MILISAV PETRONIJEVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 29.novembra 1949.godine u Beogradu.

Po zanimanju je nastavnik matematike.

Član je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja, 1990.godine. U periodu od 2003-2009.godine je bio predsednik Gradskog odbora SPS Beograda. U više mandata je bio član Izvršnog odbora i Glavnog odbora. Član je Predsedništva SPS od 2006.godine.

Narodni poslanik je i u sazivima Skupštine od 27. januara 2004.godine, 14. februara 2007. godine, 2008.godine i 2012.godine, kada je bio član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, Odbora za administrativno-budzetska i mandatno-imunitetska pitanja kao i zamenik člana u Odboru za privatizaciju i Odboru za smanjenje siromaštva i član parlamentarnih grupa priajteljstva sa Austrijom, Grčkom i Rusijom. Ponovo je izabran za narodnog poslanika nakon izbora 2014. godine, a na tom mestu bio je do 03. juna 2016. godine.

Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je 06. oktobra 2016. godine.

Živi u Beogradu.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:47

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Beograd
  • Beograd
  • 29.11.1949.
  • profesor

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati i glasati za sva tri predložena zakona. O tome je naš stav, sud izneo ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, Dejan Radenković.

Samo ću pokušati da podsetim na neke detalje iz rebalansa koji potvrđuju uspešnost vođenja ekonomske politike od strane ove Vlade i zbog čega treba glasati za ovakav rebalans.

Jedna dobra vest pre neki dan, nekako pri kraju veoma uspešne posete predsednika Republike, ministra spoljnih poslova UN, susreta sa predstavnicima skoro 100 zemalja boreći se za Srbiju u Srbiju stiže još jedna dobra vest priznanje poboljšan je kreditni rejting Srbije na BB plus, a to govori o stanju javnih finansija a to potvrđuje da se u Srbiji javne finansije stabilne.

Želim da napomenem da pored toga i rebalans za 2019. godinu je još jedna potvrda uspešnosti sprovođenja ekonomske politike od strane ove Vlade. Šta to znači? Znači kada se sve ovo ima u vidu da je Srbija ušla u red zemalja koje su uređene, u kojoj se odgovorno vodi ekonomska politika, u kojoj se drži do svoje stabilnosti, do stabilnosti javnih finansija.

Reformski kurs i do sada sprovedene mere pokazuju da Vlada vodi uspešnu ekonomsku politiku, a potvrda tome dokaz je uspostavljena i očuvana fiskalna stabilnost, rapidno smanjenje javnog duga. Govori se o cifri od 52%. Ne znam da li ste me dobro čuli, nisam rekao 72%, rekao sam 52%. Permanentno visok priliv stranih direktnih investicija, negde preko sto, sa oko dve milijardi i trista evra. Stabilan i kontinuiran privredni rast, prepolovljena nezaposlenost do nivoa 10,3%, a ja bih još više istakao povećana zaposlenost. To još više potvrđuje, potkrepljuje značaj smanjenja ove nezaposlenosti. Niska stabilna i predvidiva inflacija. Dakle, sada imamo stabilnu i nisku inflaciju i stabilan kurs. Inflacija je negde na nivou donje granice 2,2% koliko sam ja čuo i razumeo. Želim uz podršku Vladi na vođenju ovakve ekonomske politike da dam podršku i NBS sa svojim delom aktivnosti u vezi sa tim.

Šta rebalans kaže još? Da imamo makroekonomsku stabilnost koja podrazumeva da država ima i višak, fiskalni suficit ako sam dobro razumeo cifru od 46,4 milijarde do avgusta. Da li je tako nešto? Taj višak nije posledica povećanih poreza, ali jeste i treba istaći da je delom i zbog dobre naplate poreza. Šta još rebalans kaže? Da se domaćinski ulaže u jeftinije kredite da bi se zamenili stari i skupi. Da se ulaže u infrastrukturne objekte kao daljem nosiocu dizanja rasta i razvoja u Srbiji.

Želim posebno da napomenem, s obzirom na to da se nalazimo u investicionom ciklusu koji treba da bude podstaknut investicijama ali i domaćom tražnjom, s toga rast plata i penzija koje su predviđeni, pored poboljšanja životnog standarda ne treba gledati kao trošak već kao investiranje u rast.

