Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Dejan Radenković

Dejan Radenković

Socijalistička partija Srbije

Govori

Hvala, potpredsedniče.

Uvažene koleginice i kolege, ja bih da se zahvalim, iako sam možda najmanje očekivao da se ovaj amandman usvoji, a više sam očekivao ove ostale koje sam predložio na ostale članove zakona da budu prihvaćeni, jer su potpuno jasno obrazloženi, potpuno na jedan normalan način uređuju zakon.

Ja sam samo iskoristio priliku da kažem šta je svrha ovog amandmana koji sam podneo i koji je prihvaćen. Radi se o tome da je po postojećem predlogu bilo slobodna volja naručioca da li će da sprovede pregovarački postupak ili neće. Do sada je po važećem zakonu bilo da o tome se dobija saglasnost Uprave za javne nabavke. Na predlog našeg amandmana opet smo to vratili. Hvala što je to prihvaćeno.

Zamolio bih čisto, ovo moje javljanje je u pravcu toga da se na vreme pripremimo, da malo polemišemo o narednim amandmanima koje mislim da je bilo logičnije da budu prihvaćeni, ovde sam navodio i u raspravi kada je bila u načelu, da još nismo sazreli da jedan ovakav postupak prepustimo naručiocima, ali okej, dokaz da je prihvaćen amandman, da nismo sazreli da prepustimo to naručiocima, ali tako isto mislim da ove stvari o čemu ćemo polemisati oko mojih narednih amandmana da se uzmu u obzir i da se još jednom razmisli pre nego što budemo počeli da razgovaramo na tu temu. Ništa, evo toliko. Hvala vam.
Hvala potpredsedniče, umalo da ne budem na svom mestu.

Podneo sam amandman na član 75. U članu 75. Predloga zakona posle stava 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi – odredbe člana 141-153. ovog zakona shodno se primenjuju u postupku dodele ugovora. Dosadašnji stav 7. do 11. postaju stavovi od 8. do 12. Dosadašnji stav 8. postaje stav 9. menja se i glasi – naručilac je dužan da obaveštenje iz stava 8. ovog člana tromesečno objavljuje zbirno u roku od 30 dana od dana isteka tromesečja u kome su ugovori zaključeni.

S obzirom da moramo malo da polemišemo na tu temu jer smatram da ovde nije obezbeđeno pravo, to jest obezbeđena zaštita prava. Ono ovde nije propisano i na ovaj način kako je predloženo, kao što sam već rekao nije obezbeđena zaštita prava ponuđača, jer čim nema objavljenog ugovora onda nema roka ni za žalbu. Na primer, mogu tu da navedem, to vam je u prilogu sedam. Znači, tu su svi oni koji se… možda ja odskačem od teme, možda vama to nije zanimljivo, ali bih vas zamolio da se saslušamo, jer ovo se tiče zakona tako da ne bi posle usvajanja zakona dolazilo do raznih propusta u primeni zakona.

Molim vas da obratimo panju, jer ovde pod ovim članom 75. potpadaju fizičko-tehničko obezbeđenje, pravne, zdravstvene usluge, administrativne usluge i sve se to nalazi u prilogu sedam koji je u sklopu ovog zakona o kome mi danas raspravljamo i o amandmanima na isti taj zakon koji želimo da popravimo svojim znanjem, svojim možda iskustvom iz prakse. Tako da bi bilo dobro, ministre ako ikako možete da danas prihvatite ovaj amandman. Vi na to imate pravo, jer vi, čak mislim da ste u situaciji jednoj bili. Ovde se radi, kada se raspisuju tenderi za pripremu hrane npr. socijalno ugroženim kategorijama, za vrtiće. Znači, ovde su velike i ozbiljne nabavke u pitanju.

Primer Vojna ustanova Dedinje učestvovala je na tenderu za spremanje hrane za socijalno ugrožene na nivou grada Beograda. Ovim predloženim, kako stoji u članu 75, jednostavno nema prava, nije obezbeđena zaštita prava. Imaćemo problem ako usvojimo ovako kako jeste. Ja svojim amandmanom to ispravljam i definiše se jasno da mora da se objavi taj ugovor na osnovu koga će imati ponuđač pravo da traži svoju zaštitu prava. Ako ostane ovako on nema nikakav rok za žalbu. Nadam se da smo se razumeli i ako je ikako moguće da malo razmislimo i da ovaj amandman prihvatite. Hvala.
Hvala potpredsedniče.

Evo da podsetim gledaoce da je pred nama rasprava o amandmanima na Zakon o javnim nabavkama, jednom važnom sistemskom zakonu koji se tiče novca svih poreskih obveznika, na koji način se troši. Ovim zakonom se to i odredbama ovog zakona se to i kako će se on sprovoditi, to se reguliše. Ja sam sve ove amandmane, pre ovoga, ne bih nikoga da uvredim, ali ja bih da malo razmislimo o amandmanima o kojima pričamo, o mojim amandmanima koji se odnose na popravljanje predloženog zakona. Ja, obično umem da budem vrlo uporan, da jasan budem, a čak i da budem bezobrazan, kada se sve ovo donese, izglasa i posle nekoliko meseci primenom tog zakona, baš ono na šta smo mi ukazivali iz SPS, sa našim amandmanima, bude upravo i tu dolazi do problema.

Znači, sada sam podneo u članu 88. Predlog zakona, stav 5. menja se i glasi – naručilac nije dužan da objavi podatke iz plana javnih nabavki, koji predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka.

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi – procenjena vrednost javne nabavke ne može se smatrati poslovnom tajnom u smislu stava 5. ovog člana.

Šta hoćemo da kažemo? Znači, tajni podatak – okej, poslovna tajna, šta je poslovna tajna? Šta se nama dešava? Dešava nam se to da mi prepuštamo nekome, a to smo i ranije kada smo donosili zakone, pričali o maksimalnoj transparentnosti ovih zakona i njegovih članova zakona. Na primer, ako je procenjena vrednost sto miliona dinara, znači dobijamo ponudu 99,99999… miliona dinara. Maltene ko cenu u marketu. To uopšte nije jedan slučaj, to je slučajeva koliko hoćete. Tu ima prostora i za druge organe. Lepo se uzmu sve javne nabavke, pa se vidi koje su bile te procenjene vrednosti proglašene za poslovnom tajnom, pa se vidi ko je dao 99,9. Čekajte, pa ko je onda nekome šapnuo kolika je procenjena vrednost? Ja se ovim amandmanom zalažem da jednostavno to bude krajnje transparentno. Nema razloga da procenjena vrednost, da maltene budu pogođene neke ponude u odnosu na procenjenu vrednost do dinara.

Mora da postane obaveza, kako ja predlažem, i moramo da utičemo na svest naručioca da bolje i pažljivije utvrđuje procenu vrednosti javne nabavke.

Da li je naručilac radio istraživanje tržišta? Da li je obaveza da on to uradi? To nigde ne piše. Šta nam se dešava? Hajde što ne piše, nego da li postoji potvrda neke dokumentacije da je to uradio. Šta se nama dešava? Dešava nam se, na primer, mislim ne, ne dešava se, nego ja sad malo i karikiram, ali na primer može neko da stavi da kilogram kikirikija milion dinara i da to toliko vredi, jer je to tamo neko odredio, i to je tajna. Na osnovu kojih parametara, na osnovu kakvog istraživanja je došlo do tog podatka? Ne postoji nigde.

Znači, procenjena vrednost je jako bitna stvar. Tu se radi o transparentnosti. Kolega Arsić, žao mi je, sada je seo da predsedava, mi smo polemisali i ranije o planovima nabavki, i o mnogo čemu, da dovedemo te procese do što transparentnijeg. Znači, sad možemo mi da pričamo – da, ali ako to bude, onda će neko da se dogovara. Pa ne, ali ovako jednom se samo dojavi i on je u prednosti u odnosu na ostale. Dajte molim vas, ministre, ja stvarno mislim da vi imate ovlašćenja. Ja sam valjda bio dovoljno jasan. Vi kao ministar koji tu sedi, koji je ovlašćen ispred Vlade, imate pravo da kažete – da, prihvata se ovaj amandman.

