DEJAN RADENKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rodjen je 09.09.1971. godine u Prištini, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Prištini, a zvanje magistra ekonomskih nauka stiče na Univerzitetu EDUCONS.

Društveno-političkim radom počeo je da se bavi 1989. godine kao srednjoškolac, od kada i postaje aktivan učesnik političkih dešavanja na KiM.

Tokom studija bio je sekretar Saveza studenata Ekonomskog fakulteta u Prištini, generalni sekretar Jugoslovenske Asocijacije studenata ekonomskih fakulteta, pokretač i glavni i odgovorni urednik stručnog akademskog časopisa "AISEC EKONOMIST". U toku obavljanja navedenih funkcija bio je inicijator brojnih naučnih, kulturnih i sportskih manifestacija i osnivač brojnih naučnih i sportskih udruženja studenata.

Značajan doprinos u naučnom, kulturnom i sportskom životu Kosova i Metohije dao je kao član UO Ekonomskog fakulteta, zatim i kao osnivač i predsednik Centra za talentovanu omladinu KiM, osnivač i podpredsednik Omladinskog kulturnog centra u Prištini, osnivač Akademskog informacionog centra u Prištini, predsednik Atletskog kluba Kosovo Polje i član Predsedništva Košarkaškog kluba Kosovo Polje.

Nakon proterivanja iz Prištine 1999. godine, aktivno se uključio u humanitarni rad Komiteta za zaštitu ljudskih prava na Kosovu i Metohiji. Obavljao je funkciju predsednika Omladinskog saveza Srbije.

U Socijalističkoj Partiji Srbije obavljao je funkcije predsednika Mladih socijalista KiM, potpredsednika Mladih socijalista Srbije, potpredsednika Pokrajinskog odbora SPS-a KiM, koordinatora GO SPS-a za KiM i člana GO SPS-a u više mandata.

Za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije biran je 2008, 2012. i 2014. godine.

U Desetom sazivu Narodne skupštine obavljao je funkciju predsednika Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

U periodu 2008-2012. godine obavljao je funkciju zamenika predsednika Odbora za KiM, bio je član Odbora za urbanizam i građevinarstvo, član neformalne "Zelene poslaničke grupe", član Poslaničke grupe za zaštitu obolelih od HIV-a.

U sazivu od 2014-te bio je član Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i stalne delegacije u Parlamentarnoj Skupštini NATO-a, takođe bio je član neformalne "Zelene poslaničke grupe" i član Ekonomskog kokusa (Parlamentarna grupa za ekonomski razvoj).

Svoje radno iskustvo počinje kao komercijalno-finansijski direktor u Preduzeću za trgovinu i usluge „Balkan auto“ u Prištini, a nakon toga prelazi u JP PTT saobraćaja „Srbija“.

Aktivnim učešćem u brokerskoj kući „First Global Brokers“ a.d, kao asistent generalnog menadžera, doprinosi njenom početnom pozicioniranju na tržištu finansijskih usluga. U svojstvu savetnika direktora u više preduzeća učestvuje u kontroli i upravljanju finansijskog poslovanja preduzeća i marketinškim aktivnostima.

„Orbita komunikacije“ doo Beograd je firma u kojoj je obavljao poslove direktora, čija je delatnost vezana za sektor informacionih i komunikacijskih tehnologija. Od 2010.godine je radio u Kompaniji „Ratko Mitrović“ a.d u kojoj je obavljao funkciju generalnog direktora, a zatim izvršnog direktora i člana UO. Obavljao je funkciju predsednika Odbora za praćenje poslovanja i člana UO „Dunav banke“ ad Zvečan a jedno vreme vršio funkciju predsedavajućeg UO. Trenutno je član Odbora za praćenje poslovanja „MTS banke“ ad Beograd i član je NO SP „Lasta“.

Novi mandat, u 11. sazivu Narodne skupštine, potvrđen mu je 19. jula 2017. godine.

Oženjen je i otac je dve devojčice.

Twitter: @Radenkovic Dejan
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:47

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Priština
  • Priština
  • 09.09.1971.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Hvala potpredsedniče.

Da pokušamo da malo razmenimo argumente pošto je amandman odbijen sa jednim obrazloženjem, ja ću prvo reći za one koji ne znaju šta je svrha mog amandmana. Ja sam u članu 40. u stavu 1. reči – društva od javnog interesa, tražio da se zameni rečima – javna društva u skladu sa definicijom i Zakonom o tržištu kapitala.