Rebalans pokazuje i da privatna potrošnja investicija pored izvoza ostaju nosioci rasta u 2019. godini. Vlada ostaje opredeljena poboljšanju privrednog ambijenta i obezbeđivanju visokog stopa privrednog rasta sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva.

Uveren sam da će pri tome Vlada biti na stalnom dežurstvu, znajući da ekonomska kretanja izvode Srbiju u narednom periodu u velikoj meri zavise i od kretanja izgleda u međunarodnom ekonomskom okruženju. Za sve to o čemu sam govorio puna podrška Vladi Republike Srbije.

Odgovorno vođenje ekonomske i fiskalne politike u prethodnom periodu, finansijske mere koje su vrlo često bile nepopularne, danas daju rezultate i danas glavna priča je o rebalansu kako te rezultate na najbolji način da iskoristimo. Ono što je karakteristično što treba podržati ovu Vladu ne samo što je stvorila ovakav rezultat već i što je odlučila da predloži da se te pare koje su višak, fiskalni suficit koje su pare građana vrate građanima i to vrate kroz povećanje kapitalnih investicija koje će opet dalje unapređivati rast privredni u Srbiji kroz ukidanje kriznih mera kod penzija i plata, povećanja plata u javnom sektoru, smanjenja poreskog opterećenja rada. Ali šta je karakteristično? Sve to omogućava realizaciju i razvojnih i socijalnih ciljeva budžeta.

Treba napomenuti u prethodnom periodu je povećanje penzija i plata u javnom sektoru sprovođeno uz strog princip fiskalne održivosti, sada vođenjem ozbiljne i odgovorne politike ekonomske i fiskalne stvoren je prostor za povećanje plata u realnom sektoru posebno u onim kategorijama zaposlenih kojima je potreban dodatni stimulans.

Vlada je prepoznala interes države da se zaustavi odliv mladih i stručnih kadrova, tu mislim na lekare i medicinske tehničare, ali i na ostale stručnjake koji su potrebni državi da bi mogli da napreduju.

Naravno, veoma značajne oblasti socijalne, dečje zaštite kulture, obrazovanja, i naravno državne administracije koja mora biti stručna. Ali, šta tu treba napomenuti? Socijalna komponenta budžeta može da se realizuje zahvaljujući povećanom privrednom rastu, kako bi to rekli, na zdravim osnovama.

Ono što želim da podržim Vladu, a to je da Vlada treba da nastavi sa aktivnostima, da se uredi sistem plata u javnom sektoru kroz sistem platnih razreda.

Isto tako imam moju podršku i da to radi na ozbiljan, odgovoran način, precizno, detaljno, da dođe do pravog rešenja, koje će biti primenjivo.

Kada je još jedna podrška, kada je u pitanju odustajanje od kliznih mera kada su u pitanju penzije, ono što je karakteristično, a to je da rebalans kaže da će se penzije povećavati u skladu sa Zakonom o penzijsko invalidsko osiguranju. Jedna podrška za to. Druga, još veća podrška je za najavu Vlade da će se i taj član Zakona o penzijskom invalidskom osiguranju menjati i uvesti sistem indeksiranja penzija, pola prosečne zarade, a pola po troškovima tzv. švajcarski sistem.

Dakle, ovakva ekonomska politika i makroekonomska stabilnost, pored aktivne spoljne politike, osim ovoga o čemu sam pričao, doprinosi poboljšanje međunarodnog ugleda Srbije kao ozbiljne zemlje koja želi da uđe u svet razvijenih i pridruži se evropskoj porodici razvijenih država.

Vratiću se na početak. Pokušao sam da podsetim samo šta rebalans kaže i šta potvrđuje i dokazuje jednu uspešnu ekonomsku politiku ove Vlade. Iz tih razloga mi ćemo dati podršku i glasati za predložene zakone. Hvala.

Sedamnaesto vanredno zasedanje , 04.09.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, već smo čuli da će poslanička grupa SPS podržati sva četiri predložena sporazuma o ukidanju viza za sve četiri države. Ja to još jednom potvrđujem.

Krenuću od vašeg jednog citata u obrazloženju ovih sporazuma, koji kaže – u međudržavnim odnosima zaključivanje bilateralnih sporazuma, kojim se ukidaju vize smatra se značajnim korakom u pravcu stvaranja što povoljnijih uslova za dalje unapređenje političkih odnosa i svestrane saradnje u ekonomskoj, kulturnoj, naučnoj i drugim oblastima od međusobnog interesa i značaja.

