u realnom svetu rada, u proizvodnji, ali i u drugim naukama.

Često smo slušali stavove poslodavaca da obrazovanje ne školuje kadrove za potrebe tržišta rada, za njihove potrebe, da svršeni studenti visokoškolskih ustanova imaju solidna teorijska znanja, ali da nisu spremni da bez dodatnog edukovanja se uključe u tehnološki proces konkretnog privrednog subjekta. Mislim da ovim zakonom i ovim još jednim korakom reforme našeg školstva loptica se baca u dvorište poslodavaca.

Konkretno, mi uvođenjem dualnog modela u visokom obrazovanju činimo da studenti u potpunosti ovladavaju specifičnostima i tehnološkim procesom u privredi i na takav način približavamo ono što treba da sutradan budu stručnjaci u jednom preduzeću u jednoj privrednoj organizaciji sasvim spremni, upoznati do kraja sa svim detaljima tehnološkog procesa u tom preduzeću. To stiču kroz učenje, znači na fakultetu kroz teorijska znanja koja stiču, ali i kroz praktičan rad u samom preduzeću, odnosno kompaniji ili privrednom subjektu.

Zakon ne predviđa ovaj obrazovni model kao obavezujući za visokoškolske ustanove. Zakon samo daje pravni okvir koji daje mogućnost svim visokoškolskim ustanovama da svoje studente u toku studija uključuje u praktičan svet rada, kako bi bili spremni da po završetku studija što kvalitetnije povežu teoriju i praksu, ali sa druge strane, to je i poziv onima u privredi, onima u svetu rada da se zainteresuju za jedan takav vid obrazovanja kojim se rešava njihov problem i pitanje stručnjaka koji u potpunosti ovladavaju tehnološkim procesom koji je prisutan u njihovim firmama, u njihovim preduzećima, njihovim fabrikama itd.

Poslodavci koji odluče da uđu u sistem dualnog obrazovanja na ovaj način, dobijaju priliku da praktično edukuju zainteresovane studente, a da one najbolje po završetku studija uposle i to na obostranu korist.

Dualno visokoškolsko obrazovanje je konceptirano po istim principima kao i srednjoškolsko dualno obrazovanje. Da bi se realizovali programi visokog dualnog obrazovanja, zakon predviđa sklapanje ugovora između fakulteta i poslodavaca sa jedne strane kao i između poslodavaca i studenta sa druge strane i time studenti dobijaju naknadu utvrđenu ovim zakonom. Isto tkao su i zaštićeni od svih oblika diskriminacije, zlostavljanja prema svim važećim propisima, posebno propisa o radu, zaštiti zdravlja na radu i penziono i invalidskog osiguranja.

Da podsetimo da i sada postoji studentska praksa u određenim sferama visokoškolskog obrazovanja, pre svega u oblasti prirodnih nauka. Posebno bih ovde istakao medicinske nauke, poljoprivredne, veterinu i druge, ali ovaj zakon bliže uređuje sve uslove i procedure za učešće u dualnom modelu visokog obrazovanja. Zakon uređuje obaveze visokoškolske ustanove studenata, kao i poslodavaca koji žele da se uključe u ovaj vid obrazovanja.

Takođe, da podsetim da je stvaranje pravnog okvira za visoko dualno obrazovanje na neki način je započeto donošenjem Zakona o visokom obrazovanju 2017. godine, kada je kroz više zakonskih rešenja dat pravni osnov za uređenje saradnje između visokoškolskih ustanova i poslodavaca.

Dakle, dualni model visokog obrazovanja ponovo, mada u sasvim drugim društvenim i tržišnim uslovima, od nekadašnjih, usklađuje potrebe rada sa sistemom obrazovanja. Na ovaj način će se naročito u sektoru prirodnih nauka brže povezivati obrazovanje i rad. Mladi koji prođu kroz dualni model dobijaju šansu da brže dođu do posla, pre svega kod poslodavaca koji su učestvovali u dualnom obrazovanju, a njihovim zalaganjem i učešćem u procesu školovanja, u procesu edukacije, u onome što je njihov angažman u prostoru poslodavaca, zapravo daje im šansu da se nametnu kao dobri radnici, kao dobri stručnjaci koji će sutra biti od koristi svom poslodavcu.