Ako vam nije dovoljno obrazloženje, ja mogu i dalje da vam to obrazlažem. Nemate razloga da ne prihvatite ovakav amandman. Ne znam, ako je potrebno možda da konsultujete nekoga, ja sad stvarno ne poznajem ljude koji sede sa vaše leve strane, ne znam da li je neko od njih učestvovao u pisanju ovog zakona. Odgovor koji sam ja dobio od Vlade kao mišljenje – amandman se ne prihvata iz razloga što je objavljivanje procene vrednosti predviđeno kao mogućnost, te ostavljamo naručiocima da u svakoj konkretnoj situaciji odluče da je procenjenu vrednost opravdano i nužno objavljivati. Kome mi ostavljamo da on odlučuje? Ljudi, dajte da se ne igramo više. Da li hoćemo da budemo transparentni ili nećemo da budemo transparentni?

Ja vidim kod Arsića želju da siđe dole. Ja bih voleo, jer je on i ranije učestvovao u donošenju mnogih zakona, prvoga 2012. godine, i onim kasnijim izmenama i dopunama i mi smo krajnje stručno i kolegijalno polemisali i razmenjivali argumente, čak je i rasprava u nekim trenucima trajala i po sat i po vremena o amandmanu i ja mislim da je ovo krajnje korektno sa moje strane.

Kolega Martinoviću, ja bih voleo da vi podržite jedan ovakav amandman…

(Aleksandar Martinović: Ja podržavam Vladu, šta da radim.)

I ja podržavam Vladu, ali mislim da oni koji sede u Vladi i koji tamo pišu zakone, ja mislim da su možda napravili propuste, pa kao poslanik imam pravo, valjda, da kažem.

Znate šta, nije problem, posle tri meseca biće… Evo, ja sam vam naveo situaciju. Znači, može odmah istražni organi lepo da uzmu sve javne nabavke gde su procenjene vrednosti bile iks iznosa i gde se neko podvukao za 0,001 dinar. Ništa više ne treba. To je potpuno jasno. I samo uspostaviti i utvrditi ko je s kim komunicirao i za šta je to nego za procesuiranje?

Znači, sa ovim mojim predlogom amandmana, taj problem neće da postoji.

Ministre, da čujem vaš odgovor, ako ga imate? Ili ćete samo tu da sedite i da ne diskutujemo o ovim amandmanima? Ako je tako, onda i ja mogu da idem na slavu, kao i mnogi drugi poslanici koji danas nisu ovde.
Hvala, potpredsedniče.

Potpuno je identična situacija. I u članu 93. je potpuno ista priča. Na primer, radi se samo o doterivanju ukoliko bi, mada mislim da sad već ministar više ne može da prihvati, zato što smo prošli taj proceduralni deo, vidim da se konsultuju, možda su čak i razmišljanja da je moj amandman ispravan i dobar i da to načelo transparentnosti ipak poboljšava i u konkursnoj dokumentaciji, kada je sadržina član 93, ja sam tu predvideo da se isto, naravno, posle reči: "podatke o predmetu nabavke", dodaju reči: "podatke o procenjenoj vrednosti javne nabavke", ukupno i za svaku partiju posebno.

Ne bih sada da zamaram koleginice i kolege. Mogu sada da ponovim sve što sam ponavljao, ali mislim da je potpuno jasno. Ako želimo da ono načelo transparentnosti dođe do potpunog izražaja, mislim da je ovo krajnje logično da prihvatite. Hvala vam.
Hvala vam ministre što ste se uključili u diskusiju.

Ja sam bio potpuno jasan u svom predlogu amandmana. U predlogu amandmana jasno stoji šta su poslovne tajne i šta u smislu kog zakona o tajnosti podataka. Znači, samo je suština da sprečimo i te kojima, eto, dozvoljavamo prostora da mogu da oni procenjenu nabavku proglase kao poslovnu tajnu.

Ja vidim da je možda i besmisleno dalje pričati, jer očigledno ne nailazim na nerazumevanje i odmah se okrećemo i idemo ka zameni teze, da ja sad to što sam naveo, ja sam mnoge optužio da rade ovo ili ono. Ne, valjda mi moramo da donesemo zakone, da suzimo prostor da to takvih stvari ne dolazi. Zato je i prvi amandman prihvaćen, upravo kod pregovaračkog postupka. Tako je i bilo - hajmo da liberalizujemo, a kome da liberalizujemo, kome da dozvolimo da on sam odluči da li će da sprovede pregovarački postupak? Ne. Upravo je prihvaćen amandman da se vratimo na to da ipak neko da saglasnost. Jer, znamo da je u jednom periodu bilo ihahaj pregovaračkih postupaka u toku jedne godine.

Kad to kažem, verovatno sam i nekoga iz moje stranke, možda, jer je to bilo pravo tad tim zakonom da se radi, ali ja sam i tad bio protiv toga. Znači, biću uvek protiv toga. Jer, ovde se radi o parama građana Republike Srbije. Ja vas molim da u tom smeru razmišljamo, da ne bi došlo za par meseci do izmene i dopune ovog zakona, pa da to malo korigujemo, ovako ili onako. Hvala lepo, neću više da oduzimam vreme.
Nema potrebe za titulama ovde. Ovde smo svi narodni poslanici. Svi smo podjednaki.

Ja sam podneo amandman na član 119. Naravno, još jedan od ovih koji mi nisu prihvaćeni sa obrazloženjem – amandman se ne prihvata iz razloga što su osnovi za obustavu postupka propisani u član 147. Predloga zakona, a odredba člana 119. stav 6. ne predviđa novi osnov za obustavu postupka.

Ja sam ovde čisto higijensko doterivanje i sređivanje člana ovog zakona. I kolega Martinović je podneo amandman koji je prihvaćen i tu smo negde. On je mnogo poboljšao i promenio situaciju kako je predloženo u zakonu. Znači, predlagač je uvideo da tu baš nije dobro definisano i da je ostalo prostora za nedoumicu.

Pod jedan, ne mogu da se dovode u zabludu da mogu da razmišljaju o obustavi postupka ako imaju prvog rangiranog, a onaj koji je drugorangirani se ne dopada, po ukusu nije nekome tamo u komisiji. To piše na jednom mesto i to lepo kažu u obrazloženju u članu 140. zakona.

Potpuno jasno je definisano u članu 140. kada je u pitanju obustava postupka. Ako ovako ostane i čak i sa ovim amandmanom kolege Martinovića, koji definiše… Imam ga tu negde. Pojašnjava situaciju malo bliže nego što je predloženo, onda treba da bude na svakom mestu gde se to i predlaže. Znači, u svakom delu zakona. Na primer, konkretno, evo, u 114. možemo opet. Zašto tu nije stavljeno?

Znači, stavljeno je u ovom članu bez ikakvog razloga i ima osnov za kriterijum i izbor privrednog subjekta. Znači, traži referencu ako ne dokaže da se ona dodaje, kao i u ovom članu.

Ja mislim da je ovo korektnije i preciznije, jer se kaže – ili da obustavi postupak javne nabavke ako postoji razlog za obustavu. Čisto pojašnjenje, jedno kozmetičko doterivanje. Hvala lepo.
Hvala, gospodine Arsiću.

Uvažene koleginice i kolege, malo sam napravio kod prethodnog amandmana grešku, izvinjavam se. Možda su me pojedini čudno gledali koji su me pratili.