Sporazumi o kojima danas raspravljamo potvrđuju da Srbija vodi spoljnu politiku koja je zasnovana na osnovnim principima i utvrđenim spoljno-političkim ciljevima, a to su ulazak u EU, saradnja sa Kinom, Rusijom, SAD, ali i svim ostalim zemljama sveta, posebno kada je u pitanju KiM. Pokazuje otvorenost Srbije prema svetu i širenje prijateljstva sa što većim brojem zemalja u svetu. Takva politika vodi cilju, a to je poboljšanje međunarodnog, odnosnog spoljno-političkog položaja Srbije zaštita suvereniteta i naravno zaštita državnih i nacionalnih interesa.

Sporazumi o kojima danas razgovaramo predstavljaju i nastavak započetog procesa liberalizacije viznog režima za nosioce pasoša onih država izvan EU za koji postoji konkretan interes Republike Srbije i širenje kruga tih zemalja. Dakle, još jednom, uz podršku predloženih sporazuma za sve četiri države, ovo je prilika da Skupština danas da snažnu podršku aktivnostima Srbije na međunarodnom planu.

Jasna, ozbiljna, odgovorna politika predsednika Republike i Vlade u međunarodnim aktivnostima i zaštiti nacionalnih i državnih interesa, čvrsta odbrana i odlično uspešno sprovođenje vas ministre, koji ste zaduženi da je sprovodite, zaslužuju puno priznanje i punu podršku.

Bilo je ovde primera, ima ih dosta, ja ću se osvrnuti samo na jedan. To se posebno odnosi na primeru Kosova i Metohije gde je Srbija pred najvećim izazovima, gde to čini u uslovima kada se primenjuju dvostruki aršini, kada zapadni sponzori kosovske nezavisnosti raspolažu pritiscima i argumentom sile, vi ste gospodine ministre obilaskom svakog parčeta zemljine kugle, objašnjavajući državama suštinu stvari, odgovorili silom argumenata i rezultati su vidljivi i oni najbolje govore ovo o čemu ja pričam.

Danas je Srbija uvažen i poželjan partner spoljno-politički i faktor u svetu. Danas, čak i kod sponzora kosovske nezavisnosti KiM nije završeno pitanje. Danas se podrška uvećava Srbiji i njenoj politici da se kompromisom dođe do rešenja kroz dijalog uz prethodno ukidanje taksi i tu se vide dvostruke aršine. Danas sve više zemalja u svetu preispituje ili povlači priznanje tzv. države Kosovo i tu se vide dvostruke aršine, vidi se čak i jedna arogantnost bez pokrića, pa kažu – to Srbiji smeta, to su male zemlje, previđajući da svaka zemlja ima jedan glas, koliko god bila mala ili velika, a nama je veoma važno što smo uspeli da se izborimo za novih 15 glasova.

Naravno, kada bi govorili o broju stanovnika, pa postoji sa druge strane Rusija, Kina, Brazil, Indija, pa to je pola sveta, samo te četiri zemlje koje nisu priznale KiM. Dakle, nemaju pokriće nikakvo u tome.

Ono što je takođe neprihvatljivo što pokušavaju da izjednače, da uravnoteže nelegalno uvođenje taksi od tzv. države Kosovo, potpuno nelegalno sa legitimnim pravom Srbije da se bori za svoje interese diplomatskim, mirnim sredstvima, i tu nam najviše zameraju. Zašto? Zato što svaki dan postižemo sve više uspeha na tom planu, a on već smeta.

Njima ne smeta što oni lobiraju za Kosovo. Njima ne smeta što lobiraju da postane Kosovo član Interpola iako izričito kaže da član Interpola može postati samo država koja je članica UN i da ne nabrajam dalje.

Mislim da se uspešno nosite sa tim problemima, uspešno borite i da su tu rezultati veoma prisutni. Do sada je 15 država povuklo priznanje. Neko je primetio u javnosti na pola ste koša, e, ja vas pozivam, do kraja godine dajte taj koš da onda pređe na ovu polovinu. Ne bih više oduzimao vreme. Samo sam na jednom primeru hteo da kažem uspešnost obavljanja međunarodne politike, aktivnost na međunarodnom planu, koju voli ova država i predsednik i Vlada i naravno pre svega vi ministre spoljnih poslova i ponoviću, glasaćemo za predložene zakone. Hvala lepo.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o glavnom gradu, što je danas na dnevnom redu, ja ću na početku reći od čega se pošlo, da bih kasnije govorio do čega se došlo.