Sve ovo pruža nadu da ćemo za određeno vreme moći što više mladih, visokoobrazovanih stručnjaka da zadržimo ovde, a ne da završavaju fakultete u Srbiji, a da posao traže negde van naše zemlje. Verujem da je osnovni cilj ovog zakona upravo to, da nam mladi i obrazovani ljudi ostanu ovde. Takođe, verujem da će i visokoškolske ustanove i studenti i poslodavci, ali i država imati koristi od dualnog modela studija u visokom obrazovanju. Poslanička grupa SPS, kao što je rekao i ovlašćeni predstavnik prof. dr Žarko Obradović svakako će glasati za ove i za druge zakone koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje , 23.07.2019.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postaviću dva pitanja, ministru finansija i ministru poljoprivrede, a reč je o sledećem.

Poslednjih godina suočeni smo sa jednim veoma ozbiljnim problemom koji ne samo da utiče na životnu sredinu, već predstavlja nezakonito korišćenje prirodnih resursa. U pitanju je nelegalna separacija peska i šljunka iz vodotokova širom Srbije koja, nažalost, u nekim slučajevima se toleriše od strane nadležnih organa, što ostavlja sumnju da je povezano sa korupcijom.

Ovaj šljunak se koristi kao građevinski materijal, a veliki broj nelegalnih šljunkara se na ovaj način bogati ne plaćajući naknadu.

Znamo da je 2018. godine donet Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara i u ove naknade spada i naknada za vode, odnosno naknada za eksploataciju i separaciju peska i šljunka iz korita vodotokova.

Nekontrolisanom separacijom peska i šljunka dolazi do velikih poremećaja u vodotokovima, remeti se životna sredina i živi svet, a ima mnogo primera da usled nekontrolisanog vađenja peska i šljunka dolazi do plavljenja i urušavanja poljoprivrednog zemljišta uz rečne tokove.

Drastični primer za to je narušena životna sredina u području reke Drine, gde zbog nekontrolisane eksploatacije peska i šljunka najplodnije zemljište preko noći nestaje. Znamo za slučaj poljoprivrednika kome je Drina odnela oko tri hektara obradivog zemljišta, a da niko ne nadoknađuje tu štetu.

Ovakvih primera ima i u drugim delovima Srbije, naročito u vodotokovima Velike Morave i Južne Morave. U vezi sa tim želim da pitam ministra finansija da li je od donošenja Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara povećana kontrola i naplata naknade za eksploataciju šljunka i peska iz vodotokova i kontrola šljunkara i legalnosti njihovog rada?

Ministru poljoprivrede nadležnom za pitanja vodoprivrede postavio bih pitanje da li postoji evidencija o poljoprivrednim površinama ugroženim legalnom i nelegalnom eksploatacijom šljunka iz vodotokova i da li se preduzimaju mere za sprečavanje nelegalne eksploatacije i koje se aktivnosti preduzimaju da bi se poljoprivrednicima nadoknadila šteta koju trpe zbog nelegalne eksploatacije peska i šljunka? Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 23.07.2019.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postaviću dva pitanja, ministru finansija i ministru poljoprivrede, a reč je o sledećem.

Poslednjih godina suočeni smo sa jednim veoma ozbiljnim problemom koji ne samo da utiče na životnu sredinu, već predstavlja nezakonito korišćenje prirodnih resursa. U pitanju je nelegalna separacija peska i šljunka iz vodotokova širom Srbije koja, nažalost, u nekim slučajevima se toleriše od strane nadležnih organa, što ostavlja sumnju da je povezano sa korupcijom.

Ovaj šljunak se koristi kao građevinski materijal, a veliki broj nelegalnih šljunkara se na ovaj način bogati ne plaćajući naknadu.

Znamo da je 2018. godine donet Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara i u ove naknade spada i naknada za vode, odnosno naknada za eksploataciju i separaciju peska i šljunka iz korita vodotokova.

Nekontrolisanom separacijom peska i šljunka dolazi do velikih poremećaja u vodotokovima, remeti se životna sredina i živi svet, a ima mnogo primera da usled nekontrolisanog vađenja peska i šljunka dolazi do plavljenja i urušavanja poljoprivrednog zemljišta uz rečne tokove.

Drastični primer za to je narušena životna sredina u području reke Drine, gde zbog nekontrolisane eksploatacije peska i šljunka najplodnije zemljište preko noći nestaje. Znamo za slučaj poljoprivrednika kome je Drina odnela oko tri hektara obradivog zemljišta, a da niko ne nadoknađuje tu štetu.