Član 40. nalaže da se pored revizorskog izveštaja koji se sastavlja u skladu sa članom 39. ovog zakona, sastavljanje i novog dodatnog izveštaja Komisije za reviziju prilikom revizije društva od javnog interesa. Dodatni izveštaj Komisije za reviziju treba da bude u pisanoj formi, da objasni da rezultat zakonske revizije, jer sadrži veliki broj stavki, preko petnaestak. Navedeni dodatni izveštaj je, po mom mišljenju, preobiman i znatno povećava angažovanje revizora, što će nužno voditi povećanju cena usluga revizije, kod revizije društva od javnog interesa, a što će dodatno opteretiti privredne subjekte.

Pored toga, postavlja se pitanje upotrebne vrednosti svih ovih detaljnih informacije koje se, pre svega, odnose na sprovedene procedure i postupke revizije za društvo od javnog interesa i što od samih privrednih subjekata i njihovih komisija za reviziju zahteva značajna predznanja članova Komisije za reviziju u vezi međunarodnih standarda revizije i revizorske metodologije.

Predlažemo da se ovaj dodatni izveštaj odnosi na samu zakonsku reviziju javnih društava u skladu sa definicijom iz Zakona o tržištu kapitala.

Obrazloženje sa kojim se odbija predloženi amandman je da se amandman ne prihvata iz razloga što se predloženim zakonskim rešenjem dodatno utiče na podizanje kvaliteta revizorskog izveštavanja. Nemam ništa protiv podizanja kvaliteta revizorskog izveštavanja, ali bih da malo poradimo i na podizanju kvaliteta članova Komisije za reviziju društva od javnog interesa.

Što se tiče uvođenja dodatnog izveštaja za Komisiju za reviziju koji su obavezni da izrađuju društva za reviziju koja obavljaju reviziju društva od javnog interesa sa aspekta odnosa potencijalnih troškova u njegovoj izradi na koristi od istog ukazujemo da na izradi istog ne bi trebalo da predstavlja veći dodatni trošak za obveznika njegove izrade, dok je njegova korist višestruka, olakšava rad Komisije za reviziju i daje dodatnu potvrdu kvaliteta revizorskog izveštaja.

Kao što sam već rekao, nemam ništa protiv kvaliteta, ali opet se vraćamo na ovo predznanje, baš neke osnovne elemente koji moraju da imaju članovi Komisije za reviziju. Ako već idemo ka ovome, mislim da će revizija koštati više društva, da tu ima dodatnog posla i da će ti izveštaji dodatni koji se predviđaju ovim članom, koji će koštati naravno društvo, biti možda neupotrebljeni zato što, kažem opet, ja sam bar skeptik kada je u pitanju, ne bih želeo nikoga da potcenjujem, ali svi dobro znamo, ako hoćemo da budemo realni da to neće imati ko da koristi i da ima upotrebnu vrednost u tom društvu.

Ako biste mogli ministre još jedanput da razmislite, da vidimo da prihvatite ovaj moj amandman sa ispravkom, da nekako bar suzimo, za početak ovo dok se u nekom narednom vremenu malo ne profiltriraju komisije za reviziju u ovim javnim društvima tj. od javnog interesa. Hvala vam.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Hvala, potpredsedniče.

Evo još jedan amandman i to bi bilo to od mene i od SPS, što se tiče amandmana.

Pokušali kako i prethodnim amandmanom da bar ukažemo na neke stvari koje mislimo da su objektivne prirode. Kada je u pitanju ovaj amandman na član 50. u stavu 2. reč – četiri godine, zamenjuje se rečima – dve godine.

Obrazložio sam zbog čega je potrebno, jer rotacija društva za reviziju gde društvo može da obavlja deset uzastopnih revizija, nakon čega ima četiri godine zabrane revizije. U odgovoru koji sam dobio, gde se odbija moj amandman, on se ne prihvata iz razloga što predloženim zakonskim rešenjem dodatno štiti princip nezavisnosti, objektivnosti u obavljanju revizije finansijskih izveštaja.

Ako uzmemo da po Zakonu o bankama, koliko ja znam, je godinu dana pauza, da li tu postoji objektivnost, a ovde se traži objektivnost od četiri godine. Zato sam ja predložio da smanjimo sa četiri na dve, da bar dovedemo u neke normalne okvire, da ne bude tolika razlika, ali vidim da nisam naišao na razumevanje, ali sad pokušavam ako možete ikako da malo razmislite da ipak ovaj amandman prihvatite, jer mislim da neće ništa poremetiti ako bi ovo prihvatili, da smanjimo sa četiri na dve, jer se ovi rokovi odnose na javna društva u skladu sa definicijom i Zakona o tržištu kapitala, a ne na sva pravna lica.