Amandman kolege Martinovića u članu 151. stav 2. je prihvaćen u formulaciji – ako je podneta samo jedna prihvatljiva ponuda, zamenjuje se rečima – ako je podneta samo jedna ponuda, zarez, koja je prihvatljiva. Kolega Martinović je pravnik i ja bih molio da mi pomogne da ovo definišemo kako ne bi imalo bilo kakvih dilema. Ja sam predložio da bude, znači, menja se i glasi – ako je u postupku javne nabavke podneta samo jedna ponuda.

Ako je jedna prihvatljiva ponuda, onda ostaje prostora da se uloži zahtev, jer svi imaju pravo na zaštitu. Kažem, ovo je poboljšanje, što je prihvaćen ovaj amandman, od onoga što je predloženo u članu zakona 151, ali mislim da ne može da bude neprihvatljiva ponuda zato što odlukom o dodeli ugovora ne može da se donese odluka ako nije prihvatljiva ponuda i zato je formulacija ova jasna. Ako ostavimo prihvatljiva ponuda, onda ostavljamo po slobodi nekome da tamo gde ima više ponuda on kaže – jedina prihvatljiva.

Mislim da je formulacija… Opet ponavljam, moja formulacija – ako je u postupku javne nabavke podneta samo jedna ponuda. Ako je podneta jedna ponuda, logično je, ako odlukom o dodeli ugovora, da se samo prihvatljiva ponuda dodeli. Ne može da se dodeli neka odluka koja je neprihvatljiva, pa je samo tu igra reči, da ne napravimo zabunu, jer ako je više ponuda, onda se nastavlja postupak sa odlukom jedne prihvatljive ponude.

Više bih voleo da me ministar i Arsić slušaju, ali dobro, svako ima pravo na svoj izbor, jer ovde pričamo o ozbiljnim stvarima. Ističem da je ovo sistemski zakon i mnogo su važne te neke sitnice koje uvek posle neko mora da tumači ili da ih rešava kada uđemo u problem. Mislim da je logičnije ovako da se nekako… Ne znam koja je forma ako bi se i ovaj prihvatio. Nisam tu vispren baš, ali kolega Martinović to zna bolje od mene.

Mislim da bi logičnije bilo, pošto je u Predlogu zakona – ako je podneta samo jedna prihvatljiva ponuda, formulacija prihvaćenog amandmana je, nadam se da me ljudi razumeju, ako je podneta samo jedna ponuda, pa zarez, koja je prihvatljiva. Znači, ostavljamo prostor da je više ponuda i da neko kaže – ovo je prihvaćeno, ovo nije prihvaćeno. Znači, ovde je logično da je ponuda ponuda, odlukom o dodeli ugovora ona je prihvatljiva i ako je jedna, znači da nemamo razloga da ostavljamo prostora za dileme kod naručioca. Hvala lepo.
Hvala.

Nije loše ovo podneti na Prilog, pa ostanete za kraj, ja bar mislim. Malo se šalim naravno.

To je vezano za član 75. o kome sam pričao, ali dobro, videćemo kako će se sve to odvijati, jer jednostavno ako vi ostavite prostora za ove usluge poput FTO-a, fizičkog obezbeđenja, pravne, zdravstvene, hranu za socijalno ugrožene, za vrtiće, jednostavno ako ostavite bez da se jednostavno ne obezbedite pravo za zaštitu prava, mislim da to nije dobro. Ali, eto tako smo danas odlučili.

Ja bih na samom kraju samo da kažem još da svi znamo koliko je, ja nemam tu razloga da od 2012. godine, koliko su reforme javnih nabavki bile deo politike ove parlamentarne većine i koliko je energije posvećeno na poboljšanju ove oblasti i ovog kompleksnog procesa.

Znači, SPS, a meni je posebno drago što ćemo imati ovu unapređenu verziju zakona i mi moramo da priznamo i znamo koliko su naši partneri imali velike zasluge za unapređenje sistema javnih nabavki, ali isto tako da ćemo ovaj, kao što sam ja ovom prilikom kroz amandmanske predloge pokušao, da popravimo ovaj zakon na neki način. Meni je žao što nisu postali deo registrative, upravo zato što smatramo da su dobri i ispravni. Ovo amandmansko doterivanje zakona je izuzetno bitno i mislim da je to svima jasno, ali dobro, nije bilo prostora, videćemo se.

Na samom kraju, samo još da kažem ono što sam rekao i u načelu, da SPS, kao socijalno društveno odgovorna stranka, smatra da ovaj Predlog zakona o javnim nabavkama ima potencijal da unapredi sistem javnih nabavki, pre svega u smislu stvaranja, efikasnijeg sistema koji će omogućiti da se ostvare osnovni ciljevi javne nabavke, a to je da naručilac dobije tzv. vrednost za novac.

Ja vam se u ime poslaničke grupe SPS zahvaljujem i zahvaljujem na vrlo konstruktivnoj raspravi koja je danas mogla da se čuje u parlamentu. Hvala vam puno na pažnji.
Hvala potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre sa saradnicima, današnji paket predloga zakona koji je grupisan u ovoj tački 1. predstavlja donekle, da kažem, raznorodan skup unapređenje koji treba da omogući da se ostvare ciljevi reformske ekonomske politike i da sistemski i na dug rok se reše problemi koji postoje u nekim od najbitnijih segmenata našeg društva.