Ovakvih primera ima i u drugim delovima Srbije, naročito u vodotokovima Velike Morave i Južne Morave. U vezi sa tim želim da pitam ministra finansija da li je od donošenja Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara povećana kontrola i naplata naknade za eksploataciju šljunka i peska iz vodotokova i kontrola šljunkara i legalnosti njihovog rada?

Ministru poljoprivrede nadležnom za pitanja vodoprivrede postavio bih pitanje da li postoji evidencija o poljoprivrednim površinama ugroženim legalnom i nelegalnom eksploatacijom šljunka iz vodotokova i da li se preduzimaju mere za sprečavanje nelegalne eksploatacije i koje se aktivnosti preduzimaju da bi se poljoprivrednicima nadoknadila šteta koju trpe zbog nelegalne eksploatacije peska i šljunka? Hvala.

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Poštovani predsedavajući, danas želim da postavim dva pitanja ministru Šarčeviću. Prošlo je 15 godina od kada država više nije jedini izdavač udžbenika, odnosno od uvođenja privatnih izdavača udžbenika za osnovne i srednje škole.

Prema nekim podacima, u Srbiji je registrovano više od 80 izdavača udžbenika. To je ogromno područje za privatno izdavaštvo, jer u Srbiji ima oko 800.000 učenika osnovnih i srednjih škola.

Zakon o privatnim izdavačima omogućuje priličnu slobodu i prostor u kome mogu da samostalno uređuju sadržaj, što nije uvek garant kvaliteta sadržaja udžbenika.

Svedoci smo da je bilo dosta sadržaja koji nisu bili primereni za uzrast učenika. Tako smo, na primer, u radnoj svesci za „Svet oko nas“ nalazili da je proizvod od grožđa vinjak, dakle, alkoholno piće. Vi, takođe, iz knjige „Svet oko nas“ za prvi razred pre više godina pisalo je da će sledeće godine avgust imati 29, umesto 31 dan, a april 31 i slično.

Neki od ovih udžbenika su povučeni, ali da ne navodim brojne primere kada su udžbenici za istoriju sadržali netačne i politički obojene podatke bez naučne podloge. Kako udžbenik za učenika treba da bude autoritet znanja, odnosno da daje neporecive činjenice, a ne improvizacije, to je veoma važan kvalitet udžbenika.

U tom smislu, postavio bih pitanje ministru Šarčeviću - da li se, polazeći od petnaestogodišnjeg iskustva privatnog izdavaštva, Ministarstvo, odnosno komisije koje odobravaju pojedine udžbenike, vrše analizu sadržaja udžbenika za osnovne i srednje škole polazeći od ciljeva i programa svakog obrazovnog ciklusa, od očekivanog ishoda obrazovanja na određenom nivou, odnosno da li postojeći udžbenici obezbeđuju taj kvalitet sa aspekta ciljeva i ishoda koji redovnim i obaveznim obrazovanjem treba da postignu?

Drugo pitanje koje bih postavio ministru Šarčeviću odnosi se na osnovne škole koje se više ne koriste za svoju osnovnu namenu. Činjenica je da Srbiju već decenijama pritiska bela kuga, da se mnoge male sredine prazne i da nestaju čitava sela, da gubimo čitav jedan grad stanovništva u toku jedne godine. Vlada je u tom smislu preduzela strateške mere za borbu protiv bele kuge, ali one mogu da daju efekte posle više godina.

Pražnjenje mnogih sredina uzrokuje i smanjenjem broja učenika, tako da veliki broj osnovnih škola, naročito u seoskim sredinama je već napušten, odnosno ne koristi se za osnovnu namenu.

Kako se radi o velikom broju objekata od kojih su mnogi u veoma dobrom stanju i predstavljaju veliku materijalnu imovinu države, želim da pitam ministra Šarčevića - da li se razmišlja o tome ili da li je napravljen određen program kojim bi se školske zgrade sa pripadajućim posedima stavile u funkciju obrazovanja različitih sadržaja koji bi oživeli selo, na primer škole u prirodi, kampovi za mlade, kulturni sadržaji, seoski turizam, rekreativni programi i slično ili da se ustupe seoskim zadrugama, seoskim domaćinstvima za njihove potrebe, pa i nevladinim organizacijama, na primer za potrebe izviđača, planinara, ekologa, za sakupljače šumskih plodova itd?