Nadam se da sam imao bar sada dovoljno argumenata, da ovaj amandman prihvatite i da smanjimo ovaj rok sa četiri na dve godine. Hvala vam puno, ministre.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2019.

Hvala, potpredsedniče.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, o današnjem zajedničkom načelnom pretresu u ime poslaničke grupe SPS ću izneti stav po pitanju ovih zakona, ali pre nego što krenem sa diskusijom, u ime poslaničke grupe mogu da kažem da ćemo glasati za ovaj set predloga zakona.

Ono što moramo da istaknemo je da danas, bar što se tiče SPS, usvajamo veoma važne zakone, čijom realizacijom ćemo rešiti dobar deo problema koji muči našu privredu i naše društvo uopšte.

Ovo su zakoni koji pozivaju na odgovornost, tačnost, pouzdanost, koji treba da budu početak uspostavljanja poverenja kao stuba jednog društva.

Ako se uđe u dublju analizu onoga što donose ovi zakoni, koji su doneti u zaista sveobuhvatnom procesu u kojem je učestvovala relevantna stručna javnost, možda je i najbolje da počnemo sa Zakonom o računovodstvu.

Ako je nešto tokom ove relativno kratke javne rasprave privuklo pažnju, reč je o uslovima za upisivanje u javni registar pružalaca računovodstvenih usluga. Da li imamo trijumf struke ili ograničavanje tržišta, postavlja se pitanje. U praksi, rešenje zakona znači da će sve knjigovođe, računovođe koje su posao naučile na kursevima i obukama, sada morati da obnove gradivo i da polažu ispit, kako bi dobili licencu za rad.

Trenutno u Srbiji postoje dve profesionalne organizacije koje su članice međunarodne federacije računovođa - Savez računovođa i revizora Srbije i Komora ovlašćenih revizora, dok ih u svetu ima 177 iz više od 110 zemalja.

Dobro je što imamo prelazni period, dobro je što se podiže standard profesije, iako standarde u praksi ne može podići nijedna obuka nego izgradnja struke, gde kreativnost nije vrlina.

Sama obaveza posedovanja profesionalnog zvanja računovođe u skladu je sa praksom razvijenih zemalja, kao i sa zahtevima u vezi sa sprečavanjem pranja novca i to će u značajnoj meri doprineti poboljšanju kvaliteta finansijskog izveštavanja. Same direktive EU ne predviđaju ovu obavezu, a prelaznim odredbama propisana je obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbede dokaze o tome da li imaju zaposleno minimum jedno lice sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva i revizije koje je stečeno kod profesionalne organizacije.

U skladu sa međunarodnim standardima edukacije, za profesionalne računovođe sertifikat će se sticati polaganjem ispita za profesionalno zvanje, uz uslov posedovanja određenog praktičnog iskustva.

Međunarodnim standardima edukacije je, zbog čestih promena u finansijskim izveštavanjima, poreskim propisima i standardima, definisano da profesionalni računovođa isto kao, primera radi, lekari, advokati, inženjeri, notari i druge profesije, postupaju u skladu sa principom kontinuirane edukacije, odnosno da su, pre svega zbog javnog interesa, u obavezi da održavaju nivo svog znanja i stručnosti.

Pored izmene, koja je bila praktično glasno propraćena od dela struke koji će morati da dokazuju svoju stručnost, ključne odredbe su, i ja ću navesti neke od njih, prilagođavanje računovodstvenih pravila u ekonomskoj snazi i veličini pravnih lica, uvođenje mogućnosti za više pravnih lica, uključujući mikro i mala pravna lica da primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja prilikom sastavljanja redovnih godišnjih izveštaja, čime se olakšava sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja i u tom slučaju matično i zavisno pravno lice primenjuju istu osnovu za sastavljanje pojedinačnih finansijskih izveštaja i nema potrebe da npr. malao pravno lice sastavlja pojedinačne finansijske izveštaje u skladu sa jednom regulativom, tj. osnov za sastavljanje koja nije međunarodni standard finansijskog izveštavanja, a da za potrebe konsolidacije mora se sastavljati u skladu sa MSFI.