Dakle, pošlo se od sledećeg, da Ustav kaže – položaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije uređuje se Zakonom o glavnom gradu i Statutom grada Beograda. I Ustav i Zakon o lokalnoj samoupravi, teritorizaciji kažu da je Beograd posebna jedinica lokalne samouprave i posebna teritorijalna jedinica i da ima nadležnosti koje su Ustavom i zakonom poverene opštini i gradu, a, naglašavam, Zakonom o glavnom gradu mogu se poveriti i druge nadležnosti, od toga se pošlo.

Vlada je predložila izmene i dopune Zakona o glavnom gradu, koje su na dnevnom redu, imajući u vidu ovo o čemu sam pričao, dakle ustavni i zakonski osnov, imajući u vidu iskustva u radu i funkcionisanju grada. Imajući u vidu opredeljenje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Vlade, ali i gradskih vlasti da obezbedi efikasnije i kvalitetnije obavljanje poslova grada Beograda na bazi njegovog posebnog ustavno – pravnog položaja i u skladu sa razvijenim kapacitetima, stručnim, organizacionim, kadrovskim koji postoje u Beogradu, a što će, poenta je, učiniti rad organa grada i gradskih opština znatno efikasnijim i dovesti do ravnomernijeg zadovoljenja potreba svih građana na teritoriji grada Beograda.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, jer smo ubeđeni da na taj način glasamo za bolji život građana, glasamo za decentralizaciju grada i veće nadležnosti gradskih opština, glasamo za nivo odlučivanja koji je bliži građanima. Sve su to razlozi koji nas opredeljuju da damo punu podršku ovom predlogu zakona.

Otprilike tri karakteristike su ovog predloženog zakona. Jedna je koja reguliše položaj grada Beograda kao glavnog grada, drugo je stvaranje mogućnosti da se prenesu ovlašćenja na gradske opštine i treće je usaglašavanje sa zakonima u međuvremenu donetim u odnosu na ovaj zakon koji traje već evo 12 godina.

Kada je u pitanju položaj Beograda, ponavljam, ima se u vidu njegova posebnost, njegova specifičnost i zbog svoje veličine, broja stanovnika i da je privredni, finansijski, saobraćajni, kulturni centar Srbije i na kraju glavni grad Republike Srbije. Beograd je i administrativni i obrazovni, i univerzitetski, i zdravstveni centar Srbije, i ne pripada samo Beograđanima, pripada i Srbiji, i vidimo sve više pripada i Evropi. To se mora imati u vidu.

Mi podržavamo politiku Vlade koja teži ka tome da se Srbija ravnomerno razvija u svim njenim delovima i to je politika Vlade Srbije, što pokazuje, evo i u ovo zadnje vreme, otvaranjem fabrika u svim delovima Srbija, dovođenjem investicija, izgradnjom infrastrukture, evo, sad već možemo da kažemo izgradnjom mreže auto-puteva po Srbiji, što sve doprinosi ostvarivanju ovog cilja. Na isti način ili na istom tragu su i gradske vlasti i zato želim da to posebno istaknem da i oni na taj način razmišljaju, kada je u pitanju Beograd.

Dakle, kao što je potrebno ravnomerno razvijati Srbiju, tako je potrebno i u Beogradu ravnomerno razvijati zadovoljenje potreba svih građana Beograda, od onih koji skoro do Ljiga, do onih iza Padinske Skele, od onih sa obe strane Kosmaja, do onih do Stare Pazove. Svi su oni građani Beograda i zadatak jeste, na čemu i insistira ova gradska vlast, da svi oni ravnomerno mogu da zadovolje svoje potrebe. Mislim da je i predložena izmena zakona upravo na tom pravcu, na tom fonu.