Tako bi se bar jedan broj stavio u funkciju i sprečilo dalje ruiniranje velike državne imovine, a verujemo da bi sve to doprinelo oživljavanju nekih napuštenih i depopulizovanih seoskih sredina. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2018.

Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege poslanici, želeo bih da postavim pitanja ministru zaduženom za turizam, gospodinu Rasimu LJajiću.

Pitanja se odnose na razvoj banjskog turizma u Srbiji i perspektive naših banja. Srbija je poznata kao zemlja sa hiljadu izvora zdravlja, odnosno uz hiljadu izvora lekovitih, termo-mineralnih voda, koje su osnova za razvoj banjskog turizma. Po broju lekovitih izvora spadamo u najbogatije zemlje Evrope, a imamo i jedini gejzer na kontinentalnom delu Evrope u Sijarinskoj banji.

Preko 50 naših banja, počev od Vrnjačke, koja je najrazvijeniji banjski centar i ostvaruju oko pola miliona noćenja godišnje, preko Sokobanje, Bukovičke, Prolom, Selters, Junaković, Sijerinske, Vrujci, Gornje Trepče, Vrdnika, Kanjiže, Vranjske, Bujanovačke, Ribarske, Lukovske, Banje Ždrelo kod Petrovca na Mlavi, koja je, na moje zadovoljstvo, pozitivan primer razvoja i drugih, velika razvojna šansa za turizam Srbije.

Tri naše banje imaju najtoplije mineralne vode u Evropi. To su Vranjska, Lukovska i Sijerinska, čije tople vode, nažalost, otiču u reke.

U banjama Srbije je 2017. godine boravilo preko 500 hiljada turista, koji su ostvarili oko dva miliona i 200 hiljada noćenja, od čega preko 90% od domaćih turista. Broj turista, pre svega domaćih, u banjama raste, što je rezultat uvođenja poklon vaučera, ali je činjenica da od banja možemo očekivati i mnogo više, a to je da svojom opremnošću i sadržajima privuku još više stranih turista.

Zato se u njih mora uložiti mnogo više. Trebalo bi slediti primere drugih kontinentalnih zemalja, kao što su Mađarska ili Češka, a koje su se afirmisale preko jedne ili samo par banja koje su danas svetski poznate, kao što su, na primer, Karlove Vari u Češkoj.

Naše banje se moraju još bolje infrastrukturno i sadržajno opremiti. Neke su tokom poslednjih dvadesetak godina od tradicionalno dobrih destinacija postale jedva vidljive. Smeštajni kapaciteti propadaju, tako da ne mogu da privuku turiste. Dakle, neophodne su nove investicije i nove ideje za valorizaciju izuzetno vrednih prirodnih potencijala u banjama i mineralnih voda i mineralnog blata i gasova.

Srbija jeste tranzitna zemlja i turizam gradova, pre svega Beograda, jeste prioritetan, ali smatramo da ovoliko prirodnog bogatstvo koje leži u banjama ne sme biti zanemareno. Naprotiv, Srbija kao kontinentalna turistička destinacija treba da banjskom, odnosno zdravstvenom i rekreativnom turizmu, koji je veoma tražen na evropskom turističkom tržištu, posveti još veću pažnju, ako ne i prioritetnu pažnju.

Uz razvoj poljoprivrede, pre svega organske proizvodnje, uz unapređenje zdrave životne sredine i prirodnih lepota koje imamo, turizam, a svakako i banjski turizam, imaće značajno mesto u razvoju Srbije.

Strategijom razvoja turizma predviđa se dalji razvoj zdravstvenog, odnosno banjskog turizma. Zato u vezi sa daljom sudbinom našeg zdravstvenog turizma želim da pitam ministra LJajića šta Ministarstvo planira da učini na planu reafirmacije banjskog turima i razvoja banja? Da li se planiraju ulaganja i u koje banjske centre? Da li postoje zainteresovani domaći i strani investitori za ulaganje u naše banje, za koje banje su zainteresovani i za koju vrstu ulaganja? Da li resorno ministarstvo planira neke razvojne mere kojima se može unaprediti banjski turizam u Srbiji i mnogo više i potpunije iskoristiti izuzetno vredni prirodni potencijal kojima naše banje raspolažu.

Imovinska karta

(Petrovac na Mlavi, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98349.00 RSD 13.02.2007 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) Republika Mesečno 56905.00 RSD 01.10.2016 -