Sve ovo uticaće na dodatno smanjenje troškova pravnim licima u vezi sa finansijskim izveštavanjem, olakšati njihovo poslovanje i obezbediti da njihovo finansijsko izveštavanje bude transparentnije i pouzdanije.

Nacrtom zakona predviđa se jedan rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja koji će obuhvatiti i statistički izveštaj, radi javnog objavljivanja do 31. marta tekuće za prethodnu godinu. Ovim će se omogućiti privredi dovoljno vremena da dostavi jedan set izveštaja za razliku od aktuelnog zakona, gde je rok za dostavljanje podataka za statističke i druge potrebe bio kraj februara, a rok za dostavljanje redovnih godišnjih izveštaja 30. jun.

Kao izuzetak ostavljen je rok obveznicima revizije finansijskih izveštaja da dostave revizorski izveštaj i prateću dokumentaciju do 30. juna tekuće za prethodnu godinu, odnosno do 31. jula ukoliko se radi o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Kada je u pitanju revizija, moram da kažem da revizija je ta koja nama govori da li su računovođe uradile svoj posao, ali da su se i menadžeri ponašali u skladu sa zakonom i dobrim poslovnim praksama.

Revizija je značajna, usuđujem se reći, i koliko institucija Apelacionog suda u oblasti prava i stoga je jako bitno da idemo u korak sa svim dobrim evropskim praksama, naravno, i u ovoj oblasti.

Iznad svega, ova rešenja treba da smanje podsticaje za one delove poslovnog sveta koji uglavnom, pre svega, vide prilike za kreativno tumačenje propisa, nego za kreativno traženje zarade na tržištu. Mi ćemo tražiti rešenja koja su ovakva ili onakva i isticati da Predlog zakona o reviziji uvodi više obaveza. Istovremeno, prilikom razmatranja dinamike moramo imati u vidu da se neka rešenja vrlo lako primaju, dok je za razvoj institucija potrebno vreme, iako možda izgleda da su neke institucije nepotrebno skupe ili birokratske i da treba da sačekamo koliko možemo, ne mislimo da je tako.

Ista je stvar i sa internom revizijom. Možda u Srbiji koja je danas gazdinska privreda, u kojoj je vlasništvo i upravljanje često isto, čak i u srednjim i velikim preduzećima, interna revizija izgleda kao namet. Međutim, vreme je to koje će menjati Srbiju i biće sve više preduzeća koja će imati interes da rade i bez spoljašnje prisile. Mnoge firme koje nisu shvatile koliko je težak razvod upravljanja i vlasništva su se duboko kajale što nisu imale dobar sistem unutrašnje kontrole.

Zakon mnogo podrobnije uređuje ključna pitanja koja od revizije stvaraju profesiju čuvara poslovne etike, poštenja i poverenja. Revizija nije trošak, to moramo da shvatimo i da podvučemo, koji se mora platiti. Revizija je institucija koja stvara poverenje u jednom društvu, a poverenje snižava troškove transakcija više nego 100 dekreta, naredbi, ukaza ili zakona. Revizija košta, ali revizija donosi koristi koje nisu odmah opipljive, a kasnije se uzimaju zdravo za gotovo.

Mi želimo da Srbija upravo bude zemlja u kojoj se za krupan propust, kao što je učinio svojevremeno, a to sam i kada je bio na dnevnom redu prethodni zakon o reviziji pričao, propust koji je svojevremeno učinio Artur Anderson, jedna od tadašnjih kompanija iz svetske velike petorke revizije gubi sav kredibilitet i mogućnost da se propust ponovi.

Svako od nas bi voleo da se poverenje, poštenje, etika i čast kod svih učesnika prihvate kao principi i da nema potrebe za troškovima kontrole, ali svet nije takav, a svi ovi principi su postali dominantni u većem broju zemalja samo zbog toga što su ih pratile upravo jake institucije nezavisne kontrole.

Nešto bih ukratko i o ciljevima Zakona o reviziji. Moram da kažem da je cilj izmene zakona, pre svega, da se domaća regulativa usaglasi sa propisima, direktivama i preporukama EU. Te su izmene uglavnom sprovedene u tom smeru. Drugi važan aspekt izmene zakona je otklanjanje uočenih nedostataka postojećeg zakonskog rešenja.