Kada su u pitanju nadležnosti Beogradu, jedan deo, dakle, zakona koji je bitan, mislim da je to karakteristično, da se radi o dvostrukoj decentralizaciji. Jedna je decentralizacija sa Republika na grada, a druga je decentralizacija mogućnost prenošenja ovlašćenja sa grada na gradske opštine i, naravno, odlučivanje približiti što više građanima Beograda. Tu u čitavom nizu nadležnosti, ja ću se zadržati samo na nekim. Recimo, izgradnja, rekonstrukcija, održavanje i upravljanje javnim i nekategorisanim putevima. Jednostavna je rečenica, ali mnogo znači. U Beograd koji ima najveću mrežu saobraćajnica i puteva, u praksi su bili problemi da se ne zna šta pripada državi, šta pripada gradu. Naravno, to je onda u pitanju odgovornost, kada je u pitanju odražavanje, rekonstrukcija, itd. Sada se precizira tako nešto, šta pripada i sve osim državnih puteva i auto-puta pripada Beogradu, a Beograd raspolaže neophodnim sredstvima i kapacitetima da može to da održava.

Pored značajnih nadležnosti vezanih za oblasti zaštita od požara, upravljanje vanrednim situacijama, raspolaganje građevinskim zemljištem, tim najvećim bogatstvom jednog grada, upravljanje komunalnim otpadom, finansiranjem protivgradne zaštite, i tako dalje, opet ću se kratko zadržati na još jednoj nadležnosti, a to izdavanje građevinskih dozvola. Zašto se na tome zadržavam? Zato što je to jedna nadležnost koja daje mogućnost da se izdavanje građevinskih dozvola prenese na gradske opštine. Dakle, na gradske opštine u celini, a ne samo na pojedine gradske opštine i, naravno, mnogo većem broju kvadrata nego što je to bilo do sad, odnosno ranije.

Takođe, zadržaću se vrlo kratko na poslovima poljoprivredne inspekcije, koja treba da pređe u Beograd, naravno, u delu kontrole za koju je nadležan Beograd, koju propisuje Beograd za vlasnike, odnosno korisnike poljoprivrednog zemljišta.

Zašto je to važno? Malo je poznato u javnosti, ministar je to danas pomenuo, Grad Beograd je posle Vojvodine najveći poljoprivredni region sa 242 hiljade hektara.

Dakle, jedno ogromno bogatstvo, kada je to u pitanju. Dobijanjem poljoprivredne inspekcije, naravno, posebno će se voditi računa o izdavanju zemljišta, o korišćenju zemljišta itd.

Kada su u pitanju dalje nadležnosti simboli i nazivi naseljenih mesta i mogućnost prenosa gradskim opštinama, održavanje javnih manifestacija od značaja za grad, želim da se još malo zadržim na jednoj nadležnosti koju grad preuzima, a to je sprovođenje mera i finansiranje projekta u cilju podsticanja nataliteta i rađanja na svojoj teritoriji.

Dakle, pored onih mera koje Vlada, država preduzima, Beograd na sebe preuzima da naravno, u skladu sa materijalnim mogućnostima i sopstvena sredstva uloži u tako nešto, a ovaj projekat je od najvišeg državnog značaja.

Na kraju, pomenuću još donošenje prostornih urbanističkih planova, vrlo važno jedno pitanje, ali i iz razloga što daje mogućnost Gradu Beogradu da donošenje urbanističkih planova, pojedine opštine, misli se pre svega na one opštine koje su posebne celine, neki ih zovu rubne opštine, odomaćio se izraz prigradske opštine, inače sve su one gradske, ne postoje neki drugi izrazi, a to su Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, Barajevo, Sopot, Surčin i Grocka, da mogu donositi svoje urbanističke planove, naravno, usklađene sa planovima višeg ranga, misli se na planove grada itd, još jedno značajno ovlašćenje, da tako kažem, koje Grad Beograd dobija, a prenosi na gradske opštine.

Kada je u pitanju drugi deo ovog zakona, želim baš posebno da istaknem kao najveću vrednost ovog zakona, osim naravno ovih značajnih nadležnosti, a to je stvaranje mogućnosti da Beograd prenese na gradske opštine u svom sastavu veći broj poslova, te na taj način omogućuje decentralizaciju grada, dakle, drugi ona pravac, ali i spusta nivo odlučivanja bliže građanima. Puna podrška ovom predlogu zakona u ovoj oblasti.

Zašto? Te gradske opštine su u neposrednom kontaktu sa građanima, na taj način će se kvalitetnije, efikasnije obaviti poslovi iz nadležnosti grada, što je naravno, takođe jedan od ciljeva koji su bitni.

Druga stvar, ima se u vidu kada se govori o prenosu nadležnosti na gradske opštine da se faktički Beograd deli na dve zone, opet ne kažem formalno, nego praktično pričamo, jedna je gradska gde su 10 opština, i druga je, mi tako nazivamo u svakodnevnom govoru prigradske, inače su i to gradske opštine.