Rešenja iz ovih zakonskih predloga su na tragu najboljih praksi da daju odgovore na neke od izazova koji su se javili u sprovođenju… (Isključen mikrofon.)
Ne znam dokle sam bio u etru, ali nema problema. Evo, mogu da ponovim ovaj deo, bar.
Rešenja iz ovih zakona su na tragu najboljih praksi da daju odgovore na neke od izazova koji su se javljali u sprovođenju postojećih zakona i predstavljaju olakšanje za privredu i za budžet Republike Srbije, jer će se smanjiti prostor za neke od zaista loših praksi.
Najveću pažnju u ovom paketu ću ja posvetiti izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, s obzirom da će moje kolege, koje smo prijavili ispred poslaničke grupe, kasnije malo detaljnije da obrazlože ostali deo predloga zakona koji je objedinjen u ovoj tački 1.
Kao što sam već rekao, pred nama je danas Predlog zakona o javnim nabavkama. On je jedan veoma važan i mogu da kažem sistemski zakon. Ovim zakonom se uređuju pravila postupaka javnih nabavki koje sprovode svi državni organi da bi pribavili neko dobro, uslugu ili radove.
Dakle, skoro sve investicije kod naručioca, tekući poslovi, obavljanje osnove delatnosti zahtevaju sprovođenje postupaka javnih nabavki i samo ako uspešno sprovode postupke javnih nabavki mogu uspešno i da funkcionišu.
S druge strane, kako se radi o novcu svih poreskih obveznika, koji se na taj način troši, odredbe ovog zakona odnose se na njegovo sprovođenje, znači, tiče se svih građana Republike Srbije.
Svi znamo koliko su reforme javnih nabavki bitan deo politike ove parlamentarne većine i koliko je energije posvećeno poboljšanju ovog kompleksnog procesa. Svi znamo koliko ovaj proces može biti unapređen, jer smo mnogo puta svi bili svedoci da je ova oblast prepuna izazova, jer je svaka javna nabavka mali test kako kredibilnosti, obećanja državne nulte tolerancije na korupciju, tako i morala svakog od nosioca javnih funkcija.
Svi mi volimo kada naše ideje koje se odnose na to kako da nam Srbija bude lepše mesto za život postanu ideje koje se realizuju u praksi. Najavljene promene su potpuno logična stepenica u razvoju boljeg sistema javnih nabavki. One su, moram da kažem, oruđe za bolje planiranje, za bolju efikasnost, za transparentnost i rešavaju mnoge probleme, posebno, jer nama daju mogućnost da stavimo tačku na javne nabavke koje bivaju obesmišljene, jer je to želja onoga ko ih tako raspisuje i ko nema želju da sprovodi duh zakona, nego da obesmisli zakon bez da ga prekrši u formalnom smislu.
Socijalističkoj partiji Srbije, a i meni, je baš drago što ćemo imati unapređeniju verziju zakona. Mi znamo da naši partneri imaju velike zasluge za unapređenje sistema javnih nabavki, ali isto tako mi ćemo i ovaj put istaći da naši amandmanski predlozi gotovo redovno postaju deo zakona, od prvog zakona pa do ovog današnjeg na koji smo podneli dobar deo amandmana koji, mislim da, mogu se uzeti u obzir da budu prihvaćeni i upravo moram da kažem i da su dobri, i to samo apriori ako neko želi da ih odbaci, ali treba ih sagledati. Logično je da amandmansko doterivanje zakona je izuzetno bitno i to je bar svima jasno i čak pregledom svih amandmana svih kolega poslanika, podjednako i pozicije i opozicije, smatram da ima dosta kvalitetnih amandmana o kojima ćemo razgovarati kada bude rasprava u pojedinostima.
Iskoristiću priliku da kratko samo istaknem u ovom delu rasprave nešto što mislim da je bitno kada su amandmani u pitanju, pogotovo kada je u pitanju pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva koji može da se sprovede samo kada određenim privredni subjekat može da izvrši nabavku i cilj nabavke je stvaranje i kupovina jedinstvenog ili umetničkog dela itd. i naručioci prema ovom Predlogu zakona nisu više u obavezi da traže mišljenje o osnovanosti primene ovog postupka pre pokretanja postupka, a to je do sada radila Uprava za javne nabavke.
Logično postavljam ovo pitanje – koliko je naš sistem spreman za tako nešto, odnosno ko će i kako da iskontroliše naručioce, da li su zaista imali osnov za sprovođenje ovog postupka koji isključuje potpunu konkurenciju, svodi se na jednog ponuđača? Iz tih razloga smo i podneli amandman u kome navodimo sve razloge pa ćemo o tome kada budemo razgovarali u pojedinostima.
Ono što je zanimljivo pregledom ostalih amandmana kolega, a ja sam očekivao od jednog kolege, gde smo, kolege Arsić, ne vidim ga ovde, u prethodnom kada smo radili izmene i dopune vodili ozbiljnu borbu kako da te neke stvari svedemo na minimum i s obzirom da smo u međuvremenu dobili, kao što vidim iz amandmana odličnu ideju da se formira nacionalna akademija za javnu upravu, i mi smatramo, smatram i ja da se edukacija lica isključivo obavlja kada su u pitanju javne nabavke da to rade službenici u okviru nacionalne akademije za javnu upravu.
Mislim da ne trebamo više da prepuštamo tržištu, jer su mnogi, a to kolega Arsić dobro zna i da smo opet se vraćam na to, da smo vodili ozbiljnu borbu, da to svedemo na minimum minimuma, da to usmerimo ka državnim resursima i ka državnim organima da oni budu nosioci tih delatnosti. Mislim da je ovo odličan amandman, ali opet, o tome ćemo kada bude rasprava u pojedinostima.
Ono što bih napomenuo posebno je da kada posle određenog vremena možemo da govorimo o nekim stvarima nakon primene zakona, ali ono što je bitno da je potrebno voditi računa o svim podzakonskim aktima, sagledati dosadašnje probleme, uzeti u obzir ono što ćemo čuti kroz raspravu, i naravno, ove predloge amandmana, sve sa ciljem da se unapredi sistem javnih nabavki u Srbiji.
Ono što bih rekao dalje, kada želite da sistem učinite lišenim da vratašca za korupciju ponekad otvore prostor za čudno ponašanje, čudne linije poslovanja, sistem javnih nabavki je do danas imao procedure koje su vrlo jasno usmerene ka prevenciji negativnih iznenađenja i neracionalnog trošenja sredstava. Kao takav ima dosta ugrađenih mehanizama koji štite javna sredstva, imovinu građana Srbije, a sastavni deo toga su mehanizmi koji omogućavaju da ponuđači brane svoje interese građana, ako se uoče nepravilnosti.
Bitno je što ovaj predlog znači i dalje jačanje kapaciteta državnih institucija koje treba da osiguraju da nam javne nabavke liče u na one u razvijenim zemljama. Samo razvoj kontrolnih tela može stvoriti tle za realizaciju osnovne mudrosti, država na koje želimo da se ugledamo.
Mi poslanici svake godine imamo prilike da se upoznamo sa izveštajem nezavisnog organa Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, to je jedan vid kontrole koji iniciraju sami učesnici u postupku i koja je kao takva dobro zamišljena. Iz izveštaja se može videti da Republička komisija usvaja oko polovinu podnetih zahteva, što znači da ponuđači često sa pravom žale.
Dodao bih, da iz tog ugla gledano je dobro što se u ovom predlogu jača integritet i dostojanstvo organa koji godišnje odluče o vrednosti sporova skoro milijardu evra. Takođe, pohvaljujem odredbu da Republička komisija ne vodi prekršajni postupak. I, tada sam pokušavao predlagaču da objasnim da je to suvišno i da je to jedan teret veliki za Republičku komisiju, ali nisam tada imao uspeha, i drago mi je što je to danas se uređuje ovim zakonskim predlogom.
Postavlja se pitanje, imam dosta pitanja što se tiče integriteta ostalih državnih organa kao što je budžetska inspekcija. Ona npr. isto treba da vrši jedan vid kontrole. Nastavio bih dalje, nije presija način da se pobede loša ponašanja, nego izvesnost da sistem kada uoči štetno ponašanje reaguje tako da onoga ko čini štetu nepogrešivo efikasno i izvesno kažnjava, tako da istom ne pada gotovo nikad na pamet, da radi to što je radio. Dakle, kredibilna pretnja je osnovna osnova, a ne represija, a izvesnost je osnova kredibilnosti.
Ja bih pre nekog svog samog kraja, da tako kažem, izneo i niz pohvala šta je od svih ovih, jer sam dosta stvari naveo koje su novine koje zakon donosi, ali ne bih se baš na jedan suvoparan način obratio i kolegama i koleginicama i javnosti. Ono što bih izdvojio, ja bih pohvalio uvođenje digitalizacije, odnosno elektronsko podnošenje ponuda putem portala javnih nabavki, što predstavlja napredak u smislu digitalizacije i efikasnosti postupaka. Ono što se takođe postavlja kao pitanje – da li će stići da kancelarija od 1. jula stvori sve preduslove za neometano sprovođenje postupka obzirom da se radi o novini koju do sada nismo imali?
Takođe, bitna novina je da su preciznije odredbe koje definišu kada postoji sukob interesa. Suština je da onda kada je neko zaista u prednosti u odnosu na druge, postoji sukob interesa, što je dobro i nadam se da će otkloniti mnoge dileme koje su do sada postojale i koje postoje po važećem zakonu.
Obzirom da imam još prilično vremena, malo bih se osvrnuo na predlog u članu 179. i 180. koji predviđa poslove monitoringa za Kancelariju za javne nabavke u cilju otkrivanja, sprečavanja i otklanjanja nepravilnosti. Predviđeno je da ove radne ne zaustavljaju postupak javne nabavke, kao i da kancelarija bliže uređuje način sprovođenja monitoringa.
Ovde moram da istaknem, da postavim pitanje i da naglasim i da jednostavno podvučem da li su sagledani svi aspekti ovakvog predloga i svi problemi koji mogu nastati? Zamislite nekog savetnika iz kancelarije koji dođe da kontroliše neki veliki investicioni tender u oblasti infrastrukture ili energetike, dakle, uskostručni tenderi su u pitanju. Zamislite, naručioca kome neko u sred postupka kaže da nešto nije uradio u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, kako će odgovorno lice da se ponaša? Da obustavi postupak ili da nastavi. Koji legitimitet ima jedna osoba ili možda više, kako se god bude propisalo, ko će i kako to da kontroliše.
U nekim zemljama o tome odlučuju sudovi i šta ako neko ponuđač podnese zahtev sa primedbama koje je uvidela kancelarija, republička komisija odbije takav zahtev? Plašim se da treba dobro razmisliti o svrsishodnosti ovakvih odredbi, kao i o posledicama koje može da ima. Pitanje je da li ovde postoji sukob nadležnosti, što je problem za svaki zakon, pa i za ovaj.
Možda ću nešto ostaviti nakon rasprave, da možemo da napravimo neki rezime, ali na samom kraju, moram da kažem dame i gospodo, ali i drugarice i drugovi, koleginice i kolege, vreme kojem smo svedoci je komplikovano i izazovno. Nikako danas nije lako biti crn ili beo. Naša želja je da reforme budu stvar oko koje ćemo imati konsenzus, a ne pitanje koje se dnevno politizuje. Iako je prostor za različitost politika koje se realno mogu sprovesti, toliko smanjen da je samo narcizam malih razlika jedina prepreka oko konsenzusa.
Najgore što nam se može desiti je da se iznova spotičemo na istom kamenu. Ovaj set zakona koji će biti usvojen je dobra garancija da se to neće desiti. Nema nama perspektive ako će rešenja biti dominantno obojena bojom jedne većine, onda stalno prefarbavana. Sistem je ono što razlikuje uspešne zemlje i uspešne vlade od onih koje to nisu. Ovde ima sistemskog pristupa i samo je na onim koji to realizuju, da se duh zakona pretoči u praksu.
Moram da kažem da SPS kao socijalno i društveno odgovorna stranka smatra da je ovaj Predlog zakona o javnim nabavkama, kao i ovaj set što se tiče prve objedinjene tačke ima potencijal da unapredi sistem, pre svega u smislu stvaranja efikasnijeg sistema koji će omogućiti da se ostvari osnovni cilj. Što se tiče javnih nabavki, na primer, da naručilac dobije tzv. vrednost za novac. S toga, naša poslanička grupa daje jasnu podršku zakonima koji Srbiju približavaju standardima, koji od Srbije prave uređeno društvo u kome se jasno definišu prava i obaveze svih i gde su zdrav razum i efikasnost osnovni principi na kojima se zasniva i privreda i javni sektor. Hvala na pažnji.
Hvala, potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodne poslanice, uvaženi ministri, SPS danas podržava budžet Republike Srbije za 2020. godinu, pa je logično da će podržati i izmene i dopune Zakona koje su neophodne da bi se budžet izvršio na pravi način na koji je usvojen.