Suštinska novina kod Zakona o reviziji je da će funkciju u nadzoru u buduće obavljati Komisija za hartije od vrednosti, a do sada je obavljala Komora javnih revizora, sve u cilju obezbeđivanja što veće nezavisnosti i objektivnosti. Uvedeni su novi izveštaji koji upućuju komisiji interna akta koja treba da budu doneta i slično, što je sve prema direktivama EU.

Takođe, detaljnije je opisan obim revizija. Posebna pažnja posvećena je unapređenju nezavisnosti kroz sprečavanje eventualnih sukoba interesa. Regulisano je pitanje unutrašnje organizacije Društva za reviziju, kao i uslovi za pružanje drugih usluga revizorskim klijentima. Pored toga, detaljnije su regulisane zabrane za Društvo za reviziju, članove revizorskog tima i povezana lica, kao i sistem sankcija.

Zakon o reviziji bi za rezultat trebao imati unapređenje osnove za podizanje kvaliteta prakse, gde je prvi, ali nikako i jedini korak kvalitetno zakonsko rešenje. Efekti bilo kog zakona zavise, ne samo od normalnih rešenja, već prevashodno od primene zakona u praksi u periodu nakon usvajanja.

U ime poslaničke grupe SPS ja sam podneo dva amandmana, a onda ćemo u pojedinostima malo polemisati o tim amandmanima da vidimo da li ima prostora i da li je realno da malo, na neki način, ispravimo neke, da ne kažem greške, nego možda imamo različite poglede na te članove.

Ukratko bih i o ovom trećem Predlogu zakona u ovom zajedničkom načelnom pretresu, a to je Predlog zakona o kontroli državne pomoći, rekao i istakao da efikasan sistem kontrole državne pomoći je jedan od ključnih koraka na putu pristupanju EU.

Izmene postojećeg Zakona o kontroli državne pomoći su neophodne radi obezbeđenja, unapređenja instrumenata koji su na raspolaganju Komisiji, ali i njenog boljeg ustrojstva i organizacione strukture, čime se konačno ispunjava merilo za otvaranje pregovora u okviru Poglavlja 8 koje se odnosi na operativnu nezavisnost. Poglavlje 8 baš zbog dela o državnoj pomoći, pored Poglavlja 23 i Poglavlja 24, spada bar što se mog ličnog mišljenja tiče, u najteže za pregore.

Prošlo je 10 godina od kako je formirana Komisija za kontrolu državne pomoći, ali to telo nije operativno nezavisno, iako je reč o obavezi koju je Srbija preuzela Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. U smislu člana 73. stav 4. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kako tamo stoji, ovo telo od svog osnivanja nije, moramo da kažemo, nije donelo ni jednu odluku o nedozvoljenoj državnoj pomoći, niti rešenje za povraćaj nezakonite državne pomoći, što je bio jak argument u prilog njene nesamostalnosti.

Zadatak nadležnih organa za kontrolu državne pomoći jeste da obezbede svim privrednim društvima jednake uslove poslovanja tako što će osigurati da intervencije države ne utiču na ujednačeno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

Za efikasan sistem potreban je kolektivni napor koji uključuje sve učesnike. Operativno i nezavisno telo za kontrolu državne pomoći je od osnovne važnosti. Međutim, kako bi bilo uspešno, potrebno je da ima punu podršku i svest davalaca pomoći i drugih regulatornih tela i prirodnih društava, kako korisnika, tako i konkurenata.

Takođe, bitno je pored operativne nezavisnosti Komisije, podsticati, podržati i promovisati državne pomoći, koje razvijaju ekonomije, dobre državne pomoći koje unapređuju rast i razvoj društva, koje na najbolji način koriste novac poreskih obveznika.

Iznad svega, poštena konkurencija je osnov tržišne privrede. S toga, na prvom mestu treba da bude konkurencija, a ne državna pomoć. Adekvatna kontrola državne pomoći je preduslov za slobodno tržište i zaštitu konkurencije, od čega krajnju korist imaju potrošači, odnosno građani Republike Srbije. Ja vam se zahvaljujem na pažnji. Možda ću se na kraju rasprave uključiti da damo neki krajnji rezime svega ovoga nakon ove rasprave koju budem čuo od ostalih kolega koji su ovlašćeni ispred svojih poslaničkih grupa. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 18.08.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27320.00 RSD 20.07.1017 -
Predsednik nadzornog odbora SP Lasta ad Javni mesečno 47136.00 RSD 05.10.2013 -
- mts banka a.d. Beograd (Član odbora za praćenje poslova) Javni mesečno 65000.00 RSD 16.01.2015 -