Zašto? Zato što, jer se ima u vidu da je nužno tim opštinama preneti veća ovlašćenja, približiti odlučivanje građanima što više, što bliže da bude njima. Imajući u vidu razuđenost teritorije grada, imajući u vidu činjenicu da određene gradske opštine predstavljaju urbane celine, imajući u vidu da su svojevrsni administrativni centri za to područje, i naravno imajući u vidu cilj da se stvore uslovi za efikasnije i kvalitetnije obavljanje delatnosti iz nadležnosti i grada, a posebno obavljanje komunalnih delatnosti na području gradskih opština.

Samo nekoliko podataka kada govorimo o razuđenosti. U odnosu na Grad Beograd koji se prostire na 3224 kilometara kvadratna, ovih sedam opština o kojima govorim Lazarevac Obrenovac, Mladenovac, Barajevo, Sopot, Surčin i Grocka, obuhvataju dve trećine površine Beograda, 2127 kvadratnih kilometara. Dakle, jedno ogromno područje, 137 naselja i skoro 400 hiljada stanovnika.

Dakle, veliki razlog da Beograd prenese ovlašćenja na te opštine, u većem obimu iako će sve opštine gradske dobiti veća ovlašćenja nego do sada, ali će ovih sedam opština dobiti još veće, jer su posebne celine, velike, administrativni centri, svaki ima neku svoju karakteristiku, neku posebnost.

Grocka sa blizu 90 hiljada stanovnika, Obrenovac sa blizu 80 hiljada stanovnika, sa moćnim jednim kombinatom, Lazarevac 60 hiljada, sa jednim moćnim rudarskim energetskim kombinatom, ali i sa svojim specifičnostima i posebnostima na koje mora da se obrati pažnja, a to je da zahvaljujući tom rudarsko energetskom kombinatu koji snabdeva pola Srbije sa strujom, je uništen vazduh, zemlja i voda, i da je potrebno dosta tom narodu tamo učiniti i uraditi, zadovoljiti njegove potrebe da može da kvalitetno živi.

Mladenovac koji je bio pionir industrijalizacije, jedan industrijski centar koji je na žalost uništen i čija je industrija uništena pljačkaškom privatizacijom, dosovskom, pa je postala samo jedna mala Palanka, Surčin, Sopot koji je imao status opštine i nosilac bio male privrede, status opštine još 1905. godine, itd.

Dakle, sve su to posebne celine, posebne opštine sa posebnim problemima, specifičnim i karakterističnim za to područje, u odnosu na ovo recimo u Starom gradu, jer tu je potreba ljudi da imaju put, vodu, kanalizaciju, struju itd.

Ovde je veći problem što kod jednog dela bezidejne opozicije u Beogradu, što Beograd uređuje svoj grad, da bi bio privlačan i pristupačan, ne samo Beograđanima nego i Srbiji, i onima van države Srbije. Sad to vreme taj bezidejni deo opozicije ima politiku grada da se svađa sa saobraćajnim znacima, građevinskim mašinama, koje uređuju taj grad, drugim rečima sa željom da se sastane, da Beograd zastane.

Još nešto što želim da kažem, skrenem pažnju, a to je dalja decentralizacija, odnosno regulisanje mesne samouprave. Beograd je grad koji ima veliki broj stanovnika, opština i naselja. Iz tog razloga je nužno bilo da se utvrde načini kako se mogu formirati ili gasiti mesne zajednice, i to je dato u nadležnost gradskim opštinama, što je potpuno ispravno , imajući u vidu da su oni najbliže građanima Beograda.

Na kraju ću završiti sa onim sa čim sam počeo. Dakle, cilj ovog zakona je da obezbedi efikasnije i kvalitetnije obavljanje poslova grada Beograda, a predložena zakonska rešenja će učiniti rad organa i grada i gradskih opština znatno efikasnijim, dovesti do ravnomernijeg zadovoljenja potreba svih građana na teritoriji grada Beograda, ponavljam, od onih blizu Ljiga, do onih iza Padinske Skele, od onih sa ove strane Kosmaja, do onih blizu Stare Pazove.

Ponoviću, podržaćemo predložene izmene i dopune ovog zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 17.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98890.00 RSD 06.10.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 63352.00 RSD 01.01.2015 -