Samim tim, ova rasprava nije o tome da li su nam ovi zakoni potrebni, već o tome šta su efekti njihovi, odnosno gde treba da idemo u godinama koje dolaze. Socijalisti su za razliku od mnogih stranaka, stranka sa višedecenijskim iskustvom, i znamo koliko je bitno da se gleda mnogo duže od jednog mandata, je se tako postiže trajnost, posebna trajnost u konstruktivnom državotvornom političkom radu.

Nama je drago da imamo zakone koji nam omogućavaju da konačno ostvarimo ono što jeste srž svake stranke levice, socijalna pravda, ali ne na uštrb razvoja države i privrednog rasta. Mi smo danas srećni što su godine štedljivosti dovele do toga da danas bez ikakvog straha možemo obnavljati socijalne funkcije države i da iz dana u dan je primetno da idemo ka boljem uređenju sistema.

Drugim rečima, odgovorno socijalna politika je deliti ono što je stvoreno, za razliku od mnogih koji su voleli da dele ono što nije ni postojalo. Nikada nismo krili da su nam ljudi koji su pošteno radili godinama i gradili našu zemlju, izuzetno bitni i da je SPS njihov istinski predstavnik. Mi nikada nismo odustali od toga da su naši penzioneri grupa koja treba da u miru provodi svoje dane, bez straha od siromaštva. Čak i kada je to bilo nepopularno, odnosno kada je to bilo vrlo popularno, nismo se utrkivali u davanju ili ispunjavanju nerealnih zahteva.

Ako je nešto bila i ostala naša vodilja politike, to je realnost, a kada sete realni onda nemate problem da imate mnogo neispunjenih obećanja. Švajcarski model usklađivanja penzija i kraj privremenih umanjenja je znak da smo izašli na srednjoročno održivi i da nas u godinama koje slede čeka još rada na pravednijem sistemu gde će PIO biti, što je više moguće, samoodrživ, ali i gde će se slati jasna poruka koje su njegovi doneti, u decenijama koje slede, da bi oni koji su danas u naponu radne snage, mogli planirati svoju starost.

Srećni smo što smo u mogućnosti da smanjimo stope doprinosa. Samo privreda kojoj se ne potkresuju krila može da nam pruži socijalnu državu i da imamo socijalnu pravdu u blagostanju, umesto u siromaštvu.

Zdrava privreda zahteva zdravu poresku politiku, a posebno onu koja podstiče nova zapošljavanja, inovacije i investicije. Set mera koje danas donosimo i ovi zakoni koji su danas, bar što se ovog prvog pretresa tiče, su još jedan deo velikog budžetskog reformskog paketa i oni nam donose nova radna mesta, posebno radna mesta koje će donositi veće plate u privatnom sektoru, da bi imali od čega plaćati veće plate, naravno u realnom sektoru

Logika razuma trijumfuje, a logika ekonomske i socijalne demagogije je poražena u Srbiji. Porast plate je izvestan u privatnom sektoru. Porašće minimalac, a mi smo zadovoljni što imamo Srbiju u kojoj je minimalac mnogo dostojanstveniji nego što je bio.

Olakšice koje su deo ovih izmena i dopuna dovešće do rasta plata u privatnom sektoru, kako sam već naveo. Nemoguće je da se to ne desi jer je krojenje mera dobro osmišljeno i možemo da kažemo da je to nešto što se dešava već godinama. Drugim rečima, nama ljudi veruju jer stojimo iza sopstvenih dela, kao i iza zajedničkog rada ove skupštinske većine i Vlade koju ova većina obrazuje.

Takođe, rast plata u javnom sektoru je izvestan. Javni sektor nije trošak. Dobra država je preduslov da imamo i dobru privredu. Nema dobre države za koju rade visokoobrazovani za plate koje su neznatno veće od minimalca, u uslovima koji su nedostojni. Ne možete imati dobro zdravstvo, školstvo, odbranu, policiju, državnu upravu i od njih očekivati sve, a davati im ništa. Naravno, možemo očekivati da će se na dobro dobrim uzvratiti, jer su naši ljudi širom Srbije, možemo slobodno da kažemo, i vredni i radni ljudi.

Ako ste mislili da neću tradicionalno se pozivati i ponavljati ono što je bio nekada naš stav, stav ranijih godina i ove većine, prevarili ste se. Samo tako možemo da pokažemo da smo znali šta je prelazak sa reči na delo i šta su razlozi vere u ovu vladajuću većinu.

Na primer 2016. godine, navešću nekoliko delova iz diskusija koje je imala SPS – država nije trotinet koji se može lako zaustaviti, a potom okrenuti u drugom smeru, bez da se dese ikakve ozbiljne posledice, osim malo izlizanog đona. Mi smo uspeli da preokrenemo brod koji je išao u pogrešnom smeru i umesto ka santama leda, on ide u pravcu mirnog i sigurnog mora.

Priznanja nam stižu od institucija koje su veoma zainteresovane za naš budžet. Ne zato što neko voli Vladu i ne zato što neko brine o poveriocima naše zemlje i njihovim interesima. Kada vam MMF kaže da su postavke realne, a realizacije ohrabrujuće, onda ta ocena dolazi od nekoga ko nema ijedan politički ili bilo kakav drugi razlog da nam ulepšava stvarnost.

Mnogo je i lepih očekivanja. Imamo uravnotežene finansije i možemo već sada razmišljati o razvojnoj stavki. Otvara se perspektiva smanjenja poreskih stopa i proširenja poreske osnovice. Moći ćemo da gledamo celokupnu sliku i da iz tog holističkog pregleda imamo i odgovarajuće strategije, politike i mere koje su nam u vreme izlaska iz stanja gašenja požara i nekada su nam delovale kao daleka i neizvesna budućnost.

Takođe, završava se vreme kada smo bili limitirani u podršci ugroženim grupama. Na primer 2013. godine, ovaj budžet ima solidnu osnovu, tako smo govorili tada, ovaj budžet ima solidnu osnovu u izmenama sistemskih zakona. Efekti njihove primene imaće blagodatno dejstvo na budžet, kada se u obzir uzmu sva smanjenja budžetskih priliva i sva povećanja koja će nastati. Neke od izmena za koje se govori da će stvoriti rupu u budžetu trebalo je da poboljšaju ukupni privredni ambijent, broj transakcija iznad svega, da uvere mnoge firme da se više isplati poslovati legalno nego u sivoj zoni.

Za razliku od nekih recepata iz prošlih vremena, država se ne postavlja kao neko ko drži bič i izriče drakonske kazne za poreske prekršaje, nego postavlja zdrav sistem. Uvođenje reda u ovoj oblasti bi moglo da rezultira značajnim uvećanjem budžetskih prihoda koja nam sada izmiču, jer se mnogi opredeljuju da uopšte ne ulaze ili velikim delom ne ulaze u legalno poslovanje. Sadašnja većina je rešena da polako preokrene taj smer nudeći atraktivan ambijent umesto pretnje.

Možda je jedna godina kratak rok da se stekne potpuna kredibilnost i da poreski prihodi počnu da se generišu i šire baze i kroz veći obim poslovanja, ali to će se desiti u svakom slučaju, opet napominjem, pričam o 2013. godini, kako se pričalo o budžetu.

Ako je nešto garancija da će ova većina raditi bez lutanja, da će kredibilno sprovoditi sopstvene politike, moramo da napomenemo i stožernu ulogu SPS koja je godinama isticala principe socijalne tržišne privrede, konsenzusa i vođenja razumnih ekonomskih politika koje neće ići iz jednog ekstrema u drugi.

Stabilnost i svest pojedinca, porodica ili lokalna zajednica neće zapasti u bedu ako se vetrovi na tržištu promene, trenutno je najveći resurs koji Srbija ima, a on nije dovoljno prepoznat. Kako smo sada na dobrom putu da počnemo voditi razumne politike koje se zasnivaju na tim premisama, teško je verovati da to neće biti prepoznato od strane onih koji pune budžet.

Osnova za naš optimizam, opet napominjem da je to iz 2013. godine, u stvari je bolje rečeno realizam, a ima ga i u drugim oblastima. Ono što neki vide kao manu, to je da nećemo da otpuštamo ljude koji stvaraju vrednost, tražnju, na kraju krajeva, pune budžet, bez da sagledamo alternative, a posebno bez sagledavanja štetočinstva takvog pristupa pokazaće se kao dobra politika.

Nema osnova za verovanje da će mehanička seča posla u javnom sektoru rezultirati ičim osim slabijom uslugom za građane, padom efektivne tražnje i troškovima otpuštanja i ponovnog zapošljavanja koji su veći od ušteda. Ono što ima smisla je da se u postojećoj masi plata implementiraju mehanizmi koji će stimulisati visoke učinke i to će se desiti. Umesto uzimanja fiskalne satare kojom bi se pacijent lečio tako što bi se njegovo stanje pogoršalo, mi predlažemo da javni sektor uzme sve ono što je dobro u privatnom i da se na to dodaju specifičnosti svrhe svake od institucija i organizacija javnog sektora. Umesto da otpustimo 1.000 ljudi, mi se zalažemo da se ti ljudi efikasnije koriste, da onima koji svoje mesto u javnoj upravi ne vide kroz prizmu zadovoljenja interesa građana, koji u stvari taj javni sektor i finansiraju, se pošalje poruka da se u javnom sektoru plata zarađuje i da se na minimum svedu prilike za zloupotrebe. Ovo zalaganje nije moda, nije novost, jer se mi za ove principe zalažemo dugi niz godina.

Na samom kraju, mogu da kažem da se nismo i nećemo obraćati izmišljenom ili stvarnom političkom protivniku, ali hoćemo građanima davati svaki put argumente da ne menjamo svoje stavove, da stojimo iza onoga što jeste razlog zašto jedina prava odgovorna levica u Srbiji leži u SPS, od početka do kraja, i da ćemo nastaviti da bez velikih reči, ali sa odgovornim ponašanjem, odgovornim politikama stvaramo velika dela.

Ono što bih, uvaženi ministre, hteo samo da vam skrenem pažnju, a to ćemo kada bude rasprava u pojedinostima, koleginica Stefana Miladinović i ja smo podneli jedan amandman koji je u skladu sa onim što mislim da će se desiti danas na sednici Vlade, da se usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, da i ovaj segment koji je ostao nerešen, pošto smo sa našim nekim inicijativama i pitanjima koje smo imali kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, gde se ovim današnjim predlogom rešava dilema u poreskoj upravi što je bilo oko naplate koliko komada, šta komada i tumačenja jedne godine ovako, druge onako. Ja sam i tada postavljao poslaničko pitanje i drago mi je što se to rešava, idemo korak po korak i rešavamo jedan po jedan problem zajedničkim snagama.

Još jednom vam se zahvaljujem na pažnji. Moje kolege koje će govoriti u narednom delu rasprave imaće priliku da kažu i dodatne stavove po ovim drugim zakonima koji su u okviru ovog prvog zajedničkog pretresa. Hvala na pažnji još jedanput.
Hvala potpredsedniče.

Da pokušamo da malo razmenimo argumente pošto je amandman odbijen sa jednim obrazloženjem, ja ću prvo reći za one koji ne znaju šta je svrha mog amandmana. Ja sam u članu 40. u stavu 1. reči – društva od javnog interesa, tražio da se zameni rečima – javna društva u skladu sa definicijom i Zakonom o tržištu kapitala.

Član 40. nalaže da se pored revizorskog izveštaja koji se sastavlja u skladu sa članom 39. ovog zakona, sastavljanje i novog dodatnog izveštaja Komisije za reviziju prilikom revizije društva od javnog interesa. Dodatni izveštaj Komisije za reviziju treba da bude u pisanoj formi, da objasni da rezultat zakonske revizije, jer sadrži veliki broj stavki, preko petnaestak. Navedeni dodatni izveštaj je, po mom mišljenju, preobiman i znatno povećava angažovanje revizora, što će nužno voditi povećanju cena usluga revizije, kod revizije društva od javnog interesa, a što će dodatno opteretiti privredne subjekte.

Pored toga, postavlja se pitanje upotrebne vrednosti svih ovih detaljnih informacije koje se, pre svega, odnose na sprovedene procedure i postupke revizije za društvo od javnog interesa i što od samih privrednih subjekata i njihovih komisija za reviziju zahteva značajna predznanja članova Komisije za reviziju u vezi međunarodnih standarda revizije i revizorske metodologije.

Predlažemo da se ovaj dodatni izveštaj odnosi na samu zakonsku reviziju javnih društava u skladu sa definicijom iz Zakona o tržištu kapitala.

Obrazloženje sa kojim se odbija predloženi amandman je da se amandman ne prihvata iz razloga što se predloženim zakonskim rešenjem dodatno utiče na podizanje kvaliteta revizorskog izveštavanja. Nemam ništa protiv podizanja kvaliteta revizorskog izveštavanja, ali bih da malo poradimo i na podizanju kvaliteta članova Komisije za reviziju društva od javnog interesa.

Što se tiče uvođenja dodatnog izveštaja za Komisiju za reviziju koji su obavezni da izrađuju društva za reviziju koja obavljaju reviziju društva od javnog interesa sa aspekta odnosa potencijalnih troškova u njegovoj izradi na koristi od istog ukazujemo da na izradi istog ne bi trebalo da predstavlja veći dodatni trošak za obveznika njegove izrade, dok je njegova korist višestruka, olakšava rad Komisije za reviziju i daje dodatnu potvrdu kvaliteta revizorskog izveštaja.

Kao što sam već rekao, nemam ništa protiv kvaliteta, ali opet se vraćamo na ovo predznanje, baš neke osnovne elemente koji moraju da imaju članovi Komisije za reviziju. Ako već idemo ka ovome, mislim da će revizija koštati više društva, da tu ima dodatnog posla i da će ti izveštaji dodatni koji se predviđaju ovim članom, koji će koštati naravno društvo, biti možda neupotrebljeni zato što, kažem opet, ja sam bar skeptik kada je u pitanju, ne bih želeo nikoga da potcenjujem, ali svi dobro znamo, ako hoćemo da budemo realni da to neće imati ko da koristi i da ima upotrebnu vrednost u tom društvu.

Ako biste mogli ministre još jedanput da razmislite, da vidimo da prihvatite ovaj moj amandman sa ispravkom, da nekako bar suzimo, za početak ovo dok se u nekom narednom vremenu malo ne profiltriraju komisije za reviziju u ovim javnim društvima tj. od javnog interesa. Hvala vam.
Hvala, potpredsedniče.

Evo još jedan amandman i to bi bilo to od mene i od SPS, što se tiče amandmana.

Pokušali kako i prethodnim amandmanom da bar ukažemo na neke stvari koje mislimo da su objektivne prirode. Kada je u pitanju ovaj amandman na član 50. u stavu 2. reč – četiri godine, zamenjuje se rečima – dve godine.

Obrazložio sam zbog čega je potrebno, jer rotacija društva za reviziju gde društvo može da obavlja deset uzastopnih revizija, nakon čega ima četiri godine zabrane revizije. U odgovoru koji sam dobio, gde se odbija moj amandman, on se ne prihvata iz razloga što predloženim zakonskim rešenjem dodatno štiti princip nezavisnosti, objektivnosti u obavljanju revizije finansijskih izveštaja.

Ako uzmemo da po Zakonu o bankama, koliko ja znam, je godinu dana pauza, da li tu postoji objektivnost, a ovde se traži objektivnost od četiri godine. Zato sam ja predložio da smanjimo sa četiri na dve, da bar dovedemo u neke normalne okvire, da ne bude tolika razlika, ali vidim da nisam naišao na razumevanje, ali sad pokušavam ako možete ikako da malo razmislite da ipak ovaj amandman prihvatite, jer mislim da neće ništa poremetiti ako bi ovo prihvatili, da smanjimo sa četiri na dve, jer se ovi rokovi odnose na javna društva u skladu sa definicijom i Zakona o tržištu kapitala, a ne na sva pravna lica.

Nadam se da sam imao bar sada dovoljno argumenata, da ovaj amandman prihvatite i da smanjimo ovaj rok sa četiri na dve godine. Hvala vam puno, ministre.
Hvala, potpredsedniče.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, o današnjem zajedničkom načelnom pretresu u ime poslaničke grupe SPS ću izneti stav po pitanju ovih zakona, ali pre nego što krenem sa diskusijom, u ime poslaničke grupe mogu da kažem da ćemo glasati za ovaj set predloga zakona.

Ono što moramo da istaknemo je da danas, bar što se tiče SPS, usvajamo veoma važne zakone, čijom realizacijom ćemo rešiti dobar deo problema koji muči našu privredu i naše društvo uopšte.

Ovo su zakoni koji pozivaju na odgovornost, tačnost, pouzdanost, koji treba da budu početak uspostavljanja poverenja kao stuba jednog društva.

Ako se uđe u dublju analizu onoga što donose ovi zakoni, koji su doneti u zaista sveobuhvatnom procesu u kojem je učestvovala relevantna stručna javnost, možda je i najbolje da počnemo sa Zakonom o računovodstvu.

Ako je nešto tokom ove relativno kratke javne rasprave privuklo pažnju, reč je o uslovima za upisivanje u javni registar pružalaca računovodstvenih usluga. Da li imamo trijumf struke ili ograničavanje tržišta, postavlja se pitanje. U praksi, rešenje zakona znači da će sve knjigovođe, računovođe koje su posao naučile na kursevima i obukama, sada morati da obnove gradivo i da polažu ispit, kako bi dobili licencu za rad.

Trenutno u Srbiji postoje dve profesionalne organizacije koje su članice međunarodne federacije računovođa - Savez računovođa i revizora Srbije i Komora ovlašćenih revizora, dok ih u svetu ima 177 iz više od 110 zemalja.

Dobro je što imamo prelazni period, dobro je što se podiže standard profesije, iako standarde u praksi ne može podići nijedna obuka nego izgradnja struke, gde kreativnost nije vrlina.

Sama obaveza posedovanja profesionalnog zvanja računovođe u skladu je sa praksom razvijenih zemalja, kao i sa zahtevima u vezi sa sprečavanjem pranja novca i to će u značajnoj meri doprineti poboljšanju kvaliteta finansijskog izveštavanja. Same direktive EU ne predviđaju ovu obavezu, a prelaznim odredbama propisana je obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbede dokaze o tome da li imaju zaposleno minimum jedno lice sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva i revizije koje je stečeno kod profesionalne organizacije.

U skladu sa međunarodnim standardima edukacije, za profesionalne računovođe sertifikat će se sticati polaganjem ispita za profesionalno zvanje, uz uslov posedovanja određenog praktičnog iskustva.

Međunarodnim standardima edukacije je, zbog čestih promena u finansijskim izveštavanjima, poreskim propisima i standardima, definisano da profesionalni računovođa isto kao, primera radi, lekari, advokati, inženjeri, notari i druge profesije, postupaju u skladu sa principom kontinuirane edukacije, odnosno da su, pre svega zbog javnog interesa, u obavezi da održavaju nivo svog znanja i stručnosti.

Pored izmene, koja je bila praktično glasno propraćena od dela struke koji će morati da dokazuju svoju stručnost, ključne odredbe su, i ja ću navesti neke od njih, prilagođavanje računovodstvenih pravila u ekonomskoj snazi i veličini pravnih lica, uvođenje mogućnosti za više pravnih lica, uključujući mikro i mala pravna lica da primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja prilikom sastavljanja redovnih godišnjih izveštaja, čime se olakšava sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja i u tom slučaju matično i zavisno pravno lice primenjuju istu osnovu za sastavljanje pojedinačnih finansijskih izveštaja i nema potrebe da npr. malao pravno lice sastavlja pojedinačne finansijske izveštaje u skladu sa jednom regulativom, tj. osnov za sastavljanje koja nije međunarodni standard finansijskog izveštavanja, a da za potrebe konsolidacije mora se sastavljati u skladu sa MSFI.

Sve ovo uticaće na dodatno smanjenje troškova pravnim licima u vezi sa finansijskim izveštavanjem, olakšati njihovo poslovanje i obezbediti da njihovo finansijsko izveštavanje bude transparentnije i pouzdanije.

Nacrtom zakona predviđa se jedan rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja koji će obuhvatiti i statistički izveštaj, radi javnog objavljivanja do 31. marta tekuće za prethodnu godinu. Ovim će se omogućiti privredi dovoljno vremena da dostavi jedan set izveštaja za razliku od aktuelnog zakona, gde je rok za dostavljanje podataka za statističke i druge potrebe bio kraj februara, a rok za dostavljanje redovnih godišnjih izveštaja 30. jun.

Kao izuzetak ostavljen je rok obveznicima revizije finansijskih izveštaja da dostave revizorski izveštaj i prateću dokumentaciju do 30. juna tekuće za prethodnu godinu, odnosno do 31. jula ukoliko se radi o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Kada je u pitanju revizija, moram da kažem da revizija je ta koja nama govori da li su računovođe uradile svoj posao, ali da su se i menadžeri ponašali u skladu sa zakonom i dobrim poslovnim praksama.

Revizija je značajna, usuđujem se reći, i koliko institucija Apelacionog suda u oblasti prava i stoga je jako bitno da idemo u korak sa svim dobrim evropskim praksama, naravno, i u ovoj oblasti.

Iznad svega, ova rešenja treba da smanje podsticaje za one delove poslovnog sveta koji uglavnom, pre svega, vide prilike za kreativno tumačenje propisa, nego za kreativno traženje zarade na tržištu. Mi ćemo tražiti rešenja koja su ovakva ili onakva i isticati da Predlog zakona o reviziji uvodi više obaveza. Istovremeno, prilikom razmatranja dinamike moramo imati u vidu da se neka rešenja vrlo lako primaju, dok je za razvoj institucija potrebno vreme, iako možda izgleda da su neke institucije nepotrebno skupe ili birokratske i da treba da sačekamo koliko možemo, ne mislimo da je tako.

Ista je stvar i sa internom revizijom. Možda u Srbiji koja je danas gazdinska privreda, u kojoj je vlasništvo i upravljanje često isto, čak i u srednjim i velikim preduzećima, interna revizija izgleda kao namet. Međutim, vreme je to koje će menjati Srbiju i biće sve više preduzeća koja će imati interes da rade i bez spoljašnje prisile. Mnoge firme koje nisu shvatile koliko je težak razvod upravljanja i vlasništva su se duboko kajale što nisu imale dobar sistem unutrašnje kontrole.

Zakon mnogo podrobnije uređuje ključna pitanja koja od revizije stvaraju profesiju čuvara poslovne etike, poštenja i poverenja. Revizija nije trošak, to moramo da shvatimo i da podvučemo, koji se mora platiti. Revizija je institucija koja stvara poverenje u jednom društvu, a poverenje snižava troškove transakcija više nego 100 dekreta, naredbi, ukaza ili zakona. Revizija košta, ali revizija donosi koristi koje nisu odmah opipljive, a kasnije se uzimaju zdravo za gotovo.

Mi želimo da Srbija upravo bude zemlja u kojoj se za krupan propust, kao što je učinio svojevremeno, a to sam i kada je bio na dnevnom redu prethodni zakon o reviziji pričao, propust koji je svojevremeno učinio Artur Anderson, jedna od tadašnjih kompanija iz svetske velike petorke revizije gubi sav kredibilitet i mogućnost da se propust ponovi.

Svako od nas bi voleo da se poverenje, poštenje, etika i čast kod svih učesnika prihvate kao principi i da nema potrebe za troškovima kontrole, ali svet nije takav, a svi ovi principi su postali dominantni u većem broju zemalja samo zbog toga što su ih pratile upravo jake institucije nezavisne kontrole.

Nešto bih ukratko i o ciljevima Zakona o reviziji. Moram da kažem da je cilj izmene zakona, pre svega, da se domaća regulativa usaglasi sa propisima, direktivama i preporukama EU. Te su izmene uglavnom sprovedene u tom smeru. Drugi važan aspekt izmene zakona je otklanjanje uočenih nedostataka postojećeg zakonskog rešenja.

Suštinska novina kod Zakona o reviziji je da će funkciju u nadzoru u buduće obavljati Komisija za hartije od vrednosti, a do sada je obavljala Komora javnih revizora, sve u cilju obezbeđivanja što veće nezavisnosti i objektivnosti. Uvedeni su novi izveštaji koji upućuju komisiji interna akta koja treba da budu doneta i slično, što je sve prema direktivama EU.

Takođe, detaljnije je opisan obim revizija. Posebna pažnja posvećena je unapređenju nezavisnosti kroz sprečavanje eventualnih sukoba interesa. Regulisano je pitanje unutrašnje organizacije Društva za reviziju, kao i uslovi za pružanje drugih usluga revizorskim klijentima. Pored toga, detaljnije su regulisane zabrane za Društvo za reviziju, članove revizorskog tima i povezana lica, kao i sistem sankcija.

Zakon o reviziji bi za rezultat trebao imati unapređenje osnove za podizanje kvaliteta prakse, gde je prvi, ali nikako i jedini korak kvalitetno zakonsko rešenje. Efekti bilo kog zakona zavise, ne samo od normalnih rešenja, već prevashodno od primene zakona u praksi u periodu nakon usvajanja.

U ime poslaničke grupe SPS ja sam podneo dva amandmana, a onda ćemo u pojedinostima malo polemisati o tim amandmanima da vidimo da li ima prostora i da li je realno da malo, na neki način, ispravimo neke, da ne kažem greške, nego možda imamo različite poglede na te članove.

Ukratko bih i o ovom trećem Predlogu zakona u ovom zajedničkom načelnom pretresu, a to je Predlog zakona o kontroli državne pomoći, rekao i istakao da efikasan sistem kontrole državne pomoći je jedan od ključnih koraka na putu pristupanju EU.

Izmene postojećeg Zakona o kontroli državne pomoći su neophodne radi obezbeđenja, unapređenja instrumenata koji su na raspolaganju Komisiji, ali i njenog boljeg ustrojstva i organizacione strukture, čime se konačno ispunjava merilo za otvaranje pregovora u okviru Poglavlja 8 koje se odnosi na operativnu nezavisnost. Poglavlje 8 baš zbog dela o državnoj pomoći, pored Poglavlja 23 i Poglavlja 24, spada bar što se mog ličnog mišljenja tiče, u najteže za pregore.

Prošlo je 10 godina od kako je formirana Komisija za kontrolu državne pomoći, ali to telo nije operativno nezavisno, iako je reč o obavezi koju je Srbija preuzela Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. U smislu člana 73. stav 4. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kako tamo stoji, ovo telo od svog osnivanja nije, moramo da kažemo, nije donelo ni jednu odluku o nedozvoljenoj državnoj pomoći, niti rešenje za povraćaj nezakonite državne pomoći, što je bio jak argument u prilog njene nesamostalnosti.

Zadatak nadležnih organa za kontrolu državne pomoći jeste da obezbede svim privrednim društvima jednake uslove poslovanja tako što će osigurati da intervencije države ne utiču na ujednačeno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

Za efikasan sistem potreban je kolektivni napor koji uključuje sve učesnike. Operativno i nezavisno telo za kontrolu državne pomoći je od osnovne važnosti. Međutim, kako bi bilo uspešno, potrebno je da ima punu podršku i svest davalaca pomoći i drugih regulatornih tela i prirodnih društava, kako korisnika, tako i konkurenata.

Takođe, bitno je pored operativne nezavisnosti Komisije, podsticati, podržati i promovisati državne pomoći, koje razvijaju ekonomije, dobre državne pomoći koje unapređuju rast i razvoj društva, koje na najbolji način koriste novac poreskih obveznika.

Iznad svega, poštena konkurencija je osnov tržišne privrede. S toga, na prvom mestu treba da bude konkurencija, a ne državna pomoć. Adekvatna kontrola državne pomoći je preduslov za slobodno tržište i zaštitu konkurencije, od čega krajnju korist imaju potrošači, odnosno građani Republike Srbije. Ja vam se zahvaljujem na pažnji. Možda ću se na kraju rasprave uključiti da damo neki krajnji rezime svega ovoga nakon ove rasprave koju budem čuo od ostalih kolega koji su ovlašćeni ispred svojih poslaničkih grupa. Hvala.